Page images
PDF
EPUB

55

60

[ocr errors]

65

Из свијета челе побјегоше,
Са свијем се свијет дотамани,
До у Срѓјему, у то мјесто жупно ;
Е се купе Сријемски главари
На сакупу пред бијелом црквом,
Ту дођоше млоги свештеници,
Посједаше, ђе је мјесто коме;
Отуд дође самоуче ђаче,
Па им ђаче ријеч проговара :
Сви се, браћо, на ноге дигните,
„И пружите мене десне руке,
„Вјеру дајте, да ме не варате!"
Сви једанак од земље скочили,
и сви ђаку десну руку дају;
Таде ђаче њима проговара:
„Xo'те, Богу да се обрнемо!
Да служимо Божу летурђију,
„Да молимо Бога по закону
Сви се бјеху к Богу обрнули,
По три пута љубе земљу црну ;
и послуша пород родитеља,
и послуша млађи старијега,
ибрат брата не води на суду,
Ни га мучи муках пред Турчином,
и светкују свеца свакојега,
и сви моле Бога милоснога
Без престанка и дневи и ноћи
По правилу, ка” је Богу мило;
и Бот им је услиша” молитве,
Смилова се Бог на сиротињу,
Те се опет свијет наслиједи.

70

75

S0

85

3.

Такон Сше фан и два анђела.

Рано рани ђаконе Стеване
У недељу пређе јарка сунца ,
Пређе сунца и пре летургије,
Он не иде у бијелу цркву,
Већ он иде у то поље равно ,
Те он сеjе белицу пшеницу,
Ал' eтoти два путника стара,
Божју су му помоћ називали:
„Божја помоћ, ђаконе Стеване !"
А он њима лепше одговара :

10 Д'о Бог добро, два путника стара!" Ал' беседе два путника стара: Бога теби, ђаконе Стеване! „Која теби велика невоља, „Те си тако рано уранио

15 „У недељу пређе јарког сунца , „Пређе сунца и пре летургије, „Па ти сејеш белицу пшеницу

? Или си се јунак помамио; Или си се данас потурчио, „Часног крста под ноге згазио, Часног крста и красног закона, И своју си веру изгубио ; „Те си тако рано уранио У недељу пређе јарког сунца,

25 „Пређе сунца и пре летургије, „Ла ти сејеш белицу пшеницу ?” Ал' беседи ђаконе Стеване:

[ocr errors]

20

22

[ocr errors]

„о Бога вам два путника стара! „Кад питате, да вам право кажем : 30 Та нисам се јунак помамио, „Нити сам се данас потурчио, „Нит' сам своју веру изгубио, „Нит' сам крста под ноге згазио, „Часног крста и красног закона;

35 „Већ је мени велика невоља; „Зашт' ја раним у мојему двору „Девет немо, друго девет слепо, „То ја раним с мојом верном љубом; „И Бог ће ми греха опростити.

." 40 Ал' беседе два путника стара: „Ајдемоте ђаконовом двору, Да видимо ђаконову љубу, Што нам ради љуба ђаконова.” Одшеташе ђаконовом двору,

45 Ал' је љуба рано уранила У недељу пређе јарког сунца, Пређе сунца и пре летургије, Она чини белицу пшеницу; Божју су јој помоћ називали:

50 „Божја помоћ, ђаконова љубо !” Она њима лепше одговара: „Д'о Бог добро, два стара путника!” Ал' беседе два путника стара: „Бога теби ђаконова љубо!

55 „Која теби велика невоља, „Те си тако рано уранила, „Уранила у свету недељу „Пређе сунца и пре летургије,

[ocr errors]
[ocr errors]

(35

70

[ocr errors]

„Те ти чиниш белицу пшеницу ?
Или си се млада помамила ?
„Или си се данас потурчила
„И своју си веру изгубила,
Часног крста под ноге згазила,
Часног крста и красног закона;
„Теси тако рано уранила
У недељу пређе јарког сунца,
„Пређе сунца и пре летургије,
Те ти чиниш белицу пшеницу ?”
Ал' беседи ђаконова љуба:

ОБога вам, два путника стара!
„Кад питате, право да вам кажем:
Та нисам се млада помамила,
„Нити сам се данас потурчила,
„Нит” сам своју веру изгубила,
Нит” сам крста под ноге згазила,
Часног крста и красног закона;
Већ је мени велика невоља;
Зашт' ја раним у мојему двору
„Девет немо, друго девет слепо ;
„То ја раним с мојим господаром;
„ИБог ће ми греха опростити.”
Ал' беседе два путника стара:
„о Бога ти, ђаконова љубо!
„Дај ти нама твоје мушко чедо,
„Мушко чедо из колевке златне,
„Да закољем твоје мушко чедо,
И од чеда крви да уграбим”,
„Да пошкропим” твоје беле дворе:
„IIIто је немо, проговориће ти,

75

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

80

85

90

Што је слепо, све ће прогледати.”
Али мисли ђаконова љуба,
Она мисли мисли свакојаке,
Док је млада на једно смислила,
Па им даде чедо из колевке,

95 и заклаше чедо пренејако, и од чеда крви уграбише, Пошкропише по беломе двору: Што је немо, проговорило је, Што је слепо, све је прогледало.

100 Дигоше се два стара путника и одоше с Богом путовати, Осврће се ђаконова љуба, Па погледа на златну колевку, Ал' јој чедо седи у колевки,

105 Па се игра јабуком од злата, Па беседи ђаконова љуба: „Мили Боже, на свем теби Фала! Гди дођоше два путника стара, Заклаше ми чедо у колевки,

110 и од чеда крви уграбише, „Пошкропише моје беле дворе, Што је немо, проговорило је, Што је слепо, све је прогледало, Ево чедо седи у колевки

15 „И сигра се јабуком од злата!” Проговара чедо из колевке: Слатка мајко, моја слатка рано! „Оно нису два путника стара, „Већ су оно два Божја анђела.” 120

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »