ПАВЛИЈА стојн ОБРАСТИ geohrchen веденичнога ÓРЕПАК ПАВЛИЈА gehorchen воденичнога Ријеч пестиш не стоји на своме мјесту, него послије пЙСКОР Мјесто шамЛИЈА Ријеч Ријеч Мјесто СКОРУШИТИ СЕ стоји СКОРУШИТИ СЕ СКУЊИТИ РЕ стоји танф Freifaß СНЕРУКЕ по су том ШАМЛИЈА САЖАЛОВАТИ стоји иза САЖАЉАВАЊЕ изостављено је m. schmerzhaft CJÈHAPA послије СЈЕЊАк сувише је, јер већ стоји на својему мјесту.. СКУПСТИ не треба (јуж.), него више код скупоцЈЕН. Strauch Познато је из нашијех народнијех пјесама да се по јужнијем крајевима народа нашега послије ж, чиш изоставља j пред самогласнијем словом, оружје), Божа ти вјера (м. Божја), наруче (м. наручје), тако ваља да би се казало и ораше (м. орашје), подуше (м. подушје) и т. д. Овијех ријечи и овако ја овдје у књизи највише за то нијесам наштампао, што се и по оннјем мјестима могу чутн и онако као што се говоре и по осталоме народу. A A, 1) aber, at, vero: Ја га љубим, а он се отире; | АБРАШљив, а, о, vide пјегав (н. п. коњ испод ја дохођ, а он оде. 2) unb, et, ast: како он репа). оком, а ја скоком; ја стојим, а ти сједиш; АБРОНОША, m. vide хаброноша. ја радим, а ти спаваш; а шта он вели? 3) Аваз*, m. bie Štimme, vox, cf. глас. aber aud, aeque et: има хљеба, а и новаца АBÁИЗ*, m. vide ваиз. (доста). 4) а оно, inbeffen, sed: ја мислим да АваJ! interj. vide jaoj. mali genus. је код куће, а оно га нема, 5) fo, — : ако не | АВÁЈЛИЈА, f. (у Уж. н.) некака јабука, Irt Wpfel, ћеш, а ти пољуби, па остави, 6) a? aß? ain'? itane? 7) a! ab! ah! cf. ax. s) у пјесмама кашто не значи ништа, него се додаје само да се испуни врста : Вала теби Кулин-капетане А на робљу и на дару твоме ÀAP, m. vide ахар. ABA, f. das Üba Tuch, panni crassissimi ge nus. АБÁHJA, f. vide абајлија: Па по седлу златну абаију АБАЈА, f. (у Далм.) vide абајлија. АБАЈЛИЈА*, f. bie dabrate, stragulum, stratum, ephippium, cf, абанја, абаја, баја. АБАЊЕ, n. vide хабање. АБАТИ, бам, vide хабати. ABАUHJA", m. der Uba-Tuch-Schneider, satoris genus. Абаџије граде највише гуњеве од гуњске крпе, а и друге различне хаљине од (простога) сукна и од шајка, АБАЏИЈИН, а, о, без абаџија, той абаџија. АБАЏИЈНСКИ, АБАЏИЈСКИ, S ка, ко, ber абаџије, та абаџије. АВАЛА, f. 1) Sebirge übëtlid von Belgrab, mit АБАЏИЛУК*, m. bas Panbwer beš абаџија, sar-| АВДИТОР, авдитора, m. ber Yubitor, cognitor toriae (vestificinae) genus. causarum militarium. АБЕН, а, о, 1) од абе, von Ива Киф, e panno |АВДИторов, а, о, beš ubitors, judicis militaris. аба dicto. 2) то је абено, живи абено, т. j. АвдитÓРОВИЦА, f. bie lubitoršfrau, uxor judicis зло, рђаво, [фӀect, male (према добру као militaris. што је аба према правој чоси). АБЁЊАК, абењака, m. капа од абе, eine von Uba=ud), galerus e panno аба dicto: лавој глави абењак капа. АBЕР, m. vide хабер. АВДИТОРСКИ, ка, ко, Wubitors-, judicum milita иде rium. Ће- АВЉАЧА, f, vide вељача. ABET, f. ABETHHA, f. das Gespenst, spectrum. АВЛАТАН, тна, тно, vide алватан. АвлИЈА, f. 1) улица, ber of, aula, cf. стобор. 2)* vide хавлија. АвлиЈнски, ка, ко, н. п. врата, Sof, aulae, АвлиJски, (cf. стоборни. АВЛИ-МАРАМА, f. vide хавли-махрама. АВРА, f. (у Србији и у Босни) Јеврејска богомоља, Methaus ber Žuben, synagoga: Узаврели као Чинути у аври. АВРАМ, Аврама, т. 26rabam, Abrahamus Быт XVII, 5). АВРАМ, m. Mannšname, nomen viri. (cf.|АЖДАВА, f. (у Ц. г.) vide аждаха. АЖДАЈА, f. vide аждаха АВРМ БАВЉ, тамо амо, овамо онамо, н. п. кад ко казује како је тумарао којекуда, док је што нашао. cf. баврљати. Авље, п.(у Сријему н у Барањн) abgefalenes unb jum Æbeil verfaultes milbes Gras, herbae inutilis segmenta putrescentia. ÁBTA, f. vide апта. Автик, автика, m. vide аптик. АВТИКА, f. vide аптика. Автов, а. о, vide аптов. АВТОВИНА, f. vide аптовина. АЖДАХА, f. ber Drade, ber linòrurm, draco (serpens fictus). cf. ӑла, змај. Аждахин, а, о, bes Draden, draconis. АЗАК, m. у пјесмама некакав град: 0 мој бабо, од Азака краљу! — АЗАЧКИ, ка, ко, von Азак: У Азачкој тавници проклетој АЗДИЈА*, f. (ст.) Urt eines Langen OberEleibes, togae genus: На њему је коласта аз дија У скут свилен коласте аздије АЗНА*, f. vide хазна. АГА*, m. (voc. àro, pl. gen. árá) ber Uga (Serr), АЗНАДА́Р, азнадара, m. vide хазнадар dominus. cf. господар. АГАЗли", adj. indecl.: И изведе агазли гаврана АГАЛУК*, m. bas lgatum, dignitas zoй ara: Агин, а, о, be Ида, той ага. АГИНИЦА, f. bie Grau beš Иga, uxor той ага. АГИНСКИ, ка, ко, Ида:, что аге. áro, m. hyp. v. ага; гдјекоје младе зову тако мужевмега брата, cf. златоје. АГРШАК, шка, m. као мали колутић од кости, или од рога, што жене натичу на вретено= (да је теже у руци), кад почињу прести, ber pinnmirbel, verticillus. Српкиње по селима одломе комад окомка, па натакну на вретено мјесто агршка. cf. прешљен. АДА*, f. vide острво. АДА (а да)? ада како? ја добу, freilid, wie an bers? imo verо: ада но? Адӑм, Адама, m. Xvam, Adam, Adamus. АДАМСКО КОЉЕНО, п. (Uvams Stamm) nennt man АДИБАР, аднђара, m. Golb: unb Gilbergeräthe, aud dmud, aurum et argentum caelatum, gemmae pretiosae. АДИЦА, f. dim. v. àда. АЗНАДАРЕВ, а, о, vide хазнадарев. ÁЗУРАЛī! vide хазурала. АЙРЏИЈА, m. vide ханрџија. Аис! interj. Suruf an ben pflügenben Ddfen, baß er sich seitwärts wende, vox vertentis boves aratores. Аискање, п. дав анс-баден, usus vocis анс. Анскати,кам,v.impf.r. j. вола, анс [agen,dico анс. Аиснути, нём, v. pf. т.ј. вола, 1) анс fagen, dico aнc. 2) ihm das anc mit der Peitsche beibringen, excito flagello ad vertendum. AJ! be! heus (als Ruf und Untwort): Ај нога за ногом, Као риба за водом, AЈ БО! (у Дубр.) nein, non, cf. aja. ждријебац, пастух. АднаЂ, m. (у војв.) ber Benbarme, lictor (?). gekleideten Soldaten, convicium in militem АДРАПОВАЧКИ, ка, ко, von адраповац, об» адра повци. Адум, . vide хадум. АДУМАЦ, мца, m. vide хадумац. АДУМИЦА, f. vide хадумица. AE! interj. um das Rindvich auszutreiben, vox agentis armenta. АЖДАА, f. vide аждаха. АЈГировит, а, о, т.ј. коњ, Jengit, unverfditten, integer, non castratus, cf. пастушаст. АЈГИРУША, f. Frauenzimmer unbändigen Ges schlechtstriebes, mulier furens libidine. АЈДАМАК, m. ber Фrügel, fustis, cf. батина, супруга, торага. AJAAP, m. türkischer Mannsname, nomen turci cum viri: Добро ти је Ајдару у хладу! Нит' га кољу мухе ни обади, Само му је помучно од глади. ÁЈлук*, m. плата, особито што се дајевој Ал*, adj. indecl. vide ружичаст. АЛА, f. (у Србији и у Босин по варошима) ber 2(btritt, secessus (latrina), cf. исход: Удовице, у али поднице АЛА, f. vide аждаха. За алу се мисли да има од аждахе особиту духовну силу те лети и води облаке и град наводи на љетину. За змаја пак мисли се да је као огњевит јунак, од којега у лећењу огањ одскаче и свијетли. Ало несита! Бори се као ала с берићетом; А кад ала алу појахала ницима (бећарима) на мјесец, ber Cölbner=|АЛА, н. п. ала би лијепо било, al! nie fdön Iobn, merces, cf. плата. АЈЛУКЧИЈА*, m. војник који војује за плату, АЈОШ, ајоша, m. vide хајош. АЈСКАЊЕ, n. vide анскање. АЈСКАТИ, кам, vide анскатн. mare es, bone deus! quam esset praeclarum ; ала да хоће доћи! ала човјече, шта учини! АЛАБАНДА, (у Црногорским пјесмама) на страни, са стране,, feitwärts, ex illa parte, cf. Туд’ ће поћи војска на алаје vexillum: У десној му руци копље бојно, ак, m. 1) (у Боци) vide хак: Пасјн ак мора| не мутн. 2) (у Дубр.) ber Eppid, a,ium. АКАмоли, (а камо ли) wie erft, nedum: не дам ни теби, а камо ли њему; А у л'јевој алај-барјак златан — Сиротињо и селу си тешка, АлаЈБЕГ*, m. ber Wbelfurt, dux nobilium. Кажу А камо ли кући у којој си. да су у Босни четири алајбега, под којима АКИЦА, f (у Ц. г.) женски надимак. су онамо сви бегови и спахије. АКМАЏА*, Ё. тица, као кобац, коју Турци, осо- АлаЈБЕГОВ, а, о, beš алајбег, той алајбег. бито бегови, ухвате младу и припитоме, АлаЈБЕГОВИЦА, f. bie Grau beš алајбег, ихог чой па је носе на руци, као сокола, и у јесен лове с њоме препелице. Кад настане зима, | АЛАКАСТ, а, о, н. п. дјевојка, unbefonnen, impruакмаџа се пусти, јер кажу да више од једне алајбег. dens. јесени (пошто буде старија) не ће да слу- АЛАКАЧА, f. ein unbefonnenes Frauenzimmer, muша. cf. крагуј, журица. lier imprudens, cf. алапача. Алал*, алала, m. vide халал. АЛАЛА*, f. vide наруквица 1. |АлÁлем*, по свој прилици, alem Unfфeine nad, nisi me omnia fallunt: алалем то ће бити сврака (у приповијеци). Још на Алка алали пашмаге АкоЋЕ, ништа за то, тешто, es thut nidts, mei=|Алали, adj. indecl. vide ӑл: chidiaconus. АКРИЈЕРА, m. ber Urdijerej, Dberpriefter, archiereus: владике су акријере Ристове. АКРИМАНДРИТ,m.ber 2rdimantrıt,archimandrita. АКРИМАНДРИТОВ, o, o, beš Urdimanbriten, archimandritae. АКРИМАНДРИТСКӣ, ка, ко, ardimanbritifd, archimandritarum. АКШАМ*, m. baš vierte Gebet ber ûrten, nad Sonnenuntergang, oratio quarta Turcarum, post solis occasum. ӑл, áла, m. vide биједа, напаст: ал те нашао! Но да видиш ала и белаја АлÁлити, алӑлим, vide халалити. АлÀМАНКА, f. т. ј. сабља, (ст.): |