Page images
PDF
EPUB

Шити се.

1

retis genus. .

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

грехота [греота), f. (ист.) vide грјехота. гризица,
греш, грешта, m. грожђе које уцвати доцније гризлица, f. (у Дубр.) vidе мољац.

од осталога грожђа и за то готово нигда не грізница,
може сазрети, а што би тобоже и сазрело, Гријак, т. 2 autstanie, nomen viri.
свагда је ситније од осталога грожђа, беr гријалица, f. у задружнијех људи поред куће
Юerling, ava immatura acerba [cf. грелика 1, особита зграда, гдје се дјеца зими грију,

грешљика 2]: зелено грожђе као греш. и гдје се суше сланине (да их у кући Турци трёшан, шна, шно, (ист.) vide грјешан.

не би видјели) и т. д. грешење, п. (ист.) vidе гријелење.

гријање, п. (јуж. и зап.) Sas lärnie, caleгрешика, f. 1) (у Хр.) vidе греш. — 2) (у

factio. Лици) vidе вињага.

гријати, jём, у. impf. (јуж. и зап.) 1) wärтеп, грешити, грешим, (ист.) vidе гријешити.

calefacio. 2) сунце грије, јфjeinit, ѕоl lucet. грешити се, грёшій м се, (ист.) vidе грије- гријати се, јем се, у. r. impf. 1) jih mürmеп,

corpus calefacere. 2) како се гријеші ? грешка, f. (ист.) vidе гријешка.

т. ј. како се дрвариші ? трёшком, [ист.] vіdе гријешком.

гријачина, f. новци што се плаћају за григрешљика, f. 1) баз Brojtel (ber Oreier), пи

јање код ватре (н. п. у Турској по хароmulli genus. 2) (у Хрв.) vide [греш]

Buma), was man für das Wärmen (3. B. in Gast

höfen) entrichtet, quod pro calefactione datur. грешика. грешник, m. (ист.) vide грјешник.

грије, гріtја, 1 т. (јуж.) 1) Sie Cinse, ресгрешница, f. (ист.) vide грјешница.

гријех, гријеха, catum. [cf. грјехота]. — 2) греши, f. (у ц. г.) vidе шупљика, һесма,

(у Боци) кад како чељаде побјесни, каже пријеплет.

се: гријех је у њему, т. ј. ђаво, бie kajerei,

furor. . гриб, т. (у ц. г.) велика мрежа, којом се по | гријешан, шна, шно, (јуж.) vide грјешан. блату Скадарскоме хвата риба, lrt iiфines, I гријешење, п. (јуж.) баз Cinsigen, то ресcare.

гријешити, грјешім, y. impf. (јуж.) 1) јün= грибити, грибійм, v. impf. (у ц. г.) грибом хва

Sigen, peccare. [cf. греховати 2].

2) грнтати рибу, mit гриб fijфеit, piscari ope гриб.

јешити душу, бie Geele mit Gunset belajten, грибљeњe, n. Sag ijteit mit гриб, piscatio ope

рессаrе: није тако, брате, не гријеши душе гриб.

(кад се мисли да ко говори што криво). грива, f. Die plajne, juba: Oј дoрaтe гриве по- гријешити се, гријешім се, v. r. impf. (јуж.) злаћене

1) jündigen, peccare. 2) окога, gegen Sieтриваст, а, о, н. п. пас, meip um Selt pal3, collo

mand sündigen, peccare erga aliquem. albo. [cf. грљат].

тријешка, f. (јуж.) кад се уводећи у брдо прегривна, f. 1) гвоздена карика што држи косу скочи један зубац. за косите, беr Cenjenring, orbis falcis.

2) грйјешком, f. (јуж.) vidе нехотице. [vide) наруквица [1] ( сребрна, златна или гријoтa, f. (јуск.) vide грјехота. од пиринча), баз 21embano, armilla. — 3) (у гримица, f. (на корч.) vide [мољац] гризц. г.) на пушци, Ser Ring Ser Set lintenauf

ница. an Sen Sфaft fejt balt, orbis. [vide] карика, Ігринта, f. (у Рисну) vidе живина 1. (болест): cf. павта. 4) (у Херц.) низ н. п. ораха, Тако ме гринта не јела ! љешника, оскоруша и т. д., Ser Stralis (з. 23. гринути, нём, v. pf. Ipsjtürgen, irruere, cf. поRujje), corona. [vide] гротуља, cf. гриња.

летјети: Таде грину чекме Хасан-ага, Мигривња, тривњама, т. т. ј. голуб, бie grореrе

лована да уфати жива Дrt Ser poljtaubeni, palumbеs. cf. [грљаші,] 1. гриња, f. (у ц. г.) vidе мољац. голуб.

2. гриња, f. (у Боци) 1) Sіе ефних (з. 3. 29erlen), rpúbo, m. ein Hund mit einem weißen Kranze am linea (margaritarum). cf. [vide 1] ніз. — фаlѕ, canis collo albo. [cf. гривов).

2) н. п. смокава, ораxа, еіt frаз (з. 23. 24 јje), гривов, гривoвa, m. (у Грбљу) vide гриво. corona (nucum). [vide] гротуља, cf. гривна. грижа, f. 1) баз Залифgrіmе, tormina. — 2) грињица, f. (у горњ, прим.) dim. p. [2] гриња : Ни муже, ни гриже , ни добре вечере. cf.

Пак ми

се хоће дарови : Свакоме свагу [vide) брига.

грињица Сваким добром испуњена, и rph3, m. 1) das halbverdaute Futter im Magen, 3. ружицом од прољећа, и грињицом од би

B. des Ochsen, pabulum indigestum. — 2) to сера
отпада кад се дрво тестерише, еіgеjpine, гриска, f. (у Славонији) vide [мртта лица]
scorbs.

рскавица.
гризало, р. у пословици: Ако што не би у грйскање, п. 13 Beiseit, mоrdісаtіо.

кусало, не би у гриза.ю, баз 22 agent, mоrsus. грискати, кам, У. impf. (dim. p. гристи) beige, гризење, т. Sag Beibet, Cјjer, norsus.

mordico. гризина, f. augm. p. гриз.

гристи, грізём, у. impf. beije, mоrdео.

[merged small][ocr errors][ocr errors]

Шити се.

грих, гріха, т. (зап.) vidе гријех.

Десном га је руком уватио За десницу и грич, m. (у Хрв.) велика врлет, бie Cteile, de за бритку сабљу, Алијевом за гро биclivitas. .

јело Oће мене да објесе озлу дрву о гри шан, шна, шно, (зап.) vide грјешан. дријену, отвом грлу о бијелу

2) Sie тришење, п. (зап.) vidе гријешење.

Burgel, guttur: нешто ме боли у грлу. гришити, гриптим, (зап.) vidе гријешити. 3) бie etime, yox [vidе глас]: има лијепо гришити се, гришим се, (зап.) vidе грије грло. 4) ein &tud, caput: има десет грла

говеда. 5) грло у чарапе, бie Ribre pom гришка, f. (зап.) vidе гријешка.

Ctrumpf, fistula, canalis tibialis. [vidе грлић 3]. гришком, (зап.) vidе гријешком.

6) грло у пушке, Sie 2ünoung, ostium гринница, f. (зап.) vide грјешница.

[vidе грлић 2]: Од два грла, од зрна четири грихота, f. (зап.) vide грјехота.

Стрмо грло окренуто 7) (у ц. г.) грјехота (гријoтa], f. (јуж.) vidе гријех [1]. око гдје се риба хвата [vidе око 4]: Акад грјешан, шна, шно, (јуж.) [cf. гријешан] 1) био на грлу Пеака

junsig, peccatorius, improbus. — 2) грјешно грља, f. hyp. p. грлица. [cf. грље). дијете, тјсфulsig, innocens.

грљат, o, vide гриваст. грјешник, m. (јуж.) беr Günser, peccator. грљаш, грљаша, т. vide гривња. грјешница, f. (јуж.) 1) bie Cinserin, peccatrix. грље, f. (по зап. кр.) vide грља: књој до

2) (у Дубр.) која затрудни без мужа, бie ходи друга грље außer der Ehe schwanger wird, quae extra ma- | rø.bêbe, n. das Umarmen, amplexus. trimonium ingravidatur. [vidе копилача). Ду- грм, грма, т. (pl. грмови) 1) cine 21rt &іфе, querбровчанин се у какој великој невољи за cus genus [qu. pedunculata L.]. — 2) (по вјетује да ће највећу грјешницу узети за југоз. кр.) баg Sebujd, fruticetum, [vidе чежен у ако га Бог избави, и то учини по ста) cf. грмен : У грм главе не верала слије.

грмен, грмена, m. (у ц. г.) Sa3 Sebujb, fruti1. Грк, т. 1) Ser Briebe, Graecus. 2) (у cetum, [vide] честа, cf. грм: Није ту гр

Бачкој но селима зове се грк сваки човјек мена из којега ће вук изићи. који држи дуhан, беr Raufmann, mercator: грмети, мӣ, (ист.) vidе грмљети. гле, у овом селу Чивутин грк !

грмик, грмика, т. Sеr &іфептals, quercetum. 2. грк, грка, грко, (гірки, кa, кo, comp. грчӣ) [cf. грмљак). bitter, amarus. [cf. горак).

грмина, f. augm. p. грн. Гркиња, f. 1) Sie Srietyin, Graeca. 2) у грмити, мӣ, (зап.) vidе грмљети.

Бачкој по селима жена која држи дуhан : | грмић, m. dim. p. грм. У Врбасу гркиња на гласу: Чам дувана, грмјелица, f. (у Дубр.) мала Ђинђуха, tleine лула окована

Glasperle, margarita vitrea minor. тркљан, m. Sіе Ruftribre, arteria aspera. [cf. душі- грмјети, мій, (југоз.) vidе грмљети. њаци].

грмљава, гркнути, нём, у. impf. etmas bitter jein, suba- грмљавина,

f. das Donnern, tonitru. marus sum: гркне мало. [cf. гoрaкнути]. грмљак, грмљака, м. Сіфепрal, quercetum, cf. грлат, а, о, беr сhreibals, clamosus.

[vide] грмик. грлашце, (глашце), п. vіdе гроце.

грмљети, мії, v. impf. (јуж.) Sonnеrn, tono: Кад трлин, грліна, m. (у Ц. г.) н. п. у тикве, Ser грми, свак се себе боји; Кад највише грми, Hals der Flasche, collum lagenae. [vide] rpauh, најмање кише пада. У народу се нашему

мисли и говори да свети Илија грми (гдјетрлити, лим, y. impf. итаете, аmрlеctor. који још кажу да трчи по небу на колима, грлити се, лям се, у. r. impf, jih umarieit, in па од оне лупе постаје грмљава); за то се vicem se amplecti.

он и зове у народнијем пјесмама громовник грлић, грлiha, m. н. п. у пушке, или у стакла Илија. Кад гром удара, онда кажу да свети

[cf. грлин) 1) беr аlѕ ѕеr flajcbe, collum Илија, по заповијести Божијој, гађа ђавола lagenae. 2) das Ende des Flintenlaufs, ex („узврдао се као ђаво испред грома“); за tremum canalis ignivomi [cf. rp.10 6]. 3) то говоре да се не ваља крстити кад гром (у Далм.) грло у чарапе , бie i übre poni пуца, да не би ђаво у невољи побјегао под Ctrunipf, fistula, canalis tibialis. [cf. грло 5, крст, у који гром не ће ударити. Што је у назубак 2].

пушке и у топа тане, оно је у грома cтpjeгрлица, f. Die Airteltanbe, [columba) turtur (L.). лица: кад гром гдје удари, она отиде у грличић, m. Sa Sunge bеr turteltabe, pullus tur земљу, а послије неколико година изиђе на turis. .

земљу, па је онда многи нађу (камен бјетфличица, f. dim. p. грлица: Грличица гргу лутав колико велики орах, глатко затесан

са многијех страна, те су на њему постали трличји, чја, чје, Ser Turteltauben, turturum. многи углови), и оставе је или носе уза се, грло, п. 1) беr аlѕ, collum [cf. 1 гуша 3]: као какву амајлију (ваља да од грома ?).

[ocr errors]

cf. грло.

тала

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

На колико недјеља прије Ђурђева дне за ј. крупнa, beftig, vehemens : Ведро небо,
грии први пут од године, по онолико гроша, грозна киша пада
кажу гдјекоји (у Србији) да ће ове године грозд, m. (pl. гроздови) bie Braube, uya.
бити сто ока жита (али како су сад грошеви Грозда, f. hyp. p. Гроздана.
спали, ваљало би мјесто недјеља узети дане, гроздак, грбска, m. hyp. p. грозд: Свака ти
или мјесто гроша паре, па мјесто сто ока лоза гроздак родила
рећи једна ока, или још како друкчије). гроздан, зна, зно, cf. [vide) грозан 1.
Многи, особито дјеца, кад чују први пут од Гроздана, f. fraнeптате, поmеn feminae. [cf.
године да загрми, ваљају се по земљи, да Гроздијанка).
их ове године леђа не боле. — Кад грми Гроздијанка, f. vіdе Гроздана: Момир љуби
на Илији дан, кажу да ће се онога љета сестру Гроздијанку
уцрвљати или онако покварити и опасти гроздић, m. dim, p. грозд.
ораси и љешници.

грозити се, зӣм се, у. r. impf. 1) јфайбеп, грнов, а, о, Ser Gibe, Gimente, quercinus. horreo. [vidе jежити се]. — 2) (у Хрв.) коме, rpoolha, f. das Eichenholz, lignum quercinum. roben, minari, cf. [vide] пријетити: грозе се грмуша, f. (у ц. г.) нека мала тица, бie jei људи да туже.

gеnјфnepfe, motacilla fісеdula Linn. : Није то грозје, п. (на Корч.) vide грожђе. шунга ни грмуша.

грозница, f. vieber, febris. cf. огањ [2], оггрнало, . даска насађена на дрво, као грабље, њица [1].

те се жито грће на гумну (у Бачкој), еіnе грозничав, а, о, 1) fieberhaft, febriculosus. Art Rechen, rastri genus.

2) vieber perurjaberio, febrіfеr, 3. 3. вода : грнац, грнца, m. (доље преко Мораве) Ser Бунар-вода свака грозничава грне, нета, п. dim. Topf, olla. cf. [vide] 10- гройтање, т. vіdе грохитање. над.

гройтати, гройһём, vide грохитати. грн ути, грнём, т. pf. 1) зијаттепjcbarren, cor- грoja, f. hyp. p. грозница: Љута би те уфатила

rado. 2) jtröтеп, еffundi: грн уше људи ; гроја грнуше свиње чопором.

гроктање, п. 1) vidе грактање. 2) das TrilГрнчара, f. (доња и горња) два села у Јадру. lern, vox vibrans.

Више тијех села на једном брду (које се грәктати, грӧкһём, у. impf. 1) vidе грактати. зове Гњила

„Срео сам га код Гњиле2) triler, vibrisso. cf. [vide] потресати [2]. —) копа се лончарска земља, а лонци се гром, грома, т. бer Donnеr, tonitru, cf. [тријес, сад граде у другом селу (у Коренити) више тријесак ;) грмљети. Грнчаре. У тој околини сад не зна нико громила, f. vіdе гомила.

што је грнац, него сви говоре лона. громилање, п. vіdе гомилање. гроб, гроба, m. [cf. греб) 1) bag Brab, se- громилати, лам, vidе гомилати.

pulcrum. 2) гроб неопојан (рече се за громилати ее, ла се, vidе гомилати се.
стара човјека који је већ готово умро), бет громовнӣ, (громовнӣ), на, но, н. п. стријела,
Tode nahe, morti proximus.

der Donnerkeil, fulmen. гробак, гропка, m. dim. p. гроб.

Громовник Илија, m. Sеr Топпеrеr Clia, Elias гробље, п. Оer Bottegater, coemeterium. [cf. гре tonans (cui tonitrua obtigere in coelis), cf. биште, гребље, гробовље).

грмљети: Њу ми пита громовник Илија гробнӣ, на, но, Brab, sepuleri: Tако ми гробне громoрaдан, дна, дно, (у ц. г.) велики, неземље !

тромбран, рна, рно,

у зграпан, jebr гробница, f. Die Grabbəblе, sepulcrum. cf. [по grop, ingens. cf. [vide) горостасан. клопница 2,5 рака.

тромбтан, тна, тво, јфаllеnѕ, sonorus: громотно гробовље, п. (у Црмн.) vidе гробље.

говори.
грожђе, р. (coll.) [cf. грозје] 1) бie Brauben, громўла, т. грoмoрaдaн човјек, јеђr groper

avae. 2) сухо (морско) грожђе (крупно Mensch, ingens homo.
и ситно) Rojine, 3ibeben (Зmebel), rosina. — гроник, гроника, m. (понајвише се говори pl.
3) опремио га у суво грожђе, bаt ibn 3и гроници) у свињчета месо испод грла, раз

Grund gerichtet, ad internecionem adduxit. alsjtut, collare. cf. нараслица.
грожење, п. 1) ба Єфайбеrn, horror. — 2) баз грбница, f. (р. грло) бie 23rdune (bei emmeinen),
Proben, minae. cf. [vide] пријећење.

angina.

. грожња, f. (у Хрв.) Sie Probunig, minae. cf. грбничав, а, о, tebljubtig, angina lаbоrаnѕ. [vide) пријетња.

гронтуља, f. vіdе гротуља. гроза, f. Der файбеr, horror. cf. [vide] jеза [2]. гронути, грднём, [грохнути) v. pf. berabiturse грозан, зна, зно, (ст.) 1) tranberreib, uvifer (vom Regen, Thränen, herabgeschütteltem Obst) [cf. гроздан]: Па он ломи грозна винограда defluo.

2) rpone cyse, beständiges Epitheton der rpòka, f. ein Fruchtzweig der Kirsche, ramulus ceЗbranen: Грознијем се сузам” упрљао

rasi plenus fructu. грозне сузе ваља 3) грозна киша, т. I гроњица, f. dim. p. гроња.

[ocr errors][ocr errors]

грдот, т. vіdе грохот.

грошићар, т. који ради што на грошић (н. грот, т. 1) vide грохот: Ал' се Иво у грот ш. купује трговцима жито па му се плаќа од

насмејао 2) (у Хрв.) у воденица коні гдје вагана грошић), Иnterbansler Ser SRaufleute, 2ä• се жито засипа. [vidе коні 5].

tler, pararius. . гротло (гротло), п. 1) Ser Cilms, fаuсеѕ. грошнфарење, п. Ваз 21äteln, vitа той гро

2) Sex Спораз, fаuсеѕ. [vide] ждријело, cf. шиһар. кланац, богаз.

грошићірити, грошйһарм, v. impf. mäteln, sum гротуља [гронтуља), f. као бројенице од оpаха, pararius.

или од љешника, ein Straiз 9kujje, corona nu- грст, f. (у Боци) Sіе bоblе аnѕ (зит бајjen bine сит. [cf. гривна 4, 2 гриња 2].

gehalten), manus concava. [vide maka 2] cf. грохйтање [грoитање), п. Bag Rajjeln aitsgejbute прегршти.

teter Nüsje, strepitus nucum projectarum. грсти, f. pl. (у ц. г.) vide прегршти. грохйтати, грохiihем, [rpoитати) v. impf. гро- грстити се, трстӣ ми се, [грштити се] у. е.

хиһу ораси, rajjеlаt, concrepito. [vidе грохо impf. etelit, nаuѕеаrе: грсти ми се, хоћу да тати].

бљујем. [vide стуживати се) cf. [гадити се, грохот (гроот, грот 1], т. 1) Tatte3 афеп, са гувити се, згрштити се.

chinnus: насмија се грохотом, или: у сав гртање, т. баз Зијаттепјфаrrеп, соrrasio. грохот; Бевојчица воду гази, Ноге јој се гртати, гръём, v. impf. зијаттеnjbarret, corб'jеле; За њом момче коња јаше , Грохо rado. том се смије Грохотом се Иво насми- груб, груба, бо, (грубі, ба, бо) 1) grоb, crasјао — 2) (у Боци) vide [1] камењак [1], sus. [cf. грез). — 2) (у Дубр.) vidе ружан : стијена: Просто се бисер по грохоту

није груба. грохота!ње, р. 1) Sag Rajjelt, crepitus. — 2) Грубан, т. 2Ranname, nomen viri. helles Lachen, cachinnus.

грубахан, хна, хно, (у Дубр.) dim. р. груб, грохотати, грохоћём, у. impf. (у Дубр.) гро особито се говори за кене, garjtig, ungejtaltet,

хоћу кости, ораси у врећи, rajjelin, concrepo. turpiculus. [cf. грохитати (гроитати)].

Грубац, Грўпца, т. 2) аnnіgnante, nomen yiri. грохотати се, грохоһём се, v. r. impf. Taut las Грубач, Грубача, m. 20'anil&nate, nomen viri.

сфеnt, cachinno: Калуђер се грохоће, Јад г' Грубета, т. 9 аппвате, поmеn yiri. убио, што хоће?

I pýbema, m. Mannsname, nomen viri. грохотљика, f. пјесковита земља, бie Canberse, грубијан, грубијава, т. (у војв.) Ser Brobial, terra sabulosa.

homo moribus rusticis. грохотуша, f. (у Дубр.) некака трава, 24rt грубијанство, т. бie Grobbeit, rusticitas. Pflanze, herbae genus.

Грубиша, т. 2Xautgitame, nomen viri. грoцe, n. dim. p. грло. [cf. грлашце).

rpybota, f. die Grobheit, crassitudo. Гроцка, f. adj. 1) Ctüstdjen aн Ser Portai, imi- грување, п. vіdе груxање.

schen Belgrad und Smederewo. 2) Ваф беr | грувати, гру вам, vide грухати.

eg Surfliept, fluvii nomen. [cf. Грочица]. грӯда (cf. трудва), f. 1) груда сира (одмах Грочанин, m. Ciner point Гроцка.

кад се извади из сурутке док се не исигрочански, кa, кo, pon Гроцка.

јече и посоли), Ser RIіреп, gleba. [cf. сиГрочица, f. рјечица која тече кроз Троцку и

рац 1]. 2) груда снијега, беr &фneeball, ниже њe утјече у Дунаво. [vide Гроцка 2]. glebula nivis.

. грош, гроша, т. (gen. pl. грбша) беr Ziajter (роп грӯдање, п. баg 22kеrfеn mіt сфneeballet, lusus 40 4$ara [0,20 дин.]), monetae turcicae ge pilis niveis. [cf. 2 гукање).

Уз пошљедњи Турски и Њемачки рат грудати се, дам се, т. r. impf. jih mit сфueeгрош и форинта сребрна били су све једно ballen werfen, ludo pilis niveis. [cf. rykatu ce], (тако је Турска пара била потура или крај- грӯдва, цара и по); на свршетку XVIII вијека био Груде, Трӯ да, f. р. Арнаутско племе близу је грош двије цвaнцике (дакле пара и крај Ipne rope, ein Albanesischer Stanım bei Monteцара све једно); по том Турски новци стану negro. све рђавији бивати, и мало по мало тако грӯди, грў дЙ, f. pl. vіdе прси: Донио бих ја спадну, да данашњи грошне вриједин више и плећку и груди, али не даду људи (у приод пет сребрнијех крајцара. — 2) грош ! повијеци). рече се кад коме слаже пушка.

грудица, f. dim. р. груда. грошаст, а, о, н. п. кон, т. ј. шарен на гро- грӯдњача , f. оно пртено дједило у које се liebe, Apfelschimmel, equus scutulatus. cf. ny сир из сурутке вади, те се груда начини,

der Näsesack, saccus excipiendo caseo. cf. njerpomuh, m. 1) der (deutsche) Groschen, grossus дило.

(monetae germanicae genus). . 2) (у Хрв. грудски, кa, кo, point Груде: Шабан Бека у Оточк. рег.) р. грозшиһи, новци на уплет Грудски војевода 1њаку у дјевојака.

Груж, Гружа, m. мала варошица и пристани

nus.

vidе груда.

љат.

cum.

ште иза Дубровника к сјеверу, Италијански је држећи један крај у рукама лупати доље Grayosa. .

о камен или о даску на чему се нере, jtoреп, Грӯжа, f. 1) вода у Србији у нахији Крагу tundere.

јевачкој. 2) кнежина око те воде. трцање, п. Ваз 213aten (з. 3. im boђen Gфnee), Гружанин, т. (рі. Грӯжани) Ciner pon Гружа. incessus ut реr аltas nives. [cf. гацање 2]. грўжанекӣ, кa, кo, pon Гружа.

1. грцати, цам, v. impf. Wate (int boben ednee), грӯj, m. (у Дубр.) некака морска риба, беr incedo ut реr аltas nives: грца по снијегу. Meeraal, conger (vulgaris Cuv.].

cf. гацати [2]. Груја, m. (ист.) vide Грујо.

2. грдати, цам, m. кад се човјек загрцие: грцаГрујица, m. annѕtате, nomen viri.

ћен што си поио; грца му се, хоће да бљује. Грујо, т. (јуж.) һур. р. Грујица. [cf. Груја). грч, грча, т. (pl. грчеви) беr frampf, spasmus: грӯмен, грӯмена, т. н. п. соли, земље, der ухватио ми грч ногу. Klumpen, gleba.

T'pyâ, f. (coll.) junge Griechen, graeca juventus. груменчић, m. dim. р. грумен. [cf. грумичак). Грчадија, f. (coll.) bie Brieфent, баз (Brieфerpolt, грумење, п. (coll.) ЖІaiтреп, glebae.

Graeci. грумичак, чка, m, vide гру менчић.

Грче, чeтa, Sag Briehlein, Graeculus. грунути, нём, vide грухнути.

грчење, п. 1) ба Зијаттenrunset, contrасtiо. груxање [грување), п. 1) Sag rафе, 3. 3. Ser 2) das Vergriechen, mutatio in Graecum.

Kanone, sonus tormenti. 2) Sag Chlagen 1. Грчина, f. augm. p. Грк. mit Krachen, verberatio. 3) 24bjblagen ber 2. грчина, f. Die 23itterteit, amaritudo. [cf. горMaisförner, decussio granorum zeae mais. чина]. 4) Sag &ntbüljen Ser Berjte, to spоlіаrе siliqua грчити, чим, v. impf. 1) н. п. ноге, еіngieben, hordeum.

contraho, corrugo. — 2) grücijireit, facio Graeтрухати, грухам, [грувати) v. impf. 1) frав феn mie bie Raпoпe, tono: грухају топови. грчити се, чійм се, у. r. impf. 1) зиjanime

2) schlagen mit Strachen , percutio cum so jcbrumpfent, corrugor. [cf. гурити се). 2) nitu: шта грухаш то дијете. 3) грухати sich zum Griechen machen, simulo Graecum. кукурузе, т. і. у чардаку на љеси туфи кли- грчица, f. (у Дубр.) некаква трава, 21rt flange, пове мањем, да зрневље пропада кроз љесу,

herbae genus [menyanthus trifoliata L.]. а окомци остају горе, abjblagen, decutio. cf. грчки, кa, кo, grіефії), graecus. [vide) обијати [2]. — 4) грухати јечам, кад грша, f. а18 һур. р. грло обеr гркљан: Већ ми хоће да се мење, т. ј. тући га да би се је до грше дошло његово зло; докопао га очистио од осја, enthuljen (bie Berjte por Sет

за гршу. Diablen), spоlіаrе siliqua bordeum molendum. | гршак, шка, т. као решетка у крчага куд вода cf. [vide) грушити [2].

улази и излази, oiblocbеrte Defining eines Rrugee, грухнути (грунути), нём, у. impf. [pf.) 1) ertra orificium.

chen, concrepo. 2) mit Krachen schlagen, cum römtême, n. das Eteln, nausea.

strepitu реrсutіо: грухнуо га у леђа. грштити се [грстити се), тї ми се, v. r. impf. грушавина, 1) (у Дубр.) vidе грушевина.

anefeln, nauseare. 2) (у Грбљу) јело од јаја и млијека, 24rt гўба, f. Ser 2lugjas, Sie Raise, lepra: губа га

Eierspeise mit Milch, cibi ex ovis genus. разгубала! губа вас поморила! (клетва когрушалине, f. р. (у Херц.) вријеме на измаку зама); родило као губа (н. ш. шљива, крушка, бабина : дошао на грушалине, рече се као

јабука), т. ј. врло. подсмијеха ради. cf. грушевина.

губав, а, о, augjäsig, leprosus. rpymake, n. das Käfen der Milch, coagulatio rìbabai, abra, m. ein Raudiger, Ausjäßiger, lelactis.

prosus. [cf. губо). групати се, ша се, v. r. impf. т. ј. млнјеко, губавица, f. 1) eine 21sjäsige, leprosa: Ја мљах gerinnen, coagulari.

да је губавина 2) (по југоз. кр.) жаба грушевина, f. угрушано слатко млијеко, које губавица, бie krite, bufo [cinereus Schr. cf.

се особито прави првијех дана кад се крава жаба 2, крастава жаба]. — 3) Сфimpfmоrt fiir отели, gеrоппепе ДRil, lac coagulatum. [cf. Ziege, convicium in capram. 4) [Губагрушавина 1, урда; грушалине).

buua] Name für drei Wasserfälle in Dalmatien : грушење, п. 1) баз topen 3. 3. без Саlѕеѕ, til једна је Губавица у Крци више Книња, а

sio. — 2) das Enthülsen, Tò spoliare siliqua. у Цетици су ниже Задварја двије: велика грушити, грушим, т. impf. 1) н. п. co, т. ј. и мала Губавца.

утући је, али да не буде врло ситна, jtopet, губаљ, m. Sie Grinsmibre, equus porriginosus. tundo. 2) јечам, кад хоће да се меље, губање, т. 1) баз 21ugjägig merten, lepra, conenthüljen (durch Schlagen), tundendo siliqua spo tagium leprae. 2) das Kraßen, frictio. liare. cf. грухати [4].

губати, бам, v. impf. н. п. губа га губала ! грушкање, р. аз сtоpеn, tuѕiо.

soll über ihn kommen, corripiat ipsum ! грушкати, кам, у. impf. н. п. кошуљу, перући I губати се, бам се, v. r. impf. 1) ajägig mеrѕ

« PreviousContinue »