Page images
PDF
EPUB

98.

Дијоба Јакшића.

5

Мјесец кара звијезду даницу:
Бе си била, звијездо данице ?
„Бе си била, ђе си дангубила ?
„Дангубила три бијела дана ?”
Даница се њему одговара:
„Ја сам била, ја сам дангубила
„Више б'јела града Бијограда,
„Гледајући чуда великога ,
„Те дијеле браћа очевину,
„Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане74). 10
„Лијепо се браhа погодише,
Очевину своју подјелише:
„Дмитар узе земљу Каравлaшку,
„Каравлaшку и Карабогданску,
„И сав Банат до воде Дунава ;

15
„Богдан узе Сријем земљу равну,
„Сријем земљу и равно Посавље,
„ИСрбију до Ужица града;
„Дмитар узе доњи крај од града
„ИНебојшу на Дунаву кулу;

20 „Богдан узе горњи крај од града „И Ружицу цркву насред града 75). „0 мало се браћа завадише,

3) Једни и овдје пјевају Сјевана мјесто Богдана. 76) Та црква и сад стоји у доњему граду, али не служи,

него Турци држе у њој барут,

25

30

35

„Да око шта, веће ни око шта:
„Око врана коња и сокола:
„Дмитар иште коња старјешинство,
„Врана коња и сива сокола,
„Богдан њему не да ни једнога.
„Кад у јутру јутро освануло,
„Дмитар узја вранца великога,
„И он узе сивога сокола,
„Пак полази у лов у планину,
„А дозива љубу Анђелију :
»» Анђелија, моја вјерна љубо!
„Отруј мени мог брата Богдана ;
»» Ако ли га отровати не hеш,
„„Не чекај ме у бијелу двору.
Кад то зачу љуба Анђелија,
„Она сједе брижна, невесела,
„Сама мисли, а сама говори:
„Што ће ова сиња кукавица !
»»Да отрујем мојега ћевера,
„Од Бога је велика гриjота,
»А од људи покор и срамота;

Рећи ће ми мало и велико : „Видите ли оне несретнице,

Те отрова својега ћевера ; »„Ако ли га отровати не ћу, „Не см'jем војна у двору чекати." Све мислила, на једно смислила: „Она оде у подруме доње, Те узима чашу молитвену, Саковану од сувога злата, Што је она од оца донела,

40

45

[ocr errors]

50

[ocr errors]

55

60

[ocr errors]
[ocr errors]

65

22

„Пуну pујна наточила вина ,
„Пак је носи својему ћеверу,
„Буби њега у скут иу руку,
„И пред њим се до земљице клања:
„На част теби, мој мили ћевере !

На част теби и чаша и вино,
„Поклони ми коња и сокола:
„Богдану се на то ражалило,
„Поклони јој коња и сокола.
„Дмитар лови цијел дан по гори,
„И не може ништа уловити;
„Намјера га пред вече нанесе
„На зелено у гори језеро,
„У језеру утва златокрила,
„Пусти Дмитар сивога сокола,
„Да увати утву златокрилу,
Она му се не да ни гледати,
Него шчепа сивога сокола
„Исломи му оно десно крило.
„Кад то виђе Јакшић Димитрије,
Брже свлачи господско од'јело,
„Пак заплива у тихо језеро,
Те извади сивога сокола,
„Па он пита сивога сокола:
„Како ти је, мој сиви соколе,
„Како ти је без крила твојега ?* *
Соко њему писком одговара:
,,Мени јесте без крила мојега,
„Као брату једном без другога.
„Тад” се Дмитар бјеше осјетио,
Бе ће љуба брата отровати,

70

[ocr errors]

75

80

[ocr errors]

85

[ocr errors]
[ocr errors]

„Па он узја вранца великога, „Брже трчи граду Бијограду, „Не би л' брата жива затекао; „Кад је био на Чекмек-һуприју, ,,Нагна вранца, да преко ње пређе, 90 „Пропадоше ноге у Ћуприју, Сломи вранац обје ноге прве. „Кад се Дмитар виђе на невољи, „Скиде седло с вранца великога, „Пак заврже на буздован перни,

95 „Брже дође граду Бијограду, „Како дође, он љубу дозива :

Анђелија, моја вјерна љубо! „Да ми ниси брата отровала ?” » „Анђелија њему одговара :

100 „Нијесам ти брата отровала, „Веће сам те с братом помирила.” »

99.

да еш дијоба Јакшића.

(из Црне горе). Вино пију два брата Јакшића : Јакшић Митар и Јакшић Шћепане; А пошто се напојише вина, Шћепану је Митар бесједио : „Хајд', Шhепане, у лов да идемо ; „Јесам јуче био у планину, „Ранио сам плавога јелена, „Не ће мо л' га данас уФатити.”

5

20

Ho му

Шћепан ријеч бесједно: „Ја не могу ходит планинама, 10 „Буто ме је забољела глава. Митар скочи на ноге лагане, Па он узе хрте и загаре, Сам отиде улов у планину. А Шћепану љуба бесједила:

15 „Чујеш ли ме, драги господару! „Одијели Митра брата свога, „Ал' ће ти се замакнути љуба „0 конопцу у твоје дворове Шћепан њојзи ријеч бесједио : „Мучи љубо, срећу изгубила! „С киме ћемо Митра одијелит”, Кад он нема ни сестре, ни мајке, „За љубу му ни помена није ?” Кад навече нојца долазила,

25 Али Митар из планине дође, Њему Шhепан ријеч говорио: „Ходи, Митре, да се дијелимо.” Цикну Митар, како змија љута : „А с ким ћеш ме, брате, одијелит?” 30 Друга њему бити не могаше, Но се браћа сташе дијелити, и најприје овце дијељаху: Шћепан узе првојагњенице, Митру даје старе очупане;

35 На стадоше дијелити благо :

Шhепән узе гроше и дукате и на голо крупне талијере, Митру даје паре и динаре;

« PreviousContinue »