„Однесоше прилог Светој гори:
„Жута воска и б'јела тамњана.
„У томе се мене задријема,
„Те ја чашу из руке испустих.“
Свети Саво.
Збор зборила господа ришћанска
Код бијеле цркве Грачанице:
„Боже мили, чуда великога!
„Куд се ђеде цар-Немање благо,
„Седам кула гроша и дуката?"
Ту се деси Немањићу Саво,
Па говори господи ришћанској:
„Ој Бога вам, господо ришћанска!
„Не говор'те о мом родитељу,
„Не говор'те, не гријеште душе:
„Није бабо расковао благо
„На наџаке ни на буздоване,
„Ни на сабље ни на бојна копља,
„Ни добријем коњма на ратове;
„Већ је бабо потрошио благо
„На три славна Српска намастира:
„Једну бабо саградио цркву:
„Б’јел Вилиндар насред горе Свете.
„Красну славну себе задужбину,
„Вјечну кућу на ономе св’јету,
„Да се њему поје летурђија
Оног св'јета, као и овога;
„Другу бабо саградио цркву:
„Студеницу на Влаху Староме,
„Красну славну мајци задужбину,
„Својој мајци царици Јелени,
„Вјечну кућу на ономе св’јету,
„Да с' и њојзи поје летурђија
„Оног св'јета, као и овога;
, Трећу бабо саградио цркву:
„Миљешевку на Херцеговини,
„Красну славну Сави задужбину,
Вјечну кућу на ономе свјету,
„Да с' и њему поје летурђија
Оног свјета, као и овога.“
У глас викну господа ришћанска:
„Просто да си, Немањићу Саво!
„Проста душа твојих родитеља!
„Проста душа, а честито тјело!
Што носили, свијетло вам било!
„Што родили, све вам свето било!"
И што рече господа ришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Штогођ рекли, код Бога се стекло.
О леш свети Саво. Збор зборила господа ришћанска Код бијеле цркве Грачанице: „Мили Боже, чуда големога! „Куд се ђеде цар-Немање благо, „Седам кула гроша и дуката? „Ваља да је расковао благо
„На наџаке и на буздоване
„И добријем коњма на ратове.“
Ту се деси Немањићу Саво,
Па говори господи ришћанској :
„Не лудујте, господо ришћанска !
„Није бабо расковао благо
„На наџаке ни на буздоване,
„Ни добријем коњма на ратове,
„Већ је бабо похарчио благо
„Све градећи млоге задужбине:
„Док је Свету гору подигао
„И Вилиндар цркву начинио,
„Ту је дао двије куле блага;
„Док начини високе Дечане
„У приморју код воде Бистрице,
„И два стуба светитеља Ђурђа,
„Оба стуба виш Новог Пазара,
,Студеницу на Влаху Староме,
„Ту је дао једну кулу блага;
„Док начини цркву код Требиња
„Миљешевку на Херцеговини,
И Довољу близу горе Црне;
„И Тројицу надомак Таслиџе,
„Украј воде украј Ћиотине;
„Рачу цркву украј воде Дрине,
„И Папраћу близу Борогова,
„И Вазућу крај воде Криваје,
„Озрен цркву насред Босне славне,
„И Гомељу на граници сувој;
„Моштаницу у Крајини љутој,
„Ту је дао једну кулу блага.
„Осталога што претече блага,
Остало је благо похарчио
„Зидајући по калу калдрме
„И градећи по водам ћуприје,
„Дијелећи кљасту и слијепу,
„Док је души мјесто уватио,
„Седам кула блага похарчио:
„Ето бабо куд похарчи благо !"
Онда рече господа ришћанска :
„Бе аферим, Немањићу Саво!
Кад имасте седам кула блага,
„Те знадосте управити благом.
„Што носили, свијетло вам било!
Што родили, све вам свето било!"
И што рече господа ришћанска
На састанку код бијеле цркве,
Штогођ рекли, код Бога се стекло.
Женидба краља Вукашина.
Књигу пише Жура Вукашине
У бијелу Скадру на Бојани,
Те је шаље на Херцеговину
Бијеломе граду Пирлитору 15),
Пирлитору према Дурмитору,
Видосави љуби Момчиловој;
Тајно пише, а тајно јој шаље,
15) Једни певају Пиритор мјесто Пирлитор. Кажу, да
и сад стоје зидине од тога града.
У књизи јој овако бесједи
„Видосава, Момчилова љубо!
„Шта ћеш у том леду и снијегу ?
„Кад погледаш с града изнад себе,
„Ништа немаш лијепо виђети,
„Већ бијело брдо Дурмитора
„Окићено ледом и снијегом
„Усред љета, као усред зиме;
„Кад погледаш стрмо испод града,
„Мутна тече Тара валовита,
Она ваља дрвље и камење,
„На њој нема брода ни ћуприје,
„А око ње борје и мраморје;
„Већ ти отруј војводу Момчила,
Ил' га отруј, или ми га издај,
„Ходи к мени у приморје равно
„Бијеломе Скадру на Бојану,
„Узећу те за вјерну љубовцу,
„Па ћеш бити госпођа краљица,
, Прести свилу на златно вретено,
„Свилу прести, на свили сједити,
„А носити диву и кадиву
И још оно све жежено злато; „А какав је Скадар на Бојани! „Кад погледаш брду изнад града, „Све порасле смокве и маслине „И још они грозни виногради; „Кад погледаш стрмо испод града, „Ал' узрасла шеница бјелица,
А око ње зелена ливада,
„Кроз њу тече зелена Бојана,
|