Те бирају хате четвртаке, Три товара блага товарише, Још два хата за се изабрали. Јакшић Шћепан окрочи ђогина, Ал' да видиш пашину Хајкуну! У одаје паши улазила, Пашину је сабљу доватила, О којој су два гајтана златна, А у њој је алем камен драги, Ваља сабља по Нова Пазара; Па изиђе пред сарајли кулу, Даде сабљу на коња Шћепану: „На ти сабљу, драги господару! „Кад се тамо друмом затуримо, „Ако би се ђегођ натурило, „Да се с пута не макнеш грђему." А Шћепан је ћорду припасао,
А ђевици ријеч бесједио:
Јаши коња, за Бога, Хајкуно !" А Хајкуна њему бесједила : Стани мало, моје очи црне! „Да до паше у одају пођем, „Да доватим диван-кабаницу, „Што је пуста од жежена злата „И по злату искићена дивно:
Све стрелице и драго камење,
„Те се сија, као сунце жарко." Кад изнесе диван-кабаницу И даде је на коња Шћепану, Тада була коња окрочила, Побјегоше пољем од Пазара,
Једну ноћцу много прелазише, Три 6' конака ћириџијам била: Мркнуло је у Нове Пазаре, А свануло више Бијограда. Здраво Шћепан у Бијоград дође И доведе Турску булу младу, Набавио дван'ест калуђера, Крстише је и зламеноваше, И узе је за вјерну љубовцу. То је било кад се и чинило, Већ за славу Бога да молимо И за здравље владике светога, Амии, Боже, вазда те молимо !
Женидба Јакшића Мишра. (из Сиња).
Дворбу двори богат у богата, А сирома један у другога: Јакшић Митар у војводе Јанка; Не двори га, да дворбу издвори, Нитʼ га двори, да му најам плати, Већ да види његову сестрицу, Да је види, и да је обљуби. Дворио га девет годин' дана, Кад десета година настала, Не море је младе ни видити, Камо л' ће је јунак обљубити; Разболи се Митар дите младо,
Разболи се болом брез болисти, К њем долази робиња дивојка, Па је Митру она говорила:
Што је теби, Митре дите младо? „Која ти је голема невоља,
„Тере си се јунак разболио ?" А вели јој Митар дите младо: „Кад ме питаш, робињо дивојко, Све ћу теби казивати право: „Ево има девет годин' дана,
„Да ја дворим Јанка господара;
„Не дворим га, да дворбу издворим, „Нитʼ га дворим, да ми најам плати; 25 Већ, да видим његову сестрицу,
„Да је видим, и да је обљубим; „Већ те молим, робињо дивојко! Састави ме с госпојицом твојом, „А ја ћу те липо даровати:
„Даћу теби четвере аљине: „Двој од свиле, двоје од кадифе." Кад је било вечер по вечери, Она Митру вечеру носила
И узела кључе од чардака, Па га води госпоји дивојки, Деветера врата отворала, Док је Митра дивојки увела; Кад дивојка Митра сагледала, Овако је њему говорила : „О радости, велика драгости! „Душо моја, млад Јакшићу Митре! „Љуби мене, колико ти драго,
„Пак ме води двору бијеломе " Љуби Митар гиздаву дивојку, Љубио је до зоре бијеле. Кад је била зора забилила, Скочила се лијепа дивојка, Скочила се на ноге лагане, Паке иде у кулу бијелу, Купи благо Јанка брата свога, Пака иђе доли у подруме, Те изведе два коње голема, Себи једног, а Митру другога, Па готове коња посидоше, Пака биже горицом зеленом. Кад у јутру јутро осванула,
Да обађе млад-Јакшића Митра,
Али Митра у кули не нађе;
Иђе к секи у чардаке горње; Ал' му сестре у чардаку није; Када оде коњим у подруме, Добри коња у подруму није; Онда се је Јанко оситио, Па је добра коња посиднуо, Те за њима иђе у потрагу, И стиже и на трећем конаку, Па је Јанко Митру бесидио:
О бора ти, млад Јакшићу Митре ! „Ако си ми сестру ти одвео, За што си ми благо ти однио? „Благ” однио и коње одвео?” А вели му Митар дите младо:
„Да мој шура, војевода Јанко ! „Сестру не би за бољег удао, „Брез блага је не би ни удао; "А имаде девет годин дана, „Да те дворим, војевода Јанко, Ја сам добра коња издворио."
Онда му је Јанко говорио:
„Ајде с Богом, Митре дите младо! „Пази мени драге сестре моје!
„На путу ти добра срећа била,
„А под ногам' сви душмани твоји, „Како коњу и плоче и чавли!"
Јакшићима двори иохарани.
Вино пију два брата Јакшића, Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане, У Ужицу граду бијеломе,
Али њима ситна књига дође
Од онога града Бијограда:
„У зло сјели, два Јакшића млада! „У зло сјели и вино попили! „Када ваши двори изгореше, „ Стара мајка коњма прегажена, „Одведени коњи из арова.
Однешено благо из ризница,
, Одведена сестрица Јелица."
Кад то чуше два Јакшића млада, А скочише на ноге лагане,
« PreviousContinue » |