Кад сједоше за столове златне:
Уврх совре силан цар Стјепане,
А до њега стари Југ Богдане,
А до Југа девет Југовића,
Њима служи вјеран слуга Лазо;
Он навали шећер и ракију,
Па донесе црвенику вино.
Кад се ладна напојише вина,
О свачему сташе бесједити,
Како који добар јунак јесте;
Југ извади књиге старославне,
Те казује пошљедње вријеме:
„Видите ли, моја браћо красна!
„Видите ли, како књига каже:
,,Настануће пошљедње вријеме,
„Нестануће овце и пшенице
„И у пољу челе и цвијета;
„Кум ће кума по суду ћерати,
„А брат брата звати по мегдану.
Кад то зачу вјеран слуга Лазо,
Он отрча на танану кулу,
Те донесе ону чашу златну,
Наслужи је црвенијем вином,
Поклони је стару Југ-Богдану,
Богдан прими златну купу вина,
Купу прими, а пити је не е,
Мисли Богдан, шта је и како је,
Чиме ли ће даривати Лаза.
Југу вели девет Југовића:
„О наш бабо, стари Југ-Богдане!
„Штоно ти је поклонио Лазо?"
Вели њима стари Југ Богдане:
„Бецо моја, девет Југовића!
„Ја ћу ласно пити купу вина,
Него мислим, моја ђецо драга,
„Чиме ћу ја даривати Лаза. “
Југу вели девет Југовића:
"Ласно ћеш га даривати, бабо:
„У нас доста коња и сокола,
У нас доста пера и калпака.
Тад’говори силан цар Стјепане :
„Има Лазо коња и сокола,
„Лазо има пера и калпака;
„Лазо тога не ће ни једнога,
"Лазо хоће Милицу ђевојку,
„Баш Милицу милу мљезиницу,
„Милу сеју девет Југовића. “
Кад зачуше девет Југовића,
Поскочише на ноге лагане,
Потегоше маче коврдине,
Да погубе цара у столици.
Моли им се стари Југ Богдане:
"Нете ") синци, ако Бога знате!
„Ако данас цара погубите,
„На вама ће останути клетва;
„Док извадим књиге старославне,
„Да ја гледам, синци, у књигама,
"Јел Милица Лазу суђеница."
Књиге учи стари Југ Богдане,
Књиге учи, грозне сузе рони:
Нете, синци, ако Бога знате!
„Милица је Лазу суђеница,
„На њему ће останути царство,
Са њоме ће царовати Лазо
„У Крушевцу код воде Мораве. “
Кад то зачу силан цар Стјепане.
Он се маши руком у џепове,
Те извади хиљаду дуката,
И извади од злата јабуку,
У јабуци три камена драга,
Обиљежје Милици ђевојци,
Смри Душанова.
(комади од пјесме).
Побоље се Српски цар Стјепане
У Призрену мјесту питомоме,
Побоље се, умријети хоће.
Кад то виђе царица Роксанда,
Пером пише, како мушка страна,
Она пише три, четири књиге,
Пошиље их на четири стране
По свој њиној редом царевини,
Сву господу по реду позива:
„Чујете ли, сва наша господо!
, Тешко болан Српски цар Стјепане,
„Болан јесте, умријети хоће;
"Но хајдете у Призрена града,
„Не би л цара у животу нашли,
„Да чујете, шта ће наручити,
„И на ком ће царство оставити.
Кад се таке књиге растурише,
Сва господа редом разумјела,
Хитро иду, како који може,
Сви одоше у Призрена града
Код силнога Српског цар-Стјепана,
Затекоше цара у животу;
Код њега се сва господа саста,
И ту дође Вукашине краље,
Диже цара са свил'на душека,
Прислони га у наручје свил’но
Па над њиме грозне сузе рони.
Погледује Српски цар Стјепане,
Погледује сву редом господу,
Погледује, паке проговара:
„Мили куме, Вукашине краље!
„Аманет ти моја царевина!
„И аманет сви моји градови!
„И аманет све моје војводе
„По свој мојој редом царевини!
„И аманет мој нејак Урошу
„У колјевци од четръест дана!
„Царуј, куме, за седам година,
„Осме подај мојему Урошу."
Ал' говори Вукашине краље:
„Мили куме, Српски цар-Стјепане!
„Ни је за ме твоја царевина,
„Ја не могу, куме, царовати ;
„Јер ја имам сина самовољна,
„Сина мога, Краљевића Марка,
Кудгођ иде, никога не пита, „Бегођ сједне, свуђе пије вино, „А све ради, кавгу да огради. “ Рече њему Српски цар Стјепане : „Мили куме, Вукашине краље! „Кад ја заптих све моје војводе „По свој мојој редом царевини, "А ти не мо`ш, кога си родио? „Но аманет моја царевина! „И аманет сви моји градови! „И аманет све моје војводе „По свој мојој редом царевини! „Аманет ти нејаки Урошу
"У колјевци од четръест дана!
,Царуј, куме, за седам година,
„Осме подај мојему Урошу. “
То говори Српски цар Стјепане,
То говори, а с душом се бори;
То изусти, лаку душу пусти.
Он царова шеснаест година;
Колико је зулум поставио,
Што ношаше раја сиротиња,
Што ношаше од свиле хаљине,
Тад обуче сукнене хаљине.
Млади Урош соја господскога
Довати се снаге и памети,
|