Page images
PDF
EPUB

APAщЛАМА

сто

сам

ва ћурка куном

јој слао

Àc

расци,

АРБАНАС, m
АРБАНАСА, , D

Вино пи
АРБАНАски,

Латински

der Albanese, Albanus. cf. ApHayrıu.
У пјесми мјесто Арбанас:

Муса Арбанаса
ta, кo, albanefifф, albanicus:
му говори,

ÀP

жити, тим, v. impf.

esse Albanum. сити ск,

| APH À
|АР Н А
APH ÀS

те изје

Arnaute

f. 1) Arnautinn,

impf. et

лукm.

APHAÏ

Albana.

m. Арнау

[blocks in formation]

APAMAMA, f. (CT.) vide apunama ;

је дибе, четири кадифе, А, f. (у Црници) Армија : лтин, m, vide Арбанас. THHOB, a, o, des rnauten, Alba

и значи : да би цркла. с (по јуж. кр.) 1) IIbanien, Albania, faci bani. Махмутпаша Бушатлија, који јепоги- we rp, fio Albanus. 2) (coll.) народ Арбанаски, IIbanefenvolf, АН АРНАУ: нуо на Црној Гори 1796, у једноме писму Пе-| АРНАХА,

тим се, у. г.
Cinn (Urt langer Flinte), telun
Albaa, cf. Арбанија.

Арнаутска
АРБИЈА, f. Vade харбија.

a, m. (у Дубр.) некаква морска АРНАЎТАЦ, Арнаутовца,
Ц, г.) јама на каквој згради, као АРНАЎтски, кa, кo, 2Ibanefer,

albanesische Pistole, telum min. Ja, die Starte, foramen jaculato-APHÀY HElbe, n. 2/banesiren, mutatio

APHAY YAA, f.(coll.) iunge Arnauten, sob | АРНАУЧЕ,чета,n. ein Ibanefer=Kino,p | АРЊЕВи, арњёва, m. pl. (у војв. баз

Rohrmatten darüber, tectum

(Tonst offenen) Bauernwagens, von АРГАТИЈА, f. (coll.) Sie Saglbner, niercenarii: АРПАКАША, f. јечмена каша, Три стотине ћеце аргашара

(&ordzhs) per Saglobner, mercena-| АРПАЦик”, m. eine 2Гrt Зwiебе АРГАтоВАти, туjём, v. impf. taglobneri, merce-| АРСлАн“, арслана, m, vide лав : АРДов, ардова, m, дав Хар, dolium, cf. буре. АРТИЈЁТИНА, f. vіdе хартијетина.

(АРТИЈЁЩИНА, f. vіdе хартије шHна. АРЁндатОР,m.per Рафter, rеdemtor, cf.закупник. /АРТовати, тујем, v. impf. кога,

APTOBÂme, n. Berathen, Hofmeistern, АРќндаторски, кa, кo, Рафters, redemtorum./АРФА, f. (у војв.) бie Parfe, harfa :

Једна носи златну ару, оће да стира у Србији унахији Ужичкој на уто-/АРХИБАкон, т.(у књижевни ка) vidеан

, /vide акриман

(АРХИМАНДРИт, т.(у књижевника)акри

(АРХИМАНДРИтски, кa, кo, vide акриман јв.) Дrrеft, custodia, cf, хайс, АРЧАлиЈА, f. vіdе харчалија. Ми Нуде сеАРЧЕЊЕ . dorsum (im kleiде) е леђа./APчити ск, чём се, vidе харчити

ГАРЦйн*, аршина, т. бie sle, ulna. nen (der Kinder), tumultuatio. / APII AÀ MA*, f. 1) Art Frühkirse,

Ас, т. као кнежина негдје око

слуга му цркву Шудикову 1

Ормагане :

постављена заноси

fum тру влади Резаконње се. „тако ми моје љу

земља,

том,
трче до аргаша,
гол аргани ке бију проз аргаше
Peen Seide аргатня : :

Curru
Сад навали аргашијо моја

Die s АРГАгин, м. &ns" rius, ef. надничар.

äин т.

, , m.
Па нареди мене у аргашлук
АРГАтоваЊЕ, п. бав Irbeiten ит Sagеlоқп, бав/ АРСЕНИЈЕ,

Saglöhnern, operae diurnae locatio.
de conduci, Jaborare:

ÁPCOm
и нареди мене у аргатлук,

године
АРДовит, m. dim. B. ардов.
АРЁндА, f. војв.) беr Рафt, rеdemtio, con- АРТилцА, f. vіdе хартијца.
ductio:

, .
, a, 0, des Pádters, redemtoris.
APЙљк, п. зидине од великога старог нама-
APHштаняц, нце
qui in сuѕtоdia т. (у војв.) ber 2Гrrejtant, Архимандритов, а, о,

est. ct. хапсеник.
АРИШТЕ, т. (у во
затвор : метна

уіdе харчитн.
као Грци у ар.

y ;' n. APRA, 1. der Rüden

.
APAÁKAYA, f. ein to

femina tumultu,
APJÁHE, n, das Lars sacf,
OP9ATM, đây, P. 1
ÅPAN;
Јер се Вуче е

mpf.
чи догодно
njechama,

e

АРГАтлук,

mercenaria :

ptisana. cf. каша.
ceparum genus. .

(ист
APCEH, m. Arsenius, Arsenius. cf. Ap
АРСЕНИЈА,

m. Arsenius, Arsenius. АРСИЦА, m. dim. ь, Арса.

ка Па ти крени звијера арслана АРТИЈА, f. vіdе хартија.

{че:

par:

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

њега нема.

Аспидин, а, о, беr Otter, viperae.
АспPA, f. (у Ц. г.) vidе јаспра.
АспРИЦА, f. dim. p. аспра :

Забун асша! мај, ослади уста
АстАл, астала, т. (у војв.) беr ify, mensa, cf. |
АстAP, aстaрa, m, памучно платно, у које се AXTAПод, т. vide oбoдница.

у Баници и у Ашеници -
АТЕРов, а, о, vide xатеров.
АткињА, f. vіdе бедевија,
АтлИЈА“, m, vidе коњик.

у лијепу Асу гиздавоме

| ATЉАВ, а, о, (у Барањи) vide aљкав. у ономе Асу питомоме

АтМЕЈДАН*, м. у Сарајеву некако мјесто (ХорACA KACA JÊCA,

markt): АСА КАСА лисицE ! вичу дјеца трчући по Сретосмо се насред ашмеј дана снијегу.

Ато, (а то) fieба! en: кад ја тамо, а шо АСАН-ПАШИНА ПАЛАНКА, f. мала варошица на

десном бријегу ријеке Јасенице (у Ср. Атолн, (а то ли) vide акамоли. бији).

ATCKÊ, Kâ, kô, einem Edelroß gemäß, equi arabici. Асли васан, реrgeblіф, irrito, cf. узалуд: оти. ТУЛА, f. Das Seims, cymatium, cf. афтуља. шао асли васли. .

АЖА, т. (ист.) vide Aћо. АсHA, f. vіdе хасна.

Атим, m. Зоафim, Joachim. Аснити, нём, vide хаснити.

ÅRAMA, f. Joachima, Joachima. Аснити CE, нём се, vide хаснити се. Ано, т. (јуж.) һур. р. Афим. Асновит, а, о, vide хасновнт.

АъдниЈА, f. у пјесми некака земља : АСПА, f. Der autаивјФlag, pustulae. cf. оспа. Afоније и Уруменлије Аслида, . Die 23iper, Otter, aspis: зла као ас-АФ, m, vide рӯдица 2: кад спадне у чохе аф, онда ида (реку злој жени).

се виде жице. АФЕРИм*! Беаво! macte! Турски аферижи и ка

луђерски благослови. депPE, f. pl. vіdе јаспре : Браћа ка” и браћа, АФИЈӱн”, афијуна, т. дав Opium, opium. на сир за асире.

АФТУЉА, f. (у Ц. г.) греда крајем изнутра,

на којој друге греде стоје, cf. атула. А надницу но једну асарицу

Àx! interj. ab! ah! ef, a. icta*, adj. indecl. vide 6onecran: neurro cam Àxup", m. ) der Pferdestal, stabulum eqüorum, асша; он је асша;

cf. коњушница:
Па силази у доње ахаре
Коње води у доње ахаре

2) (у Ц. г.) као чардак или госпоска кућа, ACталчит, т. dim. ь, астал.

der Hof, palatium. cf. xap. обично мртви Турци завијају, а и хаљине се | Ац! interj. кад се коме што пружи, па се опет њиме постављају, Байтvolener Neug, pannus не да (као н. п. што дјеца драже једно

друго). сад на теби свилена кошуља,

АЦА, m. (нст.) vide Ацо. до дан до два бијела асшара!

АЦАл, ацала, т. (у Боци) per Otabt, chalybs : ACyPA*, Г. vіdе рогожина.

Удрила лима на ацал. cf. челик, надо. ACÒPHHJA, m. der Mattenflechter, qui tegetes Allko, m. dim. v. Anekca. plectit e scirpo.

Ацо, m. (јуж.) hyp. 2. Алекса. ACÍPILIHJHH, a, 0, des Mattenmachers, tegetum Ây, f. haw, ayu! ein Nárrdhen, stulte!

АчЕ, йчета, т. еіn junger aт, arabifфеs Sülen, Àr", m. das arabische Roß, equus arabs: C ryha pullus equi arabis.

аша усред блата ; Два аша на једним | АчЕЊЕ, n. Birt vebnentеn @preфeng, prolatio voјаслима не могу битн.

cum lenta et diducta. АТАНАЦко, т. Itbanas, Athаnаsins.

Ачити ск, ачём се, v. г. impf. деређnt рrефеп, À TÂHE, n. das Uchten, attentio.

diduco voces. АТАПот, т. vіdе ахтапод.

ALLÀMHJA*, f. unerfahren (aus Jugend), inexАТАР, m, vide хатар.

pertus, rudis (auch vom Pferde). АТАР, m, vide хатар.

АЦИЈА, m, vide xација.
АТАРЦИЈА, m, vide хатаринја.
ATAти, там, v. impf. за чим, т. ј. марити или | АйницА, f. vide xацијница.

АЦИЈин, а, о, vide xацијин.
приањата за што, афten, attendere: да ти | Арйәнскӣ, кa, кo, vidе хацнјнски.

ашаш за тим, то би АТЕНИЦА, f. некако мјесто у Србији у Пожеш- Арйәки, т. pl. vide Хацијћн.

Айлсий, кa, кo, vide харијски. кој нахији :

АЦйЛУк”, m, vide ханлук.

АШИНЕАдмАК, m, vide харвнедомак. АТЕР“, т. vide xатер.

Ацо, т. vіdе хацо. АТИБӰР, m. кожа од црне овце, што се меће

АЦУВін”, арувана, т. деr giebling, Ganpmebes,

scortum, puer.
на седло кад се

АША*, vide хаша.
АВІАЈДА! у загонеци, cf. вићка.
АШАЊЕ, n, vide хашање.

сто.

xylinus :

confectoris.

ти научно.

јаше.

обои вуку..

[ocr errors]

9

БАБИНЕ

[ocr errors]

(у нах. Рудн.) женска кала налику

genus.

AL

ito! ме. .

[ocr errors]

мене

AWÀPAJAC
АШЁње, п.
АшЙrЦИЈА

bestreiten, sumtum

тр

т. ј.

[ocr errors]

Он се на
АшиковАЊЕ,

ditiae :

[ocr errors]

coqui.

)

m

( (res

Die Kobe

Четовања
Ашиковати,

blandiri a
Ащити, аша

че непред кућа ивиче :

се зове

дојкиња:

ki, m. die Unkosten, suintus. cf. Tpo ЧЕНЊЕ, П. vіdе трошење.

чити, чим, у. impf.
ha OBP6Hhy, Art Frauenmuge, vittae
АЛАти, арм, уide хашати.

ашова, т. (у војв.) гвоздена ло ciferne Schaufel, pala ferrea.

ашлучи, puellis blanditur.

у (по Херц.) was ? quid ? n. das Carrefsiren, amores, blan-(AQIYA

m, vidе кувар: Боr срећу диј

AH, a, 0, des Kochs,
Остави се, Мујо, четовања,

РИЦА, f. 3) vidе куварица. 2) бie кујем, v. impf. с ким, саrеffіrеn, culina.

ANTÙA, m. die Kochkunst,

ћн комостре (вериге) нде по мајка, pie Stopmutter, avia. 2) стара жена,

баба коризма, кояют жен дјевојка од 12 година, бie 2тте, findfraи, nutrix, . које се зову н рскавице, art firfфеп, сегаѕi/БАБАц, бапця, т. (у Сријем у крупа

(БАБЕ, f. (у Дубр.) беr ConnenFifer,

дјевојке је узму на прст, па говоре (ББин, а, о, деr баба gehöris,

БАБИН, а, о, (ист.) vidе бабов. на косишту онај дршчић /БАБИНА ДУШИЦА, f. eine Frlanse, herba руком за њега кад се коси/БАБИНА жЙЛА, f. (у Паштр.) etne sna т. у Дунаву велика ств-,

БAБин дедь, т. брдо у нахији Биоград

Pechika, Name eines Berges, nom en ба што нијеси поскурице, Communionbrot für die KirdebÀBHH Aìá, m. Mjecto,

сахата далеко ;

У равноме котару од задра круг Рисну) ва чиста поведјељ

јан истјерао Турке из котара.

довде било турско, док није Јан Кое тапова и

(БАБИнк, бабина, f. р. (у Сријему гдје a, o, vide несташан,

. ide хошење.

m. der gern caressirt (liebelt), qul 1111
ÀWHK*, verliebt, amore captus:

њу ашик учинно
и ашиковања!
icui,
м, vide хашити.
Б

варои

бу ! бу! б. дјецу да не ишту мрсна јела. и послије онога дана каад

гово ло мрса : „ено бабе кор аз и е

ба које ма под тиглама” (на тава кау! Се

пова бабе коризмe знaче се, ам нед а,

снога поста, за то кад једна недје. говори се дјеци: „бацила баба кор дан штап,” или:

„чспаде баби зуб. кад прође друга недјеља, итд. коризмом плане и мале прење и п

као у Земуну гвозден-аубои. БАБА РЎГА, f. (У Паштр.) жом плац

кад често ишту круха:Нем: ој искат убиће те баба руга!

Nüsse, nucis majoris
genus. cf. рунтеви.
БАБАЈин, а, о, у пјесми, vidе бабов:

ке бабе!” као у Србији :
и нзведе қоrу бабајика
вівалко, т. (понајзнше у пјесмама) vidе бабо;

f. augm. р. баба.
Мој бабајко не слушам те стари

БАБЕТИНА,
Кано, Раде, мој мнан бабајко
БАБАЈКов, а, о, де бабов:
Вндиш, брате,

токе бабајкове
BABAк, бапка, т.

што се држи
(у Сријему зову

capuli in manub. cepyųes), die Seniengriffe,
BÀBAKAJ, Bábakaja io falcis foenariae

.
јена вике Гол

и сад
BABA KICAPA, l. пца.
die Frau, die das

düet, diaconissa
авя кдензии, (А

pani sacro
ник обуче се кас
и начини се као В момак у
на рамену седал Федова

са.

Бава, к. (8 р. баба) ) очина или материна
Attes дзеіб, vetula. 3) у Дубровнику се свака
и дади.ља зове баба, макар била и

) многи
муж зове своју жену бабом, ако и није
стара. б)гдјекојн нза пуницу реку: моја ба-
6a, die Schwiegermutter, socrus. 6) njanhaa
у Србије између Hнша н Параћина, ein
Berg in Serbien, mons Serbiae. 7) ein Berg
in der Herzegowina, mons Hercegovinae. s)
превестн бабу, кажу дјеца кад баце малу
плочнцу од камена преко воде, али је та-

ко баце да одскаче поврх воде.
БАБА, m. (вст.) vidе бабо,
BABAJE, f. р. (у Мостару) некаке трешње,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]
[ocr errors]

Мирко*)

БАБИНЕ РУБИ, f. р. (у ц. г.) vidе тучин дан.
БАБИни дни, m. pl. vіdе бабини укови.
БAБино љЁто, п. кад је

воре бабиње) 1) бав 2Boфenbett, puerpe-| коријену каква дрвета (трухла мокра), eine
rium. 2) der Wochenbesuch, salutatio puerpe Art Schwamm, fungi genus.
rae. Код Срба трају бабине обично седам | БАвиње, f. pl. vіdе бабине.
дана. За тијех седам дана долазе дању | БАвити, бйм, v. impf. (у Рисну) кога, ѕеbären:
және на бабине (и доносе част [н. п.пите, der Mutter Hülfe leisten, obstetricem agere:
уштипке, ракију, вино и т. д.) и дјетету және бабе једна другу. cf. бабичити,
дарове), те се часте и веселе; а ноћу дођу | БАвИЦА, f. 1) dim. б. баба. 2) bie ebamme, ob-
сусједи и сусједе, познаници и познанице, stetrix. 3) оно гвожђе (као мали наковањ)
те чувају бабине, т.ј. сједе сву ноћ код што косци на њему откнвају косе, Беr Den:
породнље, и разговарају се н пјевају, а geljtod, incus fenisecis. 4) (у Сријему) дрво
особито трећу и седму ноћ („Није седму о коме дјеца вјешају кавез кад хватају
ноћ дочуван” – имају обичај рећи ономе тице.
који је мало сулудаст). Тада не смије ни | БАвичЁњЕ, n. Sie Geburtsbuffe, munos obste-
једно заспати : јер други једва чекају да tricis.
га огаре, или да му пришвју штогод (ка-| БАвичити, чим, v. impf. Geburtsbitfe leiten,
кав дроњак, или читаво ћебе) за хаљине. obstetricem agere. cf. бабити.
На бабинама пјевају свакојаке пјесме, а БављЁЊЕ, n. bie Geburt&bulfe, to obstetricem
неке имају које се само тада пјевају, н. п. agere.
Ој на делу на голему боб се зелени. БАво, т. (јуж.) vide oтaц.
Ако га је посејао те се зелени ? Бавов, а, о, Бев бабо, patris:

га је посејао те се зелени, Дај ми, мајко, комад меба бабов
Ружа*) га се назобала, срце је боли -— BABOBABE, m. der Ammendienst, nutricationis
Колалом лалом ко му отац беше ?

munus, олалом лалом тај***) му отац беше. БАвоВАТИ, бујем, v. impf. (у Дубр.) дјетету,

олалом лалом ко му деда беше ? и т. д. бинти му баба, т.ј. даднља или дојкиња, Зе: Нијесам му бно на бабинама (да знам mards Amme rein, nutricem esse. колико му је година).

Бавовия, m. (у Боци) in Ser Rependart: он је

бабовић, т. ј. он је као и отац му, еr іft wie

fein Vater, patri simillimus.
БАБИни зӰВи, т. р. (у Дубр.) некака трава, | БАвдличан, чна, чно, у лицу као баба, аltеn
eine Urt Pflanze, herbae genus.

Gesichtes, faciei senescentis.
m. pl. оно вријеме кад | БАБЎЛИЦЕ, f. р. у загонеци, cf. hyћерица.

на свршетку Марта | БАБУР, m. Baier, Bayarus.
Вавини позАЈMEHйци, нян у почетку Апри- | БАБУРА, f. eine airt irbenen Ofens (ођne Saфeln),
БАвини Укови,

лија удари снијег или fornax simplicissima. цигани, еtma Märzfфnee, nix cadens mеnsе | БАБЎРАЧА, f. велика крастава вугаста жаба, martiо. Приповиједају да је некаква баба која не живи у води, него на суху по јанстјерала јариће у планину, па дунуо сје. мама, бie & rüte, bufо. Гдјекоји кажу да ће вер и ударно снијег, а она рекла : „Прц ономе умрнјетн матн који убије бабурачу, марцу, не бојим те се: моји јарчићи пето. ако ли би је ко нехотице убно, он ваља да рошчићи.” На то се расрдн Март, па узај пљуне на њу рекавши: пн! твоја мати мивши у Февруарија неколика дана, навали прије умрла него моја!” cf. ватрена жаба. са снијегом и с мразом, те се смрзне и ока-БАБУРИНА, f. ) augm. b. баба, 2) vidе бабумени и баба и њезини јарићи. Кажу да се рача. и данас може видјети у некаквој планини (БАБЎРСКА, f. adj. 2aiern, Bavaria. (гдје се то догодило) оно камење што је | БАБЎРСкӣ, кa, кo, baierifф, bayarorum : постало од бабен од јарића : баба стоја На те иде сва сила Бабурска у сриједи и јарнћи око ње.

Помоћн вам послати не могу Бабин кӧкӧт, т. (у Ц. г.) некака,тица, колико кос (кукавичји коњиц?), Art Bogel, avis

Од велики Бабурски топова

Што говоре Бабурска господа

БАБЎСКАРА, f. vіdе бабетина. ВАвино ЈЕЗЕРО, п. мало језеро наврх Велебита Вавушина, т. був 23eibleifф, caro inguinalis. близу Влашког града.

БАБУШКА, f. (у Боці) беr Salapfel, gаlla, cf.

топло у невријеме, шешарка. особито у јесен, беr аftе 23eiberseommer, БАВАН, m. (у Ц. г.) vidе балван.

aestas praeceps. , ВАвино ӯхо, п. мало као гљивица црвено при

БАВЁРАЦ, рца, m. (у Хрв.) Irt ©rböpfel (bie aus

Baiern gebracht sein sollen), solana quaedam. +) или како оцу дјетињему буде име.

ВАвити св, вим се, v. iinpf. jiaufbalten, mo

rari: гдје се бави он сад ? ++) или како буде име матери,

вівљЁЊв, п. баs Berweilen, moratio. *#*) Како му буде име.

ВАВРЉАЊЕ, n. Bаѕ Иmperfфіеnсеrn, vаgаtiо.

БАБИНИ ЈАРЦИ,
БАБИни козлити,

[ocr errors]

genus. .

БАВРЊАТИ

2) (у ц. .

Бадњак

у остањ, те

morbus quidam equorum.
(у Барањи) vide бaнгaв: Немати

багава човјека, крњава лонда,
Ведуше.

BÀA

18. ef. Сладун.

[ocr errors]

се

њим

волов

чар

res parva.

БАГАш, бага ар тД. т.) житна мјера од

ју, у

коло canalis.

Није

доље

се уТЕ ни исп

де,

Не

десет ока, БАГАЩЕВАЦ,

селу Трш. БагдАТ, Баг.

је далеко
БАГАМА, f.

гламе) о
der Thür, e

[merged small][ocr errors][merged small]

2

BABPSATH, Dâm, v. impf, umberschlendern, vagor. |
БАГА, f: Вежака болест коњска, Дrt spferbe

ћан може наћи некакав драго
о дља, m. (У Црмн.) оштро гва

г.

Øtachel fum Antreiben eines TE f, кожнца јагњећа, баѕ gаmmеd, pelis кроз њу тече вода, те обрће БАГАЊ, гља, т. (у Сријему) vide баг љић.

дња, m. 1) велика шупља К

воденици, oie Kübre, БАГАТЕлА, f. (у војв.) Die Reinigteit (bagatelle), нам:

ести на скок, па се доње, ух ари уњ каблина, која

клинима да не може се лесно извадити, те тако баде

још тјешњи, а да би био јо каблу се ударају туљци: кади

ана мањој води мањи с
много, онда се
меље на каблину. На
кад воденица не може само
на самошег)да мење ни на маг
да мење на усшаву, т.ј. горе се

се много накупи, та
у бадањ. 2) (у ц. г.) каца, се и
(у Хрв.) каца у дну уска агоре

то за грожђен шљиве), 2rt Sufe,

| відАЊЕ, п. ) Тав оtефеп, рunсtiо.
ВАГљйт, багљића, m. (у Сријему) vidе навиљак./БАдвљ, m (у Сријему) нека
БАГРА, f. (у Дубр.) некака морска риба, 2rt / БАДЕЉ, т. (у Боци) vide бада.
БАГЁн, багуна, т. (у Хрв.) свиња која ниа/БАДЊЕви, m. pl. се у Рисну зове в

по обичају уочи Божића
Бадњака морају бити два или
се уочи Божића (на бадњи дан)
Бадњаке многи сијеку прије сунца

ши вхнајприје житом и рекавши :: gänger, homo deses.

јеку само сједне стране, а с друге се

јутро и честитти бадњи дан!» ОбичE

јем мјестима овршком од бадњака с. у Хрв., а у Боци бадеб,

ијесто ватрања доклeгoд пoлaЖајве вољу угладне і

повјесмо и баци га на стреху. le Art Pranje, herhae genus.

не дође, па онда домаћица ока трава зове

вече смркне онда домаћин унесе
е сшириш, суғлавач

ке у кућу, и наложи на ватру; над
бадњаком у кућу, онда рече :

11
Frankheit,
БАГАв, а, о

гореса о
и ћораве
agnina.

Art Getreibemaß, modii genus.
Багашевца, m. поток у Јадру У
аћу.
nára, m. Bagdad, Bagdadum: Ako
Багдаа, близу је аршин.

рука
2) (највише се говори pl. ба-
но гвожђе што држи врата за

акад вод
(ef. шарке),
2ngel ano Bans-an

и велики adepathak Ardo et vinculum januae. ») masa

вели од три жице, еіnе fleine Pana soorte von drei Saiten, trichordii genus.

ви док је
БагЊА, f. н. п. снјена ни

сламе, еіn tüfel
Heu' oder Stroh, fasciculus.
БАҒЉАЊЕ, П.

das (Heus) Büschel-machen, fasci.
culorum confectio.

БагЊАти, љам, v. impf. (Peus) Bufфеl maфen ie

ascicalos conficere.

БАГљив, а, о, en morbo 6ara dicto laborans.

Punc ВАГљицА, f. dim. р. багља.

БАГРА, t. (у војв.) н. п. он је твоје багре, bei = n),

nes Selichters, tuae farinae. нба,

БАдем*, m.
BAPPAAH, m. mama Bapounya usnehy JaroAnne BAEMON a; o, Mandel-, amygdali.
# Baroyane, ein Städtchen in Serbien, nomen BAAJABA,
urbiculae.

БАДЈАВАД,
BÀrPBHA, f. der Akazienbaum, Robini pseudoaca- BAAJABÁAC,
cia Linn.

БАДЊЕ, f. р. бабу

БАГЎНАц, нца, коврчасту чекнњу, еіn fraufes/БАдљи, m. pl.
Schwein, porcus crispus.

бадње из очију.
baniBa
БАДавад. geblіф, fruѕtrа: бадава си дошао кад

D unentgeltlich, gratis.?)umsonst, ver-/B,ABĀK, m. chpoba nepoba
BAAABÁAE, )je beh

све прошло, 3) бадава (бес-
БАДАВАЦИЈА", т.

H
qui omnia vult 1) der alles umsonst haben will,

vibi gratis dari. 2) der Müßigs
од штапа кад се банају. cf. банати се.
відя, два, т. )
некаква трава
хоријея се за не

које је лист одвикае
куха и једе, ein
у Хрватској се
(у Анди) пас

под

e

Н.

Seben, suspensus gradus.

БАДАР, дра, дро, н. п. коњ, Leb6aft. kol, mit bara behaftet, Bármier apanire impf. )'leife fte leniter. 2) leire

риба, глава као у змије; тешко се пори се, него јој се црн ијева ywn, Art Fisch, piscis genus.

, , amygdalus.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small]
« PreviousContinue »