2.

Оиеш що, али друкчије.
(из Црне горе).

Збор зборише Божи апостоли,
Збор зборише на небеска врата,
Отуд дође Громовник Илија,
А пита га Огњана Марија:
„Бе си био, мој брате Илија ?"
„Казаћу ти, Огњана Марија:
„Ја сам био у земљу проклету,
„Бено јесте Боже незаконство:
Ђе не моле Бога, да помогне,
И не слуша пород родитеља,

А не слуша млађи старијега;

Ђе кум кума не држи за кума, „Бевер снаси о срамоти ради; „Бе брат брата по судовим ћера „И мучи га муках пред Турцима; ,,Не светкују свеца никаквога, „Нити жегу у цркву свијеће, „Нити служе Божу летурђију.“ Оно рече, на ноге устаде, И Господске даре дијелише, Што је њима Господ поклонио: Свети Петар и апостол Павле Ев' узеше пуње и шеницу 1), Свет Илија грома небескога,

5

10

15

20

1) у Црној се гори ауње зове оно вино, с којијем се устаје у славу; a шеница се овдје спомиње ради

кољива, поскура и крснога колача.

А Марија муњу и стријелу,
Свети Тома печат од облаках,
Аранђео јесење бријеме,
А Никола на воду бродове,
Свети Спасе житњега цвијета,
Свети Саво леда и снијега,
Свети Јован сабор анђелима,
А Ђорђије прољетње цвијеће.
Кад анђели ") даре дијелише,
Они св'јету муке ударише:
Илија их громовима гађа,
А Марија муњом и стријелом;
Не могли их Богу обрнути.
Аранђео навали бријеме,
Никола им затисну бродове,
Свети Петар и апостол Павле
Узеше им пуње и шеницу
И од земље свакоји берићет;
Па их Боже сунце изгорело,
Горело их три године данах,
Док узавре мозак у јунака,
Докле пуче ками у лугове,
А осану гора проз планине;
Докле црна земља испуцала,
Пуче црна земља по три лакта,
Те се ломе коњи и јунаци;
Свети Саво пуштио снијега
Три године снијег не опаде,
Док у свијет ништа не остаде,

И овчари овце изгубише,

25

30

35

40

45

50

*) У више пјесама слушао сам, да се свеци зову анђели.

Из свијета челе побјегоше,
Са свијем се свијет дотамани,
До у Срјему, у то мјесто жупно;
Е се купе Сријемски главари
На сакупу пред бијелом црквом,
Ту дођоше млоги свештеници,
Посједаше, ђе је мјесто коме;
Отуд дође самоуче ђаче,
Па им ђаче ријеч проговара:

, Сви се, браћо, на ноге дигните, пружите мене десне руке, „Вјеру дајте, да ме не варате!“ Сви једанак од земље скочили, И сви ђаку десну руку дају; Таде ђаче њима проговара: "Хоте, Богу да се обрнемо! „Да служимо Божу летурђију, "Да молимо Бога по закону.“ Сви се бјеху к Богу обрнули, По три пута љубе земљу црну; И послуша пород родитеља, И послуша млађи старијега, И брат брата не води на суду,

55

60

65

70

75

Ни га мучи муках пред Турчином,
И светкују свеца свакојега,

И сви моле Бога милоснога

80

,

Без престанка и дневи и ноћи
По правилу, ка је Богу мило;
И Бог им је услиша молитве,
Смилова се Бог на сиротињу,
Те се опет свијет наслиједи.

85

3.

Бакон Стефан и два анђела.
Рано рани ђаконе Стеване

У недељу пређе јарка сунца,
Пређе сунца и пре летургије,
Он не иде у бијелу цркву,
Већ он иде у то поље равно,
Те он сеје белицу пшеницу,
Алетоти два путника стара,
Божју су му помоћ називали:
„Божја помоћ, ђаконе Стеване !“
А он њима лепше одговара:
„До Бог добро, два путника стара!“
Ал беседе два путника стара:
„Бога теби, ђаконе Стеване!

„Која теби велика невоља,

Те си тако рано уранио „У недељу пређе јарког сунца, „Пређе сунца и пре летургије, „Па ти сејеш белицу пшеницу „Или си се јунак помамио;

99

99

99

Или си се данас потурчио,

?

, Часног крста под ноге згазио, Часног крста и красног закона,

„И своју си веру изгубио;

Те си тако рано уранио

„У недељу пређе јарког сунца,
„Пређе сунца и пре летургије,
„Па ти сејеш белицу пшеницу ?“
Ал' беседи ђаконе Стеване:

5

10

15

20

25

"0 Бога вам два путника стара!
„Кад питате, да вам право кажем:
„Та нисам се јунак помамио,

99

, Нити сам се данас потурчио, "Нит сам своју веру изгубио,

99

, Нит' сам крста под ноге згазио, Часног крста и красног закона; Већ је мени велика невоља;

„Зашт ја раним у мојему двору

30

35

„Девет немо, друго девет слепо,

„То ја раним с мојом верном љубом;

40

И Бог ће ми греха опростити.“

Ал беседе два путника стара:
„Ајдемоте ђаконовом двору,
Да видимо ђаконову љубу,
Што нам ради љуба ђаконова.“
Одшеташе ђаконовом двору,
Ал' је љуба рано уранила
У недељу пређе јарког сунца,
Пређе сунца и пре летургије,
Она чини белицу пшеницу;
Божју су јој помоћ називали:
„Божја помоћ, Ђаконова љубо!"
Она њима лепше одговара:

„До Бог добро, два стара путника
Ал беседе два путника стара:

99.

Бога теби ђаконова љубо!

„Која теби велика невоља,

Те си тако рано уранила,

„Уранила у свету недељу

„Пређе сунца и пре летургије,

45

50

55