Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

15

20

25

Машише се коњма на рамена,
Отидоше право Бијограду,
Мало нашли у животу мајку,
Па је пита Јакшић Димитрија:
„Бога тебе, стара наша мајко !
Тко попали наше б'jеле дворе ?
„Тко је тебе коњма прегазио ?
„Тко одведе коње из арова?
„Тко однесе благо из ризница?
„Тко одведе сестрицу Јелицу ?
Какви коньи, какви ли јунаци ?
Куд одоше, на коју ли страну ?”
Онда њима мајка одговара:
Два Јакшића, а два моја сина!
„Врани коњи, а црни јунаци;
„Отидоше право низ Дунаво.”
Кад то чуше два брата Јакшића,
Прав” одоше у земљу Арапску,
Траже сестру три године дана,
А не могу ни да чују за њу,
Кад настала година четврта,
Онда вели Јакшић Димитрија:
„ОБогдане, мој брате рођени!
„Хајде, брате, да се растанемо :
„Па ти иди право Бијограду,
„Виђи, јели наша жива мајка;
„Ја сам идем кроз земљу Арапску,
„Еда Бога, да ја сестру нађем!”
То рекоше, па се растадоще;
Оде Богдан натраг Бијограду,
Оде Дмитар кроз земљу Арапску,

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

50

55

60

А кад дође на воду Ступницу,
На њој нађе четири робиње,
Њима Дмитар Божју помоћ виче,
Оне њему добро приватише:
„Здраво да си, незнана делијо!”
Опет им је Дмитар говорио :
„Бога вама, четири ћевојке!
Зават'те ми воде са Ступнице,
„Јер сам, душо, врло ожеднио."
Оне њему онда бесједише:
„Бога тебе, незнана делијо!
Можемо ти воде заватити,
„Али није здрава по јунаке;
„Већ кад воду Ступницу пријеђеш
„И кад будеш тамо кроз чаршију,
Обазри се с десна на лијево,
Велике hеш дворе угледати,
Покривени лимом и ђумишем,
Око двора бакрена авлија,
„Пред капијом сребрна ћуприја;
То су двори аге Арап-аге,
„Да би Бог да”, остали му пусти!
„У њима је сестра Јакшићева,
„За онијем агом Арап-агом,
„Когођ путем кроз чаршију прође,
Она носи студену водицу,
„Она поји по путу путнике
„А за здравље двају браће своје.”
Кад то чуо Јакшић Димитрије,
Он не тражи моста ни бродова,
Већ нагони коња на Ступницу,

65

70

75

[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

А кад Дмитар дође у чаршију
И угледа Арапове дворе,
Он запjева танко 'гласовито,
У

двору га сестра познавала,
Низ образе сузе прољевала;
Питала је Арапка заова :
„Што је тебе, снахо моја драга ?”
Она њојзи тихо говорила:
Не питај ме, моја заовице!
„Ево јунак пјева кроз чаршију,
„Као да је од мог вилаета,
„Мину мене жеља брата мога.
А кад Дмитар на капију дође,
Он подвикну из грла јуначког:
„Изађиде, Арапагинице,
„Изнеси ми да с' напијем вина
А тако ти до два брата жива!”
Умах га је сестра познавала,
Па изиђе к њему на капију,
Руке шире, улице се љубе,
Жалосно га за вилает пита;
Не имаде да изнесе вина,
Извади му тридесет дуката:
„На ти, брате, тридесет дуката,
„Па ти иди механцији Јову,
„Па пиј, брате, вино до јације,
„Oђе нема аге Арап-аге,
„Арап-ага довече ће доћи,
„Ја ћу њега љуто опојити,
„А капије не ћу затворити;
„А кад буде велика јација

95

100

105

„И за уче хоце на џамијам”,
„Дођи брате, ос'јеци му главу.”
Оде Дмитар механцији Јову, 1110
Па он пије вино до јације;
А кад била велика јација,
Заучише хоще на џамијам”,
Уста Дмитар на ноге лагане,
Прав” отиде Арапову двору,

115 А кад јунак у авлиjу уће, Па погледа горе уз чардаке, Ал' још сједи ага Арап-ага: Вина пије с двома Apапчади, Вино служи сестра Јакшићева, 120 њој говори ага Арап-ага: „Ој Српкињо, драга моја љубо! „Ево има три пуне године, Како си се ти моја назвала , Што 'во никог од твог рода нема ? 125 „Јал” не маре, јал” не чују за те.” Онда она њему бесједила : „о Бога ти, ага Арап-ага! Колико је небо од земљице, „Толико је и мој род од мене."

130 А то Дмитар и гледа и слуша, Узе мача у десницу руку, Абуздован у лијеву руку, А помену

Бога јединога, Прав” изиђе горе уз чардаке, 135 Ману мачем и десницом руком, Арап-аги одсијече главу, и посјече двоје Арапҷади, ,

[ocr errors]

Онда му је сестра говорила : Немој, брате, овога малога, 1440 „Жа ми га је, ако је и црно. Дмитар му је дворе запалио, Мајку му је коњем погазио, и његово благо покупно, Изведе му коње из арова,

145 Па на коње натовари благо; Поврати му жалост за срамоту, Па узима сестрицу Јелицу, Па шњом бјежи на воду Ступницу; А кад дође на воду Ступницу, 150 Ал' процвили Арапинче црно, Онда вели Јакшић Димитрија: „Дај ми, сејо, Арапинче црно, „Хоће њега ујак забавити.” Она даде Арапинче црно,

155 Узе њега Јакшић Димитрија, Растави му главу и рамена, Па га баци у воду Ступницу, Онда му је сестра говорила: Рашта, брате, да од Бога нађеш? 160 Жа” ми га је, ако је и црно, „Јер сам њега од срца родила. Вели њојзи Јакшић Димитрија : „Сестро, ћути, немој будалити; „Боље ће те браћа удомити,

165 Бе ћеш бољи пород изродити, Her” за оним Арапином црним; „Од зла рода нек нема порода, „Од зла псета нек нема штенета.”

[ocr errors]
« PreviousContinue »