"Бит не може, говорити хоћу:
„Што бијаху Немањићи стари,
„Цароваше, па и преминуше,
„Не трпаше на гомиле благо,
„Но градише с њиме задужбине,
„Саградише млоге намастире:
„Саградише високе Дечане,
„Баш Дечане више Ђаковице;
„Паћаршију више Пећи равне;
„У Дреници бијела Девича,
„И Петрову цркву под Пазаром;
Мало више Ђурђеве Ступове,
„Сопоћане наврх Рашке ладне,
„И Тројицу у Херцеговини,
„Цркву Јању у Староме Влаху;
„И Павлицу испод Јадовника,
„Студеницу испод Брвеника';
„Цркву Жичу више Карановца;
„У Призрену цркву свету Петку;
„Грачаницу у Косову равном;
Све то јесу њине задужбине ;
„Ти остаде у столу њиноме
„И потрпа на гомиле благо,
А не гради нигђе задужбине;
Ето нама не ће пристат благо
„Ни за здравље ни за нашу душу,
„А ни нама, ни коме нашему.
Тад' говори славни кнез Лазаре:
Чујете ли, сва Српска господо!
„Шта говори госпођа Милица,
„Јер не градим нигђе задужбине ?
"Хоћу градит цркву Раваницу
„У Ресави крај воде Равана;
„Имам блага, колико ми драго,
„Ударићу темељ од олова,
„Па ћу цркви саградити платна,
Саградићу од сребра бијела,
„Покрићу је жеженијем златом,
„Поднизати дробнијем бисером,
„Попуњати драгијем камењем.‘
Сва господа на ноге устала,
И часно се кнезу поклонила :
„Гради, кнеже, биће ти за душу,
„И за здравље Високом Стевану.“
Но ту сједи Обилић Милошу,
Сједи Милош доље удно совре,
Милош сједи, ништа не бесједи ;
Ал' то виђе славни кнез Лазаре
Ђе му Милош ништа не бесједи,
Наздрави му златну купу вина:
„Здрав да си ми, војвода Милошу!
„Па ми и ти штогођ проговори,
„Јера хоћу задужбину градит’.“
Скочи Милош од земље на ноге,
Скиде с главе самур и челенке,
Па је часно кнеза подворио ;
Додаше му златну купу вина,
Прими Милош златну купу вина,
Не пије је, поче бесједити:
„Вала, кнеже, на бесједи твојој!
„Што ти хоћеш задужбину градит',
, Време није, нити може бити;
"Узми, кнеже, књиге староставне,
„Те ти гледај, што нам књиге кажу:
Настало је пошљедње вријеме,
„Хоће Турци царство преузети,
"Хоће Турци брзо царовати;
„Обориће наше задужбине,
„Обориће наше намастире,
„Ископаће темељ од олова,
„Слијеваће у топе ђулове,
„Те ће наше разбијат градове;
„И цркви ће растурити платна,
„Слијеваће на ате ратове;
„Хоће цркви покров растурити,
„Кадунама ковати ђердане;
„Са цркве ће бисер разнизати,
„Кадунама поднизат ђердане;
„Повадиће то драго камење,
„Ударат га сабљам у балчаке
„Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре!
„И кадама у златно прстење;
„Да копамо мермера камена,
„Да градимо цркву од камена,
„И Турци ће царство преузети
„И наше ће задужбине служит
„Од вијека до суда Божјега:
„Од камена ником ни камена.“
Кад то зачу славни кнез Лазаре,
Тад Милошу био говорио:
„Вала тебе, војвода Милошу!
„Вала тебе, на твојој бесједи,
„Истина је, како што говориш."
Оиеш зидање Раванице.
Собет чини царе у Крушевцу,
Све војводе на собет дозвао,
Ставља редом једног до другога:
У зачеље славни цар Лазаре,
А до себе од Коњица Ивка,
А до Ивка од Омоља Живка,
А до Живка слугу Божидара,
А до слуге Бранковића Вука,
А до Вука Косанчић-Ивана,
До Ивана Топлицу Милана,
До Милана госпођу Милицу,
До Милице Милош-Обилића,
До Милоша браћу Миличину:
Млади Петар и млади Никола,
А најмлађи нејаки Момире,
Три рођена брата Миличина,
С друге стране уз десно кољено
Посадио старог Југ-Богдана,
А до Југа Бановић-Страхињу,
До Страхиње Мусића Стевана,
До Стевана Кучаинца Јова,
А до Јова Петра Браничевца,
А до Петра остала господа.
Вино служи слуга Божидаре,
Сваку чашу прије цара пије 26),
Чашу пије, цару је наздравља.
Царе прима златну купу вина,
Купу прима, а пити је не ћe,
Но је тура на десно кољено,
Па војводам својим говораше:
„Видите ли, моје војеводе!
„Ми пијемо млого вино ладно,
„Ми пијемо и господујемо,
„Задужбине нигђе не градимо,
„Намастира ни бијеле цркве,
„Ни на води камене ћуприје,
,Ни на друму камене калдрме;
„Штогођ било и цара и краља,
Сваки себе задужбину гради,
Неки гради, неки начинио:
„Цар Стјепане високе Дечане,
„Бијеле се насред Метохије,
„Градио их дванаест година;
„А слуга му цркву у Призрену;
„Краљ Милутин висока Девича
„У Косову пољу широкоме;
„Ђурађ гради Ђурђеве ступове,
„Свети Петар бијелу Петрову,
„Краљ Симеун Студеницу цркву,
„А слуга му цркву Придворицу;
„Цркву граде два Мрљавчевића
"У Јелици у планини пустој,
„Покривају јеловијем клисом;
|