Page images
PDF
EPUB

„Док не нађеш два слична имена,
„Док не нађеш Стоју и Стојана,
„А обоје брата и сестрицу,
„Да зазиђеш кули у темеља,
Тако ће се темељ обдржати,

[ocr errors]

99

66

И тако ћеш саградити града.
Кад то зачу Вукашине краље,
Он дозива слугу Десимира:
„Десимире, моје чедо драго!
„До сад си ми био вјерна слуга,
„А од саде моје чедо драго,
„Ватај, сине, коње у интове,
„И понеси шест товара блага,
„Иди, сине, преко б'јела св’јета,
„Те ти тражи два слична имена,
„Тражи, сине, Стоју и Стојана,
„А обоје брата и сестрицу;

„Ја ли отми, ја л' за благо купи,
„Доведи их Скадру на Бојану,
„Да зиђемо кули у темеља,

[ocr errors]

66

„Не би л 2 нам се темељ обдржао,
„И не би ли саградили града.
Кад то зачу слуга Десимире,
Он увати коње у интове,
И понесе шест товара блага,
Оде слуга преко б'јела св’јета,
Оде тражит, два слична имена;
Тражи слуга Стоју и Стојана,
Тражи слуга три године дана,
Ал' не нађе два слична имена,
Ал' не нађе Стоје и Стојана,

20

25

30

35

.

40

45

Па се врну Скадру на Бојану,
Даде краљу коње и интове,
И даде му шест товара блага:
„Ето, краље, коњи и интови,
"И ето ти шест товара блага,
„Ја не нађох два слична имена,
„Ја не нађох Стоје и Стојана.“
Кад то зачу Вукашине краљу,
Он подвикну Рада неимара,
Раде викну три стотин мајстора,
Гради краље Скадар на Бојани,
Краље гради, вила обаљује,
Не да вила темељ подигнути,
А камо ли саградити града;
Па дозивље из планине вила:
„Море, чу ли? Вукашине краљу!
„Не мучи се и не харчи блага,
„Не мо'ш, краље, темељ подигнути,
„А камо ли саградити града;

[ocr errors]
[ocr errors]

Но ето сте три брата рођена,

„У свакога има вјерна љуба,

„Чија сјутра на Бојану дође
„И донесе мајсторима ручак,
„Зиђите је кули у темеља,
,,Тако ће се темељ обдржати,

[ocr errors]

66

Тако ћете саградити града.
Кад то зачу Вукашине краљу,
Он дозива два брата рођена:
„Чујете ли, моја браћо драга!

[ocr errors]

Ето вила са планине виче,

„Није вајде, што харчимо благо,

50

55

60

65

70

75

80

[ocr errors]

Не да вила темељ подигнути, „А камо ли саградити града; Још говори са планине вила : Ев’ми јесмо три брата рођена, „У свакога има вјерна љуба,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Чија сјутра на Бојану дође „И донесе мајсторима ручак, „Да ј у темељ кули узидамо, Тако ће се темељ обдржати,

[ocr errors]

85

[ocr errors][merged small][merged small]

„Но јел’, браћо, Божја вјера тврда,

„Да ни један љуби не докаже,

[ocr errors]

Већ на срећу да им оставимо, „Која сјутра на Бојану дође?" И ту Божју вјеру зададоше, Да ниједан љуби не докаже. У том их је ноћца застанула, Отидоше у бијеле дворе, Вечераше господску вечеру, Оде сваки с љубом у ложницу. Ал' да видиш чуда великога! Краљ Вукашин вјеру погазио, Те он први својој љуби каза: „Да се чуваш, моја вјерна љубо; „Немој сјутра на Бојану доћи „Ни донијет ручак мајсторима, „Јер ћеш своју изгубити главу, „Зидаће те кули у темеља.“ И Угљеша вјеру погазио, И он каза својој вјерној љуби: „Не превар' се, вјерна моја љубо!

95

100

105

110

66

„Немој сјутра на Бојану доћи
„Ни донијет мајсторима ручак,
„Јера хоћеш млада погинути,
„Зидаће те кули у темеља.
Млади Гојко вјеру не погази,
И он својој љуби не доказа.
Кад у јутру јутро освануло,
Поранише три Мрљавчевића,
Отидоше на град на Бојану.
Земан дође да се носи ручак 1°),

19) Од стиха 121 —178 једни и оваку пјевају :

Ал, да видиш две госпође младе,

Две госпође, обе постарије :
Једна узе убељено платно,
Па га носи опет да бијели,
И одлази тамо на белило,
Тамо оде, више не долази ;
Друга узе лијепе руменџе,
Па одлази на воду студену,
На води је жубор отворила,
Па ка двору више не долази ;
А не може Гојковица млада,
Јера има чедо у колевци
Врло младо од месеца дана.
Прође време госпоскога ручка,
Најзад уста њина стара мајка,
Te позива младе измећарке,
Да однесе ручак на Бојану ;
Ал' говори Гојковица млада :
„Седи,“ вели, наша стара мајко,
„Те ти њијај чедо у колевци,

[ocr errors]

,. Да ја носим господскога ручка ;

115

120

A

А редак је госпођи краљици,
Она оде својој јетрвици,
Јетрвици, љуби Угљешиној:
,,Чу ли мене, моја јетрвице!
„Нешто ме је забољела глава,
„Тебе здравље! пребољет не могу;
„Но понеси мајсторима ручак.“
Говорила љуба Угљешина:

[ocr errors]
[ocr errors]

,Од Бога је велика греота,

,, А од људи зазор и срамота,

„Код три снае да ти носиш ручак."
Онда оста њина стара мајка,
Те да њија чедо у колевци,
А устаје Гојковица млада
И позива младе измећарке,
Те однесе госпоскога ручка;
Кад је била на воду Бојану,
Угледа је Мрњавчевић Гојко,
Он потрча, те сусрете љубу,
Па је десном руком загрлио,
Целива је у бијело лице
Па он рони сузе од очију,
Јоште љуби тако говорио :
„Љубо моја, велика жалости !

„Да л' не видиш, где си погинула ?

[ocr errors][ocr errors][merged small]

125

« PreviousContinue »