Page images
PDF
EPUB

Из свијета челе побјегоше,
Са свијем се свијет дотамани,
До у Срјему, у то мјесто жупно;
Е се купе Сријемски главари
На сакупу пред бијелом црквом,
Ту дођоше млоги свештеници,
Посједаше, ђе је мјесто коме;
Отуд дође самоуче ђаче,
Па им ђаче ријеч проговара :

99

9,

Сви се, браћо, на ноге дигните, „И пружите мене десне руке, „Вјеру дајте, да ме не варате!" Сви једанак од земље скочили, И сви ђаку десну руку дају; Таде ђаче њима проговара: "Хоте, Богу да се обрнемо! „Да служимо Божу летурђију, „Да молимо Бога по закону Сви се бјеху к Богу обрнули, По три пута љубе земљу црну; И послуша пород родитеља,

[ocr errors]

И брат брата не води на суду,

55

60

65

70

75

И послуша млађи старијега,

Ни га мучи муках пред Турчином,
И светкују свеца свакојега,

И сви моле Бога милоснога

80

Без престанка и дневи и ноћи
По правилу, каʼ је Богу мило;
И Бот им је услиша молитве,
Смилова се Бог на сиротињу,
Те се опет свијет наслиједи.

85

3.

Бакон Стефан и два анђела.
Рано рани ђаконе Стеване
У недељу пређе јарка сунца,
Пређе сунца и пре летургије,
Он не иде у бијелу цркву,
Већ он иде у то поље равно,
Те он сеје белицу пшеницу,
Алетоти два путника стара,
Божју су му помоћ називали:
„Божја помоћ, ђаконе Стеване !"
А он њима лепше одговара:
„До Бог добро, два путника стара !
Ал беседе два путника стара:
„Бога теби, ђаконе Стеване!
„Која теби велика невоља,
„Те си тако рано уранио
„У недељу пређе јарког сунца,
„Пређе сунца и пре летургије,
„Па ти сејеш белицу пшеницу?
„Или си се јунак помамио;

,,

Или си се данас потурчио,

„Часног крста под ноге згазио,

[ocr errors]
[ocr errors]

Часног крста и красног закона,
, И своју си веру изгубио;

Те си тако рано уранио

"У недељу пређе јарког сунца, „Пређе сунца и пре летургије, „Па ти сејеш белицу пшеницу Ал беседи ђаконе Стеване:

99

5

10

15

20

25

,,

О Бога вам два путника стара! „Кад питате, да вам право кажем: Та нисам се јунак помамио,

[ocr errors]

,,

Нити сам се данас потурчио, „Нит' сам своју веру изгубио,

99

Нит’сам крста под ноге згазио, Часног крста и красног закона; „Већ мени велика невоља; „Зашто ја раним у мојему двору „Девет немо, друго девет слепо,

30

35

„То ја раним с мојом верном љубом; „И Бог ће ми греха опростити.

40

Ал беседе два путника стара:
„Ајдемоте ђаконовом двору,
Да видимо ђаконову љубу,
Што нам ради љуба ђаконова.”
Одшеташе ђаконовом двору,
Ал' је љуба рано уранила
У недељу пређе јарког сунца,
Пређе сунца и пре летургије,
Она чини белицу пшеницу ;
Божју су јој помоћ називали:
„Божја помоћ, ђаконова љубо!"
Она њима лепше одговара:

„До Бог добро, два стара путника!"

Ал беседе два путника стара: „Бога теби ђаконова љубо!

[merged small][ocr errors]

99

„Која теби велика невоља,

Те си тако рано уранила,

ранила у свету недељу „Пређе сунца и пре летургије,

45

50

55

„Те ти чиниш белицу пшеницу? „Или си се млада помамила ?

99

Или си се данас потурчила

„И своју си веру изгубила,

„Часног крста под ноге згазила, Часног крста и красног закона; „Теси тако рано уранила

,,

„У недељу пређе јарког сунца,
„Пређе сунца и пре летургије,
„Те ти чиниш белицу пшеницу ?"
Ал' беседи ђаконова љуба:

9,

0 Бога вам, два путника стара!

„Кад питате, право да вам кажем:

99

Та нисам се млада помамила,

„Нити сам се данас потурчила,

60

65

70

"Нит сам своју веру изгубила,

,,

„Нит' сам крста под ноге згазила,

Часног крста и красног закона; "Већ је мени велика невоља; „Зашт ја раним у мојему двору „Девет немо, друго девет слепо; „То ја раним с мојим господаром; И Бог ће ми греха опростити." Ал беседе два путника стара: 0 Бога ти, ђаконова љубо!

[ocr errors]
[ocr errors]

„Дај ти нама твоје мушко чедо,
,Мушко чедо из колевке златне,
„Да закољем твоје мушко чедо,
„И од чеда крви да уграбим",
„Да пошкропим твоје беле дворе:
Што је немо, проговориће ти,

[ocr errors]

75

80

85

90

99

Што је слепо, све ће прогледати."
Али мисли ђаконова љуба,

Она мисли мисли свакојаке,
Док је млада на једно смислила,
Па им даде чедо из колевке
И заклаше чедо пренејако,
И од чеда крви уграбише,
Пошкропише по беломе двору:
Што је немо, проговорило је,
Што је слепо, све је прогледало.
Дигоше се два стара путника
И одоше с Богом путовати,
Осврће се ђаконова љуба,

Па погледа на златну колевку,
Ал' јој чедо седи у колевки,
Па се игра јабуком од злата,
Па беседи ђаконова љуба:

99

Мили Боже, на свем теби фала!

„Гди дођоше два путника стара,

3,

Заклаше ми чедо у колевки,

„И од чеда крви уграбише,
„Пошкропише моје беле дворе,
„Што је немо, проговорило је,
„Што је слепо, све је прогледало,
Ево чедо седи у колевки

[ocr errors]

99

И

сигра се јабуком од злата!” Проговара чедо из колевке:

[ocr errors]

Слатка мајко, моја слатка рано! „Оно нису два путника стара,

95

100

105

110

115

„Већ су оно два Божја анђела.”

120

« PreviousContinue »