Page images
PDF
EPUB

А од Грбља Грбљичића Зана —
ГРБАЉСКИ, ка, ко, von Грбаљ.

gebaut|ГРБАЊЕ, п. баз 2üđen, demissio.

После једна трава граховина ГРАХОВИЦА, f. vide грахорица. ГРАХОВИШТЕ, n. Wđer auf bem Kafolen genefen, ager olim faseolo consitus. Грахово,п. )комад земље (као кнежина)између Херцеговине и Црне горе на западној стра

ГРБАТИ СЕ, грбам се, v. r. impf. fid büden, se demittere, cf. клањати се:

Капу скида, по земљи се грба

нн. У наша су се времена око Грахова би- |ГРБАЧА, f. vide леђа.

ли Црногорци са пашом Херцеговачким, ГРБИНА,

и послије тога је Грахово као и Турско и ГРБЉАНИН, m. (pl. Грбљани) Giner von Грбаљ. Црногорско, али је више Црногорско. 2) не- | ГРБЉАНКА, f. Çine von Грбаљ.

како мјесто тако се зове и у Босни код ГРБОВИЦА, f. Дунавска отока која се одваја

Лијевна.

Граховски, ска, ско, von Грахово:

Па отоле уз Граховске стране — ГРАХОВИЦА, f. (у Барањи) vide грахорица.

ГРАХОРИША, є. (у Ц. г.) vide грахорица.

према Биограду и утјече у Тамиш, ein Donau Arm bei Belgrad.

ГРБОША, Е. У загонеци, cf. толаш.

ГргаЊЕ, п. баs

todern, fossio, cf. чачкање.

|гргати, гам, v. impf. (у Будви) зубе, ftodern,

fodio, cf. чачкати.

ГРАХОРИЦА, f. bie Wide, vicia. cf. граховина, | ГРГЕЧ (гргеч), гргеча (гргеча), m. ber uß=

грахор.

ГРАХОРОВИНА, f. bas Kafolenftroy, stramen fa

seoli.

Грацнути, нём, v. pf. мало огрепсти, anfragen,

börs, perca fluviatilis :

Кесеге му коло воде, а гргечи гледе |ГРГУР, m. Gregor, Gregorius. ГРГУТАЊЕ, П. bas Girren, gemitus. |ГРГУТтати,

radere: док се гдје мало грацнем одмах гргутати, гргућем, v. impf (girren, gemo :

ce Да на зло.

ГРАЧАНИН, m. Giner von Грачац :

С побратимом Грачанином Марком Грачани су бољи од Сењана

ГРАЧАНИЦА, f. 1) варош у Босни:

И касабу равну Грачаницу —

2) вода која тече кроз жупу Никшићку, од чега се зове и жупа Грачаница: Докле води Грачаници дође 3) у пјесмама некака црква: Збор зборила господа Ришћанска Код бијеле цркве Грачанице ГРАЧАЦ, чца, m. ein tabtden in Rroatien: Да идемо под Грачац у гору Вучко сједи Грачцу на капији — ГРАША, f. hyp. v. грах: да ти да мајка граше (жене говоре дјеци).

ГРАШАК, шка, m. bie Érbfe, pisum. cf. грах, облиѣ.

ГРАШАРА, f. (fomifd) bie Bohnenflinte, b. i. ber Sintere, telum fabis plenum, i. e. podex crepitum edens.

ГРАШАЦ, шца, m. 1) dim. v. грах: дај ми мало грашца. 2) (у Сријему) некако грожђе: црни грашац, {dwarze Maifler, бијели, Sungferntraube.

ГРАШИНА, f. augm. v. грах.

ГРАШКА, f. ein Gafolenforn, granum faseoli.
ГРАШТЕЊЕ, n. vide грабљење 1.
ГРАШТИТИ, Тӥм, v. impf. vide грабити 1.
ГРАШЧИЦА, f. dim. v. грашка.
ГРБА, f. ber öder, gibbus.

ГРБАВ, а, о, 1) böcterig, gibbosus. 2) грбаво ће бити за мене, н. п. ако ти толико платим, т. ј. неправо, unrect, injuste. ГРБАЉ, бља, m. комад земље између Котора и Будве, ein Canbftric zwifcen Cattaro unb Budua, ital. Zupa genannt:

ГрГУТНУТИ, гргутнём, v. pr. sirren, gemo:
Грличица гргушала
Према луци на јабуци

Грдан, m. Mannšname, nomen viri.

ГРДАН (грдан), дна, дно, (грдни, на, нô, adv. грдно, comp. грн) bäßlid, deformis, foedus, auch beständiges Epitheton der Wunden: Ако пије, у меани вино,

На грдне му ране излазило — Тад се Турци грдно препадоше ГРДЕ, f. (у Ц. г.) dimpfwort für Frauenzimmer, convicium in mulierem: грде једна. грдило, п. (у Ц. г.) ber Sräuel, res atrox :

[ocr errors]

Немам ти шта до грдила казат А тако јој јада и грдила |ГРДИЊА, f. све што је нагрђено, bas Šфеи: fal, abominamentum. Кад се човјек не оче

шља и не оснажи, рече му се: гр дињо једна. cf. грдоба.

Гедити, грдим, v. impf. 1) што, garftig maden, verunftalten, foedare:

Лице грди, а лице израста -
Он лице грди, сокола рани;
Он сузе рони, сокола поји

2) кога, fdimpfen, convicium facere, cf.
ружити, псовати.

грдити се, грдим се, v. r. impf. 1) fid bäßlid machen, verunstalten, foedare se. 2) einander fdimpfen, conviciari se invicem: грди се с њиме; њих се двоје грде.

ГРДЊА, f. berdimpf, convicium.
ГРДОВА, f. bie äßlidfeit, turpitudo, cf. грдиња.
ГРДОмаЈчиЋ, m. (у Ц. г.) као укор или по-
руга, и ваља да значи : којему је мајка
била грдна, ein dimpfwort, convicium.
ГРДОСИЈА, f. што велико, etmas ungebeuer
Großes, häßlich groß, ingens.
ГРДУЉА, f. (у Ц. г.) ein baglides Grauenzimmer,

**

(besonders als Schimpfwort), convicium in]

mulierem.

ГРДУЉИНА, f. augm. v. грдуља.
ГРЂЕВИЋ, m. (у Ц. г.) Goon eines

filius pejoris. Hајсиромашнији Црногорац
до сад је могао свакоме главару и нај-
већему богатуну казати: Нит' сам грђн
ни грђевић од тебе.

На Гребице војска починула — У Гребице да се гребу мајке — ГРЕВИШТЕ, n. (у Дубр.) vide гробље. dledtern, ГРЕБЉЕ, п. (coll.) (у прниор.) vide гробље. ГРЕБОДЕР, m. (у Дубр.) који носи мртве људе у гробље, ber Qeidenträger, vespillo. гРЕБУЉА, f. (у Ц. г.) vide гребуље. ГРЕБУЉЕ, грёбўља, f. pl. (у Ц.г.) vide грабље. ГРЕДА, f. (асс. греду, pl. греде, греда) 1) ber 2qlfen, trabs. 2) (у Сријему) у води или риту дуж сухе земље, bie anòbanf, syrtis, cf. пруд. 3) (у Ц. г.) велика стијена, или коса од камена:

ГРЂЕЊЕ, п. 1) baš Säßlidmaden, foedatio. 2) das Schimpfen, convicium.

гìáû, hâ, hê, comp. v. грдан, schlechter, schlim
mer, pejor, adv. грђе: Нит' сам грђи ни грђе-
вић од тебе;

Ал' ј' Анђелко грђи од Синана —
Тад јунаку грђе жао било

--

Но се ватра сламом грђе пали
Но га можеш грђе ражљутити
ГРЁБ, m. (у Дубр. и по приморју) vide гроб:
Кад см’ овуда јучер проодили,
Овог греба овди није било
Ово је греб побратима мога —
Оста Иве на гребу Јелине
ГРЁБАК, грепка m. hyp. v. греб:
Ту му липи гребак некопаше
ГРЕБАНИЦА, f. (у Ц. г.) vide огребине.
ГРЕВАЧА, f. vide огреб.

[ocr errors]

гребен, гребена, m. (loc. гребену и гре

Скаче б'јесно од греде до греде -
Неколика живе уфатише,

[blocks in formation]

ГРЕДЎРИНА, f. augm. v. греда.

грёз, а, о, (у Боци) grob, crassus. cf. груб. ГРЁЗНУТИ, нём, v. pf. (у Бјелопавл.) грезнула вода по пољу, т. ј. поплавила, überfdnem men, inundo.

бèну) 1) die Krämpel, carmen. 2) die Schul-rres, rpćja, m. vide rpex. tern bes Wferbes, humeri equini: Попео | ГРЕЈАЊЕ, п. (ист.) vide гријање. му се на гребен. 3) ber bervorrangenbe| ГРЕЈАТИ, јем, (ист.) vide гријати. beil eines freilen Gelfen, promontorium, wie грек, грека, т. (у Сријему) vide грех : bei Пореч. 4) зидина од старе куле више Спљета са западне стране Клиса. ГРЕБЕНАЉА, f. bie Rrämplerin, carminatrix. ГРЕБЕНАЊЕ, П. baš Rrämpeln, carminatio. ГРЕБЁНАР, гребенара, m. ber Rrämpelmader, confector carminum.

ГРЕБЁНАТИ, нам, v. impf. frámpeln, carmino, cf. редити.

ГРЕБЕНАЦ, нца, m. (у Сријему) vide огреб. ГРЕБЕНИК, Гребеника, m. каменита страна између Бјелопавлића и Роваца. ГРЕБЁНИШТЕ, n. (pl. гребеништа) дрво на које је гребен насађен или прикован, ber Krämpelftiel, manubrium carminis. Приповнједа се како је некакав дар запријетио својој трудној царици да ће је отјерати или убити ако му не роди сина, па она родивши дјевојку промијени је с Циганком за мушко дијете. Кад ово Циганче у цареву двору одрасте и као царевић стане с господом ићи по лову, често је у шуми говорно: Лијепијех дрва за гребеништа! ГРЕБЕЊЕ, п. 1) bas Reallen, rasura. 2) vide гре-|

бенање.

[blocks in formation]

Те је цару греке опростно
ГРЕОВАЊЕ, n. vide греховање.
ГРЕОВАТИ, грèујем, vide греховати.
ГРЕОТА, f. vide грехота.

грепсти, гребем, v. impf. 1) fragen, frallen,
scabo. 2) лан, кудјељу, främpeln, carminare,
cf. гребенати:

Баба баби гребла лан,

Да јој заман прође дан

3) н. п. котао, пошто се у њему млијеко узвари, fdaben, radere. Највише жене дају дјеци те гребу котао ; гдјекојн кажу да ће ономе који гребе котао или други какав суд у оваком догађају, ићи киша кад ce стане женити или (ако је женско) удавати.

ГРÈПсти се, гребем се, v. impf. 1) fid Fragen,

se scabere:

У Гребнце да се гребу мајке —

2) einander kraßen, scabere invicem.
3) frallen, scabo: гребе се мачка, bie Rage

Frallt.

ГРЁсти, гредем (гдјешто и грем), v. impt. (по југоз. кр.) geben, ire, cf. нћи: куда греш? нека гре;

Често гласи гредијаху

ГРЕХОВАЊЕ, n. bas unbıgen, peccatum :
Ево ћу се тебе исповиђет'

[blocks in formation]

празник, einen Geiertag nidt feiern, diem fe- (ГРИЗИЦА,

stum non celebrare. 2) fünbigen, peccare. ГРИЗЛИЦА, f. (у Дубр.) vide мољац. ГРЕХОТА, f. (ист.) vide грјехота.

ГРИЗНИЦА,

особита зграда, гдје се дјеца зими грију,

ГРӗш, греша, m. грожђе које уцвати доц- |ГРИЈАК, m. ann$name, nomen viri. није од осталога грожђа и за то готово | ГРИЈАЛИЦА, f. у задружнијех људи поред куће нигда не може сазрети, а што би тобоже и сазрело, свагда је ситније од осталога грожђа, ber Perling, uva immatura acerba . зелено грожђе као греш.

ГРÈШАН, шна, шно, (ист.) vide грјешан.
ГРЕШЕЊЕ, n. (ист.) vide гријешење.
ГРЕШИКА, f. 1) (у Хрв.) vide греш, 2) (у Ли-
ци) vide вињага.

грѣшити, грешим, (ист.) vide гријешити.
ГРЕШИТИ СЕ, грешим се, (ист.) vide гри-
јешити се.

ГРЕШКА, f. (ист.) vide гријешка.
ГРЕШКОМ, vide гријешком.

ГРЁШЉИКА, f. 1) bas Gröfdel (ber Dreier), nu-
mulli genus. 2) (у Хрв.) vide грешика.
ГРЕШНИК, m. (ист.) vide грјешник.
ГРЁШНИЦА, f. (ист.) vide грјешница.
ГРЁШПА, f. (у Ц. г.) vide шупљика, ћесма,
пријеплет.

}

и гдје се суше сланине (да их у кући Турци не би видјели) и т. д.

ГРИЈАЊЕ, П. (јуж. и зап.) baš Bärmen, calefactio.

ГРИЈАТИ, jêМ, v. impf. (јуж. и зап.) 1) warmen,

calefacio. 2) сунце грије, fdeint, sol lucet. ГРИЈАТИ СЕ, јем се, v. r. impf. 1) fid warmen, corpus calefacere, 2) како се гријеш? т. ј. како се дрвариш?

ГРИЈАЧИНА, f. новци што се плаћају за гријање код ватре (н. п. у Турској по хановиma), was man für das Wärmen (z. B. in Gasthöfen) entrichtet, quod pro calefactione datur.

ГРИЈЕ, грија, m. vide гријех.

ГРИЈЕХ, гријеха, m. (јуж.) 1) bie unbe, ресcatum. 2) (у Боци) кад како чељаде побјесни, каже се: гријех је у њему, т. ј. ђаво, bie Raferei, furor.

ГРИБ, m. (у Ц. г.) велика мрежа, којом се по блату Скадарскоме хвата риба, Wrtifd= | ГРИЈЕШАН, шна, шно, (јуж.) vide грјешан. net, retis genus. ГРИЈЕШЕЊЕ, П. (јуж.) bas ünbigen, zo peccare. ГРИБИТИ, грабим, v.. impf. (у Ц. г.) грибом |ГРИЈЕШИТИ, гријешим, v. impf. (јуж.) 1) fünbiz хватати рибу, mit гриб fiden, piscari ope гриб.

ГРИБЉЕЊЕ, П. bas Gifden mit гриб, piscatio оре гриб.

ГРИВА, f. bie 9äßne, juba :

Ој дорате гриве позлаћене ГРИВАСТ, а, о, н. п. пас, weiß um ben spalš, collo albo.

ГРИВНА, f. 1) Гвоздена карика што држи косу за косиште, ber Senfenring, orbis falcis.

gen, peccare. 2) гријешити душу, bie eele
mit ünben belaften, peccаге: није тако
брате, не гријеши душе (кад се мисли
да ко говори што криво).

|ГРИЈЕШИТИ СЕ, гријешим се, v. r. impf. (јуж.)
1) fünbigen, рессаге. 2) о кога, gegen Semanb
fünbigen, peecare erga aliquem.
|ГРИЈЕШКА, f. (јуж.) кад се уводећи у брдо
прескочи један зубац.
ГРИЈЕШКОМ, (јуж.) vide нехотице.

2) наруквица (сребрна, златна ИЛИ ОД ГРИЈОТА, f. (јуж.) vide грјехота.
пиринча), да Urmbanb, armilla. 3) (у Ц. ГРИМИЦА, f. (на Корч.) vide гризница.
г.) на пушци, ber King ber ben Glintenlauf |ГРИНТА, f. (у Рисну) vide живина 1. (болест):
an ben daft feft hält, orbis, cf. карнка, Тако ме гринта не јела!

летјети:

Таде грипу чекме Хасан-ага,
Милована да уФати жива

павта. 4) (у Херц.) низ н. п. ораха, љеш- |ГРИНУТИ, Нêм, v. pf. lošftürzen, irruere, cf. поника, оскоруша и т. д., ber Rrang (}. . Muffe), corona, cf. гриња, гротуља. ГРИВЊАШ, гривѣаша, m. т. j. голуб, bie grö=| fere Urt ber Solztauben, palumbes, cf. голуб. | ГРИЊА, f. (у Ц. г.) vide мољац. гриво, m. ein Sounò mit einem weißen Rrange ГРИЊА, f. (у Боци) 1) bie dnur (g. 2. Per= am Hals, canis collo albo,

ГРИВОВ, гривова, m. (у Грбљу) vide гриво.
ГРИЖА, f. 1) bas audgrimmen, tormina. 2) Ни

муже, ни гриже, ни добре вечере, cf.
брига.

гpĤз, m. 1) das halbverdaute Futter im Magen, 8. B. des Ochsen, pabulum indigestum. 2) mтo отпада кад се дрво тестерише, äge päne, scorbs.

Ien), linea (margaritarum), cf. низ. 2) н. п. смокава, ораха, ein franz (3. 2. Prüffe), corona (nucum), cf. гротуља, гривна. ГРИЊИЦА, f. (у горњ. прим.) dim. v. гриња: Пак ми се хоће дарови :

Свакоме свату грињица Сваким добром испуњена, И ружицом од прољећа, И грињицом од бисера ГРИЗАЛО, n. У пословици: Ако што не би у ГРИСКА, f. (у Славонији) vide рскавица. кусало, не би у гривало, baš Magen, morsus. | ГРИСКАЊЕ, n. bas Meijen, mordicatio. ГРИЗЕЊЕ, n, bas Weißen, Effen, morsus. | ГРИСКАТИ, Кам, v. impf, (dim. v. гристи) Беј=

ГРИЗИНА, f. augm. v. гриз.

jen, mordico.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

ГРЈЕШАН, шна, шно, (јуж.) 1) fünbig, peccato-| ГРЉА, f. hyp. v. грлица.
rius, improbus. 2) грјешно дијете, unfdul-| ГР.ЉЕ, f. (по зап. кр.) vide грља:
big, innocens.
К њој доходи друга грље
ГрЉЕЊЕ, n. baš Umarmen, amplexus.

ГРЈЕШНИК, m. (јуж.) ber Günber, peccator.

ГРЈЕШНИЦА, f. (јуж.) 1) bie ©ünberin, ресса-|грм, грма, m. (pl. грмови) 1) eine urt ide,

trix. 2) (у Дубр.) која затрудни без мужа, die außer der Ehe schwanger wird, quae extra. matrimonium ingravidatur. Дубровчанин се у какој великој невољи завјетује да ће највећу грјешницу узети за жену ако га Бог избави, и то учини послије. грк, m. 1) ber Griece, Graecus. 2) у Бачкој по селима зове се грк сваки човјек који држи дућан, ber Raufmann, mercator : гле, у овоме селу Чивутин грк!

грк, грка, грко, (грки, ка, ко, comp. грчи) bitter, amarus.

ГРКИЊА, f. 1) bie Briedin, Graeca. 2) у Бачкој по селима жена која држи дућан: У Врбасу гркиња на гласу: Чам дувана, лула окована гркљан, m. bie luftröbre, arteria aspera. ГРКНУТИ, нём, v. impf, etivas bitter fein, subama

rus sum: гркне мало.

грлат, а, о, ber dreibals, clamosus. ГРЛАШЦЕ, (грлашце), n. vide гръоце. грлин, грлина, m. (у Ц. г.) н. п. у тикве, ber soals ber Glafce, collum lagenae. cf. грлић,

грло.

грлити, лим, v. impf. umarmen, amplector. ГРЛИТИ СЕ, ЛИМ се, v. r. impf. fid umarmen, invicem se amplecti.

грлиЋ, грлића, m. н. п. у пушке, или у стаклa 1) der Hals der Flasche, collum lagenae. 2) das Ende des Flintenlaufs, extremum canalis ignivomi. 3) (у Далм.) грло у чарапе, die Röhre vom Strumpf, fistula, canalis tibialis.

грлица, f. bie Žurteltaube, turtur.

геличия, m. bas Sunge ber Surteltaube, pullus turturis.

ГРЛИЧИЦА, f. dim. v. грлица:

Грличица гргутала — гличи, чја, чjе, ber Eurteltauben, turturum. гp.10, n. 1) der Hals, collum:

Десном га је руком уватно

За десницу и за бритку сабљу,

quercus genus. 2) (по југоз. кр.) basebud, fruticetum, cf. грмен:

У грм главе не верала

грмен, грмена, m. (у Ц. г.) bas Sebüfd, fruticetum, cf. грм, честа: Није ту грмена из којега ће вук изићи.

ГРМЕТИ, МИ, (ист.) vide грмљети. грмик, грмика, m. ber Gidenwalb, quercetum. грМИНА, f. augm. v. грм.

грмити, ми, (зап.) vide грмљетн.
грмиЋ, m. dim. v. грм.

ГРМЈЕЛИЦА, f. (у Дубр.) мала Ђинђуха, fleine
Glasperle, margarita vitrea minor.
ГРМЈЕТИ, мÉ, (југоз.) vide грмљети.
гPM.LABA, f. das Donnern, toritru.
ГРМЉАВА,

ГРМЉАВИНА,

грмљак, грмљака, m. Eisenwalb, quercetum, ef. грмик.

ГРМЉЕТИ, МÉ, v. impf. (јуж.) Sonnern, tono: Кад грми, свак се себе боји; Кад највише грми, најмање кише пада. У народу се нашему мисли и говори да свети Илија грми (гдјекојн још кажу да трчи по небу на колима, па од оне лупе постаје грмљава); за то се он и зове у народнијем пјесмама громовник Илија. Кад гром удара, онда кажу да свети Илнја, по заповијести Божијој, гађа ђаволе („узврдао се као ђаво испред грома”); за то говоре да се не ваља крстити кад гром пуца, да не би ђаво у невољи побјегао под крст, у који гром не ће ударити. Што је у пушке и у топа тане, оно је у грома стрјелица: кад гром гдје ударн, она отиде у земљу, а послије неколико година изиђе на земљу, па је онда многи нађу (камен бјелутак колико велики орах, глатко затесан са многијех страна, те су на њему постали многи углови), и оставе је или носе уза се, као какву амајлију (ваља да од грома?). На колико недјеља прије Ђурђева дне загрми први пут од

-

године, по онолико гроша кажу гдјекоји Ведро небо, грозна киша пада (у Србији) да ће оне године бити сто ока | грозд, m. (pl. гроздови) bie Eraube, uva. жита (али како су сад грошеви спали, ва- | ГРОЗДА, f. hyp. v. Гроздана.

љало би мјесто недјеља узети дане, | ГРóздак, гроска, m. hyp. v. грозд: нли мјесто гроша паре, па мјесто сто ока Свака ти лоза гроздак родила рећи једна ока, или још како друкчије). — | ГРОЗДАНА, f. Grauenname, nomen feminae. Многи, особито дјеца, кад чују први пут | ГРОЗДАН, зна, зно, cf. грозан 1.

од године да загрми, ваљају се по земљи, | ГРОЗДИЈАНКА, f. vide Гроздана :

да их оне године леђа не боле. Кад Момир љуби сестру Гроздијанку грми на Илијн дан, кажу да ће се онога гРоздиЋ, m. dim. v. грозд. 1

љета уцрвљати или онако покварити H ГРОЗИТИ СЕ, зим се, v. r. impf. 1) fdaubern, опасти ораси и љешници. horreo. 2) (y Хрв.) коме, broђen, minari, cf. пријетити: грозе се људи да туже.

гімов, а, о, ber Side, Giden-, quercinus.

ГРМОВИНА, f. bas Eidenbolz, lignum quercinum. ГРОЗЈЕ, П. (на Корч.) vide грожђе. ГРМУША, f. (у Ц. г.) нека мала тица, Sie Gei=|грозница, f. Gieber, febris, cf. огањ, огњица. genfdnepfe, motacilla ficedula Linn. : Није то | ГРОЗНИЧАВ, а, о, 1) feberbaft, febriculosus. шуша ни грмуша. 2) Gieber verurfadenb, febrifer, }. 2. вода: Бунар-вода свака грозничава

грнало, n. даска насађена на дрво, као граб

[ocr errors]

ГРОЙТАТИ, грдићем, vide грохитати.

: ље, те се жито грће на гумну (у Бачкој), ГРОЙТАЊЕ, n. vide грохитање.
eine Art Rechen, rastri genus.
РРНАЦ, грнца, m. ((доље преко Мораве) ber | ГРÓJA, f. hyp. v. грозница:
ГРНЕ, нета, n. dim. Žopf, olla, cf. лонац. Љута би те уфатила гроја

[ocr errors]

гéнути, грнём, v. pf. 1) zufammenfdarren, cor-|ГРОКТАЊЕ, n. 1) vide грактање. 2) bas Erillern, rado. 2) ftrömen, effundi: грнуше људи; vox vibrans.

грнуше свиње чопором.

ГРОКТАТИ, грӧкћем, v. impf. 1) vide грактати. ГРНЧАРА, f. (доња и горња) два села у Јадру. 2) trillern, vibrisso, cf. потресатн.

Више тијех села на једном брду (које се гром, грома, m.ber Donner, tonitru. cf. грмљети. зове Гњила „Срео сам га код Гњи-|ГРОМИЛА, f. vide гомила.

[ocr errors]

ле" —) копа се лончарска земља, а лон-|ГРОМИЛАЊЕ, n. vide гомилање.

ци се сад граде у другом селу (у Коре- ГРОМИЛАТИи, лам, vide гомилати.
нити) више Грнчаре. У тој околини сад| ГРОМИЛАТИ СЕ, ла се, vide гомилати се.

не зна нико што је грнац, него сви го-|ГРОМОВНИ (громовна), на, но, н. п. стријела,
воре лонац.
der Donnerkeil, fulmen.

ГРОБ, гроба, т. 1) bas rab, sepulerum. 2) гроб
неопојан (рече се за стара човјека који је
већ готово умръо), bem Love nabe, morti
proximus.

ГРОБАК, гропка, m. dim. v. гроб,
ГРОБЉЕ, n. ber Bottesađer, coemeterium.
ГРОБНИ, на, но́, Brab=, sepulcri : Тако ми гроб-

не земље!

ГРОБНИЦА, f. bie rabböble, sepulcrum, cf. рака.
ГРОБОВЉЕ, n. (у Црмн.) vide гробље.
ГРОЖЂЕ, n. (coll.) 1) bie Erauben, uvae, 2) сухо
(морско) грожђе (крупно и ситно) Kofine,
Žibeben (3weben), rosina. 3) опремно га у
суво грожђе, bat ibn zu Srunb geridtet, ad
internecionem adduxit.

гРÒжÈжE, n. 1) das Schaudern, horror. 2) das
Droђen, minae, cf. пријећење.
ГРОЖЊА, f. (у Хрв.) bie Drobung, minae,
пријетња.

ГРОЗА, f. ber dauber, horror, cf. -језа.
ГРОЗАН, зна, зна, (ст.) 1) traubenreid, uvifer:
Па он ломи грозна винограда
2) грозне сузе, beftänbiges Épitheton
Thränen:

ГРОМОВНИК ИЛИЈА, m. ber Donner Elias, Elias tonans (cui tonitrua obtigere in coelis), cf. грмљети:

Њу ми пита громовник Илија ГРОМОРАДАН, Дна, дно, (у Ц. г.) велики, не зграпан, febr groß, ingens, ef. горостасан. ГРОМӦРАН, рна, рно, vide громорадан. ГРОМӦТАН, Тна, тно, {dallenb, sonorus: гро

мошно говори.

ГРОМУЛА, m. Громорадан човјек, febr großer
Mensch, ingens homo.

ГРОНИК, гроника, m. (понајвише се говори
pl. гроници) у свињчета месо испод грла,
bas Palš tüd, collare, cf. нараслица.
ГРОНИЦА, f. (v. грло) bie 23räune (bei dmei:
nen), angina.

% | ГРОНИЧАВ, a, o, feblfüdtig, angina laborans. cf.|ГРóНТУЉА, f. vide гротуља.

ГРОНУТИ, грӧнем, v. pf. berabftürgen (vom Re= gen, Thränen, herabgeschütteltem Obst), defluo. ГРОЊА, f. ein Grudtzweig ber Riride, ramulus cerasi plenus fructu. ber|ГРОЊИЦА, f. dim. v. гроња. ГРООТ, m. vide грохот. ГРОТ, m. 1) vide грохот:

Грознијем се сузам' упрљао —
грозне сузе ваља
3) грозна киша, т. ј. крупна, beftig, vehe-

mens;

Ал' се Иво у грош насмејао

2) (у Хрв.) у воденица кош гдје се жито

засипа.

« PreviousContinue »