„Те ти чиниш белицу пшеницу?
„Или си се млада помамила?
„Или си се данас потурчила
„И своју си веру изгубила,
„Часног крста под ноге згазила,
„Часног крста и красног закона;
„Те си тако рано уранила
„У недељу пређе јарког сунца,
„Пређе сунца и пре летургије,
„Те ти чиниш белицу пшеницу?"
Ал беседи ђаконова љуба:

,0 Бога вам, два путника стара!
„Кад питате, право да вам кажем:
Та нисам се млада помамила,

„Нити сам се данас потурчила,

„Нит сам своју веру изгубила,

Нит' сам крста под ноге згазила, Часног крста и красног закона; Већ је мени велика невоља; „Зашт2 ја раним у мојему двору „Девет немо, друго девет слепо; „То ја раним с мојим господаром; „И Бог ће ми греха опростити. Ал беседе два путника стара: 0 Бога ти, ђаконова љубо!

99

66

„Дај ти нама твоје мушко чедо,
„Мушко чедо из колевке златне,
"Да закољем твоје мушко чедо,
„И од чеда крви да уграбим,
„Да пошкропим” твоје беле дворе:
„Што је немо, проговориће ти,

60

65

70

75

80

85

90

„Што је слепо, све ће прогледати. “
Али мисли ђаконова љуба,
Она мисли мисли свакојаке,
Док је млада на једно смислила,
Па им даде чедо из колевке,
И заклаше чедо пренејако,

И од чеда крви уграбише,
Пошкропише по беломе двору:
Што је немо, проговорило је,
Што је слепо, све је прогледало.
Дигоше се два стара путника
И одоше с Богом путовати,
Осврће се ђаконова љуба,

Па погледа на златну колевку,
Ал јој чедо седи у колевки,
Па се игра јабуком од злата,
Па беседи ђаконова љуба:

Мили Боже, на свем теби фала! „Гди дођоше два путника стара, „Заклаше ми чедо у колевки, „И од чеда крви уграбише, „Пошкропише моје беле дворе, „Што је немо, проговорило је, „Што је слепо, све је прогледало, „Ево чедо седи у колевки „И сигра се јабуком од злата!" Проговара чедо из колевке:

, Слатка мајко, моја слатка рано! "Оно нису два путника стара,

66

95

100

105

110

115

„Већ су оно два Божја анђела. "

120

4.

Огњена Марија у паклу.
(из Црне горе).

Бога моли Огњана Марија:
„Дај ми, Боже, од рајевах клуче,
„Да од раја отворимо врата,
„Да ја дођем проз рај у пакао,
„Да ја виђу остаралу мајку,
„Не бих ли јој душу избавила!“
Бога моли, и умолила га,
Од раја јој кључе поклонио,
И шњом посла Петра апостола,
Те од раја отворише врата,
И прођоше проз рај у пакао;
Ал' три друга по паклу шетају:
Једном другу нога горијаше,
А другоме рука до рамена,

5

10

А трећему глава горијаше.

15

„Овај није даровао куму:

„Кума њему светога Јована,
„А он њози паре ни динара;
„Што овоме гори десна рука,

„Њом је клао овце преходнице; ·

25

„Што овоме трећем нога гори, „Њом је био и оца и мајку.“

Њих минуше, напријед прођоше,
Али сједе до два стари старца,
Њима горе и браде и главе.
Но Марија апостола пита:

„Кажуј, Петре, што су згријешили?"
„Казаћу ти, моја мила секо!

„Ово бјеху од земље судије,
„Мирили су мртве и рањене *)
„И у кмество сиједали криво,
„И проклето узимали мито;
„А нијесу јоште дочекали,

66

,Што чињаху, кад они могаху, „Каматника, секо, и митника „До два тези Боже проклетника. Па минуше мало понапријед, Ту нађоше једну невјестицу, Бе јој горе и ноге и руке, А пропа јој језик проз вилице. А висе јој змије о дојаках; Кад је виђе Огњана Марија, Он ијетко апостола пита: „Што је, кучка, Богу згријешила,

Те се мучи муках жестокијех ?" „Казаћу ти, моја мила секо!

„Гријешница ј крчмарица била,

30

35

40

45

50

55

3) Т. j. распре због побијенијех и рањенијех, као што се у Црној гори и онуда по околини чинило до сад.

„Ходила је шњега на другога;
„Кад се млада вјенчавала шњиме,
„Бачила је на себе мађије,

„Да шњим нема од срца порода,
„А Бог јој је писа седам синах,
, Ето јој их, секо, о дојаках,

99

Са њима ће пред Господом поћи.“ И пођоше мало понапријед, А нађоше бабу остаралу, То је мајка Огњане Марије, Њојзи горе и ноге и руке, И гори јој коса наврх главе; А Марија стаде поред мајке, Па упита остаралу мајку: „Кажи, мајко, што си згријешила? „Не бих ли ти душу избавила. Но Марији мајка говорила: „Ја немам што, до камена казат': „Кад ја бијах на бијес *) ђевојка, „Једно јутро ускрсење дође,

66

„Моја мајка до пред цркву пође,

Мен остави да сигурам ручак; „Кад ми мајка испред цркве дође, „Мене голу у хаљине нађе, „Удари ме руком и прстеном, „Ја шњом уд'рих о дувар од куле, „Таде ме је проклињала мајка: ,,,, Залуду се удавала, синко!6666

Давах се три четири пута,

*) Т. ј. одрасла и стала на снагу.

60

65

70

75

80