„Те ти чиниш белицу пшеницу? ,0 Бога вам, два путника стара! „Нити сам се данас потурчила, „Нит сам своју веру изгубила, Нит' сам крста под ноге згазила, Часног крста и красног закона; Већ је мени велика невоља; „Зашт2 ја раним у мојему двору „Девет немо, друго девет слепо; „То ја раним с мојим господаром; „И Бог ће ми греха опростити. Ал беседе два путника стара: 0 Бога ти, ђаконова љубо! 99 66 „Дај ти нама твоје мушко чедо, 60 65 70 75 80 85 90 „Што је слепо, све ће прогледати. “ И од чеда крви уграбише, Па погледа на златну колевку, Мили Боже, на свем теби фала! „Гди дођоше два путника стара, „Заклаше ми чедо у колевки, „И од чеда крви уграбише, „Пошкропише моје беле дворе, „Што је немо, проговорило је, „Што је слепо, све је прогледало, „Ево чедо седи у колевки „И сигра се јабуком од злата!" Проговара чедо из колевке: , Слатка мајко, моја слатка рано! "Оно нису два путника стара, 66 95 100 105 110 115 „Већ су оно два Божја анђела. " 120 4. Огњена Марија у паклу. Бога моли Огњана Марија: 5 10 А трећему глава горијаше. 15 „Овај није даровао куму: „Кума њему светога Јована, „Њом је клао овце преходнице; · 25 „Што овоме трећем нога гори, „Њом је био и оца и мајку.“ Њих минуше, напријед прођоше, „Кажуј, Петре, што су згријешили?" „Ово бјеху од земље судије, 66 ,Што чињаху, кад они могаху, „Каматника, секо, и митника „До два тези Боже проклетника. Па минуше мало понапријед, Ту нађоше једну невјестицу, Бе јој горе и ноге и руке, А пропа јој језик проз вилице. А висе јој змије о дојаках; Кад је виђе Огњана Марија, Он ијетко апостола пита: „Што је, кучка, Богу згријешила, Те се мучи муках жестокијех ?" „Казаћу ти, моја мила секо! „Гријешница ј крчмарица била, 30 35 40 45 50 55 3) Т. j. распре због побијенијех и рањенијех, као што се у Црној гори и онуда по околини чинило до сад. „Ходила је шњега на другога; „Да шњим нема од срца порода, 99 Са њима ће пред Господом поћи.“ И пођоше мало понапријед, А нађоше бабу остаралу, То је мајка Огњане Марије, Њојзи горе и ноге и руке, И гори јој коса наврх главе; А Марија стаде поред мајке, Па упита остаралу мајку: „Кажи, мајко, што си згријешила? „Не бих ли ти душу избавила. Но Марији мајка говорила: „Ја немам што, до камена казат': „Кад ја бијах на бијес *) ђевојка, „Једно јутро ускрсење дође, 66 „Моја мајка до пред цркву пође, Мен остави да сигурам ручак; „Кад ми мајка испред цркве дође, „Мене голу у хаљине нађе, „Удари ме руком и прстеном, „Ја шњом уд'рих о дувар од куле, „Таде ме је проклињала мајка: ,,,, Залуду се удавала, синко!6666 Давах се три четири пута, *) Т. ј. одрасла и стала на снагу. 60 65 70 75 80 |