Page images
PDF
EPUB

двдумити, мим, v, impf. што, зweifeln, antano кости, а у самоме шанцу, кад је прије неbaben, dubito.

колико година грађен пут преко њега, надвоумЉЕЊЕ, П. Вав Зweifeln, dubitatio.

лазили су различне старинске новце, кодвдцЁВКА, f. (нст.) vidе двоцијевка.

маде од земљанијех суда и друге ствари двоЦЕПАН, пна, пно, (нст.) vidе двоцјепан. које се налазе по градиштима. Народ двоцивKA, f. (зап.) vidе двоцијевка.

онуда приповиједа да је онаје (између двоциЈЕВКА, f. (јуж.) т. ј. пушка од двије шанца и дубокога) био негда велики

цијеви, бie Doppelflinte, tеlum jaculatoriam Грчки град. Јамачно је ово и онај Даduplicem canalem habens.

брац у коме је сједно краљ Драгутин, и двоциПАН, іна, пно, (зап.) vidе двоцјепан. којега мјесто Раић у својој историји (у књидвдцЈЕПАН, пна, пно, н. п. пантљика, т. ј. зн VIII глави IX S7) тражи у Сријему испод

у два нита ткана, зweifäдія, зweierätbis, bilix. Карловаца н око Добринаца. Кад внунAÈ, interj. 1) Laut um das Saumpferd anzutreiben, мо како Сава сад рони своју десну обалу,

vox excitantis jumentum ad progrediendum. онда се мора узети да је у стара времена 2) дела ! mоblаn, age. 3) де, или дер, аlѕ она са градом Дебрцем била најближе Uufmunterung, wohlan, age sodes : 30BHH qe гдје јој је сад лијева, а може бити још н га, нађн де то, подај де му, и т. д., разбери- даље онамо у Купинскоме куту. дете, рецидете му, кажидете му. Додаје дЁВА“, f. vіdе камила. се понајвише глаголнма у наклон, запов., дЁВА, f. 3) (ст. ист.) vidе дјева : али се може и раставити од глагола, н. п.

Ој дево девојко ! Смиљанићу дома дер се наћи —

Млого девовала 4) vide ape (mit allen Ableitungen).

2) Frauenname, nomen feminae. ДЕВЕ, бета, п. ein colinorifфеѕ böljerne& Ge: дЁВАЊЕ, n. (нст.) vidе дијевање.

schirr, aus einem Stücke, mit Deckel, zum AÉBATH, ABâm, v. impf. (uer.) vide AnjeBath. Honig u. dgl., vas ligneum :

ДЕВЕДЁcЕТ, neungi, nоnаgіntа. Из дебеша пекмез поједоше

ДЕВЕДЕСЁТЕРО, vidе деведесеторо. ДЕБЕЛА, f. adj. т. ј. болест, pie 28affеrfuФt, ДЕВЕДЁСЁтӣ, та, то, беr neunsigfte, nonagehydrops.

simus. AÈBEAA TÅKBA, f. die Stickwurz, bryonia alba L. AEBEAÈCÊ TOPO, Anzahl von neunzig, nonaginta. ДЕБЕЛГУЗА, f. Die einen bіtеn рintern bat, am- ДЕВЁндУКА КРАЉ, m. у загонеци: Ја ударих plis clunibus praedita.

гвозденим мањем у камен град, из њега ДЕБЕлӣ БРИЈЕГ, m. некако мјесто између Но- скочи дeвeндука краљ и примн се уз вога и Дубровачке државе.

мекиш град (креснво, варница и труд). ДЕВЕлкбсА, f. некаква трава, 2rt Pflane, her- ДЕВЁНИЦА, f. (нст.) vidе дјевеннца. bae genus.

ДЕВЕР, девера, m. (ист.) vidе дјевер. ДЕБЕЉАК, дебељака, т. зидине од старога (дввЁРАК, pкa, mm. hyp. p. девер. cf. ћеверак. традића близу Задра.

ДЕВЕР-БАША, т. (ист.) vidе дјевер-баша. ДЕБЁљко, т. дебео човјек, Ser Titbaц), adeps. (двBEPйвањЕ, n. (нст.) vidе дјеверивање. ДЁБЕо, дебела, мо, (дебели, ла, лo, comp. (ДЕВЕРИВАТИ, деверујем, (нст.) vidе дјеве

дебљи) 5) Sid, crassus. 2) fett, pinguis, cf. ривати. претно.

двBЁРИКА, f. Ver 3rафjen, cyprinus brama. ДЁБло, m. Ver Otamm (beg Заштев), stirps : ДЕВЁРити, рим, (нст.) vidе дјевернтн. Дебло, али узебло.

ДЕВЁРИчит, m. (ист.) vidе дјевернчић. ДЕБЉАЊЕ, n. Das Dit., Xettwerpen, xi crassesce- ДЕВЕРИЧНА, f. (нст.) vidе дјеверична. re, pinguescere.

дkBEРМАвиш, m. vіdе мавишњак. ДЕБЉАТИ, љам, v. impf. 1) біt реrbеn, crasses- дЁВЕРов, а, о, (нст.) vidе дјеверов. co. 2) fett werden, pinguesco.

ДЕВЕРСкй, кa, кo, (ист.) vidе дјеверскн. ДЕБЉйнА, f. 1) бie Dife, crassitudo. 2) bie ДEВЕРУША, f. (ист.) vidе дјеверуша Sette, pinguedo, cf. претилнна.

дкВЕРУшин, а, о, (нст.) vidе дјеверушин. ДЕБРЦ, т. у Шабачкој посавини од дЕвёснь, m. (у Ц. г.) некаква трава, од које

Саве код малога Дубокога мало унутра у ДЕвёсӣљЕ, n. кажу да стока у прољеће проземљу. Око двјеста корака од моста гдје је точн крвљу, 2Гrt Reaut, herbae genus. срнједа малога Дубокога пошав низа Саву дЁВЁт (девет), пейн, novem. познају се остаци од великогашанца нз Са- ДЕВЕТАК, деветака, m. ein Shier (Pfers, Оф8) ве па у земљу око једне четврти сахата до у

von neun Jahren, novennis. Дубоки аошок (од којега се н зове Дубо- двBЁТАК, тка, m. das Neuntel, nonae, cf. ко). Према овоме је мјесту нз Сријема Ку- Читлук. аински куш. Овдје Сава своју десну обаяу ІДЕВЕТАЊЕ, n. pas 26prugein, dolatio (?). (нз Српске стране) једнако рони, а лијеву | ДEВETAти, там, v. impf. abprefфеп (абреügen), (на купянскоме куту) наставља. Гдје се fuste dolo. oбaлa po 1, виде се у земљи многе људске (ДЕВЕТЕРО, vidе деветоро.

и

село

дёвётӣ, та, то, беr nеunte, nonus. Девеши у] ДЕКАЊЕ, у загонеци, vide чape.

плугу, (ber печnte im Pluge, p. і.) ба дӯKATи, дёчём, v. impf. mit Бет 28orte де

fünfte Rad am Wagen, plane superfluus. das Saumpferd antreiben, excito jumentum AEBÈTAHA, f. der neunte Theil, nona pars. ad progrediendum vocе де: шта га дечеш, ДЕвѣтиЦА, f. ) bie Reun (im &artenjpiel), по

удри га батином. vеm puncta. 2) крстина од девет снопова. ДЁКЛА, f. vіdе днкла. AEBÈTHAECT, neunzehn, novemdecim.

ДЁклит, m, vidе момчић. ДЕВЕТНАЕСТЕРО, vidе деветнаесторо. | ДЁКНУти, декнём, v. pf. einmal де fagen, inABBÈTHAECTÊ, Tâ, rô, der neunzehnte, undevi

clamo де. cesimus.

ДЕЛА, wohlan, age, cf. де, деде. AEBÈTHAECTOPO, ein Neunzehn, novemdecim. AFAÂBE, n. das Thun, opus. cf. двоје.

ДЁЛАТИ, лам, v. impf. (у Хрв.) thun, facere, дёвёто, ӧга, n. adj. vіdе деветак.

cf. чинити. ДЕВЕТОРИЦА, f. 2ngahl pon neun, novem. ДЕЛАЦИЈА, m. (ист.) vidе дјелација. ДЁВЕТОРО, пеин, novem. cf. двоје.

ДЕЛЁНГАло, у овој законеци: Дај ми мати ДЕВЕТОРОНАЕСТ, (у Ц. г.) vidе деветнаест. деленгало, да се проделенгам, да изнДЕВЕТОРОНАЕСТЕРО, (у ц. г.) vidе девет- дем на двор, да се побурам (врата и наесторо.

кључ). ДЕвӣЧАНӣ, на, но, н. п. брдо (женско), auf| ДЕЛЕУША, f. село у Херцеговини: neun eingerichtet, novenarius.

И до њи је село Делеуша ДЕВЮЧАР, девечара, m. Bеr bаѕ lеuntel nimmt, дѣли", fun, audax:

cui nona pars frugum debetur, nonarius. Онда рече дели Радивоје — дёвиЦА, f. (нст.) vidе дјевица.

ДЕлиБАША”, m. Oberfter per Reikwaфe, praefectus ДЁвич, m. манастир негдје у Србији (може praetorianorum. бити да је сада и пуст):

дӣлиБАШин, а, о, бев делибаша, той деУДреннци бијела Девича

либаша. ДЕвдвАЊЕ, n. (ист.) vidе дјевовање.

AÈAHEPÂA, m. (Narrenstadt) seit 1806 eine Schanze девдвАти, девујем, (ист.) vidе дјевовати. der Serben (6u3y Howa) gegen die Türken. ДЁВОЈАЧки, кa, кo, (нст.) vidе дјевојачки. дЁлнЈА“, m. (рі. gen. делија) ) беr geibfоloat

т ДЁвоЈАштво, п. (нст.) vidе дјевојаштво. без везир, miles praetorianus. Делије су дѣвдJKA, f. (нст.) vidе дјевојка.

све коњнци, и имају високе црне капе коДЁвбЈЧЕ, чета, п. (ист.) vidе дјевојче.

врџаке. 2) Яrieger überhaupt, miles, cf. јунак: дёвозЧЁЊЕ, n. (ист.) vidе дјевојчење.

Све делије у демије, а у коше жита није ; девојЧЁтинА, f. augm. p. девојка.

Ој Бога ти незнана делијо ДЁвдJчин, а, о, (ист.) vidе дјевојчин. ,

ДЁлизин, а, о, без делија, той делија. ДЕвдJчинА, f. augm. е. девојка.

дєлӣJнски, ка, кӧ, н. п. калпак, беr делије, дёвојчити, чим, (ист.) vidе дјевојчити. тобделнје: на делијнску, т. б. као што ДЁвозчити CE, чим се, (нст.) vidе дјевојчити се. je y Aeanja, nach Art der genuje, more rov девојчица, f. dim. p. девојка.

делије: ,

На делијнску перчин оставила ДЕВОЈЧУРИНА

Овако се каже и: на хајдучку.cf. братска. ДЕГЕНек“, m. (рі. gen. дегенёка) Ser Prägel дѣлйнство, п. vіdе јунаштво:

(meistens auf die Fußsohlen), verber : yaapH- Тн не купи свате по ханству, ли му педесет дегенека.

Но покупи свате по делијнсиву дёд, m. (ист.) vidе дјед.

двлијски, кa, кo, vide делнјнски. ДЁДА, m. (у војв.) vide дeд.

ДЕЛИКАНИЈА“, т. vіdе момак. ДЁдік, т. (у војв. по варошима) ein бит: ДЕЛйлук“, m. offаrt, superbia. mer Kerl, Dummkopf, stolidus.

дЁлити, делим, (ист.) vidе дијелитн. ДЁДЁ, таф, маф, age: дeдe та зовни; деде дЁлити се, делим се, (ист.) vidе днјелитн се. ти то узмн. cf. де.

дѣлиуставци, вака, м. р. (у Ц. г.) трећн дан ДЕдётинА, m. augm. p. дед.

по крсном имену, оrіttеr Xag паф бет Хаде ДЁдинА, m. augm. p. дед.

des Hauspatrones, post diem patroni coelitis ДЕдинство, п. (у Сријему) vidе дедовина. sacrum diеѕ tеrtius. cf. уставцн. ДЁдов, а, о, (ист.) vidе дједов.

ДЕЛКУШИЦА (тица), f. у пјесми некака тнца ДЁдовинА, f. (нст.) vidе дједовина.

(чини ми се да се папагај Турски зове дёЖЕВА, f. Berg unt Ruinen bei Нови пазар: дил куш): Код Дежеве старије дворова —

На гранчици тица делкушица
AÈKMEKACT, a, o, unterfeßt, quadratus. дѣло, п. (нст.) vidе дјело.
AĖJAH, m. Mannsname, nomen viri.

ДЁАЊЕ, n. (нст.) vidе дјељање. дёкАЊЕ, п. ба$ де-jagen, excitatio jumenti ad дѓЉАОница, f. (ист.) vidе дјељаоница. progrediendum vocе де.

ДЕЉАти, љам, (нст.) vidе дјељати.

[ocr errors]

девозчурина, г. augm. p. девојка.

[ocr errors]
[ocr errors]

[ocr errors]

не

ДЕЉАЧА, f. (ист.) vidе дјељача,

Навез” дер мн, војно ле! десно крило ДЕЉЕЊЕ, П. (нст.) vidе дијељење.

2) у пјесми мјесто дeдер: дѓљКАЊЕ, p. dim. р. дeљaње.

Љиљан горо љиљанова ! ДЕЉКАТи, кам, dim. . дељатн.

Дер подигни љиљан листак ДЁМБЕл“, т. љеннвац, који од лијености нн-| АЁРА, f. (у Бачк.) vide струға:

шта не може радитн, беr Saulenger, homo Па за деру привезала керу dеѕеѕ. Кажу да Турски цар дембеле храни | ДЕРАН, m. (у војв.) ein junger Burfфе (pers н однјева, али најприје свакога огледају ächtlich), puer. јели управо за дембеле: да не би могао | ДЕРАЊЕ, p. 1) Ба8 Xeipen, laceratio. 2) дав што радитн. Тако су под двојицом што Schinden, excoriatio. 3) das Plärren, ploraсу били дошли да нх узму у дембеле, за- tus. 4) das Losschlagen, verberatio. палили рогожину (да виде шта ће ради-дЁРАТ, дерём, v. impf. 3) reiben, lacero : Hнти), онда један од њих рече ономе дру- тн има што јести ни дераши. 2) fbіnеп, гом: устани да снђемо сове рогожине, excorio. 3) losschlagen, verbero. нзгорећемо.” А онај му одговори: „ћути дЁРАТИ СЕ, дәрем се, v. r. impf, plärren, ploro: Бога ти ! како те

мрзн говорити ? немој се дераши; шта се дереш ? Онда овога узму у дембеле, а онога што | ДЕРАч, дeрaчa, m. Sеr tufreiper (pon еіnет је рекао да устану, отјерају и кажу му да Ochsen der den Zaun einreißt), destructor, cf. он није за дембеле.

проваљивач. ДЕМБЕЛИСАЊЕ, n. Bag Saulengen, dеѕіdia. ДЕРАчинА, f. (у ц. г.) што се узме кад кога ДЕМБЕЛИСАти, ншём, v. impf. faulengen, segne одеру, pie 25eute, spolia, cf. одора. otium terere. cf. дембел.

ДЕРБЕДЕниця, f. (као лијенштина — cf. дем. ДЕМЕ, мета, n, vide нaрaмак.

бел?) Ser Saulenger, homo deses: ДЕМЁРОЊА, f. брдо на лијевој страни Ибра блн- Пијаница и дербеденица

зу Магинча, ein jers in @erbien, mons Serbiae. | ДЕРВЕНТА, f. град у Босни. ДЕМЕШКињА, f. т. б. қорда, vidе днмишћија : ДЕРВЁнтскӣ, кa, кo, von Дервента:

и припашн ђорду демешкињу Погибе ти Дервеншски капетан ДЕМИЈЕ, дёмнја, f. pl. (у Ц. г.) днмије: | ДЕРВЕЧЕЊЕ, n. Bаѕ fteif-fein, tie 21bneigung, rigor. Све делије у демије

ДЕРВЁчити cЕ, дeрвeчим се, v. r. impf. од кога, ДЁМИР°, 1) vidе гвожђе. 2) vidе гвозден: sich seitwärts neigen, steif sein, inclinor, extra На демир се пенџер наслонио

seriem existo, rigeo. ДЁМИР-КАПИЈА“, f. (у пјесмама) Das eiferne 3 bor | ДЕРВин”, дервиша, m. (уос. дервишу) ) Тур

(in der Donau), porta ferrea (in Istro): Cka kanyhep, der Derwisch, monachus turcicus: Донеси ми вина нз Bндина

Богом брате, старишу дервишу И ракије од Демир-капије

2) у пјесми некака планина : ДЕмишкињА, f. т. і. сабља, vidе днмишћија: Док бијела покликнула вила Он узима демишкињу сабљу

Из Дервиша зелене планине о појасу сабљу демишкињу

3) од гвожђа као шиљак у чизмара, опанДЕНДЕРЕК, m. (рі. gen, дендерека) у пјесми чара и фурчнја, дie Pfrieтe, fistula ѕutoria. мјесто дeгeнeк:

AEPBHWEB, a, o, des Derwisch, monachi turcici. Да му даде триста дендерека

ДЕРВишинА, f. augm. b. дервиш : ДЁНИЈЕ, n. (бденије) pie igilien, vigiliae (ein Ид” одатле гола дервишино Kirchenwort):

ДЕРВишки, кa, кo, Serwifфії), monachorum и држаше велика дәнија

turcicorum. ДЕНУти, дёнём, vidе дести,

ДЕРДЕМЕзи, m, pl. некако мјесто у Црној Гори. ДЕНУти, дёнём, vidе дести.

ДЕРЕГЛИЈА, f. 2Гrt fleinereg 28ajjerfahrzeug, naДЕЊАК, њка, т. еіn 25unsel, fascis; au ein

viculae genus. Sack Baumwolle.

ДЕРЕК, m. (у Сријему) Sie Prägelbank, scamДЁо, дела, п. (ист.) vidе дијел:

num cui illigatur verberandus. cf. мацко. Ој на делу на голему боб се зелени ДЁРИГУНА, f. (in per 21nefoote) alstrager, guМомак иде уз део

lam radens : оскоруша деригуша: да не ДЕМБА, f. (нст.) vidе дноба.

бн ииш у шaку, оде га моја душа (рекао ДЕдницА, f. (ист.) vidе дноница.

Циганин кад је приповиједао како је хтио ДЕПити, пим, v. pf. кога, einem einen emlag да изједе тврду оскорушу).

реrfевен, percutio, cf. лупити, бубнути. ДЕРИШТЕ, тета, п. (fфimpfli)) Sino, puer. ДЕПНА, f. (У Дубр.) здрава и дебела дјевој- дЁРЛАД, f. (coll.) (у Бачк.) vidе дерчад.

жентурина, ein ftartes Wicked Хrauen: ДЕРЛЕ, лета, п. (у Бачк.) vidе дерче. зіттеr, mulier obesa. cf. цунцупа.

ДЕРНЕК“, т. (око Дубровника) vide сајам. ДЕПНУти, нём, v. pf, vidе депитн.

ДЕРНӣ, на, но, ипjеlіg, infelix, miser: камо тај ДЕР, 3) vidе де з:

мој дерни брат ? Донес” дер ми диван-кабаницу

ДЕРНУти, нем, v. pf. кога, auf etwas fФlage,

.

чина или

у

percutio; Aephyo, er hat ins Gras gebissen, |ècnieT, m. 1) нешто ми би за деспет, т.ј. учини ist verreckt (vom Türken).

ми се криво, као да ми је неправда учињена, ДЕРЊАВА, f. Da8 Plärren, ploratus: стојн га Unredt, injuria, 2) vide пркос: Десиеш бадерњава.

би душу губн. ДЕРТ”, m. vіdе брига:

ДЁСпинА, f. frauenname, nomen feminae, ДkОд дерша ме забољела глава

ДЕСпињА, (опора. дÉPTли", adj. indecl. (сотр. дертлији, ја, је), дЁСпот, т. 1) беr Despot, despota (Sitel eini

der vidе жалостан, брижан:

ger serbischer Regenten): Откуд не ћу дерами бити

Друго табор десиоша Угљеша Дершмија сам него паша

2) Лаппвпате, поmеn viri. 3) (у Сријему) AÈPYAA, f. coll. (schimpflich die Kinder, pueri: снахе зову дјевера, cf. златоје. дЁРЧЕ, чета, п. (у Бачк.) vidе дериште. AÈCTIOTOB, a, o, des Despoten, despotae. ДЁсёт (десет), деп, deceni.

дЁСпотовина, f. 1) bag Despotat, despotatus. десЁТАК, тка, т. 1) десето што се даје спа- 2) Despotenstift, monasterium a despota fun

хијн, беr Зеђeno, decimae. 2) dim. p. десет : datum ut Крушедол. дај ми десешак пара.

AÈCHIOTOBHF, m. Despoten-Sohn (als Zuname), ДЕСЕТак, десетака, т. 1) Ser 3ebner, numus. filius despotae : 2) н. п. коњ, sebnjdbrig, decennis.

Разбоље се десиошовић Јово ABCETÀKAHA, f. ein Faß von zehn Eimern, dolium HECHOTOBHỊA, f. 1) die Frau eines Despoten, uxor ДЕСЕТАЧКА, decem amphorarum, cf. десе- despotae. 2) Fluß aus dem Pyahan-Gebirge торка.

in Serbien. ДЕСЕТЕРО, vidе десеторо.

ДЁСпотски, кa, кo, Despoten-, despotarum. дёсїти, та, то, беr gente, decimus.

AÈCHIOTCTBO, n. das Despotat despotatus, cf. AECÈTHHA, f. 1) der jehnte Theil, pars decima. деспотовина :

2) (у Далм.) per 3ebeno, decimae, cf. десетак. Мало л ти је деспошсава твојега 3) ein Зеђеп, decem (frаng. une dixaine) : де- дѣсти, дёдём (дёнём), (нст.) vidе дјести. сетина људи.

| ДЁСти, дёдём (дёнём), (нст.) vidе дјести. ДЕсётица, f. н. п. банка, нли карта, ein 3eb: ДЁТАО, тла, т. (нст.) vidе дјетао.

ner (Papiergeldes oder im Kartenspiel), dece- AÉTE, Aèrera, n. (uct.) vide Anjere. narius, valens decem.

| ДЕТЕЛИНА, f. (нст.) vidе дјетелина. ДЕСЕтковіЊЕ., п. Ва3 Зеђеng-einfammeln, colle- | ДЕТЕНЦЕ (детенце), цета, п. hyp. b. дете. ctio decimarum.

ДЁТЕТИНА, f. (нст.) vidе дјететина. ДЕСЕТковАти, кујем, v. impf. и. pf. н. п. вино- | ДЕТЕНЦЕ, цета, т. vіdе детенце.

град, Sen Nebeno einfammeln, colligo decimаs. (ДЁти, (у Ц. г.) слободно, erlaubt, lieet: AÈCÊTÔ, ora, n. adj. der Zehent, decimae, cf. ne- Јел” дешлећи според ње сетак.

дётинци, детинаца, m.pl. (нст.) vidе дјетинци. ДЕСЕТОРИЦА, Г. 2Injab son zebn, decem, decuria. (ДЁТињ, ња, ње, (нст.) vidе дјетињ. ДЕСЁТОРКА, f. vіdе десетачка.

ДЁТињA БолЁст, f. (ист.) vidе дјетиња болест. ДЕСЕТОРО, деђn, decem. ef. двоје.

| ДЕТИЊЕЊЕ, т. (ист.) vidе дјетињење. ДЕСЕЧАНӣ, на, но, н. п. брдо (женско), auf (дётињй, ња, њё, (нст.) vidе дјетињи. jeben eingerichtet, denarius.

ДЁТињити, њйм, (нст.) vidе дјетињнти. ДЕСЕЧАР, десечара, т. деr Зеђеntfammler, de- ДЕТињски, кa, кo, (нст.) vidе дјетињски. cimator.

| ДЕТињство, п. (нст.) vidе дјетињство. AÈCHMÂUP, m. Mannsname, nomen viri: | Ётити CE, дётим се, (нст.) vidе дијетити се. Он дозива слугу Десимира

ДЕтит, т. (нст.) vidе дјетић. дӯсити, дёсим, v. pf. кога, treffen, offendo.

ДЁТ.лит, m. (ист.) vidе дјетлић. ДЕСити СЕ, дёсӣм се, v. P. pf. 1) гдје, fit wo= ДЕЦА, f. (нст.) vidе дјеца.

bei bеfіnvеn, adsum : ја сам се онда ондје де- ДЕЧАК, дечака, т. (у војв.) Ser #nabe, puer. сно. 2) jid, bеgедпеп, occurro: ја сам се с ДЕЧАНАЦ, нца, т. калуђер из Дечана. њим десно, ми смо се десилн. 3) bei per ДЕЧАни, m. pl. намастир у Метохији (код Прнбаnо fein, praesto esse: удијели ако ти се зрена). Срби приповнједају да је Дечански десило! У ситно се не десило, а у крупп- краљ (пошто му је отац извадно очи но немам (каже се ушали кад би треба- објесно на концу више градскијех врата) ло кога даривати).

нзишао слијеп у шетњу иза града (ПризДЁснй, на, но, тефt, dexter ; држати што у рена), па га опазно свети Аранђел и са десној руци, fur fiber.

жалило му се, па се створно у орма ндоДЕСни, десни, f. р. баѕ gleifф ит pie Otocjab- летно те украо његове очи изнад врата и ne, gingivae pars quae est circa dentes molares.

даровао му их, и рекао: одёчи очи”. ОнДЁсницА, f. Die Repte, dextra.

да краљ прогледао, н на оном мјесту наAÈCHO, rechts, dextra.

чинио Дечане: дѓСПА, f, hур. р. Деспина.

Да видите високе Дечане

a

вати.

[ocr errors]

bae genus.

[ocr errors]

nus, cf.

[merged small][ocr errors][ocr errors]

ДЕЧАнскӣ (Дечанскӣ), кa, кo, von Дечани. І дивЕРИВАТИ, диверујем, (зап.) vidе дјевери-
ДЁчин, а, о, (ист.) vidе дјечин.
ДЁчинА, f. vіdе дечурлија.

дивЁРИти, рим, (зап.) vidе дјеверитн. ДЁчиЦА, f. dim. 2. деца.

дивЁРИчит, m. (зап.) vidе дјеверичић. ДЁчко, m, vidе дечак.

дЙВЕРИЧНА, f. (зап.) vidе дјеверична. ДЕЧЎРИЈА, f. augm. p. деца.

дЙВЕРов, а, о, (зап.) vidе дјеверов. ДЁША, т. (нст.) vidе дјешо.

дивЁРСкӣ, кa, кo, (зап.) vidе дјеверски. ДЁшли, дёшлӣ, f. р. (у ц. г.) vidе десни. дивЁРСтво, п. (зап.) vidе дјеверство. ДЁшњак, дешњака, m, марјаш, или петак, на дивЕРУНША, f. (зап.) vidе дјеверуша.

којему Богородица држи Христа на десној диВЁРУшин, а, о, (зап.) дјеверушин. .
руцн, ein Oiebenjebnerjitut mоrаuf unfеrе gie: дивижљиЦА МАЛА, f. (у Дубр.) Irt plange, her-
befrau mit dem Christus Kinde im rechten Ur:
me vorkommt. Solche werden den Kindern um ANBU3MA, f. Königskerze, verbascum Thapsus L.
беn fals gebunten, wie bie bullae bei ben Rö: дивина, f. (у ц. г.) 28itobeit, feritas: задаје
mern, numus B. M. V.

месо (н. п. од дивокозе) дивином. Aů, vide ran (mit qllen Ableitungen).

AdBHT*, m. das Schreibzeug, supellex scriptoria. дЙБА, f. vіdе дива :

дивити CE, дивим се, у. r. impf. коме или Двнје дибе, четири кадне —

чему, jih wunbern, miror. дйВРА, f. као кнежина између Арбаније нМа- | дивицА, f. (зап.) vidе дјевица.

ћедоније. Ја сам на Цетињу видно два чо- дЙВКА, f. 2rt Seuergemebe, teli jaculatorii geвјека из Дибре, који су доста добро гово

диљка : рили Српски, само што су у гдјекојијем Преко крила дивка позлаћена ријечима заносили на Бугарски, и казива- дивлиЈА, f. eine Irt Kanger, enger Slinte, flintae ли су ми да онамо има много села по ко- gent's. јима људи говоре онако као и они и зову дивљАК, дивљака, m. н. п. човјек или вепар,

се Срби, као и они што су говорили да су. 1) der Wilde, homo ferus. 2) das Wildschwein, див, т. (pl. диви, дивови, дива, дивова) ber aper. Riese, gigas :

дивЊАКА, f. т. ј. јабука, крушка, беr ola Али у њу седамдесет дива

apfel, die Holzbirn, pomum silvestre, pomus дивА, f. (зап.) vidе дјева:

silvestris (Baum un &rubt), cf. дивљакиња. Диво дивојко, ти се не удала

AÚB.LA KÀOA, f. die Feigbobne, lupinus hirsutus. дЙВАН, вна, вно, ) munkerbar, mirabilis. 2) шип: дивљАкињА, f. vіdе дивљака: der schön, perpulcer.

За јабуку дивљакињу диван", дивана, т. 1) беr Xath, bie Xatbвреr: дивљАН, m. у приповијеци велики човјек с јед

fammlung, senatus (?), consilium, cf. cabop нијем оком наврх главе. cf. див. вијеће:

дивљАЊЕ, n. Sa8 2Bilstein, feгocitas. Под оружјем на диван нзиђе —

дивљА ПЕРУНИКА, f. BaTerfфwertlilie, iris pseuРодитељи пород погазили,

dacorus. Црн им био образ на дивану

дивљАти, љам, v. impf. wіlе fein, ferus sum,

у wild , Пред самијем Богом истиннјем

ferocio. 2) pie untеrrеsung, colloquium, cf. разговор. дивљА тиквА, f. (у Дубр.) бie Giftrӣbe, bryonia. AHBAHÀHA*, f. die Altane, der Altan, podium.

дивљач, f. 3) бie 2Bilbeit, feritas. 2) бав 23iloAHBÁHHJA", f.ein halber Narr, semicaptus mente. pret, ferae, caro ferina. диванитн, диваним, v. impf. 1) vidе разгова- дивљАЧАН, чна, чно, н. п. земља, mil, muft,

рати се. 2) (особнто у Хрв, и Далм.) vide terra inculta, barbara. говорити.

| дивљАЧЕЊЕ, n. vіdе дивљање. диван-КАБАНИЦА, f. (ст.) Sex Xathвтаntel, pal- дивљачинА, f. augm, p. дивљач. lium :

дивљачити CE, дивљачём се, v. r. impf. vide Ком је кућа диван-кабаница,

дивљати. Мач и пушка и отац и мајка

дивљА ШАФРАњИКА, f. Commerflotenblume, Огрнуо диван-кабаницу

centaurea solstitialis. диванскӣ, (у Ц. г.) н. п. свршити што, т. б. дивљЕЊЕ, n. Sіе 23epuncerung, miratio.

на збору, у договору, іn bеr Зеrfammlung, дивљЕТИНА, f. Das 23ilofen, pellis ferina : Berathung, coram senatu.

Постављене морском дивљешином дивањЁње, т. 1) vidе разговарање. 2) vidего- дивљй, ља, ље, wito, ferus, silvestris. ворење.

дивљӣ КАРАНФHл, m. Die 23üfфelnelfe, dianthus дивЁННЦА, f. (зап.) vidе дјевеннца.

armeria. дивЁР, дивера, m. (зап.) vidе дјевер.

дивљй лін, т. vіdе Богородичин лан. дивЁРАК, pкa, m. hyp. р. дивер. cf. ћеверак. дивљЙНА, f. (у Ц. г.) vide дивина. дивЕР-БАША, т. (зап.) vidе дјевер-баша.

дивљӣ сдмит, т. (у Сријему) bеr rofфист, дивКРИВАЊЕ, p. (зап.) vidе дјевернвање. cf, жабић.

[ocr errors]
« PreviousContinue »