„Ја сам Предраг твој братац рођени. 190 усрдашце, Мртав паде покрај браца свога. 17. Цар Дуклијан и Крсшишељ Јован. (из Црне горе). Вино пију до два побратима 10 15 Пошто су се напојили вина, 20 25 30 35 Па АЈована сузе пропануле, 40 45 50 55 60 десну га ногу уФатио, Сјајно сунце 14) на небо донесе, 65 1) До сад свуда бјеше коруна (corona, круна), а овдје и Богу се Јован пожалио, Свакоме һу тако учинити. 70 сунце ! Ја сам још у дјетињству слушао, гдје се овај догађај и ириновиједа у народу овако: па он се Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, га ђаволски цар набио на копље и носно на рамену. Кад већ земља протужи Богу, да хоће сва да изгори од сунца , онда Бог пошље светог Аранђела, да гледа како да узме сунце од ђавола. Кад снђе свети Аранђео на земљу, Удружи с ђаволскијем царем; али се ђаволски цар осјети, шта он хоће, па се добро узме у памет. Ходајући тако по земљи њих двојица заједно, дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто се мало прокупају, онда рече свети Аранђео: „Де да ронимо, да гледамо, који може дубље.” А ђаво му одговори: „Хајде де,” Онда свети Аранђео зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, се боји, да му свети Аранђео не однесе сунце. У томе му падне на ум, те пљуне, нод његове пљуван постане сврака , да му чува сунце, док он зарони и изнесе у зубима морскога пијеска. Како ђаво зарони, свети Аранђео прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео ; па онда спопадне сунце и побјегне к Богу, а свраке стане крека. Кад ђаво чује сврачји глас, онда већ види шта је, па се брже боље врати натраг. Кад горе, али се море заледило, не може на али ке те поље ! Онда се брже боље врати опет на дно мора, узме камен и њим пробије лед, па онда потеци за светијем Аранђелом ! Онај бјежи , а овај за њим! Таман кад свети Аранђео корачи једном ногом к Богу на небо, ђаво га стигне, те му ноктима из табана у друге ноге ншчупа велики, комад меса. Кад свети Аранђео дође са сунцем онако рањен пред Бога, онда заплаче: „Што ћу, Боже, овако грдан ?” лБог му рече : „Пути, не бој се ; ја ћу наредити, да сви људи имају тако на бану као малу долину.” и тако Бог уреди, те у свијех људи постане на табанима у обадвије ноге као мала долина, и тако остане и до данас. Tao Вино пије царе Костадине 10 15 |