Page images
PDF
EPUB

99

[ocr errors]

,0 јуначе, Бог те не убио!
„Зар не видиш, да си погинуо?
„На Турчину оклоп гвожђе има;
„Но ђе ти је стр'јела и тетива?
„Удри њега у чело јуначко
„Бе саставља самур и обрве,
Те ћеш њега ласно погубити."
То кад зачу Берзелез Алија,
Он не знаше што збори ђевојка,
Пак погледа у зелену траву,
Да он види, ко говори с Вуком,
А Вук трже стр'јелу и тетиву,
Те он гледа Берзелез-Алију,
Погоди га у чело јуначко,
Турчин паде у зелену траву,
Турчин паде, а Вуче допаде,

275

280

285

290

Сабљом ману, одсјече му главу,

Увати му суру бедевију,

Па се натраг у сватове врати,

Те по пољу друштво покупио;
Докле Вуче свате избројно,

Ал' му нема седам стотин свата;
Лијепо се дома оправише.
Кад дођоше шеру Купинову,
Угости их Змај-Деспоте Вуче,
Подјели им свилене дарове,
Па одоше сваки двору своме,
А он оста с Росандом на кули.

295

300

93.

Порча од Авале и Змај огњени Вук.

Вино пију до два побратима
У Авали више Бијограда:
Једно бјеше Порча од Авале,
А друго је Берзелез Алија;
Кад се ладна напојише вина
И јуначки ћеив задобище,
Ал' говори Порча од Авале:
„Побратиме, Берзелез-Алија!
Ти се напиј вина изобила,
,Виноград је нама до чардака,
„Имам доста у подруму вина,
Имам доста вина и ракије."
Њему вели Берзелез-Алија:
„Залуду ти, побратиме драги !
„Залуду ти вино и ракија,

99

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

„Кад не имаш крчмарице младе,
„Да нам служи вино и ракију,

[ocr errors]
[ocr errors]

Те немамо шале ни маскаре.
Мучно бјеше Порчи од Авале,
Па говори Берзелез-Алији :
„Побратиме, ти се напиј вина,
„Док ја одем Стојну Бијограду,
„Довешћу ти крчмарицу младу,
„Ја ђевојку, ја невјесту младу.
А пита га Берзелез Алија:
„Када одеш Стојну Бијограду,
„Бојиш ли се још кога до Бога?

5

10

15

20

25

„Бојиш ли се два Јакшића млада ?"
Ал’му вели Порча од Авале :
„Ој Бога ми, побратиме драги!
„Ја с не бојим никога до Бога,
„Не бојим се два Јакшића млада;
„Ал' се мало, побро, прибојавам,
„Прибојавам Змајогњанин-Вука
„Из простране Сријем-земље равне
Из онога села Купинова;
„Далеко је село Купиново,
„А пространа Сријем-земља равна,
„Ту се Вуче ни десити не ће."
Па повика Порча од Авале:
„Слуге моје, извед’те ми ђога.”
Докле Порча седло опремио,
Дотле слуге изведоше ђога,
Довати се ђогу на рамена,
Право оде низ поље Врачара
Докле дође тихој води Сави,
Па се Порча покрај Саве Фула.
А да видиш два Јакшића млада!
Пију вино на кули Небојши
И шњима је Змајогњани-Вуче,
Тури очи змај од огња Вуче,
Тури очи уз ту воду Сову,
Док угледа Порчу од Авале,
Па говори змај од огња Вуче:
Видите ли, два Јакшића млада,
Ко се оно низа Саву Фула ?"
Погледаше два Јакшића млада,
Познадоше од Авале Порчу,

99

30

35

40

45

50

55

Па говоре Змајогњанин-Вуку:
„Побратиме, Змајогњанин-Вуче!
„Оно ј’ курва од Авале Порча:

99

.Дана нема, кад се не привлачи
„И по једног роба не одводи,
„Ја по мртву не односи главу."
А да рече Змајогњанин Вуче:
Мили Боже, на свем тебе фала !
Ево има девет годин' дана

99

,,

[ocr errors]

99

Како с молим тебе истиноме,

"Не би ли се с Порчом удесно,

99

„Ти ми даде, данас га десити.

99

Па још рече Змајогњанин Вуче:
Поскочите, два Јакшића млада,
„Нађидерте сироту ђевојку,
„Обуц'те јој свилу и кадифу,
„Подајте јој злаћену маштраву,
„Пошљите је Сави на обалу,
„Не би ли се Туре преварило,
„Не би ли се мало забавило,
„Док опремим себе и кулаша."
Скочи Вуче опрематʼ кулаша,
А Јакшићи нареде ђевојку,
Ођеше је, што се љепше може,
Дадоше јој, злаћену маштраву,
Послаше је Сави на обалу;
Таман цура на обалу дође,
Она стаде воду заватати,
Док ето ти од Авале Порче,
Божју помоћ цури називао,
Она њему помоћ приватила,

60

65

70

75

80

85

Па је цури Порча говорио:
,0j Bora Tn, anjenna herojko !
„Доват'дер ми воде у маштрави,
„Да с' напијем студене водице."
Говори му лијепа ђевојка:
,OAjam' Koba, HesHaHa jynane,
OAjam' Koba, na ce Hannaj BoAe."
Aa' joj Bean IIopua of Araae:
,0j Bora Mn, anjena heBojna !

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Rbycnna je Moja AypHOBHTa :

→ Hag oajawem, yajarn ce He a, Beh Mn AoAaj Bode y MaurpaBH, ,Jacan jynak Bpao OneAHHO."

[ocr errors]

А ђевојка њега послушала,

90

95

100

Завати му воде у маштрави,

Пружи њему воду и маштраву:

105

He mhe Topia Bode, HH MarrpaBe,

Већ ђевојку за бијелу руку,

Па је баци за се на ђогата,

Притеже је свиленијем пасом,

Па побјеже уз поље Врачара.
Све то гледа змај од огња Вуче,
Па с' довати на свога кулаша,
Па полеће уз поље Врачара;
Кад је мало Порчу сустигнуо,
Па је онда Порчи говорио:

[ocr errors]
[ocr errors]

Стани курво, од Авале Порча!
Стани мало, да се огледамо."
Кад га Порча виђе и познаде,
Потурио у траву ђевојку,
Па он бјежи уз поље Врачара,

110

115

120

« PreviousContinue »