Код овије мјестоименија треба упамтити: 1) Мјестоименија првога и другог лица имају у род. дат. и вин. јед., у дат. млож. броја двојако; а мјестоименија трећега лица имају двојако у сватри рода и у обадва броја у род. даш. и у вин. Бекоји мисле да је шо све једно (као н. п. код прилагателни имена ж утога и жутог; жутоме, жутому, и жутом), него само да је ово друго у говору скраћено од првога.***) Може бити да је ово друго постало некад од првога, али је данас у говору са свим различно једно од другога. Прво (мене, тебе, њега, ње; мени, теби, њему, њој; мене, тебе, њега, њу и т. д) стоји: а) у почетку H п. не може се рећи ти смо дали, га сам виђео, те су звали; него шеби смо дали, њега сам виђео, тебе су звали и т. д. 6) кад је сила говора (а rud) на мјестоименију, н. п. зовни њега, казао сам и шеби, дао сам и теби и њој, даћу вама и њима и т. д. в) послије предлога (осим мјестоименија првога и другог лица у вин. падежу), н. п. код мене, код тебе, код њега, код ње; к мени, к вама, к њима, к њој; а у вин. падежу у првога и у другог лица говори се обоје, н. п. за мене или за ме, за тебе или за те, пред мене или преда ме, пред тебе или преда ше, пред себе или преда се; а у трећем лицу само се прво узима, н. п. пред њега (предањ, предањга), пред њу (преда њу), пред њи (предањи) и т. д. А у осталим догађајима говори се друго (ме, ше, га, је, се; ми, ти, му, јој; мам, вам, им, й, и), н. п. боји ме (ше, га, је, и) се, казао ми (ти, му, јој; нам, вам, им), звао сам гаи т. д. ***). 2) Мии ти: а) узима се кашто мјесто мој и твој, н. п. јеси ли ми виђео коња; виђео сам ми брата; био сам піи код куће и т. д. А 6) Кашто не значи готово ништа, него се говори (особито ти као за неко чудо, н. п. лијепа ти је, јади је убили! чудно ти га превари! Чарна горо пуна ти си лада! Ньу ми пиша Громовник Илија (не опомињем се више за ми). в) Сит сам и се наспавао; јеси ли ми здраво путовао? и тя. 4. Ово иде у прво значење (мјесто мени и теби). 3) Мјестоименије трећега лица има у вин. јед. мушкога и средњег рода, осим њега и га, још њ и њга; и ово се узима само с предлогом, и у значењу се не разликује од њега, н. п. зањ, зањга или за њега; предањ, предањга или пред њега; мимоњ, мимоњга или миМо њега и т. д 4) Мјестоименија првога и другог лица имају у дам, јед. осим ми и ши, још двојако: мени или мене, теби или тебе. Народ понајвише говори мене, тебе ****), а списашељи и књижевници мени, теби (да се разликује од винителнота!). 5) Бекоји додају у род. дам, вин. и у сказ. једин. броја, и у дам. и сказ. млож, на крају ка, кар и карена, н. п. меника, меникар, меникарена; шебика, шебикар, шебикарена; менека, ме *) у Крајини Неготинској и у Црној ријеци говоре и ни (мјесто нам), н. п. да ни си ти жив господару! да ни је Бог дао и ш. д. **) Зато ђекоји пишу 'га, 'му, им и т. д. ***) Ја мислим да и у Славенском језику овакова разлика има између мнѣ и ми, тебѣ и ши, мене и мя, тебе и тя, себе и ся (прем да наши дојакошњи Славенски граматици никакве разлике не напомињу). Да ли би (н. п.) све једно било: Помилой мя Боже, и поМилой мене Боже? ****). Ово је управо од Славенскога миѣ, шебѣ (е мјесто ѣ, као и на више мјеста). кекар, менекарена; његака, његакар, његакарена и т. д. ( мушкоме и у средњем роду). 6) Код свију имена винителни је падеж у средњем роду као имен, а код ови мјестоименија није, него је вин. у средњем роду као и у мушкоме, н. п. шта је том етету, me плаче? избила га мати; ка мои платно? - однијела га вода и т. д. 7) Тако је код свију имена једнак у јед. броју даш, и сказ., а у млож, броју дам. твор. и сказ., а овђе није: зашто сказ. у јед. броју не може имати ми, ши, му, јој, него само мени, теби, њему, њој; нити у илож. броју могу имати твор, и сказ. нам, им, него само нама, њима. 11. Која што присвојавају, н. п. мој, моја, моје; твој, твоја, твоје, свој, своја, своје; наш, наша, наше; ваш, ваша,, ваше; њиов, њнова, њиово; његов, његова, његово; њен, њена, њено (њезин, њезина, њезино); нечиј, нечија, нечије; свачиј, свачија, свачије; ничиј, ничија, ничије. Мој, швој, свој, склањају се ево овако: јединствени број. мушк. И мој, женск. моја, средн. моје, Р. мојега(-ега), мојег(ег), мога, мог, моје, мојега(-ега), мојег(-ёг), мога, мога мојему(-ему), мојем (-ём), м3ме, моје, мом, моја, Т. мојим (мојим), мојијем, мојом, мојим (мојим), мојијем, С.мојему(-ему), мојем(ем), моме, мом, мојој, мојему ( ему), мојем (ем), моме, 3. моји, меје, Т. мојима (мојима), мојим (мојим), мојијем за сватри рода, Његов, њиов, њенињезин, склањају се као жут; наш и ваш, као врући; а нечиј, ничиј и свачиј, као чиј. IV. Којима се што показује, н. п, шај, ша, шо; овај, ова, ово; исти, иста, исто; шакови, такова, таково (такав, таква, такво); овакови, овакова, ованово (овакав, оваква, овакво); онакови, онакова, онаково (онанав, онаква, о Накеб). Тај, овај, онај, склањају се ево овако: Т. тима, тим, пијем С. шама, шім, тијем Исти, такови, овакови, онакови, склањају се као жути. V. Којима се што пиша, н. п. који, која, које? ко (шко), шт (шта)? чај, чија, чије? какови, какова, каково (какав, каква, какво) ? Ко и што склањају се ево овако: Који склања се као мој; какови као жути; а чиј (чији?) управо као врући, али опет због неки мали разлика у говору даћемо му особито склоненије : VI. Која се односе на ствар; такова су мјестоименија: који, ко и што, која по себи нијесу друго ништа, него мјестоименија којима се пита, само што се у другом смислу употребљавају, н. п. ја, који (која, које) желим; ти, који (која, које) знаш; он (она, оно), који (која, које) има; људи, ко,и мисле —; који човек мисли да све зна, онај се не може нигда поправити; види онај, који ведри и облачи; вала Богу, који је дао; која уста рекла, она и одрекла; ко ради. Бог не брани; ко се у коло ваша, у ноге се узда; код кога се нађе, да —; с ким је отишао, не ће доки и т. д. *) Може се ђешто у Србији чути и шизй, род, шизи и шизије, дам. швор, и сказ. Шизйма, шизим, шизијем. Кад је говор о трећем лицу, највише се говори што мјесто који, која, које, али по особитом синтаксису, н. п. човек, што је био код мене; жена, што смо је виђели; вино, што смо (га) пили; човек, што смо код њега ноћили; човек, што су му коња украли; човек, што смо га) данас виђели; човек, што смо дошли с њиме; столица, што се на ној сједи; књига, што се из ње учи; перо, што се (њим) пише **); чо. век, што смо о њему говорили; подај оном човеку, што је донијо врећу; метни код оног човека, што сједи онамо; подај оним људма, щто стоје на полу и т. д. О ГЛАГолу. По значењу могу се глаголи раздијелити у три реда: 1) неки глаго и показују да ко ради што извјесно изван себе, што свагда мора стајаи у вин. падежу, н. п. писати књигу, сјећи дрва, копати виноград, јести љеб, носити воду и т. д. И ови се глаголи зову Дејствителни (послујући ?), 2) неки глаголи показују да се посао вра ћа на онога, који га ради, н. п. бријемсе, кајешсе, надашисе, наБањивашисеи т. д. И ови се глаголи зову повраћашелни ***), који у правом смислу нијесу друго ништа, него глаголи дјејствителни: зашто и лов посао стоји свагда у вин. падежу (само што није изван онога, који га ради), н. п. бријати се (себе), веселишисе, као бријашига, ве селишише и т. д. 3) неки глаголи показују само стање лица или ствари, или посао, који не иде ни на што, што би стајало у вин. падежу, него је у ономе који га ради, н. п. боловами, спавати, ићи, сјеДиви; гори дрво, тече вода, уздисаши и т. д. И ови се глаголи зову средњи (verba neutra) ****). Примеч. 1) Ово раздјеленије глагола готово не вриједи ништа: зашто готово сважи дјејствителни глагол може бити и средньи (али прави средньи глагол не може бити дјејствителни), н. п. Яјевами пјесму, играми коња, копати виноград, орати њиву, виками Буде, то су дјејствителни глаголи; али кад се рече (и разумјева), н. п. боље је пјеваши него плакати; матор се коњ не учи уграши; ниш умијем оратни копати; јечам трче а ракија виче *****), онда су ово све средњи глаголи. 3) Наши Славенски граматици називају још неке глаголе страдамелнима, а неке отложишелнима (deponentia): но такови глагола ни ши има у Славенскоме ни у Српском (као ни у Њемачком) језику ***** него *) Кад се говори о бездушним стварима, онда се у мушкоме и у средњем роду га, и у женском је може изоставити, н. п. нож, што смо данас купили; да щи платим чашу, што сам разбио; добра је она пушка, што си ми поклонио; какво је оно вино, што смо данас пили и т. д. **) Код оваковије ријечи, којима се што ради, често се у говору изостави оно њиме (њим) и њоме (њом), н. п. брус, што се братва оштри; лопата, што се жито вије; гвожђе, што се кашике дубу и т. д. ***) Наши Славенски граматици овакове глаголе зову страдашел нима, а неке отложителнима. ****) Ово је узето из Латинске грамашиске, зашто Латини имају глаголе дјејствителне и страдателне, а оби ниши су Дјејст. вителни ни страдателни, него између њи средњи (као и средњи род између мушкога и женскога). *****) Кад узјаше пијан човек на угојена коња, па трче и виче. ******) Већ ако да би ко узео (за отложителни глагол) чуши, који има значење глагола саврішителнога, а спреже се као глаголи несаврши. телни, т.ј. има полу прошавше вријеме, причастије (и дјејепричасшије) садашњег времена и суштествително од причастија страдашелнога: чуја, чујаше, чујâсмо, чујасше, чујау; чујући, чувење (н. п. по чувењу). су то они сами (граматици) узели и превели из Грчкога и из Латинскога језика: зашто су мислили, да сваки језик оно мора имати, што има Грчки и Латински; а што Славенски језик има, а Грчки и Латински нема оном нијесу били ни мукает (или ако су што и напоменули, а они су о том тако што рекли, као што говори човек о ствари, коју ни сам не разум је), као н. п. двојако значење прилагателни имена (цијело и усјечено), код лични мјестоименија мнѣ ими, шебѣ и ши, себѣ и си, мене и мя и т. д. И Бог зна шта се још у Славенском језику није тако изоставило и изгубило! н. п. односително мјестоименије што, имају сви садашњи Славенски народи, а у Славенском језику нема га! Да су га имали и стари Славени, о том не треба сумљати, него су га изоставили преводници; зашто су мислили да је оно све покварено, говедарски и свињарски, што нема у Латинскоме и у Грчком језику. — Да се вратиме опеток страдашелним и опложителним глаголима, н. п. Латинин каже једном ријечи amor, laudor, rogor и т. д. а ми у нашем језику морамо за сваку шу ријеч узети двије, п. ј. љубе ме, Бале ме, моле ме и т. д. А Нијемац мора узети три ријечи, m. ј. іф werde gelicot, бивам љубљен), ich werde gelobt (бивам Баљен) и т. д. Које змислим да ће сваки признати, да не иде у спрезанье глагола: спрезање глагола и склањање имена зобе се само оно, кад се једна ријеч премјењује сама у себи, н II. љубим, љубиш, љуби, љубимо, љубите, љубе, љубља, љубиши и т. д. као код имена Бог, Бога, Богу, Боже, Богом, Богови и т. д. А труждаюся ни је глагол отложителни, као ни біюся страдащелни, него су обадва Дјејствителни повраћателни глаголи. Сви наши глаголи (дјејствителни и средњи) могу се опет раздијелими 1) на глаголе савршителце (verba perfectiva), који показују да је посао само један пуш рађен и свршен (или да ће се радити и свршиши), н. п. закопами, записами, доћи, наћи, дати, рећи, викнути, дигнути, мешнути, умријети, узданутии ш. д. 2) на глаголе несавршишелие (verba imperfectiva), који показују, да посао једнако траје, н. п. копаши, закопаваши, писати, записивати, долазити, налазиши, пражиши, давами, говорити, бикаши, дизами, мещаши, умиращи, уздисаши и т. д. И ово је најважније раздјеленије наши глагола; 1) зато, што су ови глаголи различни између себе, како у значењу, тако и успрезању: защто а) савршителни глаголи не могу имати полу прошавшега времена ни причасшија (или дјејепричастија) садашњег времена. 6) несавршителни глаголи имају у будућем времену у наклоненију сослагателном уз (или ус), н. п. ако уздајем, ако успишем и т. д. а савршителни немају, него само ако, н. п. ако дам, ако напишем и т. д. в) од свакога несавршишелног глагола може се начинити сушт. име (од причастија страдателнога, кад се промијени на ње), н. п. копати, копање; долазити, долажење; љубиши, љубљење и т. д. а савршителни глаго ли тога немају, осим неколико ријечи које су остале као од старине, н п. заклаши, заклање (јели веће јање за заклање); постати, постање (од постања свијета); посрашисе, посрање (не би с њим отишао ни на посрање); поуздашисе, поуздање (џенерале моје поуздање); допустити, допуштење, опростити, опроштење; вјенчаши, вјенчање (од Слав. вѣнчаніе); али од осталије глагода не говори се, н. п. закопање, нађење, пољубљење, загрљење и ш. д. г) будући да посао савршителнога глагола нема трајања ни мало, зато се њим и не може одговорити на питање, шта чиниш? него са мо шта си чинио? и шта ћещ чинити? Може бити да зато ђекоји наши књижевници мисле, да је дођем, закопам, пољубим, речем и т. д. будуће вријеме; али у нашему језику заиста није (а у другоме ком Славенском нарјечију може бити да је), него је садашње, које се понајвише употребљава у наклоненију сослагателном и у приповиједању, на п. ако дођем, оди да запјевамо; кад нађем; устани нека он сјеДе; стани да ти кажем; дођем њему, па пођем да га пољу убим у руку, а он ми рекне и т. д. А будуће је вријеме од ови глагола: доћићу, запјева ћу, наћићу, сјешћу, казаћу, пољубићу. |