Page images
PDF
EPUB

шашо !“), владику, архимандрита, игумца (у | гостински, кa, кo, Set Bajten gebirig, hospitum. пјесмама, а у говору: „оче игумне!“), проту гостионица, f. Sag Bajtbau, deversorium (по и учитеља (и жене гдјекога дјетића у кући: намастирима тако се зове она соба гдје госвекрa или дјевера [vidе златоje]) зову го сти спавају). cf. [бирт 1, бирца уз, коноба 2, сподином; а у Сријему и у осталијем ње крчма 1, механа (меана), хан (ан),] страња. мачкијем државама господин значи оно што гостити, тим, v. impf. Demirtben, convirium је у Србији за времена Карађорђијева зна praebeo.

. чио господар.

гостити ее, тим се, у. r. impf. gajtmalen, conгосподини Бог, феrr Gott, deus. cf. Господ Бог. viyor. [cf. гозбовати, гостовати, пировати 2, господинов, а, о, Seg Serri, domini.

частити се). rocnojuuuh, m. der junge Herr, domicellus(?), ròctob, a, o, dem Gaste gehörig, hospitis. filius domini (herilis filius).

ròctobâu, a, 0, bewirthet, convivio exceptus: господњача, f. крушка која досаијева о Госпо Зван гостован. бину дне [pirus malus L. var.].

roctobâibe, n. das Gastmalen, convivatio. господовање, п. баз Sеbеnt іnie eines господин, гостовати, гостујем, т. impf. gajtmalen, convivita splendida.

vor. [vide) гостити се, cf. частити се. господівати, ддујем, у. impf. Leben mie ein Serr, готов, а, о, і) bereit, paratus [vidе спреман).

splendidam vita dego: Све да сједиш и да 2) baar (Geld), praesens, paratus : TOYU TYHO госио дујеш

за готово. гӧсподски, кa, кo, Sen berrn gehörig, dominorum. готовина, f. Sie Baarjbaft, pecunia numеrаtа. ady. гӧсподски.

[cf. готовост]. господство, f. vіdе госпоство.

готовити, вим, v. impf. н. п. вечеру, ручак, госпођа, (у Дубр. госпођа), f. 1) [госпоја] Sie bereiten, paro. [vidе спремати).

Хral, Dame, domina. [cf. баница 2, бегиња, готовити ее, вiм се, v. impf. ji bereiten, paгосподарица]. - 2) велика и мала госпођа, rаrе ѕе. cf. [vide] спремати се. der fleine und große Frauentag, festum assump- ròTOB.bêibe, n. das Bereiten, praeparatio. tionis, et natale В. М. V. [c. госпођин дан, готово, beinabe, fajt, fere: нема готово ни једгоспојина. — 3) cf. госпожда).

нога ; готово не зна ништа. гӧепођин [госпојин), а, о, беr ifrau, dominae. готовост, f. vіdе готовина: има ли што готогоспођин дан, т. vіdе госпођа 2.

Вости ? 1. гӧепођица, f. dim. р. госпођа.

гәч, гдча, m. (по јуж. кр. Србије) vide бу2. госпођица, f. cf. [vide) златоје.

бањ [1]. госпожда, f. (ст.) помози госпоэж до жива Бого- гомобија, m. vіdе бубњар: Ако био торбоноша,

родице! (кад се моле Богу). vіdе госпођа [3]. био мајци жив! | Ако био гочобија, не био тӧепоја, f. (у војв.) vidе госпођа [1].

јој жив ! гӧспојин, а, о, vidе госпођин.

гола, f. vide цога. госпојина, f. (у војв.) велика и мала, vidе гоцура, f. augm. p. гоца. госпођа 2.

Гошна, f. надимак женски. госпојица, f. dim. р. госпоја.

Гошо, м. надимак мушки. гоевоетво [господство), п. баз реrrеntbum, do- Гоштац, Гошца, m. планина између Херцегогоспоштина, f.

minatus.

вине и Црне Горе : Оде с њима низ Рудине гӧепр, т. jcbergmeije perfiirst боп господар.

равне, Док изађе уз Гоштац планину, Баш гӧет, гдста, т. Ser Sajt, hospes: отишао у го у Гоштаи наврх гомилице

сте; Незвану госту мјесто за вратима; Ако гошћа, f. Sеr wеiblide Sajt, hospes, hospita. не буду гости бијесни, не ће бити кућа ти- гошћење, п. Sag Bajtіrеnt, convіvаtiо. јесна; Гост мрзи на госта, а домаћин на гошћин, а, о, беr гошћа, hospitae. обадва.

гр, (у ц. г.) vide [одмах] фрк: Не ктe Type гостара, f. (у Дубр.) стакло ІІто се у њему ни чашу ни вино, Но Јелену за бијелу руку,

држи вино или ракија, што се сад пoнaj Гр је баци за собом на врана
више зове ботуља, бie tajche, lagena. cf. гра, граа (гра), т. vіdе грах.
[vide 1] боца.

траб, граба, m. Sіе 233eitbuche, carpinus betulus гостарица, f. dim. р. гостара.

Linn. [cf. грабар). Гостивар, Гостивара, т. варошица у нахији граба, f. (у Хрв.) vidе робија [2]: умро на

Тетовској на Вардару. Турци у Гостивару граби. говоре Турски и Арнаутски, а Хришћани грабанцијаш, грабанцијаnia, m. cf. врзино

Српски, и то мало боље него у Крчави. гостиница, f. Зuf(из рот Sajten, hospites fre- грабанцијашки, кa, кo, bеrепnteijtеriјф, venefi

quentes: Седам кућа једну козу музе, Још corum: узео оно своје грабанцијашко јасе вале да се добро ране: Да им није м.10ге Пунце. гостинице, од сира би ћуприје зидали, На грабар, грабара (грабра), т. (у Славон.) vide суруци б воденице мљеле.

граб.

Коло.

зове

грабад, грапца, m. н. п. данас је на дрвима 2. град, т. туча, Ser Pagel, grando. [cf. лед 2,

грабац (т. ј. грабе се људи око њих), ба8 туча). Кад пада град, Многи изнесу пред

Raffet, Reiken, rapina. cf. грабило, грабус. кућу синију с кашикама, гдјекоји и столицу грабеж, м. Оer Raub, rapina.

извршуту, и сачак, и метлу и сјекиру и ваграбежљив, а, о, Raub-, rарах. [vidе грабљив]. тра», гдјекоји (у Грбљу) запаљен у грану грабик, грабіка, m. Sеr leipbuenmals, carpi ловорике или лопату жеравице баце на поље, netum (?) Linn. [cf. грабрик].

а гдјекоји и пушку избаце, и то се све чини грабикапа, f. (у ц. г.) игра која се улици да би град престао.

30Be fiyaahe, Art Spiel, ludi genus. градац, граца, т. 1) һур. р. град: иако је грабило, п. у овоме врачању: „Ове године на мој мали градац, али сам ја у њему дизвратило а до године на грабило(говори

дарац. 2) у Јадру више села Цикота зидјевојка узјахавши на вратило да би се дине наврх једне главице, и то се ондје

удала), за Rajjеn, teiрет, rapina. cf. грабад. велики градац, а мали је главица грабити, бим, v. impf. 1) greijen, rаffеп, rapio. више села Шӯрӣца, на којој кажу сад да

[cf. граштити]. — 2) н. п. сијено, rефект, рес има ливада.
tine colligo foenum. 3) јфöpfen, haurіо Градачац, чца (Градашца), m. град и варош
[vidе црпсти] : Ми ранимо те воду гра у Босни: Утече им од Градачца Дедо
бимо

Од Градашца два Градачевића грабити ее, бӣм се, . г. impf. око чега, шт градачки, кa, кo, pot Градачац. etwas raffen, arripere.

Градашчевић, m. ppt Градачац, тако се зове грабић, m. eine junge 223eipbue, carpinus betu капетан Градачки: Од Градашца два Граlus Linn. .

дашчевића 1.грабље, грабаља, f. pl. Ser Reфet, pеctеn foe- градина, f. 1) Ser Заut, sepes. [vidе ограда). narius. Све су грабље, нема вила, eg jino 2) Ser Garten, hоrtus. cf. [vide] врт.

3) lauter Egoisten, nonnisi sibi favent. cf. rpa augm. p. [1] град. буље, [гребуља, гребуље).

градиница, f. din, p. градина. 2.грабље, n. coll. p. граб, бie 23eipbucket, car- градити, градім, т. impf. тафен, реrfеrtіgеп,

pini bеtuli: Највиши Ловћен планина; У condo [cf. правити, н. п. опанке, кућу, њој је трње и грабље

цркву, мост, гусле, гадње, седло, и т. д. грабљење, п. 1) баѕ Rajjen, raptus. [cf. гра- градити се, градим се, v. r. impf. [cf. пра

штење]. — 2) ба Хефеп, collectio ope pecti BATH ce] 1) sich zu etwas machen, es spielen,

nis foenarii. 3) das Schöpfen, haustus. simulare: гради се да је учен. — 2) није грабљив, а, о, reipens, hаub, rарах. [cf. гра лијепа, него се гради, т. ј. бијели се и бежљив].

румени се, јте јфnintt fit, colorem fuco menграбљиште, р. држав у грабаља, беr Rebenjtiel, titur. manubrium pectinis foenarii.

градић, грабов, а, о, тveisbифеп, carpini bеtuli. [cf. гра- градић, градiha, m. dim. р. град. бров].

Градишка, f. (нова и стара) Ctast in Ser jlas rpáboBuha, f. Weißbuchenholz, lignum carpini be wonischen Grenze, nomen urbis. tuli. .

T'pajumte, n. ein Städtchen an der Donau fin Ser. (Грабовица, f. село у Крајини Неготинској; bien), zwischen Pam und Tonyban, mit Ruinen. види ѕ. у. Крајина 2.1

градљика, f. један комад од грађе, ein Ctut, грабонос, т. (у ц. г.) некака дебела pom Baniaterial, materia: од тога дрвета не грaбoнoсaц, сца, змија за коју се говори да јој може бити никаква градљика.

воже пушка не може пробити, 24rt blange, градобитина, f. оно што је тукао град, аз serpentis genus. cf. беча.

von Hagel beschädigte, calamitas. . грабрик, грабрика, m. (у Славон.) vidе грабик. градеки, кa, кo, н. п. врата, беjtings, arcis. грабров, а, о, vidе грабов.

rpâha, f. 1) (coll.) das Baumaterial, materia. грабуље, грабуља, f. pl. vide [1] грабље. [cf. јапија). 2) у пјесми мјесто грађеграбӯс, (у ц. г.) учинише грабус; а они онда вина [vidе зграда 1]: Грађу тради три го

грабус! т. ј. пограбише, разграбите, баз дине дана, Бјелу кулу и танку авлију Rajje, rapina. [vidе грабац].

3) човјек слабе грађе, бie Reibebejcbajjenbeit, граваља, f. (у Боци) велика тигла што се меће corporis constitutio. 4) (у Далм.) vide

по шљемену и по осталијем мјестима, гдје ограда. 5) (у Лици) шара на зубунима су тигле онако састављене, eine 24rt gröperer у наоколо. 6) опута на опанцима. Dachziegel, tegulae majoris genus.

.

грађанин, т. (pl. грађани) Јer sejting&bеmоbner, 1. град, m. (loc. граду, р. гради, градови, гра incola arcis. У Црној Гори сви Турци Ник

дова) 1) бie eftung, arx: У град кад хоћеш, нићани зову се грађани: Те ми Сливље од
а из града кад пусте. [cf. тврђава, фортеца; грађана чувај —
мјесто 2]. – 2) (у ц. г.) играти се града, Іграђанка, f. Giunobuerin Ser Tejtima, femina ex
т. б. лонте која се умијеси од говеђе длаке.

[ocr errors]

аrсе.

соколови

грађанеки, кa, кo, Seitung3, arcis.

гранатир, атира, т. (у војводству) Ser Brenaграђанче, чета, п. ein junger Tejtungsbеmоbner, Sier, miles nomen gerens grenadier: За пут

juvenis ex arce: Оно је момче грађанче ника и војника, За настира, гранатира грађевина, т. 1) баз (Sebäи, aediticium. cf. [vide] За орача и копача, За пастира, гранатира

зграда [1]. — 2) вунена пређа обојена. гранина, f. augm. р. грана: као гранином грађеница, г. (у Херц.) [vide] караула.

помлаћено (кад гдје болује много чељади). грађење , п. баз 201aben, confectio. [cf. прав- I граница, f. 1) eine 24rt &іфе, quercus genus [qu. љење).

conferta Kit. cf. 2 сладун]. — 2) Brenje, fi1. граja, f. украјини Неготинској и у Црној nis, limes. [vide мeђа 1]. cf. крајина. — 3)

ријеци) vidе говор: Стаде граја иза гаја — [Граница] брдо у Црној Гори код Цетиња. 2. граja, f. (у ц. г.) Sas Befract)je, crocitus. граничар, т. (у Сријему и у Банату) bеr Stret1. трајање, п. vіdе говорење.

зеr, miles limitaneus. cf. [vide] крајипник. 2. трајање, т. (у ц. г.) vidе грактање. граничаст, а, о, (у Боци) [може бити да значи 1. трајати, jiм, v. impf. vіdе говорити.

црвен): За појасом од злата куђеља, При 2. трајати, jём, v. impf. (у ц. г.) vidе грак куђељи свила граничаста

тати: Један граје, други проговара Траје граничев, а, о, н. п. дрво, жир, pon Ser гравране, вије мрки вуче

ница-Сіфе, certae quercus. тракање, п. 1) vidе грактање. — 2) (у Ц. г.) граничевина, f. Sas polj, pои беr граница:€іфе,

bas Creiet, clamor. cf. [vide] викање [1]. lignum certae quercus. тракати, грачём, v. impf. 1) vidе грактати: граничење, п. vide мeђење [1 и 2).

Кад то чуле двије тице црне, Једна гране, граничити, чим, у. impf. grезеп, finitimus sum. у облаке скаче 2) (у ц. г.) jcbreient, clamo, cf. [vide) мефити. cf. [vide] викати [1]: Грачу момчад како гранути, гранём, v. pf. 1) bеrроrjtrablen (pon Ser

Conate), ettulgeo [c. ждракнути ]: Грани, гравнути, тракнём, v. pf. 1) aujtritiзеп, cro сунце, да огријем руке Ни свaнуло ни cito: Први грaкну, други проговара

2) сунце грануло 2) сад ми је мало гра[vide] повикати на кога, logicbreier, conclamo: Hy.10, ist mir leichter geworden, levatus sum. Тракнуше као на бијелу врану. — 3) гракну гранчица, f. dim. р. грана. му срце од радости (н. п. кад га угледа), грање, т. (coll.) бie Зmeige, frоndеs. er erfreuete fich, gaudere.

граов, а, о,

уіdе грахов. трактање, п. баз Strächsen, crocitatio. [cf. 2 гра- Іграовица, f. vіdе граховица. јање, грaкaњe 1, гроктање 1).

граовиште, п. vіdе граховиште. трактати, грікһем, v. impf. frübje, crocito [cf. граовкиња, Г. vіdе граховкиња.

2 грајати, гракати 1, гроктати 1]: Не виј Граово, п. vide Грахово. вуче, не гранки гавране: Не плаши ми по граораст, а, о, н. п. кокош, очи, buntјфеtів, гори јунака

varius. . Грамада, f. некако мјесто у Србији иза Па- граорица, f. vіdе грахорица.

раћина (вис у срезу сврљишком округа ти- градровина, f. vіdе грахоровина. мочкога, преко кога је ишла стара граница граеуљ, грасуља, т. іn bеr unetoote бoт 3igeи» и гдје је била караула).

ner, der auf die Frage, ob er rpaxa oder nacy.ba трамжење, п. Заз Херзеп, ѕitis cujuѕ rei ar esjen wolle, antwortete: rpacyba (d. i. beides, rpax dens.

ид пасуљ). грамзити, зім, v. impf. (у Сријему) за чим, грах, т. ((гра] у Херц. и граг), 1) Sie ifajole, lechzeit, cupere.

faseolus vulgaris Linn. cf. [голубњак грах,] грана, f. 1) Ser Зmeig, frons [cf. хвоја]: мет пасуљ. — 2) (по југоз. кр.) vidе грашак.

нути дјевојци грану на пут, т. б. смести је грах познац, граха лoзнaцa, m. (у Дубр.) vide чим да се не Може удати. 2) у ноге : грашак. оздо је табан, а озго трана, оbеrе iѕlафе Se& грахов (граов], а, о, н. п. лист, чорба, бајр бирез, раrѕ pеdіѕ superior: боли та нога баші lens, faseolinus (?). на грани. [vide сплет 3] cf. Њесица. — 3) граховина, f. [vidе грахорица] cf. граховица : (y bonu) der Arm eines Flußes, cornu (vide Око мора никад ништа нејма, После једна отока 1]: Ту се ладна вода уставила, Пушти трава граховина гране на четири стране Што су воде граховица [граовица] f. (у Барањи) vidе грараспуштиле гране, Моја љубо, на четири хорица. стране

траховиште [граовиште), п. 21ter auf бет ба гранајлија (пушка), f. (у ц. г.) по којој су jolen gebaut gewesen, ager olim faseolo conгране извезене: Гранајвлије пушке дохва situs. .

граховкиња (граовкиња), г. (у Далм.) вјетар 1. гранат, граната, m. Ser Branat (Stein), lapis који се зове и [1] бура. granatus. .

Грахово (Граово), п. 1) комад земље (као кне2, гранат, а, о, аjtig, ramosus.

жина) између Херцеговине и Црне Горе на

Тише

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

се зове

западној страни. У наша су се времена око грбати ее, грбам се, v. r. impf. fib büten, se
Грахова били Црногорци са пашом Херце dеmіttеre, cf. клањати се: Капу скида,
говачким, и послије тога је Грахово као и земљи се грба
Турско и Црногорско, али је више Црно- грбача,

f. vide neha.
горско. 2) некако мјесто тако се зове грбина,
и у Босни код Лијевна.

Гібљанин, m. (рі. Грбљани) Giner рот Грбаљ. гріховскӣ, cка, ско, роп Грахово : Па отоле Грбљанка, f. Gine pon Грбаљ. уз Граховске стране -

Грбовица , f. Дунавска отока која се одваја граxop, m. (у ц. г.) [Blatterbje, lathyrus према Биограду и утјече у Тамиш, ein Фо. гріхорина, f., L.) vidе грахорица.

nau-Arm bei Belgrad. грахорица [граорица), f. Die 23ite, vicia [sa- грбоша, f. у загонеци, cf. толаш.

tiva L.). cf. граховина, [граховица (грао- гргање, п. баз Ctobern, fossio. cf. [vide] чачвица); грахорина,) грахор.

кање. грахоровина [граоровина], f. баз ўajolejtro), гргати, гам , v. impf. (у Будви) зубе , jtoberп, stramen faseoli.

fоdio, cf. [vide] чачкати. грах рогачић, m. (у Дубр.) грах (пасуљ) у ма- гргеч (грrеч), грrеча (грréча), т. беr slujbörs,

xyhama, Fasolenschotte, siliqua faseoli. cf. (vide) perca fluviatilis [.. cf. бандар, буљеш]: Кеборанија.

сеrе му коло воде, агргечи гледе грацнути, нём, v. pf. мало огреnсти, аnfraseit, Гргур, m. Gregor, Gregorius.

radere: док се гдје мало грацнем одмах се гргутање, п. Заз SSirret, gemitus. да на зло.

гргутати, гургуһём, v. impf., girren, gemo [vide Грачанин, m. Ciner pon Грачац: С побратимом гргутнути, гргутнем, v. pf.гукати 1]: Грли

Грачанином Марком Грачани су бољи чица гргутала Према луци на јабуци — од Сењана

1. Грдан, m. 23ann3tame, nomen yiri. Грачаница, f. 1) варош у Босни: и касабу | 2, грдан (грдан), дна, дно, (грдніі, на, но, adv.

равну Грачаницу 2) вода која тече кроз грдно, comp. грѣії), baglid), deformis, foedus, жупу Никшићку, од чега

и жупа auch beständiges Epitheton der Wunden: Ako nuje Грачаница: Докле води Грачаници дође — у меани вино, На грдне му ране излазило 3) вода која тече иcиод града Сокола и утјече Тад се Турци грдно препадоше у Дрину. 4) у пјесмама некака црква грде, f. (у ц. г.) Сфimpjmort für vraцензіnітеr, [на Косову]: збор зборила господа Ришћан convicium in mulierem: грде једна.

ска Код бијеле цркве Грачанице грдило, п. (у ц. г.) беr Brauel, rеs atrox: НеГрачац, чца, m. ein Ctästmen in froatien: Да мам ти шта до грдила казат”. А тако јој

идемо под Грачац у гору Вучко сједи јада и гр дила Грачцу на карији

трдиња, f. све што је нагрђено, баз сфеиjаl, граша, f. hyp. р. грах: да ти да мајка граше abominamentum. Кад се човјек не очешља (жене говоре дјеци).

и не оснажи, рече му се: грдињо једна. cf. грашак, шка, m. Sie Crbje, pisum [sativum L.). грдоба.

cf. грах [2, грах лoзнaц, зечак), облић. грдити, грдим, у. impf. 1) што, garjtig тафе, грaшaрa, f. (Tomij)) Sie Bohnenflinte, 5. i. Ser perunjtalte, foedare: Лице грди, а лице из

Hintere, telum fabis plenum, i. e. podex cre раста Он лице грди, сокола рани; Он pitam edens. [vidе задњица 1].

сузе рони, сокола поји 2) кога, јфimpfen, грашац, шца, m. 1) dim. р. трах: дај ми мало convicium facere. cf. ружити, псовати.

грашца. — 2) (у Сријему) некако грожђе: грдити се, грдим се, у. r. impf. 1) jih bagli schwarze Raifler, bujean, Jungferntraube.

machen, verunstalten, foedare se. 2) einander грашина, f. augm. р. грах.

schimpfen, conviciari se invicem: rpau ce c грашка, f. ein ifajolentorn, granum faseoli. њиме; њих се двоје грде. граштење, п. vіdе грабљење 1.

грдња, f. Ser Сфіnipf, convicium. граштити, тим, у. impf. vіdе грабити 1. грдоба, f. Die Siplicbfeit, turpitudo. cf. грдиња. грашчица, f. dim. р. грашка.

грдомајчић, т. (у ц. г.) као укор или поруга, грба, f. Der Söder, gibbus. [cf. гоба, гура]. и ваља да значи: којему је мајка била грбав, а, о, 1) bödеrіg, gibbosus. [cf. гурав). 2Pana, ein Schimpfwort, convicium.

2) грбаво ће бити за мене, н. п. ако ти грдосија, f. што велико, еtmas ugeheer Brорез, толико платим, т. і. неправо, ипrebt, in häblich groß, ingens. juste. .

грдуља, f. (у ц. г.) ein böplibes frauenѕіmmеr, Грбаљ, бља, m. комад земље између Котора (besonders als Schimpfwort), convicium in muliи Будве

byabe, ein Landstrich zwischen Cattaro und Bu. erem. бца, ital. Zupa gеnаnnt: А од Грбља Грбљи- грдуљина, f. augm. p. грдуља. чића Зана

грђевић, m. (у ц. г.) Cobn eine& Chilettern, fiгрбаљскӣ, кa, кo, pot Грбаљ.

lius pejoris. Најсиромашнији Црногорац до грбање, n. Sag Büten, dеmiѕѕiо.

сад је могао свакоме главару и највећему

од тебе.

мога

богатуну казати: Нит сам грђи ни грђевић дугачко дрво као грабье, те се разгрѓе или

рови снијег, да могу овце иасти или ровити. rphêne, n. 1) das Väßlichmachen, foedatio. - 2) грёбље, п. (coll.) (у примор.) vidе гробље. das Schimpfen, convicium.

гребoдep, m. (у Дубр.) који носи мртве људе грѣи, ba, b, comp. p. грдан, јФlechter, jolimmer, y rpoobe, der Leichenträger, vespillo. pejor, adv. грђе: Нит' сам грби ви грђевић гребуља, f.

(у ц. г.) vide [1] граод тебе; Ал' ј" Анђелко грби од Синана гребуље, гребўља, f. р. бље.

Тад јунаку грђе жао било — Но се ва- греда, f. (асс. грёду, pl. грёде, греда) 1) ber тра сламом грђе пали Но га можеш грђе 23alfett, trabs. 2) (у Сријему) у води или ражљутити

риту дуж сухе земље, бie Caribant, syrtis. трёб, т. (у Дубр. и по приморју) vidе гроб: cf. [vide] пруд. — 3) (у Ц. г.) велика стијена,

Кад см' овуда јучер проодили, Овог греба или коса од камена: Скачe o'jесно од греде овди није било Ово је греб побратима до гре де

Неколика живе уфатите, А Оста Иве на гребу Јелине

остало низ гре де сломите требак, грепка, m. hyp. p. греб: Ту му лиии трёдељ, т. 1) беr Bingbalfen (ber Brenbel), tеmо. гребак ископаше

[cf. задавача). 2) (Гредељ) планина у гребаница, f. (у ц. г.) vide [остру кине] Херцеговини. огребине.

гредица, f. dim. p. греда. гребача, f. vide [огребница] огреб. гредовнт, а, о, ишеbеt, bolperig, salebrosus. трёбен, гребена, т. (loc. гребену и гребену) гредом, im 23obeigeben, in transitu. cf. мимо

1) die Kränpel, carmen. 2) die Schultern гред, узгред. Seg Bjeroes, humeri equini: Понео му се на гредурина, f. augm. p. греда. гребен. [Гребен] 3) беr bеrроrrаgенде 3 heil грёз, а, о, (у Боци) grоb, crassus. cf. [vide] eines steilen Feljen, promontorium, wie bei IIo груб [1]. реч. 4) зидина од старе куле више грёзнути, нём, v. pf. (у Бјелопавл.) грезнула Спљета са западне стране Клиса.

вода по пољу, т. ј. поплавила, überjiреттеп, гребенаља, f. Sie strіmрlеrin, carminatrix. inundo. [cf. нагрезнути 2]. rpebehâle, n. das Krämpeln, carminatio. [cf. rpēj, rpéja, m. vide rpex. гребење 21.

грејање, п. (ист.) vidе гријање. гребенар, гребенара, т. бer SRräтретафеr, con- | грёјати, jём, (ист.) vidе гријати. fector carminum.

грек, грека, m. (у Сријему) vidе грех: Те је гребенати, нам, Ү. impf. träntpelin, carmino. cf. цару греке опростио редити [1, грепсти 2, в.Јачити 2].

гребвање, п. vіdе греховање. гребенац, ніца, т. (у Сријему) vide [огреб- гребвати, грёујем, vidе греховати. вица) огреб.

греота, f. vіdе грехота. Гребеник, Гребеника, т. каменита страна из- грепети, гребём, v. impf. 1) tragen, tralen, scabo. међу Бјелонав, ића и Роваца.

- 2) лан, кудјељу, trämреlаt, carminare, cf. гребениште, п. (pl. гребені шта) дрво на које [vide) гребенати: Баба баби гребла лав,

је гребен насађен или прикован, беr fräт? Да јој заман прође дан 3) н. п. котао, peljtiel, manubrium carminis. Приповиједа се пошто се у њему млијеко узвари, јфаbеп, како је некакав цар за пријетио својој труд rаdеrе. Највише жене дају дјеци те гребу ној царици да ће је отјерати или убити ако котао; гдјекоји кажу да ће ономе који гребе му не роди сина, па она родивши дјевојку котао или други какав суд у оваком догапромијени је с Циганком за мушко дијете. ђају, иһи киша кад се стане Кад ово Циганче у цареву двору одрасте и (ако је женско) удавати. као царевић стане с господом ићи по лову, | грепсти се, гребём се, v. impf. 1) jid frаgелі, често је у шуми говорио: Лијегијех дрва se scabere: у Гребице да се гребу мајке за гребеништа!

2) einander fragen, scabere invicem. ---- 3) гребење, п. 1) аз #rallet, rasura.

frallet, scabo: гребе се мачка, бie Rage frаllt. гребенање.

грести, гредём (гдјешто и грём), у. impf. (по гребешко гвожђе, п. (ст.) cf. гребештак: Све југоз. кр.) geben, ire, cf. [vide] ићи: куда у љуто у гребешко гвожђе

греш? нека гре; Често гласи гредиjaxy гребештак, гребештака, т. т. б. мач, (ст.) [cf. [грех (греј, грек), m. (ист.) vidе гријех; види

гребешко гвожђе): Сијевају мачи Гребе s. v. греј.] штаци

греховање [греовање), п. Заз Сünsigen, рессагребище, f. pl. 1) vidе остружине. — 2) (Грс tum: Ево ћу се тебе исповићет? | Да ти свако

бице) мјесто у Рудинама: На Гребице вој греховање кажем ска починула — у Гребице да се гребу греховати, грехујем, [греовати] v. impf. 1) рамајке

дити на празник, einen veiertag nicht feier, грёбиште, п. (у Дубр.) yile гробље.

diem festum non celebrare. 2) jiinѕigeit, гребло, п. (у Морачи) од даске насађено на peccare [vidе гријешити 1].

жевити

или

2) vide

« PreviousContinue »