Турише је поду највишему. 66 240 245 250 255 260 ..Јаој мене, до Бога једнога! 265 „О свекрво, да те Бог убије! 270 У народу нашему има и приповијетка, како је жена родила змију, па кад су је овако оженили и млада видјела, да у вече из змијине кошуље излази прекрасан Момак те с њоме спава, а у јутру се опет завлачи у змијину кошуљу, она се договори са свекрвом, па му кошуљу спале на ватри. Кад се момак пробуди, он отиде од жене у свијет, казавши јој, да се с дјететом, с којијем била трудна, не ће растати, докле га не нађе и он руку на њу не метне, а прије да га не ће наћи, док не подере гвоздене опанке И не сатре гвозден штап тражећи. По По том она, тражећи га свуда, дође к сунцу, но оно јој каже, да га дању нигдје видјело није, и пошаље је к мјесецу, да пита њега, није ли га он гдје ноћу видјео. На походу оданде поклони јој сунчева мајка златну преслицу са златном кудјељом и с вретеном. Кад дође к мјесецу, и он јој одговори, да га нигдје видјео није „Него“, вели ,,иди к вјетру, те њега запитај, није ли га гдје видео, јер се Он завлачи свуда. Кад оданде пође, поклони јој мјесечева мати квочку с пилићима. Кад дође к вјетру и запита 66 златну га, он 9) Гдјекоји пјевачи често додају на свршетку пјесме: „Онај лаже, који мени каже, „Онај лаже, а ја полагујем. “ С тијем пјевач показује, да ни он сам не држи све за саму истину, што се пјева. јој каже, да га је у тој и у тој земљи видјео, гдје се оженио и царује. Кад га онамо нађе и опанци јој се подеру и штап пребије, она с онијем дарима од сунчеве и мјесечеве мајке поткупи његову жену, те јој допусти, три ноћи с њиме да преноћи. Прву и другу ноћ краљица свога мужа нечим опоји, те је и не види и не чује њезине ријечи: „Краљу, метни руку на мене, да бих се растала с твојијем дјететом;“ а трећу, дознавши он то од слуге свога, метне у вече под браду сунђер, те у њега саспе оно пиће, које му краљица донесе, и тако остане при себи и метнувши на њу руку, она се растане с дјететом и роди му златне косе и златнијех руку; по том он остави ону земљу и краљицу, а с првом се женом и с дјететом врати у своје пређашње краљевство. сина 13. Диеш шо, али друкчије. (из Црне горе). Прошеташе до два калуђера 5 10 · А јетрва Којадиновица, Све јој, што је и како је, каза. 66 Те је бачи мору у пучину. 15 20 25 30 35 40 45 И отури од себе кошуљу. „Вуча шапа и орлуја панџа, „Из зубах му живи огањ скаче; сутра лећет под облаке, 99 Не бој ми се, моја кћери мила! Па уљеже у одају брзо, 14. Наход Симеун. Уранио старац калуђере На Дунаво на воду студену, 50 55 60 65 70 10) Свршетак ове пјесме види се да је врло скраћен. |