гýлене, a. das Schinden, Schälen, Plärren, excorticatio, ploratus. Fунгýлa, f. der Tumult, das Getöse, vociferatio. гундорêже, n. das undeutliche Daher Hummen, cantillatio. Тундориши, им, v. impf, unverständlich dahersummen, cantillo. Tyn, m. cine Art Mantel, pallii genus. Гуња, f. дуња, шуња, bie Quitte, 'malam cydonium, Гуњац, њца, n. vide гуњ, Гуњина, f. augm. v. гуњ, Гуњић, m dim. гу. Гуњски, ка, ко, н. п. крпа, ein Stüd гyь auf einen Mantel, panneus, e panno гуњ. Tрав, ва, во, gekrümmt, incurvus, Typаme, n. das Stoffen, trusio. Typamu, aм, v. impf. stoffen, trudo. Tуpamисе, aмce, v. r. impf. stossen, trudo. Гурбет*, Ider nomadische Zigeuner, Typбеmка, f. nomadische Zigeunerin, Tурбеmскй, кa, ko, 1) nomadisch, wie die Zigeuner, vagus more Zingarorum. 2) adv. nach Art der herumwandernden Zigeuner, more Zingarorum vagorum. Fypбeчâд, f. (coll.) junge nomadische Zi geuner, juventus cingarica nomas, Турбече, чета, n. ein junger Хотабе, cingarus vagus juvenis. Турење, п. дав Žufammenziehen vor Kälte, contractio prae frigore. Гуриш, т. глас прасеkи, das Grun. zen, grunnitus. Typimae, n. das Grunzen, grunnitus. Гуритами, , ричем, v. imрf. grunzen, grunnio. Typиmисе, имсe, v. r. impf. sich zusams menziehen (vor Kälte), contrahi. гурúmнуши, нем, v. pf. grunzen, grunnio. Гуркање, n. dim. 9. гурање. Гуркаши, ам, dim. . гурати. Туркатисе, амсе, dim. 9. гурашисе. Гурнути, нем, v. pf. anstoßen, offendo, Typo, m. (verächtlich) m. п. ј. који је гурав. Гуса, f. һур. 9. гуска (особито кад Бабе гуске: гуса, гуса, гуса!). Týсak, Cка, m. der Ganfer, anser mas. Tуçенnua, f. (Pес. н Срeм.) vide ryсјеница. Tycjeнnna, f. (Epy.) die Raupe, eruca. Туска, f. 1) діe Sans, anser femina. 2) eine große länglichte Semmel, panis genus. Гуслање, п. даß Beigen, cantus fidium. Tуслаmи, ам, v, impf. geigen, fidibus само. Гуто, m. m. ј, који је гушав. Тymoлêже, n. das Verbergen unter dem Kleide, absconsio. Гутољити, им, v. impf. савијати што у гуку, или под скут, an fel= nem Leibe etwas verbergen, so daß das durch eine гyka entsteht, in sinum condo. Tуuâье, n. das Hinunterschlingen, devoratio, deglutitio. гудашн, ам, v. impf. hinunterschlingen, devoro: да се овђе гуцало, не би се овђе пуцало fagte bie Bieunerin, als man ihr verwies, daß sie die But. ter, die man ihr, um die gesprungenen Lippen zu heilen gegeben, hinunter ge= schlungen. Fyчнуmи, нем, v. pf. hinunterschlingen, devoro. Гучево, n. ein Sebirge in der наија yon Zvornik, am rechten Ufer der Drina. Гучење, n. vide гумољење. Гучити, им, vide гутољити, Tyma, f. 1) der Kropf der Vögel, gut tur. 2) i. e. гpao, die Gurgel, guttur, 3) der Kropf der Menschen, struma. Týna, m. (pеc. и Сpем.) vide ryшo. Tya, f. die Kropfige, strumosa. Tyшaв, ва, Eо, kropfig, strumosus. Гушавац, вца, m. извор код Лознице (на лијевом бријегу ријеке Шпінpe), Tуueже, n. das Ersticken, suffocatio. Гушиши, им, v. impf, erflien, sufoco. гýшиmисе, нмсе, v. г, impf. ersticken, suffocor. Гушица, f. dim. 9. гуша. mosus. Tyumep, m. die Eidere, lacerta, Гушче, чеша, ц. даš Sánôlein, anserculas. Гушчетина, f. augm. 9. гуска. гyшчиkи, m. pl. junge Gänse, anserculi. Гушчица, f. dim. 9. гуска. Д. Да, 1) baß, ut, 2) ja, ita, 3) да ка Ko, allerdings, omnino. 4) да ако, Дабар, бра, m. ber Biber, castor. Дава*, f. vide тужба. узме натраг, онда му ђеца говоре, Давало узимало, „С кокошима спавало, ,,Кокоши га лишале Давање, п. дав Beben, datio. Давати, дајем, v. impf. деbеn, do. Давид, m. David, David. Давиши, им, v. impf. wirgen, jugulo. Давитисе, имсе, v. r. impf. erfaufen, suffocor. men, concentus. Давуџија*, m. ber Släger, accusator. das Kindsmädchen, die Дадиља, f. Rinòófrau, ancilla curans, parvulos. Дажда, f. (ст.) vide киша: "Да не падне дажда из облака, „Плаа дажда, нити роса шија Данја*, m. Der Wrätendent, Bertriebe= ne, Emigrant, exul (redux et ultor): „То гледају Турци Бијограци „И из града сви седам даија Дайјнски, ка, ко, 1) Dais, exulura. Дайјски, ка, ко, J 2) wie ein Dai, daji more. Далматинац, нца, m. Dalmatiner, Dalmata. Далматински, ка, ко, balmatini, dalmaticus. Даљина, f. bie Beite, Entfernung, lon- Даљни, на, но, entfernt, remotus, Дамљан, m. vide Дамјан. die. Данашњи, ња, ње, Şeutig, hodiernus. Дангуба, f. ber Beitverluft, jactura temporis. Дангубан, бна, но, н. п. посао, таз Дангубиши, им, v. impf. Beit verlies Даник, m. vide даниште. Даничa, f. 1) der Morgenstern, lucifer. canus. Даска, 1. дов Bret, assis. Не ма четврте даске у глави. Дати, дам (говорисе и дадем), v. pf. 1) дебел, do: дај нај. 2) дај да му не дамо, lafet uns fac Дашисе, амсе, v. г. pf. 1) на што, fich auf etwas verlegen, incumbo in aliquid; дала се рана на зло, Вен. bung nehmen, verto. 2) не да ми се, es gibt sich nicht, es geht nicht von statten, geräth nicht, non succedit. Дака, 1. дав Чobtenmal, convivium fu nebre. Даће се обично дају три (и то у суботу вече и у неђељу у јутру): четрдесница (послије 40 дана), полугодишњица и годишњи ца. На даћу зову све сељаке редом од куће до куће, и обично овако почињу: „Дођите довече да споменемо мртве.“ Ту треба да дође и поп да очати кољиво. На Даћи напијају: "За испокој душе брата (како му буде име; аколи је женско, а оно сестре) Бог да му Душу прости." А остали сви у глас повичу: „Бог да му душу про сти." Даћа, f. (im herse als Begentheil yon Megaha) gegeben, datum: „Да је срећа и од Бога даћа, ,,Не би жене ни носиле гаћа, Већ кошуљу докле гаће вежу. Дафина, f. 1) ber wilde Delbaum, elaeagrus angustifolia Linn. 2) Frauenname, nomen feminae. Дација, f vide данак. Даша, f. Frauenname, nomen feminae. Дашто ми ти дашто, vide што ми ши је за што. Дашчан, на, но, bretern, assinns (?). Дашчара, f.cine Breterhütte, casula asisna. Дашчица, f. dim. , даска. Два, двије (Ерц., а Рес. и Срем. две), два, men, duo. Двадесет (двадест, дваест), зап zig, viginti. Двадесети, та, то, ber ¿wanzigite, vigesimus. Двадест, vide двадесет. decimus. Дванаесторо, ein 3wölf (ein Dußenð), duodecim. Двери, f. pl. врата на олтару (у цркви), діе Itarthüre, porta adyti. Двеста, (Рес. и Срем.) vide двјеста. Двизак, m. ein zwenjähriger віддет, aries bimus. ДBска,f.ein zweijährigesSchaf,ovis bima, Двјеста, (Ерц.) meyhundert, ducenti. Двогоче, ета, п. н. п. ждријебе, или mene, zwey Jahr alt (vom Füllen oder Двогуб, ба, бо, zweifa, duplex. Двојити, им, v. impf. trennen, ent Двоколице, f. pl. ein zweiräberiger Ba gen, rheda birota, Дв бличан, чна, но, meizung, duplex. Дволичење, п. дав Доррегеден, диplicitas: Ми Его има девет годиница Како дворим Цара у Стамболу Добриште, п. Set, mo eint ein gof geween (bic Ruinen), ruinae palatii. у Поцерини, у Шабачкој наији, има село Двориште и код њега близу задние, које се зову Милошева коњушница. Србљи онуда приповиједају да су ту били Двори деша Обилића. Они доводе и друге свједомое да је Милош из Поцерине, н. п. У Дворишту има један стари гроб с великим каменом чело главе; онуда Србљи говоре да је то гроб Милошеве сестре, и приповиједају да је онђе плијевила шеницу, па је убио Милощ с Тројанова града (то је гошово као с Герзелеза у Шорокшар, вли с Банстола у намастир Кобиде) буздованом, зашто је мислио да је кошута. - У Поцерини има Једна ријека, која се зове Нечаја, и близу ње поље, које се зове Пустопоље. Сад они доказују да је послије Косовске битке дошао гласоноша с Косова и нашао Милощеву мајку на тој ријеци код оваца, па јој рекао: „Што не чајеш Милошева мајко? Оби овце у то пусто поље: Милош ти је јуче погинуо И од тада је остало Пустопоље и ријека Нечаја. Даркиња, f. bie lufmätterin, mini stra: „А белој дворкињи „Бурму позлаћену Дворски, ка, ко, of, aulicus. Дв струк, ка, ко, smsifah, Doppel, duplex. Двоумиши, им, v. impf. ¿weifeln, 2n= tand haben, dubito. Двоумљење, п. дав Зweifeln, dubitatio. A!interj. 1) der Laut, um das Saum Дебљање, п. дав Didmerben, pinguescentia (?). Дебљати, , ам, v. impf. Dick werden, pinguesco. Дебљина, 1) bie Diđe crassitudo. 2) die Fette, pinguedo. Дева f. vide камила. Дева, f. 1) (ст. Рес. и Срем.) vide де. војка: * „Ој дево девојко! „Млого девовала £) Frauenname, nomen feminae. Давање, п. (Рес. и Срем.) vide дије am Деветак, шка, т.бав Reuntel, nonae. Деветнаести, та, то, ber nецизеђи te, undevicesimus. Деветнаесторо, ein Пензеби, поет decim. Девето, тога, n. baš Meuntel, nonac. вовање. Девовали. девујем, (Рес. и Срем:) vide ђевовати. Де ојачки, ка, ко, (Рес. и Срем.) тіде ђевојачки. Девојка, 1. (Рес. и Срем.) vide ђевојка. Девојчење, п. (Рес. и Срем.) vide ђе. војчење. Девојчин, на, но, (Рес. и Срем.) viде ђевојчин. Девојчина, f. augm. . девојка. Девојчити, им, (Рес. и Срм.) vide ђевојчиши. Девојчишисе, имсе, (Рес. и Срем.) Деде (таф, таф), age: деде га 30- Дедовина, f. (Рес. и Срем.) vide e Дејан, т. Таnnšname, nomen viri. Делење, n, vide дељење. "Онда рече дели РадивојеДелибаша*, m. Oberiter der Leibmage, praefectus praetorianorum, Делибашин, на, но, деё делибаша, delibassae. Делиград, m. (Marrenftabt) feit 1806. eine Schanze der Serben (6anзy Haa) gegen die Türken. Делија, m. 1. ber Seibfolbat, miles praetorianus, delia. 2) Krieger übers haupt, miles, cf. јунак: „Ој Бога ти незнана делијо Делијин, на, но, деš Delia, deliae. Делијнски, ка, ко, 1) н. п. калпак, љење. Свакога били запа Дељкање, n. dim. 9. дељање. Дељкати, ам, dim. 9. дељати. Дембел*, т. љенивац, који од лијености ништа не може радити. Кажу да Турски цар дембеле рани и одијева, али најприје огледају јели управо за дембеле : да не би могао што радити. Тако су под двојицом, што су дошли да и узму у дембле, лили рогожину (да виде шта ће радити), онда један од њи рече ономе другом: „устани да сиђе мо с ове рогожине, изгорећемо" А онај му одговори: „ћути Богати! како те не мрзи говорити? ,, Онда овога узму у дембеле, а онога, што је рекао да устану, оћерају, и кажу му да он није за дембеле. Деме, ета, п. vide нарамак. Демир - капија*, f. дав eiferne Zhor (in der Donau), porta ferrea (in Istro): |