Page images
PDF
EPUB

65

70

75

„Дај ти мене твојега јогата,
„Да ја идем у свијет бијели,
„Да ја тражим, од каква сам рода:
„Ал' сам каква рода хорјатскога;
Да л' од каква рода господскога;
„Ја л' hу скочит” у тихо Дунаво.”
Жао бјеше старцу игуману,
Пази Сима, како евога сина;
Пореза му свјетло одијело,
Даде њему хиљаду дуката
и ђогата свога из подрума.
Оде Симо у свијет бијели,
Хода Симо девет годиница,
Тражи Симо рода и племена,
Ал' како ће њега находити,
Кад никога питат' не умије ?
Када наста година десета,
На ум паде Наход-Симеуну,
Да он иде своме намастиру;
Он поврати својега ђогата.
Једно јутро бјеше уранио
Испод града бијела Будима;
Одраст'о је Наход Симеуне,
A љепши је од сваке ћевојке,
Добро свога одгајио ђога,
Поиграва пољем Будимскијем,
А запjева грлом бијелијем;
Гледа њега Будимска краљица,
Када згледа Наход-Симеуна,
Она виче танану робињу:
Живо иди, танана робињо,

80

85

90

[ocr errors]

95

[ocr errors]

100

105

„Под јунаком увати ђогата,
„Кажи њему: „Краљица те зове,
„Нешто тебе има говорити.
Оде живо танана робиња,
Под Симом је коња увaтила,
Симеуну тихо говорила;
„0 јуначе! зове те краљица,
Нешто тебе има говорити.
Тад Симеун поврати ђогата
У авлиjу под бијелу кулу,
Даде ђога тананој робињи,
А он оде уз бијелу кулу.
Кад изиђе госпођи краљици,
Капу скида, до земље се свија
и

краљици Божју помоћ даје,
Краљица му Божју помоћ прима,
Сједе њега за совру готову,
Донесоше вино и ракију
и лијепу сваку ђаконију.
Сједи Симо, пије рујно вино,
Ал' не може госпођа краљица,
Већ све гледа Наход-Симеуна.
Кад је ноћца била омркнула,
Тад” краљица рече Симеуну:
„Скидај рухо, незнана катано!
Ваља тебе ноћити с краљицом
„И обљубит Будимску краљицу."
Симеуна вино преварило,
Рухо скиде, леже са краљицом,
Те краљици обљубио лице.
Кад у јушpy јутро освануло,

110

115

120

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Симеуна попустило вино, ?
Те он виђе, што је учинио,
Симеуну врло мучно било,

125
Скочи Симо на ноге лагане,
Опреми се, па оде ђогину,
Уставља га госпођа краљица
На шећерли каву и ракију,
Симеун се не ће уставити,

130
Већ он свога усједе ђогата,
Оде Симо низ поље Будимско.
Доцкан Симу, на ум припануло,
Остало му часно јеванђеље
Код краљице на бијелој кули;

135
Врати Симо помамна ђогата,
У авлиjи коња уставио,
А он иде на бијелу кулу,
Али сједи госпођа краљица,
Сједи млада кули на пенцеру,

140
Она чати часно јеванђеље,
Рони сузе низ бијело лице;
Рече Симо госпођи краљици:
„Дај, краљице, часно јеванђеље."
Одговори госпођа краљица: і

145 „Симеуне, дуго јадан био! „У з'о час гa рода потражио ! „А у гори дош'о у Будима „И ноћио с госпођом краљицом „И краљици обљубио лице!

150 „Ти си своју обљубио мајку!”, 12)

1 12) Ваља да је у јеванђелију, спријед или на крају, било

99

155

[ocr errors]

160

165

Кад то зачу Наход Симеуне,
Проли сузе од бијела лица ,
Па узима часно јеванђеље
И краљицу пољуби у руку,
Оде Симо до свога Тогата ,
Усједе га, оде намастиру.
Кад је био спрема намастира,
Угледа га отац игумане,
Позна свога ћora из подрума
И на њему Наход-Симеуна,
Мало ближе пред њer' излазио,
Симеуне спаде од ђогата,
Поклони се до земљице црне,
«Буби оца у скут иу руку.
Говори му отац игумане :
„Те си мене, Наход-Симеуне ?

Бе си мене толико вријеме ?”
Вели њему Наход-Симеуне :
„Не питај ме, оче игумане!
„У з'о час сам рода потражио,
„А у гори дош'о до Будима.”
Све се њему исповиђе Симо.
Кад то чуо отац игумане,
Узе Сима за бијелу руку,
Па отвори тавницу проклету,
Бено лежи вода до кољена ;
и по води гује и јакрепи,
Симеуна баци у тавницу,

170

175

2

[ocr errors]

чега ради иде

записано, чије је оно, ко је он, и по свијету.

[merged small][ocr errors]
[ocr errors]

185

Па затвора тавницу проклету,
Кључе баци у тихо Дунаво,
Па је старац тихо говорио:
„Кад изишли кључи из Дунава,
Симеун се грија опростио!”
Тако стаде за девет година.
Када наста година десета,
А рибари рибе поваташе
и у риби кључеве нађоше,
Доказаше старцу игуману;
Игуману на ум паде Симо,
Па он узе клуче од тавнице,
Те отвори проклету тавницу,
Утавници воде не имаде,
Нити гмижу гује и јакрепи;
Утавници сунце огријало,
Симо сједи за столом златнијем,
У рукама држи јеванђеље.

190

195

[blocks in formation]

Опеш Наход Симеу н.
Рани царе у Јању девојку
Од малена до десног колена,
Не рани је, да је другом даје,
Већ је рани, да је за се узме;
Царе оће, а девојка не ће;
њу ми просе лале и везири,
Лале просе, ал' је царе не да,
Већ он узе под силу девојку.
По том мало време постајало,

5

« PreviousContinue »