Отиште се низ воду Дунаво, 55 Те дарива седам девојака: 60 „Богом сестре, водоноше младе! „Богом сестре, глас'те ме по граду!" Њи је седам, а седам сокака, Оде свака својијем сокаком, Покликоше танко гласовито: „О девојке саде испрошене! , И невесте скоро доведене! 99 99 Од како је Ердељ постануо, „Није така трговина дошла, „Ни видесмо лепшега трговца , Што данаске у свету недељу." А то слуша Јаночкиња Јана Испред двора с висока чардака, Десном руком загрлила бана: „Ао бане, земљи господару! „Живо ми је чедо под појасом; „Или буде мушко, ил' девојка, „Тебе ваља частити господу, „А менека даром даривати, Мало ми је господскога дара, „А у мене бела платна нема!“ Бан је љуби по господском лицу: 65 70 75 80 „Можеш, Јано, госпођо разумна, 66 85 Мало ближе пред њу ишетао; „Госпо драга од Ердеља града! Не могу ти износити платно, И са шњоме тридест девојака, Такот Бога, Будимски трговче! „Јеси ли баш местом на Будима? 90 95 100 105 110 „Да ли знадеш Будимлију Јову? 99 Не жал'те ми свилени једека, „Ако мене Бог утећи даде, „На част, браћо, сваком по девојка, Кад то зачу тридесет момака, Нег што возе тридесет весала. 99 66 115 120 125 130 135 140 Под њим до три коња поцркаше, „Иди бане, једна луда главо ! Што ће мене за Јану дукати, Кад је Јана сама од дуката?“ „Врати, Јово, Јаночкињу Јану, "Живо јој је чедо под појасом." „Иди бане, једна луда главо! Акој живо чедо под појасом, „И код нас је родила пшеница, „Не ће доћи Ердељу на рану.“ „Врати, Јово, тридест девојака!“ Иди бане, једна луда главо! 99 Не водим и, да робују мене; „Већ и водим, да и разудајем. “ Онда Јана поче беседити: 145 150 155 160 165 Него с тобом бијелу погачу; Волим с Јовом с листа воду пити, „Него с тобом слатку малвасију, „Медовину из кондира златна !“ 175 Оде Јово, одведе госпођу, Од дандо дан’читав месец дана; Не би чеда за годину дана, Пак му роди мушко и девојку. 180 185 |