„Однесоше прилог Светој гори:
„Жута воска и б'јела тамњана.
„У томе се мене задријема,
„Те ја чашу из руке испустих.
Свещи Саво.
Я
Збор зборила господа ришћанска
Код бијеле цркве Грачанице:
„Боже мили, чуда великога!
„Куд се ђеде цар-Немање благо,
, Седам кула гроша и дуката?"
Ту се деси Немањићу Саво,
Па говори господи ришћанској:
„Ој Бога вам, господо ришћанска!
,,Не говороте о мом родитељу,
Не говор,те, не гријеш'те душе:
„Није бабо расковао благо
На наџаке ни на буздоване,
„Ни на сабље ни на бојна копља,
„Ни добријем коњма на ратове;
„Већ је бабо потрошио благо
„На три славна Српска намастира:
„Једну бабо саградио цркву:
„Б’јел Вилиндар насред горе Свете,
Красну славну себе задужбину,
„Вјечну кућу на ономе св'јету,
„Да се њему поје летурђија
„Оног св'јета, као и овога;
„Другу бабо саградио цркву:
„Студеницу на Влаху Староме,
„Красну славну мајци задужбину,
„Својој мајци царици Јелени,
„Вјечну кућу на ономе св'јету,
„Да с' и њојзи поје летурђија
Оног св’јета, као и овога;
Трећу бабо саградио цркву:
„Миљешевку на Херцеговини,
„Красну славну Сави задужбину,
„Вјечну кућу на ономе свјету,
„Да с' и њему поје летурђија
„Оног св'јета, као и овога."
У глас викну господа ришћанска:
,,Просто да си, Немањићу Саво!
,,Проста душа твојих родитеља!
„Проста душа, а честито т'јело!
Што носили, свијетло вам било!
„Што родили, све вам свето било!"
И што рече господа ришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Штогођ рекли, код Бога се стекло.
24.
О пеш свещи Сав о. Збор зборила господа ришћанска Код бијеле цркве Грачанице:
Мили Боже, чуда големога! „Куд се ђеде цар-Немање благо, ,,Седам кула гроша и дуката? ,,Ваља да је расковао благо
„На наџаке и на буздоване
„И добријем коњма на ратове."
Ту се деси Немањићу Саво,
Па говори господи ришћанској :
„Не лудујте, господо ришћанска !
„Није бабо расковао благо
На наџаке ни на буздоване,
19
99
19
,,Ни добријем коњма на ратове,
„Већ је бабо похарчио благо
„Све градећи млоге задужбине:
„Док је Свету гору подигао
„И Вилиндар цркву начинио,
Ту је дао двије куле блага;
,,Док начини високе Дечане
„У приморју код воде Бистрице,
И два стуба светитеља Ђурђа,
„Оба стуба виш, Новог Пазара,
„Студеницу на Влаху Староме,
„Ту је дао једну кулу блага;
„Док начини цркву код Требиња
„Миљешевку на Херцеговини,
„И Довољу близу горе Црне;
„И Тројицу надомак Таслиџе,
„Украј воде украј Ћиотине;
19
99
Рачу цркву украј воде Дрине,
„И Папраћу близу Борогова,
„И Вазућу крај воде Криваје,
Озрен цркву насред Босне славне,
„И Гомељу на граници сувој ;
„Моштаницу у Крајини љутој,
„Ту је дао једну кулу блага.
99
99
„Осталога што претече блага,
„Остало је благо похарчио
„Зидајући по калу калдрме
„И градећи по водам ћуприје,
„Дијелећи кљасту и слијепу,
„Док је души мјесто уватио,
,,Седам кула блага похарчио :
Ето бабо куд похарчи благо!“
Онда рече господа ришћанска :
„Бе аферим, Немањићу Саво:
„Кад имате седам кула блага,
„Те знадосте управити благом.
„Што носили, свијетло вам било!
,,Што родили, све вам свето било!"
И што рече господа ришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Штогођ рекли, код Бога се стекло.
25.
Женидба краља Вукашина.
15
Књигу пише Жура Вукашине
У бијелу Скадру на Бојани,
Те је шаље на Херцеговину
Бијеломе граду Пирлитору ),
Пирлитору према Дурмитору,
Видосави љуби Момчиловој;
Тајно пише, а тајно јој шаље,
15) Једни певају Пиритор мјесто Пирлитор. Кажу, да и сад стоје зидине од тога града.
99
У књизи јој овако бесједи:
,,Видосава, Момчилова љубо!
„Шта ћеш у том леду и снијегу ?
Кад погледаш с града изнад себе,
„Ништа немаш лијепо виђети,
Већ бијело брдо Дурмитора
„Окићено ледом и снијегом
„Усред лета, као усред зиме;
Кад погледаш стрмо испод града,
,,Мутна тече Тара валовита,
99
99
99
Она ваља дрвље и камење, ,,На њој нема брода ни Ћуприје, ,,А око ње борје и мраморје; „Већ ти отруј војводу Момчила, „Ил' га отруј, или ми га издај, „Ходи к мени у приморје равно „Бијеломе Скадру на Бојану, „Узећу те за вјерну љубовцу, ,,Па ћеш бити госпођа краљица, „Прести свилу на златно вретено, ,,Свилу прести, на свили сједити, „А носити диву и кадиву „И још оно све жежено злато ; „А какав је Скадар на Бојани ! „Кад погледаш брду изнад града, Све порасле смокве и маслине „И још они грозни виногради; „Кад погледаш стрмо испод града, „Ал узрасла шеница бјелица, „А око ње зелена ливада, „Кроз њу тече зелена Бојана,
99
|