„Ја сам Предраг твој братац рођени.
„Можеш ли ми ране преболети ?
Да подерем танане кошуље,
„Да те видам и да те завијам.” 175
Рањен Ненад њему одговора:
Та ти ли си, мој брате рођени!
„Вала Богу, кад сам те видео,
„Те ме жива моја жеља мину;
„Не могу ти ране преболети, 180
„Већ ти проста моја крвца била!”
То изусти, па душицу пусти.
Над њим Предраг јаде јадикује:
„J'о Ненаде, моје јарко сунце!
„Рано ти ми ти беше изишло, 185
„Па ми тако рано ти заседе!
„Мој босиљче из зелене башче!
„Рано ти ми беше процватио,
„Па ми тако рано ти увену!”
Па потрже ноже од појаса ,

190
Te
удара
себе

усрдашце, Мртав паде покрај браца свога.

17.

Цар Дуклијан и Крсшишељ Јован.

(из Црне горе).

Вино пију до два побратима
На пржину накрај мора слана,
Једно јесте царе Дуклијане,
A
друго је Крститељ Јоване.

10

15

Пошто су се напојили вина,
Но да рече Крститељ Јоване :
„Ходи, побро, да се посиграмо,
„Ти коруном, а ја ћу јабуком.”
Па скочище, те се посиграше:
Свети Јован отисну јабуку,
Она паде мору у дубине,
Топле су га сузе пропануле,
Но му царе ријеч проговара :
„А не плачи, драги побратиме!
„Не мој мене уграбит” коруну,
„Ја ћу тебе извадит' јабуку."
Јован му се Богом кунијаше,
А да му је уграбити не ће.
Таде царе у море уплива,
А полеће Јован на небеса,
Пред Господом те је излазио,
Па је пред њим ријеч говорио:
„Боже вјечни и пресвети оче!
Хоћу ли се тобом заклет” криво
„Хоћу л' цару уграбит” коруну ?”
Господ њему ријеч говорио :
„ОЈоване, моја вјерна слуго!
„Закуни се мноме трипут криво,
„Теке не мој мојијем именом.”
Свети Јован слеће на пржину.
Таде царе из мора изиде,
И изнесе у зубе јабуку;
Па су опет игру заметнули:
Свети Јован отисну јабуку,
Опет паде мору у дубине,

20

25

30

35

Па

АЈована сузе пропануле,
Но му збори царе Дуклијане:
„А не бој се, мио побратиме!
Не мој мене ти украст” коруну,
„Ја ћу тебе извадит' јабуку.”

40
Јован му се Богом кунијаше,
Куне му се Богом по три пута,
А да му је уграбити не һе.
Цар коруну врже под hапицу,
Код ње стави тицу злогласницу,

45
у сиње море уронио.
Свети Јован море заледио,
Он заледи дванаес ледовах,
Па уграби од злата коруну,
и полеће к небу у висине,

50
А закркта тица злогласница,
Удно мора царе опазио ,
Па се загна мору из дубине,
Три је леда главом проломио,
Па се натраг опет повратио,

55
И на главу ками до Фатио,
Мали ками од хиљаде оках,
И проломи дванаес ледовах,
Па је своја расклопио крила,
За Јованом у потеру пође,

60
Достиже га на небеска врата,
За

десну га ногу уФатио,
Што дофати, оно и окиде.
Сузан Јован пред Господом дође,

Сјајно сунце 14) на небо донесе, 65 1) До сад свуда бјеше коруна (corona, круна), а овдје

и Богу се Јован пожалио,
Како га је царе нагрдио.
Господ му је таде говорио :
„А не бој се, моја вјерна слуго!

Свакоме һу тако учинити.
То је било , а Богу за славу.

70

сунце ! Ја сам још у дјетињству слушао, гдје се овај догађај и ириновиједа у народу овако:

па

он

се

Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, га ђаволски цар набио на копље и носно на рамену. Кад већ земља протужи Богу, да хоће сва да изгори од сунца , онда Бог пошље светог Аранђела, да гледа како да узме сунце од ђавола. Кад снђе свети Аранђео на земљу, Удружи с ђаволскијем царем; али се ђаволски цар осјети, шта он хоће, па се добро узме у памет. Ходајући тако по земљи њих двојица заједно, дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто се мало прокупају, онда рече свети Аранђео: „Де да ронимо, да гледамо, који може дубље.” А ђаво му одговори: „Хајде де,” Онда свети Аранђео зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони,

се боји, да му свети Аранђео не однесе сунце. У томе му падне на ум, те пљуне, нод његове пљуван

постане сврака , да му чува сунце, док он зарони и изнесе у зубима морскога пијеска. Како ђаво зарони, свети Аранђео прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео ; па онда спопадне сунце и побјегне к Богу, а свраке стане крека. Кад ђаво чује сврачји глас, онда већ види шта је, па се брже боље врати натраг. Кад горе, али се море заледило, не може на

али

ке

те

поље ! Онда се брже боље врати опет на дно мора, узме камен и њим пробије лед, па онда потеци за светијем Аранђелом ! Онај бјежи , а овај за њим! Таман кад свети Аранђео корачи једном ногом к Богу на небо, ђаво га стигне, те му ноктима из табана у друге ноге ншчупа велики, комад меса. Кад свети Аранђео дође са сунцем онако рањен пред Бога, онда заплаче: „Што ћу, Боже, овако грдан ?” лБог му рече : „Пути, не бој се ; ја ћу наредити, да сви људи имају тако на бану као малу долину.” и тако Бог уреди, те у свијех људи постане на табанима у обадвије ноге као мала долина, и тако остане и до данас.

Tao

Вино пије царе Костадине
У лијепу месту Цариграду
У својему двору господскоме,
Шљиме пију Божји апостоли :
Свети Петар и апостол Павле ;
Ал' беседи цара Костадине:
„0 връовни Божји апостоли!
„Гди су саде наши часни крсти ?
„У кога су цара честитога?”
А беседе Божји апостоли :
„0 велики царе Костадине!
„Наши с' крсти у земљи Јеврејској,
„У проклета цара Јеврејина;
„Дижи, царе, сву војску ришћанску,
„Иди с војском на земљу Јеврејску,
„Те поарај сву земљу Јеврејску.

10

15