„Ја сам Предраг твој братац рођени. 99 Не могу ти ране преболети, „Већ ти проста моја крвца била!" 99 , Па ми тако рано ти заседе! „Мој босиљче из зелене башче! 99 9, Рано ти ми беше процватио, Па ми тако рано ти увену !" Па потрже ноже од појаса, Te удара себе у срдашце, Мртав паде покрај браца свога. 17. Цар Дуклијан и Крешишељ Јован. (из Црне горе). Вино пију до два побратима A 175 180 185 190 Пошто су се напојили вина, 5 10 15 20 25 30 35 А Јована сузе пропануле, 40 Код ње стави тицу злогласницу, 45 Свети Јован море заледио, Он заледи дванаес ледовах, 50 55 60 65 14) До сад свуда бјеше коруна (corona, круна), а овдје И Богу се Јован пожалио, 99 А не бој се, моја вјерна слуго! То је било, а Богу за славу. 70 сунце! Ја сам још у дјетињству слушао, гдје се овај догађај и приповиједа у народу овако: ན Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, па га ђаволски цар набио на копље и носио на рамену. Кад већ земља протужи Богу, да хоће сва да изгори од сунца, онда Бог пошље светог Аранђела, да гледа како да узме сунце од ђавола. Кад сиђе свети Аранђео на земљу, он се удружи с ђаволскијем царем; али се ђаволски цар осјети, шта он хоће, па се добро узме у памет. Ходајући тако по земљи њих двојица заједно, дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто се мало прокупају, онда рече свети Аранђео: „Де да ронимо, да гледамо, који може дубље.” А ђаво му одговори: „Хајде де,” Онда свети Аранђео зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји, да му свети Аранђео не однесе сунце. У томе му падне на ум, те пљуне, и од његове пљуванпостане сврака, да му чува сунце, док он зарони и изнесе у зубима морскога пијеска. Како ђаво зарони, свети Аранђео прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео; па онда спопадне сунце и побјегне к Богу, а свраке стане крека. Кад ђаво чује сврачји глас, онда већ види шта је, па се брже боље врати натраг. Кад горе, али се море заледило, не може на ке поље! Онда се брже боље врати опет на дно мора, те узме камен и њим пробије лед, па онда потеци за светијем Аранђелом ! Онај бјежи, а овај за њим! Таман кад свети Аранђео корачи једном ногом к Богу на небо, ђаво га стигне, те му ноктима из табана у друге ноге ишчупа велики комад меса. Кад свети Аранђео дође са сунцем онако рањен пред Бога, онда заплаче: „Што ћу, Боже, овако грдан ?” А Бог му рече: „Ћути, не бој се; ја ћу наредити, да сви људи имају тако на табану као малу долину.” И тако Бог уреди, те у свијех људи постане на табанима у обадвије ноге као мала долина. И тако остане и до данас. Вино пије царе Костадине връовни Божји апостоли! „Наши с крсти у земљи Јеврејској, 5 10 15 |