Машише се коњма на рамена, Тко однесе благо из ризница? „Тко одведе сестрицу Јелицу? „Какви коњи, какви ли јунаци? „Куд одоше, на коју ли страну?" Онда њима мајка одговара: „Два Јакшића, а два моја сина! „Врани коњи, а црни јунаци; „Отидоше право низ Дунаво." Кад то чуше два брата Јакшића, Прав' одоше у земљу Арапску, Траже сестру три године дана, А не могу ни да чују за њу, Кад настала година четврта, Онда вели Јакшић Димитрија: „О Богдане, мој брате рођени! Хаіде, брате, да се растанемо: „Па ти иди право Бијограду, „Виђи, јели наша жива мајка; „Ја сам идем кроз земљу Арапску, „Еда Бога, да ја сестру нађем!" То рекоше, па се растадоше ; Оде Богдан натраг Бијограду, Оде Дмитар кроз земљу Арапску, 15 20 25 30 35 40 45 А кад дође на воду Ступницу, Али није здрава по јунаке; „Већ кад воду Ступницу пријеђеш „И кад будеш тамо кроз чаршију, 99 „Обазри се с десна на лијево, „Пред капијом сребрна ћуприја; „То су двори аге Арап-аге, „Да би Бог да, остали му пусти! „Когођ путем кроз чаршију прође, 99 Она носи студену водицу, „Она поји по путу путнике 50 55 60 65 70 75 А кад Дмитар дође у чаршију „Изнеси ми да с' напијем вина „И зауче хоџе на џамијам, „Ој Српкињо, драга моја љубо! 99 Ево има три пуне године, „Како си се ти моја назвала, 110 115 120 Што ’во никог од твог рода нема ? 125 „Јал' не маре, јал' не чују за те." Онда она њему бесједила: „0 Бога ти, ага Арап-ага! О А то Дмитар и гледа и слуша, И посјече двоје Арапчади, 135 Онда му је сестра говорила: 140 Изведе му коње из арова, 145 Па на коње натовари благо; Поврати му жалост за срамоту, Па узима сестрицу Јелицу, Па шњом бјежи на воду Ступницу; 150 155 Ал' процвили Арапинче црно, Онда вели Јакшић Димитрија: „Дај ми, сејо, Арапинче црно, „Хоће њега ујак забавити." Она даде Арапинче црно, Узе њега Јакшић Димитрија, Растави му главу и рамена, Па га баци у воду Ступницу, Онда му је сестра говорила: „Рашта, брате, да од Бога нађеш? 160 „Жа ми га је, ако је и црно, „Јер сам њега од срца родила. Вели њојзи Јакшић Димитрија : „Сестро, ћути, немој будалити; „Боље ће те браћа удомити, ,, Бе ћеш бољи пород изродити, „Нег’за оним Арапином црним; „Од зла рода нек нема порода, 99 Од зла псета нек нема штенета.” 165 |