Page images
PDF
EPUB

Те бирају хате четвртаке,
Три товара блага товарише,
Још два хата за се изабрали.
Јакшић Шћепан окрочи ђогина,
Ал' да видиш пашину Хајкуну!
У одаје паши улазила,
Пашину је сабљу доватила,
О којој су два гајтана златна,
А у њој је алем камен драги,
Ваља сабља по Нова Пазара;
Па изиђе пред сарајли кулу,
Даде сабљу на коња Шћепану:
„На ти сабљу, драги господару!
„Кад се тамо друмом затуримо,
„Ако би се ђегођ натурило,
„Да се с пута не макнеш грђему."
А Шћепан је ћорду припасао,

А ђевици ријеч бесједио:

[ocr errors]

Јаши коња, за Бога, Хајкуно !" А Хајкуна њему бесједила : Стани мало, моје очи црне! „Да до паше у одају пођем, „Да доватим диван-кабаницу, „Што је пуста од жежена злата „И по злату искићена дивно:

99

Све стрелице и драго камење,

„Те се сија, као сунце жарко."
Кад изнесе диван-кабаницу
И даде је на коња Шћепану,
Тада була коња окрочила,
Побјегоше пољем од Пазара,

335

340

345

350

355

360

Једну ноћцу много прелазише,
Три 6' конака ћириџијам била:
Мркнуло је у Нове Пазаре,
А свануло више Бијограда.
Здраво Шћепан у Бијоград дође
И доведе Турску булу младу,
Набавио дван'ест калуђера,
Крстише је и зламеноваше,
И узе је за вјерну љубовцу.
То је било кад се и чинило,
Већ за славу Бога да молимо
И за здравље владике светога,
Амии, Боже, вазда те молимо !

96.

Женидба Јакшића Мишра.
(из Сиња).

Дворбу двори богат у богата,
А сирома један у другога:
Јакшић Митар у војводе Јанка;
Не двори га, да дворбу издвори,
Нитʼ га двори, да му најам плати,
Већ да види његову сестрицу,
Да је види, и да је обљуби.
Дворио га девет годин' дана,
Кад десета година настала,
Не море је младе ни видити,
Камо л' ће је јунак обљубити;
Разболи се Митар дите младо,

365

370

375

5

10

Разболи се болом брез болисти,
К њем долази робиња дивојка,
Па је Митру она говорила:

99

Што је теби, Митре дите младо? „Која ти је голема невоља,

„Тере си се јунак разболио ?"
А вели јој Митар дите младо:
„Кад ме питаш, робињо дивојко,
Све ћу теби казивати право:
„Ево има девет годин' дана,

,,

„Да ја дворим Јанка господара;

15

20

„Не дворим га, да дворбу издворим,
„Нитʼ га дворим, да ми најам плати; 25
Већ, да видим његову сестрицу,

„Да је видим, и да је обљубим;
Већ те молим, робињо дивојко!
Састави ме с госпојицом твојом,
„А ја ћу те липо даровати:

99

„Даћу теби четвере аљине:
„Двој од свиле, двоје од кадифе."
Кад је било вечер по вечери,
Она Митру вечеру носила

И
узела кључе од чардака,
Па га води госпоји дивојки,
Деветера врата отворала,
Док је Митра дивојки увела;
Кад дивојка Митра сагледала,
Овако је њему говорила :
„О радости, велика драгости!
„Душо моја, млад Јакшићу Митре!
„Љуби мене, колико ти драго,

30

35

40

„Пак ме води двору бијеломе "
Љуби Митар гиздаву дивојку,
Љубио је до зоре бијеле.
Кад је била зора забилила,
Скочила се лијепа дивојка,
Скочила се на ноге лагане,
Паке иде у кулу бијелу,
Купи благо Јанка брата свога,
Пака иђе доли у подруме,
Те изведе два коње голема,
Себи једног, а Митру другога,
Па готове коња посидоше,
Пака биже горицом зеленом.
Кад у јутру јутро осванула,

45

50

55

Иђе Јанко у кулу бијелу,

Да обађе млад-Јакшића Митра,

Али Митра у кули не нађе;

60

Иђе к секи у чардаке горње;
Ал' му сестре у чардаку није;
Када оде коњим у подруме,
Добри коња у подруму није;
Онда се је Јанко оситио,
Па је добра коња посиднуо,
Те за њима иђе у потрагу,
И стиже и на трећем конаку,
Па је Јанко Митру бесидио:

О бора ти, млад Јакшићу Митре !
„Ако си ми сестру ти одвео,
За што си ми благо ти однио?
„Благ” однио и коње одвео?”
А вели му Митар дите младо:

65

70

„Да мој шура, војевода Јанко !
„Сестру не би за бољег удао,
„Брез блага је не би ни удао;
"А имаде девет годин дана,
„Да те дворим, војевода Јанко,
Ја сам добра коња издворио."

99

Онда му је Јанко говорио:

„Ајде с Богом, Митре дите младо!
„Пази мени драге сестре моје!

„На путу ти добра срећа била,

75

80

„А под ногам' сви душмани твоји,
„Како коњу и плоче и чавли!"

85

97.

Јакшићима двори иохарани.

Вино пију два брата Јакшића,
Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане,
У Ужицу граду бијеломе,

99

Али њима ситна књига дође

Од онога града Бијограда:

„У зло сјели, два Јакшића млада!
„У зло сјели и вино попили!
„Када ваши двори изгореше,
„ Стара мајка коњма прегажена,
„Одведени коњи из арова.

Однешено благо из ризница,

, Одведена сестрица Јелица."

Кад то чуше два Јакшића млада,
А скочише на ноге лагане,

5

10

« PreviousContinue »