Page images
PDF
EPUB

percutio; дернуо, еr bаt іng Сrав деbiffen, 1 ДЕСПЕТ, m. 1) нешто ми би за деспет, т.ј. учини ist verreckt (vom Türken).

ми се криво, као да ми је неправда учињена, ДЕРЖАВА, f. Das Plärren, ploratus: стоји га Unrecht, injuria, 2) vide пркос: Деспеш бадерњава.

би душу губн. ДЕРТ”, m. vіdе брига:

| ДЁспинА, f. Seauenname, nomen feminae, ДkОд дерша ме забољела глава

ДЁспињА, опора. ДEPTли*, adj. indecl. (сотр. дертлији, ја, је), дӯспот, т. 1) беr Despot, despota (3 itel eini: vidе жалостан, брижан:

ger serbischer Regenten): Откуд не ћу дерами бити —

Друго табор десиоща Угљеша Держлија сам него паша

2) Rangname, nomen viri. 3) (у Сријему) AÈPYAA, f. coll. (schimpflich) die Kinder, pueri : снахе зову дјевера. ef. златоје. дЁРЧЕ, чета, т. (у Бачк.) vidе дериште. JÈCTIOTOB, a, o, des Despoten, despotae. дёСЁт (десет), зери, deceni.

| дӯспотовина, f. 1) Sag Depotat, despotatus. ДЕСЁТАК, тка, т. 3) десето што се даје спа- 2) Despotenstift, monasterium a despota fun

хији, беr Зеђeno, decimae. 2) dim. E. десет : datum ut Крушедол. дај мн десешак пара.

AÈCHOTOBAT, m. Despoten-Sohn (als Zuname), ДЕСЁТак, десетака, т. 3) беr Зebner, numus. filius despotae : 2) н. п. коњ, зефnjibrig, decennis.

Разбоље се Десиошовић Јово — ДЕСЕТАкињА, f. ein Sap von sehn fimern, dolium ДЁСпотовиця, f. 5) Sie Seau eines Despoten, uxor ДЕСЕТАЧКА, decem amphorarum, cf. десе- despotae. 2) Fluß aus dem PyAnak-Gebirge торка.

in Serbien. дЁcЕТЕРО, vidе десеторо.

ДЁспотскй, кa, кo, Deёpoten-, despotarum. AÈCÊTÀ, Tâ, tô, der zehnte, decimus.

|ДЁспотство, п. баѕ Despotat despotatus, ДЕСЕТИНА, f. 3) беr iente s beit, pars decimа.

деспотовина : 2) (у Далм.) беr 3ebene, decimae, cf. десетак. Мало л' ти је десиоасива твојега 3) ein 3eben, decem (feat. une dixaine) : де- дӯсти, дедём (денем), (нст.) vidе дјести. сетина људи.

ДЁСти, дёдём (дёнём), (ист.) vidе дјестн. десётица, f. н. п. банка, нан карта, ein Зер. ДЕТАо, тла, m. (нст.) vidе дјетао.

ner (Papiergeldes oder im Kartenspiel), dece- AÉTE, Aèrera, n. (act.) vide Anjere. narius, valens decem.

ДЁТЕлинА, f. (нст.) vidе дјетелина. ДЕСЕТковањЕ., п. Ва Зеђent-einfammeln, colle- ДЕТЁнцE (детенце), цета, n. hyp. p. дете. ctio decimarum.

|ДЁТЕТИНА, f. (нст.) vidе дјететина. ДЕСЕТКОВАти, кујем, v. impf. и. pf. н. п. вино- ІДЁТЕШЦЕ, цета, п. vіdе детенце.

град, Ben Sehens einfammeln, colligo decimаs. ІДЕти, (у ц. г.) слободно, erlaubt, lieet: AÈCÊTÔ, ôra, n. adj. der Zehent, decimae, cf. Ae- Јел” дешлећн според ње сетак.

дётинци, детинаца, m.pl. (нст.) vidе дјетинци. ДЕСЕТОРИЦА, Г. 2Injahl pon jebn, decem, decuria. |ДЕтињ, ња, ње, (нст.) vidе дјетню. десётӧРКА, f. vіdе десетачка.

| ДЕТиња волЁст, f. (ист.) vidе дјетиња болест. дЁcЕТоРО, gehn, decem. cf. двоје.

| ДЕТИЊЕЊЕ, п. (ист.) vidе дјетињење. ДЕСЕЧАни, на, но, н. п. брдо (женско), auf | Дётињй, ња, њё, (нст.) vidе дјетињи. jehen eingerichtet, denarius.

ДЁтињити, њйм, (ист.) vidе дјетињнти. ДЕСЕЧАР, десечара, т. Ver Зеbеntfammler, dе- дётињски, ка, кӧ, (нст.) vidе дјетињски. cimator. .

ДЕтињство, п. (нст.) vidе дјетињство. AÈCHMÂIP, m. Mannsname, nomen viri: |ДЕтити CE, дётим се, (нст.) vidе дијетити се. Он дозива слугу Десимира

ДЕтит, т. (нст.) vidе дјетић. ДЁсити, дёсӣм, v. pf. кога, treffen, offendo. ДЁТ лит, т. (нст.) vidе дјетлић. ДЁсити CE, дёсӣм се, у. е. pf. 1) гдје, fit, to: 1дёЦА, f. (ист.) vidе дјеца.

bei bеfіnsеn, adsum: ја сам се онда ондје де- ІДЕЧАК, дечака, т. (у војв.) Ser Snabe, puer. сно. 2) fih bеgедпеп, occurro: ја сам се с ДЕЧАНАЦ, нца, т. калуђер нз Дечана. њим десно, ми смо се десилн. 3) bei per ДЕЧАни, m. pl. намастир у Метохији (код Прнбаnѕ fein, praesto esse: удијели ако ти се зрена). Срби приповнједају да је Дечане десило! У ситно се не десило, а у круті- краљ (пошто му је отац извадно очи но немам (каже се ушали кад би треба- објесно на концу више градскијех врата) ло кога дариватн).

нзишао слијеп ушетњу на града (Приздѣсни, на, но, кефt, dexter ; држати што у рена), па га опазно светя Аранђел и са десној руци, für fiber.

жалило му се, па се створио у орла и додӯсни, десни, f. pi. Bag Sleifф ит pie Ototjäs- летно те украо његове очи изнад врата и ne, gingivae pars quae est circa dentes molares.

даровао му их, и рекао: „одёчи очи”. Ондӯсница, f. Die Rebte, dextra.

да краљ прогледао, и на оном мјесту наAÈCHO, rechts, dextra.

чинио Дечане: дѓcПА, f, hур. р. Деспина.

Да видите високе Дечане

нски

[ocr errors]

вати,

bae genus.

nus,

ДЕЧАнскӣ (Дечанскӣ), кa, кo, von Дечани. ІдиВЕРИВАТИ, диверујем, (зап.) vidе дјевери-
ДЁчин, а, о, (ист.) vidе дјечин.
ДЁчинА, f. vіdе дечурлија.

дивёРИти, рим, (зап.) vidе дјеверитн. ДЁчиЦА, f. dim. . деца.

дивЕРИчит, m. (зап.) vidе дјеверичић. ДЁчко, т. vіdе дечак.

дЙВЕРИчНА, f. (зап.) vidе дјеверична. ДЕЧЎРЛИЈА, f. augm. . деца.

дЙВЕРов, а, о, (зап.) vidе дјеверов. ДЁША, m. (нст.) vidе дјешо.

дивЁРСкй, кa, кo, (зап.) vidе дјеверски. ДЁшли, дёшлӣ, f. pl. (у Ц. г.) vidе десни. дивЁРСтво, п. (зап.) vidе дјеверство. ДЁШЊАК, дешњака, m. марјаш, или петак, на диВЁРУНША, f. (зап.) vidе дјеверуша.

којему Богородица држи Христа на десној дивЁРУшин, а, о, (зап.) дјеверушин. руци, ein Oiebenzehnertut worauf unfеrе gie: дивижљИЦА МАЛА, f. (у Дубр.) Пrt Pflange, herbefrau mit dem Christus Kinde im rechten Ar: me vorkommt. Solche werden den Kindern um AÀBH3MA, f. Königskerze, verbascum Thapsus L. Ben pals gebunten, wie bie bullae bei Sen X- дивина, f. (у ц. г.) Bilobeit, feritas: задаје mern, numus B. M. V.

месо (н. п. од дивокозе) дивином. Aů, vide rau (mit allen Ableitungen).

ANBUT*, m. das Schreibzeug, supellex scriptoria. дЙБА, f. vіdе дива :

дивити CE, дивим се, у. r. impf. коме или Двије дибе, четири кадифе

чему, fіф филдеrn, miror. дЙБРА, f. као кнежина између Арбаније има- дивица, f. (зап.) vidе дјевица.

ћедоније.Ја сам на Цетињу видно два чо- дивKA, f. 2rt Seuergemeђе, teli jaculatorii geвјека из Дибре, који су доста добро гово

cf.

диљка : рили Српски, само што су у гдјекојијем Преко крила дивка позлаћена ријечима заносили на Бугарски, и казива- дивлИЈА, f. eine airt Langer, enger Slinte, dintae ли су ми да онамо има много села по ко- genrs. јима људи говоре онако као и они и зову дивљАк, дивљака, т. н. п. човјек или вепар,

се Срби, као и они што су говорили да су. 1) der Wilde, homo ferus. 2) das Wildschwein, див, m. (pl. дивн, дивови, дёва, дивова) ber aper. . Rieje, gigas :

дивљАКА, f. т. ј. јабука, крушка, беr роl= Али у њу седамдесет дива

apfel, die Holzbirn, pomum silvestre, pomus дивА, f. (зап.) vidе дјева:

silvestris (Baum un ruФt), cf. дивљакиња. Диво дивојко, ти се не удала

| дивљА КАФА, f. Die Seigbobne, lupinus hirsutus. дӣВАН, вна, вно, )) munkerbar, mirabilis. 2) њип: дивљАкињА, f. vіdе дивљака : der schön, perpulcer.

За јабуку дивљакињу дйван”, дивана, т. 1) Ser Xath, bie Xatb8per: дивљАН, m. у приповијеци велики човјек с јед

fammlung, senatus (?), consilium, cf. сабор нијем оком наврх главе. cf. див. вијеће:

дивљАЊЕ, п. бав 28itofein, ferocitas. Под оружјем на диван нзиђе

дивљА ПЕРУНИКА, f. 2BaTerfфwertlilie, iris pseuРодитељи пород погазили,

dacorus. ІЦрн им био образ на дивану

дивљАти, љам, v. impf. wіlе fein, ferus sum, Пред самијем Богом истинијем

ferocio. 2) pie untеrrерипд, colloquium, cf. разговор. І дивљА тиквА, f. (у Дубр.) бie Giftrube, bryonia. AHBAHÀHA*, f. die Altane, der Altan, podium. AB.DÂY, f. 1) die Wildheit, feritas. 2) das WildдиваниЈА“, f. ein balker Carr, semicaptus mente. pret, ferae, caro ferina. диванитн, диваним, v. impf. 1) vidе разгова- дивљАЧАН, чна, чно, н. п. земља, mits, wift,

рати се. 2) (особито у Хрв, и Далм.) vide terra inculta, barbara. . говорити.

дивљАЧЕЊЕ, n. vіdе дивљање. диван-КАБАНИЦА, f. (ст.) per Xatbвтаntel, pal- дивљачинА, f. augm, p. дивљач. lium :

| дивљачити CE, дивљачём се, v. г. impf. vide Ком је кућа диван-кабаница,

дављати. Мач и пушка и отац и мајка

дивљА ШАФРАњИКА, f. Commerflodenblume, Огрнуо диван-кабаницу

centaurea solstitialis. дивански, (у ц. г.) н. п. свршити што, т. ј. дивљЁЊЕ, n. Die 2Зефипреrung, miratio.

на збору, у договору, іn bеr Зеrfammlung, дивљЕТИНА, f. Sas 2Bilofen, pellis ferina : Berathung, coram senatu.

Постављене морском дивљешином дивањЁЊЕ, т. 1) vidе разговарање. 2) vidего- дивљй, ња, љё, wife, ferus, silvestris. ворење.

дивљЙ КАРАНФHл, m. Die 23&felnelfe, dianthus дивённЦА, f. (зап.) vidе дјевеннца.

armeria. дивЁР, дивера, m. (зап.) vidе дјевер. дивљи лін, т. vіdе Богородичин лан. дивЁРАК, pкa, m. hyp. р. дивер. cf. ћеверак. дивљЙНА, f. (у Ц. г.) vide дивина. дивЕР-БАША, m. (зап.) vidе дјевер-баша. дивљи сдмит, т. (у Сријему) Ser $rofфwurm, дивКРИВАЊЕ, p. (зап.) vidе дјеверивање. cf, жабић.

дивнА, f. Trauenname, nomen feminae.

pferdes), frena, i. e. die Riemen am Zügel, дивоваЊЕ, n. (зап.) vidе дјевовање.

cf. дизгин, вођице. дивовити, дивујем, (зап.) vidе дјевовати. дизгин”, т. vіdе дизген: дивоЈАчки, ка, кӧ, (зап.) vidе дјевојачки. Па он шњима из дизгина иде: дивоЈАштво, n. (зап.) vidе дјевојаштво. дизгуст, m. (у прим.) Der Bikervile, taedium : дивоЈКА, f. (зап.) vidе дјевојка.

Когоћ има густа има ндизгусша. дивојче, чета, п. (зап.) vidе дјевојче. диздАР, диздaрa, m. Sеt ѕhоrwаrtеr einer XeдивојЧЕЊЕ, п. (зап.) vidе дјевојчење.

stung, janitor arcis. дивојчин, а, о, (зап.) vidе дјевојчин. диздАРАЦ, рца, m. hyp. р. днздар: И ако је мој дивдJчинА, f. augm. е. дивојка.

мали градац, али сам ја у њему диздaрaц. дивојчити, чим, (зап.) vidе дјевојчити. диздАРЕв, а, о, vidе доздаров. дивојчити ск, чём се, (зап.) vidе дјевојчити се. диздАРЕВИЦА, f. vіdе днздаровница. дивдучиЦА, f. dim. и. дивојка.

| дизДАРЕВИЦА, f. извор у Рудничкој планини. дивдJЧУРА, f. augm. р. дивојка.

диздAPов, а, о, без днздар, janitoris. дивојЧУРИНА, f. vіdе дивојчина.

дизДАРОвица, f. Die Pfürtnerin, janitrix, janiдивокозА, f. Die Gemfe, capra rupicapra Linn.

toris uxor. дивОР, m. (ст. у Ц. г.) ваља да је мјесто ди-диздAPCKй, кa, кo, Pfürtner=, janitorum. ван (разговор, скупштина):

дизИЈА, f. vіdе низ : Узраса' је зелен бор

Дај ми, Боже, дизију дуката, уз Алагин био двор,

Да ја купим иглу. од биљура Ту је кмество и дивор

дизлУКЕ, дизлука, f. I Овдје би рекао човјек да је дивор (мјесто дизлуци, дизлука, m., pl. vіdе тозлуке. диван ?) за то узето да се сложи са двор ; дЙЈАЊЕ, n. vіdе дихање. али сам ја још као дијете у Лозници слу- дЙЈАти, дишём (гдјекоји говоре и дијам), шао гдје се пјева:

vidе дихати. Мађисторе, моја медна уста!

дилЁВАЊЕ, п. (јуж.) сав хрип, рintђип, біn: Остала ти твоја школа пуста !

legen, positio. Пуштај ђаке на дивор сокаке

дилЁВАти, дијевам, v. impf. (јуж.) tbun, pono, дивоРог, а, о, у загонеци: Диворога крава соllоco : Куда дијеваш ти толике новце ?

из висока пала, сва се распрашила, а теле (дилёвбЈКА, f. у пјесми (да се испуни врста) сачувала.

мјесто дјевојка: AHBÒTA, f. die Wunderschönheit, mira pulchritudo. Онога ћу бити дијевојка дивош, Дивоща, m. село у Сријему : Коқша Кад виднла Мара дијевојка из Дивоша.

дЙЈЕЛ, m. (јуж.) (рі. дијелови) ) bеr 3 beit, porдивски, кa, кo, Riefen-, тобт диви :

tio: Кога нема на дијелу, нема му нн дијела. Док дођоше удивску планину

2) der Berg, mons: y3 Aujen, bergan, Ha Ayrom дивчи-БАРЕ, f. р. некакво мјесто у Маљену. дијелу (у Церу зове се једно брдо Дуги дивчик“, т. vіdе дилчик.

дијел), cf. део. дигнути, нём, vide дићн.

дизвлити, дијелим, y. impf. (јуж.) ) theilen, дигнути cЕ, нём се, vide дићи се.

divido. 2) просјаку, (бет Irmen) Imofen дйд, m. (зап.) vidе дјед.

geben, austheilen, largiri stipem : ko npoch дидётинА, m. (зап.) vidе дједетина.

не дијели. дидинА, m. augm. у. дид.

дизвлити ск, дијелим се, v. e. impf. (јуж.) дйдов, а, о, (зап.) vidе дједов.

fich theilen (in etwas), divido. дйдовинА, f. (зап.) vidе дједовина.

диЈЕЉЕЊЕ, п. (јуж.) 1) бав 3 beilen, divisio. дйжBA, f. (у Хрв. у кршћ.) vidе крављача. 2) das Wustheilen des Almosens, largitio stipis. дӣЖДЕВИЦА, f. (у Сарајеву) vide дaждевица. диќТЕ, дјетета југоз., а јуж, feшeша), п. дйзало, m. Bеt bebet, qui levat: Спремо за das Kind, filius aut filia.

дизама (јемaц, т. ј. зао за горега или за днЈЕтити ск, дијетим се, v. r. impf. (јуж.) једнака : један спрема с пута, а други kindisch sein, pueriliter facio. диже, т. б. обојица краду).

дЙКА, f. (voc. дико) ) Ber Otola, gloria. 2) (у дизањЕ, n. Bas beben, lеvаtiо.

Бачк.) vidе драго: дйзАти, дижём, v. impf. 1) beben, lеvo. 2) зви

нађнкала трава, jepje, auftreiben, excitare, cf. крeтати : Нека фика, покосиће дика и одоше у лов у планину,

Дика плава, ал' је срцу драга — Они дижу тице јаребице

дикАЊЕ, т. vіdе дичење. дизATн CE, дижем се, т. г. pf. ji erbeben, con- Гдикати се, дикам се, v. impf. (у ц. г.) vide surgo, existo.

дичнти се. дизга", f. vіdе крајац.

дйкиЦА, f. dim. . дика. Слабо се чује у дизген*, m. од узде они каишн што се држе говору, него се припијева у пјесмама по

у рукама кад се јаше, бie 3ügel (bes Reit- Земуну и по Новом саду, н. п. :

Купнћу тн, дикице, сукњу од партала, | димити, мім, v. impf. rau, maфet, fumo.

и кецељу, дикице, дебелога веза — дймити CE, ми се, у. г. impf. rauen, famo. дикица, f. (у Сријему) bornige pigtlette, xan- димитРИЈА, m. Demeter, Demetrius. thium spinosum.

димЙТРИЈЕ, дйкЛА (Дикла), f. 3) Seauenname, nomen femi- димишкИЈА, f. vіdе димишћија:

nae. 2) (по зап. кр. особито у кршћана) и да пaшeш сабљу димишкију vidе дјевојка: Што дика навикла то не- димишниЈА, f. т. ј. сабља, Damascener-Cabel, вјеста не одвиче.

acinaces Damascenus, cf. димишкија, днянсдико, m. (зап.) һур. р. дид.

кија, демешкиња, демишкиња : AUKOCABA, f. Frauenname, nomen feminae. Трже Турчин сабљу димишбију дйл, m. (да ли није мјесто див?):

димлЙЈАш, димлнјаша, т. Sеr 'димлнje trägt Каква дила водни од планинах

im Gegensaße von dem Landbewohner), braдйл, m. (зап.) vidе дијел.

catus. дилАЦИЈА, т. (зап.) vidе дјелација.

димлнЈЕ, димлија, f. pl. vіdе димије. дилБЕР*, m. per Güne, Sie Офüne, pulcher, димљак, т. vіdе димњак: pulchra:

А погледа на димњак на кулу Сви дилбери, мог дилбера нема — димљЕЊЕ, п. 1) бав Xaud)-тафеn, fumatio. дильЁРЧЕ, чета, п. (ст.) dim. р. дилбер: 2) das Rauchen, fumatio.

Ја јој реко: добар вече дилберче — димљив, а, о, н. п. ракија, réифеrіg, famosus. дильЁРчит, m. (ст.) dim. р. дилбер : AHMHULA, f. die Rauchfangsteuer (an den BiОј ћевојко дилберчићу!

schof), vectigal pro fumario. убијелу белнучићу.

AÀMHÂK, m. der Rauchfang, Schornstein, fumaдилкушицА, f. vіdе делкушнца.

rium, cf. димљак, комин. дило, п. (зап.) vidе дјело: Какво рило, такво дймЊАЧА, f. Strkrаиф, fumaria officinalis.

дило. У овој пословици говори се овако дин*, m. Ser Claube, fides, cf. вјера, закон:

и по осталнјем крајевима према рило. А тако ми дина и нмана ANAYAK*, m. die Stange (bei der Kunkel und ANHẬP, m. 1) Urt kleine Münze, numi genus ;

der Schnellwage), pertica (ua AHAYAKy rope динар је колико највећа пређашња пара, стоји башлук, око којега се навија повјес- али је у броју од прије био мањи од памо, а доље се дилчик забоде у коло, и то ре: динар није новац Турски; него неје све у варошке преслице):

какав Хришћански (Дубровачки или МлеМобарице моје другарице!

тачки, чији ли је) и за то га је од паре Удрите га колом и дилчиком

ласно было распознати, кад су у женскога дйЉАЊЕ, п. (зап.) vidе дјељање.

мала лијепа уста, рече се: као да су дидйЉАОНИЦА, f. (зап.) vidе дјељаоница.

наром прорезана. У врачању кажу да дйЊАти, љам, (зап.) vidе дјељатн.

би динаром ваљало заклати змију или друдйЊАЧА, f. (зап.) vidе дјељача.

го што ; диљЁ, vidе даље: Што пас дуже на репу то За два плава не би гроша дала, овце све дифе.

За млинара не би нн динара дӣљКА, f. (ст.) дуга пушка, ein Langes Seu: За брата би црне очн дала, ergewebr, telum jaculatorium longius :

А за драгог не би ни динара Држе дуге преко крила диљке

2) (у Рисну) садашња Аустријска крајцадйЪКАЊЕ, n. dim, p. днљање.

ра, беr #fterr. Wreuger. 3) (по југоз. кр.) pl. дйЉКАТи, кам, dim. b. диљатн.

динари, бав Selo, pecania, cf, новци, јаспри: дим, m. Ber Raum, fumus.

нема динара. димАРИНА, f. (у Босни) vide димница (онамо дЙНАРА, f. планина у Далмацији (на Турској

се и други некакав данак који се даје међи близу Книња), ein Berg іn Dalmatien, Турцима, зове димарина).

mons Dalmatiae : дЙМАЊЕ, п. vіdе духање.

Газе Турци Динару планину — дймАти, димам (димљём), v. impf. vіdе духати. АннАРИт, m. dim, p. динар. димнЈЕ, димӣja, f. pl. fаngе un weite pojen динӣГЛА, f. (у Далм.) vidе подланица 2.

рот Іeiten gefärbten Zeug, braccae, cf. дим-динути, динём, vidе дихнути.
лије. Димије су од плаветна платна или динути, динём, vide дистн.
од свиле, а кад би биле од чохе онда би динути, нём, vide дисти.
се звале шалваре.

дйЊА, f. (pl. gen. диња) ) Sie Relone, pepo. димЙРЛи*, adj. indecl. vіdе гвозден:

2) (у Боци) vidе лубеница, cf. пипун. На авлиjу димирли капнју —

дињицА, f. dim. р. диња. димйскИЈА, f. т. і. сабља, vide димишћија: дињКА, f. некако црвено грожђе, rother Sta= О бедрици сабља димискија -

miner, vitis apiana. дймит, m. (у нах. Рудн.) потпунити димнтом дйо, дијела, (јуж.) (у везењу).

m, vide дијел. дйо, дила, (зап.) 3m

њача.

дидвА, f. (јуж. и зап.) bie & beitung, distributio. |дйхТАТИ, дишћем, v. impf. (по југоз. кр.) viдидницА, f. (јуж, и зап.) per 2Intheit, portio : дн.

de дихати: оница земље.

Hнти мнче ни душицом дишће диплЕ, дйпала, f. pl. налик на гадње, али диЦА, f. (зап.) vidе дјеца.

нема прдаљке, еіnе art Тибеlfact, utriculiдйцмо, п. између Спљета и Сиња лијепо musici genus. Дипле су особито по Хрват- поље и у њему седам села (једна нурија ској и по Далмацији.

хришћанска и једна кршћанска). дйплити, лим, v. impf. Sіе диплe fpielen, cano дЙЧАн, чна, чно, rübmli, fфёп, gloriosus. utriculo диплe dicto. .

дйчёЊЕ, n. Вав Шtolifein, Sas Otolaтaфen, suдипЉЕЊЕ, n. Das Opielen bеr дниле, utriculi дип- perbia, gloria. ne dicti cantus.

дйчин, а, о, (зап.) vidе дјечин. дЙРА (дйра), f. (у Херц., а у Дубр. дира) ру- дичин А, f. augm. р. днца.

па н. п. на хаљини каквој (што је раз-дйчинА, f. вода у нахији у Рудничкој. cf. Садршо), баѕ gоф, foramen.

винац. дЙРА, f. (у IIум.) пут куд војска прође или | дичити, дӣчим, v. impf. кога, ftol; maфen, Ehre

Hae, Durchzug eines Heeres, transitus exer. machen, gloria (nostra) est : citus.

Што је дичан, то га име дачи дЙРАЊЕ, n. Ba8 25erbren, tасtiо.

дйчити CE, дичём се, v. r. impf. кни, чим, fi дЙРАТи, дирам, v. impf, у кога, у што, еtmas rühmen (mit Recht), stolz sein, superbio (jure). berühren, tango.

дичиЦА, f. dim. р. дица. ANPEK*, m. der Balken, Pflock, trabis genus. диЧУРЛИЈА, f. vіdе дичина. ДИРЕКАч, дирекaчa, m. (у Рисну) vidе леде- диША, т. (нст.) vide Дишо 3.

дЙНЕР", на поље! Біnаuѕ, fоrаѕ. ДИРЕКРИЈА*, f. Sеt fpanifфе & baler, numus his- диШЁРИСАти, ришем, . pf. кога, einen bin: panus.

ausschaffen (zu ihm sagen Auwep), expello дЙРЕЧит, m. dim. о. дирек.

foras. . дЙРЙнцЁњЕ, n. бав Saulengen, ociatio. | дишно, т. 1) (јуж.) һур. р. Димитрије, 2) (зап.) дЙРИНЦити, цим, у impf. (особито у војв.) hyp. р. дивер. faulenzen, ociari.

дJAк, дјака, т. (у Дубр.) vide ђак (ондје се дЙРҚАло, т. vіdе задиркивало.

дјак зове само онај који је обучен у подЙРКАЊЕ, п. dim. р. дирање.

повске хаљине; а остали се зову секулари). дЙРКАТи, кам, dim. о. дирати.

длЁВА, f. у пјесми, vidе дјевојка : дисањЕ, n. Bas thmen, spiratio.

Носиоце момке нежењене, дисАти, дишём, v. impf. atbmen, spiro, ef. ди- Пратиоце дјеве неудате јати, дихати, дихтати.

длЁВЁР, дјевера, т. (југоз.) 1) беr Офwager дисти, дидём (динём), (заш.) vidе дјестн. (0e8 Фhemannes Brucer), lеvіr. 2) ручни дједисти, дидём (динём), (зап.) vidе дјестн. Bep, der Brautführer, paranymphus, 3) der дитАО, тла, т. (зап.) vidе дјетао.

Sekundant (im Duel), amicus, adjutor: дЙТЕлинА, f. (зап.) vidе дјетелина.

Па fевери од њи одступише, дитЁнцE (дітенце), п. dim, v. дите.

А они се ударат” стадоше дЙТЕТИНА, m. augm. р. дите.

ДЈЕВЕРАК, pкa, m. hyp. E. дјевер. cf. ћеверак. дитЕШЦЕ, т. vіdе дитeнце.

дJЁВЕР-БАША, m. cf. ђевер-баша. дитинци, дитинаца, m. pl. (зап.) vidе дје. ДЈЕВЕРИВАЊЕ, n. per Brautführer fein, officium тинци.

paranymphi. дитињ, а, е, (зап.) vidе дјетињ.

ДЈЕВЕРИВАТн, дјеверујем, v. impf. и. pf. (југоз.) дитиња вдлЁст, f. vіdе дјетиња болест. Brautführer sein, sum paranymphus. дитињЕЊЕ, n. (зап.) vidе дјетињење. AJEBÈPHTH, PÂM, v. impf. zu Brautfahrer bitten, дитињй, ња, њё, (зап.) vidе дјетињи.

advocare pro paranympho : дитињити, њйм, (зап.) vidе дјетињити. Дјеверићу и Петра и Павла дитињски, кa, кo, (зап.) vidе дјетињски. ДЈЕВЕРИчин, т. (у Боци) дјеверов син снаси. дитињство, п. (зап.) vidе дјетињство.

ДЈЕВЕРИЧНА, f. (у Боци) дјеверова кћн снаси. дитив, т. (зап.) vidе дјетић.

ДЈЕВЕРов, а, о, (југоз.) 1) бев Офwagers, leviri. дитлия, т. (зап.) vidе дјетлић.

2) des Brautführers, paranymphi. 3) des Se: дити, дигнём, v. pf. beben, lеvo, ef. дигнутн. kundanten, amici. дити CE, дигнём се, v. г. pf. fib erbeben, auf-дJEBЁРСкӣ, кa, кo, Se8 дјевер, тој дјевер. steben, consurgo.

ДЈЕВЁРСтво, п. (југоз.) Sie Brautführerfaft, радйхаЊЕ, п. баѕ thmen, spiratio.

11

ranymphatus: зове ме у дјеверство. дЙХАти, дишём, v. impf. atmen, spiro, cf. ди-дJEBЁРУША, f. (југоз.) Seg 2rautführers frай,

сати: bе двоје дише, треће се пише. uxor paranymphi. дихнути, дӣхнём, v. pf. einen athemjug thun, дJEBЁРУшин, а, о, (југоз.) Ser Xray Se& Beaut= spiritum duco. .

führers, uxoris paranymphi.

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »