Из свијета челе побјегоше, 99 9, Сви се, браћо, на ноге дигните, „И пружите мене десне руке, „Вјеру дајте, да ме не варате!" Сви једанак од земље скочили, И сви ђаку десну руку дају; Таде ђаче њима проговара: "Хоте, Богу да се обрнемо! „Да служимо Божу летурђију, „Да молимо Бога по закону Сви се бјеху к Богу обрнули, По три пута љубе земљу црну; И послуша пород родитеља, И брат брата не води на суду, 55 60 65 70 75 И послуша млађи старијега, Ни га мучи муках пред Турчином, И сви моле Бога милоснога 80 Без престанка и дневи и ноћи 85 3. Бакон Стефан и два анђела. ,, Или си се данас потурчио, „Часног крста под ноге згазио, Часног крста и красног закона, Те си тако рано уранио "У недељу пређе јарког сунца, „Пређе сунца и пре летургије, „Па ти сејеш белицу пшеницу Ал беседи ђаконе Стеване: 99 5 10 15 20 25 ,, О Бога вам два путника стара! „Кад питате, да вам право кажем: Та нисам се јунак помамио, ,, Нити сам се данас потурчио, „Нит' сам своју веру изгубио, 99 Нит’сам крста под ноге згазио, Часног крста и красног закона; „Већ мени велика невоља; „Зашто ја раним у мојему двору „Девет немо, друго девет слепо, 30 35 „То ја раним с мојом верном љубом; „И Бог ће ми греха опростити. 40 Ал беседе два путника стара: „До Бог добро, два стара путника!" Ал беседе два путника стара: „Бога теби ђаконова љубо! 99 „Која теби велика невоља, Те си тако рано уранила, Ꭹ ранила у свету недељу „Пређе сунца и пре летургије, 45 50 55 „Те ти чиниш белицу пшеницу? „Или си се млада помамила ? 99 Или си се данас потурчила „И своју си веру изгубила, „Часног крста под ноге згазила, Часног крста и красног закона; „Теси тако рано уранила ,, „У недељу пређе јарког сунца, 9, 0 Бога вам, два путника стара! „Кад питате, право да вам кажем: 99 Та нисам се млада помамила, „Нити сам се данас потурчила, 60 65 70 "Нит сам своју веру изгубила, ,, „Нит' сам крста под ноге згазила, Часног крста и красног закона; "Већ је мени велика невоља; „Зашт ја раним у мојему двору „Девет немо, друго девет слепо; „То ја раним с мојим господаром; И Бог ће ми греха опростити." Ал беседе два путника стара: 0 Бога ти, ђаконова љубо! „Дај ти нама твоје мушко чедо, 75 80 85 90 99 Што је слепо, све ће прогледати." Она мисли мисли свакојаке, Па погледа на златну колевку, 99 Мили Боже, на свем теби фала! „Гди дођоше два путника стара, 3, Заклаше ми чедо у колевки, „И од чеда крви уграбише, 99 И сигра се јабуком од злата!” Проговара чедо из колевке: Слатка мајко, моја слатка рано! „Оно нису два путника стара, 95 100 105 110 115 „Већ су оно два Божја анђела.” 120 |