98. Дијоба Јакшића. Мјесец кара звијезду даницу: 99 Бе дијеле браћа очевину, „Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане 74). 10 „Очевину своју подјелише: 75) Једни и овдје пјевају Сшјечана мјесто Боғдана. 15 20 76) Та црква и сад стоји у доњему граду, али не служи, него Турци држе у њој барут. „Да око шта, веће ни око шта: 99 Око врана коња и сокола: „Дмитар иште коња старјешинство, 99 99 99 9999 „А од људи покор и срамота; Рећи ће ми мало и велико: „„Видите ли оне несретнице, Бе отрова својега ђевера; 99 99 "Ако ли га отровати не ћу, ,,Не смјем војна у двору чекати." 25 30 35 40 45 50 „Пуну рујна наточила вина, 9999 55 60 9999 На част теби и чаша и вино, „Дмитар лови цијел дан по гори, 99 65 70 „И сломи му оно десно крило. „Брже свлачи господско од’јело, 75 „Пак заплива у тихо језеро, „Те извади сивога сокола, 9999 „Како ти је без крила твојега ?"" „Соко њему писком одговара: ,,,,Мени јесте без крила мојега, ,,,,Као брату једном без другога." „Тад се Дмитар бјеше осјетио, 'Бе ће љуба брата отровати, 80 85 „Па он узја вранца великога, „Брже трчи граду Бијограду, Не бил брата жива затекао; „Кад је био на Чекмек-ћуприју, 95 ;„Нагна вранца, да преко ње пређе, 90 „Пропадоше ноге у ћуприју, „Сломи вранац обје ноге прве. „Кад се Дмитар виђе на невољи, „Скиде седло с вранца великога, „Пак заврже на буздован перни, „Брже дође граду Бијограду, „Како дође, он љубу дозива: ,,,,Анђелија, моја вјерна љубо! „Да ми ниси брата отровала ?”” „Анђелија њему одговара: ,,,,Нијесам ти брата отровала, 9999 Веће сам те с братом помирила."" 99. Оиеш дијоба Јакшића. (из Црне горе). Вино пију два брата Јакшића: 100 པ་ „Хајд’, Шћепане, у лов да идемо ; 5 „Јесам јуче био у планину, „Ранио сам плавога јелена, „Не ће мол'га данас уфатити. 99 10 15 20 Но му Шћепан ријеч бесједио: „Ја не могу ходит’планинама, „Буто ме је забољела глава." Митар скочи на ноге лагане, Па он узе хрте и загаре, Сам отиде у лов у планину. А Шћепану љуба бесједила: „Чујеш ли ме, драги господару! „Одијели Митра брата свога, „Ал' ће ти се замакнути љуба „О конопцу у твоје дворове Шћепан њојзи ријеч бесједио: „Мучи љубо, срећу изгубила! „С киме ћемо Митра одијелит', „Кад он нема ни сестре, ни мајке, „За љубу му ни помена није ?" Кад навече, нојца долазила, Али Митар из планине дође, Њему Шһепан ријеч говорио: „Ходи, Митре, да се дијелимо.” Цикну Митар, како змија љута: „А с ким ћеш ме, брате, одијелит?" 30 Друга њему бити не могаше, Но се браћа сташе дијелити, И најприје овце дијељаху: Шћепан узе првојагњенице, Митру даје старе очупане; Па стадоше дијелити благо : Шћепан узе гроше и дукате И на голо крупне талијере, Митру даје паре и динаре; 25 35 |