„Однесоше прилог Светој гори:
„Жута воска и бјела тамњана.
„У томе се мене задријема,
„Те ја чашу из руке испустих. “
23. Све ши саво. Збор зборила господа ришћанска Код бијеле цркве Грачанице: „Боже мили, чуда великога! „Куд се феде цар-Немање благо, „Седам кула гроша и дуката?“ Ту се деси Немањићу Саво, Па говори господи ришћанској: „Ој Бога вам, господо ришћанска! „Не говор'те омом родитељу, „Не говор'те, не гријеш'те душе: „Није бабо расковао благо „На нацаке ни на буздоване, „Ни на сабље ни на бојна копља, „Ни добријем коњма на ратове; „Већ је бабо потрошио благо „На три славна Српскa нaмaстира: „Једну бабо саградио цркву: „Б'jел Вилиндар насред горе Свете, „Красну славну себе задужбину, „Вјечну кућу на ономе свјету, „Да се њему поје летурђија „Оног св’јета, као и овога; „Другу бабо саградио цркву:
„Студеницу на Влаху Староме,
„Красну славну мајци задужбину,
„Својој мајци царици Јелени,
„Вјечну кућу на ономе св’јету,
„Да си њојзи поје летурђија
„Оног свјета, као и овога;
„Трећу бабо саградио цркву:
„Миљешевку на Херцеговини,
„Красну славну Сави задужбину,
„Вјечну кућу на ономе св’јету,
„Да си њему поје летурђија
„Оног св’јета, као и овога.“
У глас викну господа ришћанска:
„Просто да си, Немањићу Саво!
„Проста душа твојих родитеља!
„Проста душа, а честито т'јело!
„Што носили, свијетло вам било!
„Што родили, све вам свето било!“
и што рече господа ришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Штогоћ рекли, код Бога се стекло.
. - Опеш све ши Саво. Збор зборила господа ришћанска Код бијеле цркве Грачанице: „Мили Боже, чуда големога! „Куд се феде цар-Немање благо, „Седам кула гроша и дуката? „Ваља да је расковао благо
„На нацаке и на буздоване „И добријем коњма на ратове.“ Ту се деси Немањићу Саво, Па говори господи ришћанској: „Не лудујте, господо ришћанска! „Није бабо расковао благо „На нацаке ни на буздоване, „Ни добријем коњма на ратове, „Већ је бабо похарчио благо „Све градећи млоге задужбине: „Док је Свету гору подигао „И Вилиндар цркву начинио, „Ту је дао двије куле блага; „Док начини високе Дечане „У приморју код воде Бистрице, „И два стуба светитеља Турђа, „Оба стуба виш” Новог Пазара, „Студеницу на Влаху Староме, „Ту је дао једну кулу блага; „Док начини цркву код Требиња „Миљешевку на Херцеговини, „И Довољу близу горе Црне; „И Тројицу надомак Таслище, „Украј воде украј Биотине; . „Рачу цркву украј воде Дрине, „И Пaпрaћу близу Борогова, „и Вазућу крај воде Криваје, „Озрен цркву насред Босне славне, „И Гомељу на граници сувој; „Моштаницу у Крајини љутој, „Ту је дао једну кулу блага.
„Осталога што претече блага,
„Остало је благо похарчио
„Зидајући по калу калдрме
„И градећи по водам ћуприје,
„Дијелећи кљасту и слијепу,
„Док је души мјесто уватио,
„Седам кула блага похарчио :
„Ето бабо куда похарчи благо!“
Онда рече господа ришћанска:
„Бе аферим, Немањићу Саво:
„Кад имаcте седам кула блага,
„Те знадосте управити благом.
„Што носили, свијетло вам било!
„Што родили, све вам свето било !“
и што рече господа ришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Штогоћ рекли, код Бога се стекло.
Женидба краља Вукашина.
Књигу пише Жура Вукашине
У бијелу Скадру на Бојани,
Те је шаље на Херцеговину
Бијеломе граду Пирлитору 16),
Пирлитору према Дурмитору,
Видосави љуби Момчиловој;
Тајно пише, а тајно јој шаље,
16) Једни певају Пиритор мјесто Пирлитор. Кажу, да
и сад стоје зидине од тога града.
У књизи јој овако бесједи:
„Видосава, Момчилова љубо!
„Шта ћеш у том меду и снијегу?
„Кад погледаш с града изнад себе,
„Ништа немаш лијепо виђети,
„Већ бијело брдо Дурмитора
„Окићено ледом и снијегом
„У сред љета, као усред зиме;
„Кад погледаш стрмо испод града,
„Мутна тече Тара валовита,
„Она ваља дрвље и камење,
„На њој нема брода ни ћуприје,
„А око ње борје и мраморје;
„Већ ти отруј војводу Момчила,
„Ил га отруј, или ми га издај,
„Ходи к мени у приморје равно
„Бијеломе Скадру на Бојану,
„Узећу те за вјерну љубовцу,
„Па ћеш бити госпођа краљица,
„Прести свилу на златно вретено,
„Свилу прести, на свили сједити,
„А носити диву и кадиву
„И још оно све жежено злато ;
„А какав је Скадар на Бојани!
„Кад погледаш брду изнад града,
„Све порасле смокве и маслине
„И још они грозни виногради;
„Кад погледаш стрмо испод града,
„А” узрасла шеница бјелица,
„А око ње зелена ливада,
„Кроз њу тече зелена Бојана,
|
