Srpske narodne pjesme, Volume 1U štampariji Jermenskoga manastira, 1875 |
From inside the book
Results 1-5 of 45
Page 26
... слуге изгубит не даду , Но се моле цару честитоме , Те госпођу своју измолише : 140 145 150 155 Цар је своје слуге послушао , Поклони јој живот за 26.
... слуге изгубит не даду , Но се моле цару честитоме , Те госпођу своју измолише : 140 145 150 155 Цар је своје слуге послушао , Поклони јој живот за 26.
Page 27
Цар је своје слуге послушао , Поклони јој живот за годину . Она сина имаше Јована , Па ђетету своме говорила : 99 О камо те , мој Јоване сине ! „ Хоћеш ли се одрицат ' од мајке ? “ Дијете су сузе пропануле , Па дијете мајци говорило ...
Цар је своје слуге послушао , Поклони јој живот за годину . Она сина имаше Јована , Па ђетету своме говорила : 99 О камо те , мој Јоване сине ! „ Хоћеш ли се одрицат ' од мајке ? “ Дијете су сузе пропануле , Па дијете мајци говорило ...
Page 36
Те јој слуге коње доведоше , Па отиде шњима низ Косово . Сам на води Јован Калаџијнској , Пишти момче , како змија љута , Но га чула од планине вила , К Јовану је брзо долећела , Кад погледа лудога Јована , Е су њему очи извађене , Уми ...
Те јој слуге коње доведоше , Па отиде шњима низ Косово . Сам на води Јован Калаџијнској , Пишти момче , како змија љута , Но га чула од планине вила , К Јовану је брзо долећела , Кад погледа лудога Јована , Е су њему очи извађене , Уми ...
Page 37
... Њима спензу небројену даје ; Који трећи на муштулук дође , Њима чоху некројену даје . Кад испаде Јован на Лабуду , Жељна ли га слуге угледале , А цару су ријеч говорили : 320 325 330 335 340 345 66 „ А ево га , драги господару ! Скочи 37.
... Њима спензу небројену даје ; Који трећи на муштулук дође , Њима чоху некројену даје . Кад испаде Јован на Лабуду , Жељна ли га слуге угледале , А цару су ријеч говорили : 320 325 330 335 340 345 66 „ А ево га , драги господару ! Скочи 37.
Other editions - View all
Common terms and phrases
Ал Аранђео Арап бане Бе беседи бијеломе бијелу бјеше блага благо Бог Бога Богом брата брате браћо буздована Вели њему Већ виђе вина вино воде води воду војвода врата Вуче га гвожђе главу говори господару госпођа града граду даде дана дванаест дворе двору девет дође Док драго дуката ђевојку ето зачу земљу зета злата змија Иконија има их Јакшића јаничара Јанко јој јунак катане књигу коња коње коњиц копље Косово краље Краљевићу Марко краљу кулу куме Латини лице љуба љуби љубо љубу мајка мајко мало Марка Марко Краљевић Марку ме мене мила Милош млада може мој моја моје му Нек нема ни није ноге њега њима Оде Ој он Онда отиде очи паде Пак планину поље право пред преко проговара ријеч рујно руке руку сабљу сад сватове Све сина скочи слуге сокола стаде сузе сунце тако тебе ти три Турци ће ћеш ћу узе цар цара царе цару чедо четири
Popular passages
Page 17 - Сејо моја, да те бог убије! Буд ми закла коња на ливади и сокола у зеленој башчи, зашт ми закла чедо у колевци?" Сестрица се брату кунијаше: „Нисам, брате, живота ми мога, живота ми и мога и твога! Ако ли ми не вјерујеш клетви, изведи ме у поље широко, па ме свежи коњма за репове, растргни...
Page 288 - Милица ; она стаде граду код капије, ал' ето ти војске на алаје : све коњици под бојним копљима ; пред њима је Бошко Југовийу на алату, вас у чистом злату ; крсташ га је барјак поклопио, побратиме, до коња алата ; на барјаку од злата јабука, из јабуке од злата крстови, од крстова златне...
Page 297 - Леже Стева у меке душеке, повечера Ваистина слуга, повечера и напи се вина, па ишета пред господског двора и погледа чистом ведром небу: јесте јасан месец на заоду, јест' Даница на истоку звезда, јесте њима путовати време на Косово лепо поље равно, на рочиште ,честитоме кнезу.
Page 190 - Отидоше четири чауша, отидоше ка Прилипу граду, б'јелу двору Крал>евиЬа Марка. Кад су били пред бијеле дворе, ударише звекиром на врата. То зачула Јевросима мајка, па дозива свога сина Марка: „Сине Марко, моје чедо драго, тко удара звекиром на врата? Баш ка да су бабови чауши".
Page 293 - Он остави спомен роду српском, да се прича и приповиједа док је људи и док је Косова. А што питаш за проклетог Вука, — проклет био и ко га родио! Проклето му племе и колено! Он издаде цара на Косову и одведе дванаест хиљада, госпо моја, љутог оклопника!
Page 291 - Ал' говоре два врана гаврана: „Ој, бога нам, царице Милице, ми смо јутрос од Косова равна, видели смо двије силне војске; војске су се јуче удариле, обадва су цара погинула; од Турака нешто и остало, а од Срба и што је остало, све рањено и искрвављено".
Page 18 - Ој чујеш ли, Павле господару, води мене заовиној цркви, не би ли ме црква опростила". Кад то чуо Павле господару, поведе је заовиној цркви. Кад су били близу б'јеле цркве, ал' из цркве неп!то проговара: „Не ид' амо, млада Павловице, црква тебе опростити неЬе!
Page 301 - Тешко мени и до бога мога! На мени је останула клетва од мојега честитога кнеза!" Клобук даде Косовки девојки, па се маши у џепове руком, те јој даде три дуката жута: „Нај ти, секо, Косовка девојко, а ја идем на бој на Косово, у пресвето име Исусово.
Page 214 - Марко спава, Милош попијева. Зачула га вила Равијојла, па Милошу поче да отпева ; Милош пева, вила му отпева, лепше грло у Милоша царско, јесте лепше него је у виле. Расрди се вила Равијојла, пак одскочи у Мироч планину, запе лука и две беле стреле : једна уд'ри у грло Милоша, друга...
Page 502 - ... пивница пуна јаничара, папучама пију вино хладно а у здравље Јелице госпо^е, с покој душе Пријезде војводе. Кад то виде Јелица госпо^а, та кондиром о камен удари, па потрча у господске дворе: „Зло ти вино, драги господару! Зло ти вино, а гора ракија! Пивница ти пуна јаничара, папучама...