Page images
PDF
EPUB

65

70

75

„Дај ти мене твојега јогата, „Да ја идем у свијет бијели, „Да ја тражим, од каква сам рода: „Ал' сам каква рода хорјатскога; Да л' од каква рода господскога ; „Ја лhy скочит” у тихо Дунаво.” Жао беше старцу игуману, Пази Сима, како евога сина; Пореза му св'јетло одијело, Даде њему хиљаду дуката и ђогата свога из подрума. Оде Симо у свијет бијели, Хода Симо девет годиница, Тражи Симо рода и племена, Ал' како ће њега находити, $3) Кад никога питат” не умије ?!", Када наста година десета, На ум паде Наход-Симеуну, а .. Да он иде своме намастиру; } , Он поврати својега ђогата. 1.155. Једно јутро бјеше уранион Испод града бијела Будима; ті: Одраст'о је Наход Симеуне, A љепши је од сваке ћевојке, і! Добро свога одгајио ћога, і т. : Поиграва пољем Будимскијем, А запjева грлом бијелијем; Гледа њега Будимска краљица, Када зғледа Наход-Симеуна, Она виче танану робињу: „Живо иди, танана робињо,

80

[ocr errors]

85

90

95

100

105

„Под јунаком увати ђогата,
Кажи њему: „Краљица те зове,
„Нешто тебе има говорити.”
Оде живо танана робиња,
Под Симом је коња увaтила,
Симеуну тихо говорила;
0 јуначе! зове те краљица ,
„Нешто тебе има говорити.”
Тад? Симеун поврати ђогата
У авлиjу под бијелу кулу,
Даде ђога тананој робињи,
А он оде уз бијелу кулу.
Кад изиђе госпођи краљици,
Капу скида, до земље се свија
и

краљици Божју помоћ даје,
Краљица му Божју помоћ прима,
Сједе њега за совру готову,
Донесоше вино и ракију
и лијепу сваку ђаконију.
Сједи Симо, пије рујно вино,
Ал' не може госпођа краљица,
Већ све гледа Наход-Симеуна.
Кад је ноћца била омркнула,
Тад” краљица рече Симеуну:
„Скидај рухо, незнана катано!
Ваља тебе ноћити с краљицом
„И обљубит Будимску краљицу.
Симеуна вино преварило,
Рухо скиде, леже са краљицом,
Те краљици обљубио лице.
Кад у јушpy јутро осваную,

110

115

120

125

130

135

Симеуна попустило вино,
Те он виђе, што је учинио,
Симеуну врло мучно било,
Скочи Симо на ноге лагане,
Опреми се, па оде ђогину,
Уставља га госпођа краљица
На шећерли каву и ракију,
Симеун се не ће уставити,
Већ он свога усједе ђогата,
Оде Симо низ поље Будимско.
Доцкан Симу, на ум припануло,
Остало му часно јеванђеље
Код краљице на бијелој кули;
Врати Симо помамна ђогата,
У авлиjи коња уставио,
А он иде на бијелу кулу,
Али сједи госпођа краљица,
Сједи млада кули на пенцеру,
Она чати часно јеванђеље,
Рони сузе низ бијело лице;
Рече Симо госпођи краљици:
„Дај, краљице, часно јеванђеље.”
Одговори госпођа краљица: і
„Симеуне, дуго јадан био!
У з'о час гa рода потражио!
„А у гори дош'о у Будима

И ноћио с госпођом краљицом :
„И краљици обљубио лице!
„Ти си своју обљубио мајку!”, 12)

10

145

150

[ocr errors][merged small][ocr errors]

12) Ваља да је у јеванђелију, спријед или на крају, било

155

160

165

Кад то зачу Наход Симеуне,
Проли сузе од бијела лица ,
Па узима часно јеванђеље
И краљицу, пољуби у руку,
Оде Симо до свога ђогата,
Усједе га, оде намастиру.
Кад је био спрема намастира,
Угледа га отац игумане,
Позна свога ђora из подрума
И на њему Наход-Симеуна,
Мало ближе пред њer' излазио,
Симеуне спаде од Богата,
Поклони се до земљице црне,
Буби оца у скут и у руку.
Говори му отац игумане :
„Те си мене, Наход-Симеуне ?

Те си мене толико вријеме ??
Вели њему Наход-Симеуне :
„Не питај ме, оче игумане!
„У з'о час сам рода потражио ,
„А у гори дош'о до Будима.”
Све се њему исповиђе Симо.
Кад то чуо отац игумане,
Узе Сима за бијелу руку,
Па отвори тавницу проклету,
Бено лежи вода до кољена;
И по води гује и јакрепи,
Симеуна баци у тавницу,

170

175

и

записано, чије је оно, ко је он, по свијету.

чега радн иде

180

185

Па затвора тавницу проклету,
Кључе баци у тихо Дунаво,
Па је старац тихо говорио:
„Кад изишли кључи из Дунава,
Симеун се грија опростио!”
Тако стаде за девет година.
Када наста година десета,
А рибари рибе поваташе
и у риби кључеве нађоше,
Доказаше старцу игуману;
Игуману на ум паде Симо,
Па он узе клуче од тавнице,
Те отвори проклету тавницу,
Утавници воде не имаде,
Нити гмижу гује и јакрепи;
У тавници сунце огријало,
Симо сједи за столом златнијем,
У рукама држи јеванђеље.

190

195

15.

Оаеш Наход C и ме у н.
Рани царе у Јању девојку
Од малена до десног колена,
Не рани је, да је другом даје,
Већ је рани, да је за се узме ;
Царе оће, а девојка не ће;
њу ми просе лале и везири,
Лале просе, ал' је царе не да,
Већ он узе под силу девојку.
По том мало време постајало,

5

« PreviousContinue »