Page images
PDF
EPUB

И Богу се Јован пожалио,
Како га је царе нагрдио.
Господ му је таде говорио:

99.

А не бој се, моја вјерна слуго! „Свакоме ћу тако учинити.“

То је било, а Богу за славу.

70

сунце! Ја сам још у дјетињству слушао, гдје се овај догађај и приповиједа у народу овако:

Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, па га ђаволски цар набио на копље и носио на рамену. Кад већ земља протужи Богу, да хоће сва да изгори од сунца, онда Бог пошље светог Аранђела, да гледа како да узме сунце од ђавола. Кад сиђе свети Аранђео на земљу, он се удружи с ђаволскијем царем; али се ђаволски цар осјети, шта он хоће, па се добро узме у памет. Ходајући тако по земљи њих двојица заједно, дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у земљу. Пошто ce мало прокупају, онда рече свети Аранђео: „Де да ронимо, да гледамо, који може дубље.“ А ђаво му одговори: „Хајде де.“ Онда свети Аранђео зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји, да му свети Аранђео не однесе сунце. У томе му падне на ум, те пљуне, и од његове пљуванке постане сврака, да му чува сунце, док он зарони и изнесе у зубима морскога пијеска. Како ђаво зарони, свети Аранђео прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео; па онда спопадне сунце И побјегне к Богу, а свраке стане крека. Кад ђаво чује сврачји глас, онда већ види шта је, па се брже боље враTH натраг. Кад горе, али се море заледило, не може на

поље! Онда се брже боље вратя опет на дно мора, те узме камен и њим пробије лед, па онда потеци за светијем Аранђелом! Онај бјежи, а овај за њим! Таман кад свети Аранђео корачи једном ногом к Богу на небо, ђаво га стигне, те му ноктима из табана у друге ноге ишчупа Велики комад меса. Кад свети Аранђео дође са сунцем онако рањен пред Бога, онда заплаче: „Што ћу, Боже, овако грдан?" А Бог му рече: „ћути, не бој се; ја ћу наредити, да сви људи имају тако на табану као малу долину. И тако Бог уреди, те у свијех људи постане на табанима у обадвије ноге као лина. И тако остане и до данас.

66

мала до

18.

Часни крсши.

Вино пије царе Костадине
У лијепу месту Цариграду
У својему двору господскоме,
Шњиме пију Божји апостоли:
Свети Петар и апостол Павле;
Ал беседи царе Костадине:
„О врховни Божји апостоли!
"Гди су саде наши часни крсти,
„У кога су цара честитога?"
А беседе Божји апостоли:

„О велики царе Костадине!

„Наши с крсти у земљи Јеврејској,
„У проклета цара Јеврејина;
„Дижи, царе, сву војску ришћанску,
„Иди с војском на земљу Јеврејску,
„Те поарај сву земљу Јеврејску,

5

10

15.

„Поарај је и огњем попали,
„И увати цара Јеврејина,
„Те га мучи мукам свакојаким;
Ал' је тврда вера у Чивута,
„На мука ће царе умријети,
Часни крста не ће проказати;

[ocr errors]
[ocr errors]

Макни, царе, жестоке чауше „До богата двора царевога, „Од царице чедо уграбите,

[ocr errors]

Ти наложи до два огња жива, „Метни чедо међ' два огња жива, „Нека пишти, кано змија љута,

[ocr errors]

А свака је мајка милостива

„И на своје чедо жалостива:
„Царица ће крсте проказати. “
Кад је царе разабрао речи,
Књиге пише на четири стране,
Те покупи сву војску ришћанску,

20

25

30

Оде с војском на земљу Јеврејску,

35

Сву Јеврејску земљу поарао,

Поарао, огњем попалио,

Уватио цара Јеврејскога,
Мучио га мукам свакојаким:
Пребио му и ноге и руке,
Повадио и очи и зубе,
Не тешки га мука уморио.
Ал' је тврда вера у Чивута,
Гди на мука царе погинуо,
Часни крста не те да прокаже!

Цар намаче жестоке чауше
До богата двора царевога,

40

45

99

Од царице чедо уграбише,
Наложише до два огња ;ива,
Метнуш чедо међ' два огња жива,
Писну чедо, како змија љута,
А приступа проклета Јеврејка,
А приступа, а сузе пролива,
Љуби цара у скут и у руку,
Чарну земљу, гди папучом стоји:
„О велики царе Костадине!
„0 честити царе Костадине!
„Од огња ми чедо одмакните,
"Ја ћу ваше крсте проказати.“
Па заусти проклета Јеврејка,
Заустила крсте да прокаже,
Па и опет не те проказати!
Плану царе, како ватра жива:
Ближе к огњу чедо примакните!“
Ближе к огњу чедо примакоше,
Писну чедо, како змија љута,
Сузе рони проклета Јеврејка,
Врло моли цара Костадина:

99

[ocr errors]

О велики царе Костадине!

66

„О за Бога, царе Костадине! „Од огња ми чедо одмакните, „Ја ћу ваше крсте проказати. Од огња јој чедо одмакоше, А говори проклета Јеврејка: „Видиш царе Ођубар 15) планину? „Дижи војску, иди под планину, „Те раскопај Ођубар планину, 16) Једни пјевају Обљуба мјесто Ођубар.

50

55

60

65

70%

75

[ocr errors]
[ocr errors]

Наћи ћете камен становити,

66

Ви разбијте камен становити,
„Просуће се млоги крсти златни,
„Што Јевреји крсте саковали
, На прилику како ваши крсти,
„Да се ваши крсти не познаду.
Диже војску царе Костадине,
Те отиде горе под планину,
Раскопаше Ођубар планину,
И нађоше камен становити,
И разбише камен становити,
Просуше се млоги крсти златни
Што Јевреји крсте саковали
На прилику како наши крсти,
Да се наши крсти не познаду;
Односе и цару Костадину,
Узима и царе Костадине,
Па и царе о камен удара,
Пребију се на двоје на троје;
Кад донеше наше крсте часне,
Цар заману да удри о камен,
Пред њиме се камен распрскао.
Кад то виде царе Костадине,
Онда царе на ноге устаде,
Те се часном крсту поклонио
И часнога крста целивао,
И целива сва војска ришћанска.
Кад је царе крсте избавио,

Диже војску, оде двору своме.
Док је био царе Костадине,
Часни крсти на земљи сијали,

80

85

90

95

100

105

« PreviousContinue »