Page images
PDF
EPUB

девојчура, f. augm. p. девојка. [vidе де- делӣјнекӣ [делијски), кa, кo, н. п. калпак, девојчурина, војчина].

ber делије, то делије: на делијнску, т. ј. дегенев,* m. (рі. gen. дегенёка) Ser Brügel као што је у делија, паф 24rt Ser делије,

(meistens auf die Fußsohlen), verber [vide 6a mоrе tоу делије: На делијнску перчин тина 2]: ударили му педесет дегенска.

оставила Овако се каже и: на хајдучку. дёд, m. (ист.) 1

cf. братска. дёда, т. (у војв.)) vidе дјед.

| делијнство, п. vіdе јунаштво: Ти не купи свате дёдаг, m. (у војв. по варошима) ein биттеr

по хайнству, Но покупи свате по делијнSleri, Dummtopf, stolidus. [cf. тетак 2; лудак).

ству деде, таф, таф, age [vidе дела): деде га делӣјекӣ, кa, кo, vidе делијнски. зовни; де де ти то узми. cf. де.

деликанлија,* т. vіdе момак [1]. [дедер, vidе дела; види ѕ. у. дер 2].

делилук,* m. Tojjаrt, superbia [vidе охолост]. дедётина,

дёлити, делйм, (ист.) vidе дијелити. дедина, Ј І. augm. p. дед.

дёлити се, делим се, (ист.) vidе дијелити се. дединство, п. (у Сријему) vidе дедовина. делиуставци, вака, м. р. (у Ц. г.) трећи дан дедов, а, о, (ист.) vidе дједов.

по врсном имену, оrіttеr Xag па бет Xage дёдовина, f. (ист.) vidе дједовина.

des Dauspatrones, post diem patroni coelitis Дежева, f. Berg uno Ruinen bei Нови пазар : sacrum diеѕ tеrtius. cf. уставци [2]. Код Дежеве старије дворова

делкушица [*] (тица), f. у пјесми некака тица дежмекает, а, о, unterjest, quadratus.

(чини ми се да се папагај Турски зове дил Aėjâh, m. Mannsname, nomen viri.

куш) [cf. дилкушица] : На гранчици тица дејанија, Г. (у Боци) н. ш. без стоке и сваке

делкушица дејаније, т. і. нема ништа.

дело, п. (ист.) vidе дјело. 1. декање, п. бав де-jagen, excitatio jumenti ad | дёљање, п. (ист.) vidе дјељање. progrediendum vocе де.

дељаоница, f. (ист.) vidе дјељаоница. 2. декање, у загонеци, vide [cf.) чаре.

дёљати, љам, (ист.) vidе дјељати. декати, дечём, v. impf. mit bет Воrtе де баз | дељача, f. (ист.) vidе дјељача.

Campfers antreiben, excito jumentum ad pro- дељење, п. (ист.) vidе дијељење.
grediendum yoce де: Іта га дечеш , удри | дељкање, т. dim. р. дeљaње.
га батином.

дёљкати, кам, dim. p. дељати. дёкла, f. vіdе дикла [2].

дембел,* m. љенивац, који од лијености нидёклић, m, yidе момчић.

та не може радити, беr ifaulenger , homo дёкнути, дёкнём, v. pf. einmal де јagen, in

deses [cf. дербеденица?]. Кажу да Турски

цар дембеле храни и одијева, али најприје дела, mоblаn, age. cf. де [2], деде [дедер, дер 2,

свакога огледају је ли управо за дембеле : дану, ела, нуде, нудер).

да не би могао што радити. Тако су под дёлање, т. За зрип, opus.

двојицом што су били дошли да их узму у делати, лам, y. impf. (у Хрв.) thun, facere. cf.

дембеле, запалили рогожину (да виде шта [vide) чинити [1].

ће радити), онда један од њих рече ономе делација, т. (ист.) vidе дјелација.

другом: „устани да сиђемо с ове рогожине, делёнгало, у овој загонеци: Дај ми, мати, де

изгорећемо.“ А онај му одговори: „ћути, ленгало, да се проделенгам, да изидем на

Бога ти ! како те не мрзи говорити ?“ Онда двор, да се побурам (врата и кључ).

овога узму у дембеле, а онога што је реДелеуша, f. село у Херцеговини : и до њи је

као да устану, отјерају и кажу му да он село Делеуша

није за дембеле. дели,* fujn, audax: Онда рече дели Ради- дембелисање, п. баз башІenjen, dеѕіdia.

воје дёлибаша,* m. Oberjtеr bеr Seibmaфe, praefectus) дембелисати, ишём, v. impf. faulengen, segne

otium terere. cf. дембел. praetorianorum. делибашин, а, о, без делибаша, той дела- деме[*], мета, п. vide [дењак) нарамак. баша.

Демероња, f. брдо на лијевој страни Ибра, Делиград, т. (Otarrenjtast) jeit 1806 eine change

близу Маглича, ein Berg in Cerbien, mons Ser

biae. бer Cerben (близу [Алексинца) Ниша) gegen die Türken. .

демешкиња, f. т. ј. Ворда, vide димишћија : делија ,* m. (рі. gen. делија) 1) беr feibjolsat

и припаши ђорду демешкињу без везир, miles praetorianus. Делије су све демије, демија, f. pl. (у ц. г.) [vide] димије: Коњици, и имају високе црне каре ковр

Све делије у демије паке. — 2) Жrieger überbaipt, miles, cf. [vide] демир,* 1) vidе гвожђе. 2) vidе гвозден : јунак [1]: Све делије у демије, а у коше На демир се пенџер наслонио

жита није ; Oј Бога ти незнана Делијо Демир-капија,* f. (у вјесмама) Saş eijerne Xbor делијин, а, о, без делија, бе делија.

(in der Donau), porta ferrea (in Istro) (vide

clamo де.

Нине

ДИТИ.

[ocr errors]

Бердап]: Донеси ми вина из Видина и ра- і дервентски, кa, кo, ppm Дервента: Погибе ти кије од Демир-кације

Дервентски капетан дёмин киња, f. т. і. сабља, vide димишићија: дeрвeчeњe, n. Sas jteifejein, bie bеigung, rigor.

Он узима демишкињу сабљу опојасу | дервёчити се, дервёчём се, v. r. impf. од кога, сабљу демишкињу

sich seitwärts neigen, steif jein, inclinor, extra дендерев, т. (рі. gen, дендерёка) у пјесми seriem existo, rigeo.

мјесто дегенев [vide бaтина 2): Да му даде дервиш,* дервиша, m. (voc. дервишу) 1) Туртриста дендерека

CKH kaybep, der Derwisch, monachus turcicus: дёније (бденије), n. Sіе dіgіlіеnt, vigiliae (ein Богом брате, стариші у дервишу 2) (Дер

Яirbenwort): и држаше велика Денија виш) у пјесми некака планина: Док бијела 1. дёнути, дёнём, vide [1] дести.

покликнула вила Из Дервиша зелене пла2. дёнути, денём, vide (2] дести.

3) од гвожђа као шиљак у чизмара, дењак, њка, m. ein Binsel, fascis; auf ein Cat опанчара и һурчија, бie jrieтe, fistula ѕutoBaummоllе. [cf. бала, деме, нарамак, све

ria. [vidе праљак). жањ].

дервишев, а, о, Seg Permijb, monachi turciсi. дёо, дела, п. (ист.) vidе дијел: Oј на делу дервишина, f. augm. р. дервиш: ид” одатле, на голем у боб се зéлени

Момак иде уз

гола дервишино део

дервишки, кa, кo, Sermijij, monachorum turдедба, f. (ист.) vide диоба.

cicorum. . дебница, f. (ист.) vide дионица.

Дердемези, m. pl. некако мјесто у Црној Гори. дёпити, пӣм, v. pf. кога, einem einen Cblag pers | дереглија, f. drt fleinereg 23ajerfahrzeug, navicu

jeset, percutio. [vidе ударити 1]. cf. лупити, lae genus. [vide vaha).
бубнути.

дереж, m. (у Сријем у) бie Brügelbat, scamnum дённа, f. (у Дубр.) здрава и дебела дјевој cui illigatur verterandus. cf. мацко [1].

чина или жентурина, ein ftarted bites xrauenдёригуша, f. (in bеr unetoote) alstrager, gulam зimmer, mulier obesa. cf. цунцупа.

radens: оскоруша деригуша: да не би ийш депнути, нём, у. pf. vide [ударити 1] де у шаку, оде та моја душа (рекао Циганин

кад је приповиједао како је хтио да изједе дёр, 1) vidе де 3: Донес' дер ми диван-каба тврду оскорушту).

ницу Навез” дер ми, војно ле! десно | дёриште, тета, п. (јфimpfli)) #ins, puer. [cf. крило 2) у пјесми мјесто де дәр [vide

дерле, дерче). дела): Љиљан горо љиљанова : Дер подигни дёрлад, f. (coll.) (у Бачк.) vidе дерчад.

дёрле, лета, п. (у Бачк.) vide [дериште) дера, f. (у Бачк.) vide струга[1]: Па за деру дерче. привезала керу

дёрнек,* m. (око Дубровника) vide [сабор 2] деран, т. (у војв.) ein junger Burjфе (peräфtli)),

сајам. puer.

дерни, нa, нo, unjelig, infelix miser [vide jaдерање, р. 1) Sag Reikent, lаcеrаtiо. [cf. буцање). дан): камо тај мој дерни брат ?

2) das Schinden, excoriatio. 3) Ваз 23lär- і дёрнути, нём, v. pf. кога, auf еtmas jblagen, re, ploratus. [cf. гoлyждрење, гуљење 4, percutio [vidе ударити 1); дерн yo, er bаt in

дерњава]. — 4) ба Rogjblagen, verberatio. Gras gebijjen, ist verredt (vom Türfen).
дерати, дерём, т. іnipf. [cf. дријети) 1) rеіреп, дерьава, f. Bas Blärrent, ploratus: стоји га дер-

lacero: нити има што јести ни дерати. [cf. њава. [vide дeрaњe 3].
буцати, цијепати 2]. 2) joinbet, excorio | дёрт,* m, vide брига: Од дерта ме забољела
[vidе гулити 1]. 3) losschlagen, verbero
[vidе тући 1. — 4) vidе глобити; види ѕ. | дертли,* adj. indecl. (comp. дертлији, ја, је),
y. смудити 2).

vidе брижан, жалостан: Откуд не ћу дердерати се, дерём се, у. r. impf. [cf. дријети Tли бити

Дертлија сам него папа се. 1)] рlаrren, ploro [cf. бриждити, гољуж- дёрчад, f. coll. (јфіmріlіt) бie #inser, pueri. [cf. дрити се, гулити се; дречати): немој се де

дерлад, чедија). рати; шта се дереш ? [— 2) vidе викати 1]. | дерче, чета, п. (у Бачк.) vidе дериште. дерач, дерача, m. Ser Дијreiger (pon einem Офjen дёсет (десет), зерт, decem. беr bеn Заип einreipt), destructor. cf. прова- 1. десетак, тка, m. 1) десето што се даје спа

хији, беr Зebeno, decimae. [cf. десетина 2, дерачина, f. (у ц. г.) што се узме кад кога десето]. 2) dim. p. десет: дај ми десс

одеру, бie Beute, spolia. [vidе плијен 1]. cf. так пара. [cf. десетина 3].
одора.

2. десетак, десетака, m. 1) беr gebner, numus. дербеденица, f. (као лијенштина

2) н. п. коњ, 3ebnjibrig, decennis. ben?) der Faulenzer, homo deses: Ilujanulja u jeceràkuna, f. ein ifaß von zehn Eimern, dolium deдербеденица

десетачка, сеm amphorarum, cf. десеторка. Дервента, f. град у Босни.

дeсeтepo, vidе десеторо.

Љиљан дистак

глава

љивач.

cf. Дем

десётӣ, та, то, Ser зеђnte, decimus.

деспотовина, f. 1) Sag Depotat, despotatus [vide десетина, f. 1) беr зеђnte 3 beit, pars decimа. деспотство]. 2) Despotenstift, monasterium

— 2) (у Далм.) беr Bebens, decimae. cf. [vide a despota fundatum ut Крушедол. 1) десетак [1]. - 3) ein Sehen, decem (franz. Jèchotobuh, m. Despoten-Sohn (als Zuname), fiune dixaine): десетина људи [vide 1 десе lius despotae: Разбоље се Деспотовић Јово — так 2).

деспотовица, f. 1) Sie rац eineg Despotet, uxor десетица, f. н. п. банка, или карта, eint Зеђner despotae. — 2) [./ecuotobuya] Fluß aus dem

(Papiergeldes oder im Kartenspiel). decenarius, Рудник-(8ebіrge in Gerbie.
valens decem.
.

дёепотеки, кa, кo, Despotene, despotarum. десетковање, п. Ва Зеренд-einjammeln, collectio деспотство, п. Заз Феврotat, despotatus, cf. деdecimarum.

спотовина [1]: Мало л' ти је десиотства десетковати, кујем, Ү. impf. и. pf. н. п. вино твојега

град, Sen Bebens einjammeln, colligo decimаs. 1. дести, дёдём (дёнём), (1 денути] (ист.) vide jècêrô, ôra, n. adj. der Zehent, decimae. cf. [vide [1] дјести. 1] десетак [1].

2. дёсти, дёдём (дёнём), (2 денути) (ист.) vide десеторица, f. 21njabi poп зеђn, decem, decuria. [2] дјести. десеторка, f. vіdе десетачка.

детао, тла, т. (ист.) vidе дјетао. десеторо [десетеро), зеђn, decem. cf. двоје. дете, детета, т. (ист.) vidе дијете. десечани, на, но, н. п. брдо (женско), айј зеђен | детелина, f. (ист.) vidе дјетелина. eingerichtet, denarius.

детенце (детенце), цета, n. hyp. p. дете. [cf. десечар, десечара, т. беr gеbеntjammler, deci детешце). mator [vide преписник].

дететина, f. (ист.) vidе дјететина. Десимир, m. Діапngnate, nomen viri: Он до-, детешце, цета, п. vіdе детенце. зива слугу Десимира

дёти[*], (у ц. г.) (vide] слободно [2], erlaubt, десити, дёсйм, v. pf. кога, trejjen, offendo. [cf. licet: Јел' детлећи според ње

задесити, надесити, удесити 2, забушити 2, детинци, дётинаца, m. pl. (ист.) vidе дјетинци. задјести (задјенути) 6, застати (застанути), | детињ, ња, ње, (ист.) vidе дјетињ. затећи 1, нагодити 2, угодити 3, намјерити з, детиња болест, f. (ист.) vidе дјетиња болест. наћи 3].

детињење, п. (ист.) vidе дјетињење. десити ее, дёсӣм се, у. г. pf. 1) гдје, јi mo- детињи, ња, ње, (ист.) vidе дјетињи.

bei bеfіпбеп, аdѕum: ја сам се онда ондје детињити, њим, (ист.) vidе дјетињити. десио. [cf. затећи се 1, застати (застанути) детињски, кa, кo, (ист.) vidе дјетињски. се, нагнати се 2, нагонити се 2, намјерити детињство, п. (ист.) vidе дјетињство. се 2, наћи се 1, придесити се). 2) jic | дётити се, детям се, (ист.) vidе дијетити се. begegnet, occurro [vidе срести се]: ја сам | детић, m. (ист.) vidе дјетић. се с њим десио, ми смо се десили. 3) | детлић, m. (ист.) vidе дјетлић. bei bеr $ano jein, praesto esse [cf. приде- деца, f. (ист.) vidе дјеца. сити се]: удијели ако ти се десило! У дечак, дечака, m. (у војв.) Jer #nabe, puer. [cf. ситно не десило , а у крупно немам дечко, фркун, шипар 2]. (каже се у шали кад би требало кога да- Дечанац, нца, т. калуђер из Дечана. ривати).

Дечани, m. pl. намастир у Метохији (код При1. дёсні, на, но, rekt, dexter; држати што у зрена). Срби приповиједају да је Дечански десној руци, für jiber.

краљ (пошто му је отац извадио очи и обје2. десни, дёсий, f. pl. Sag leiјф и бie Stot сио на концу више градскијех врата) изи

zähne, gingivae pars quae est circa dentes шао слијеп у шетњу иза града (Призрена), molares. [cf. дешли).

па га опазио свети Аранђел и сажалило му десница, f. Die Hebte, dextra.

се, па се створио у орла и долетио те украо дёсно, rett, dextra.

његове очи изнад врата и даровао му их, Десна, f. hyp. р. Деспина.

и рекао: „одёчи очи.“ Онда краљ прогледеспет, m. 1) нешто ми би за деспет, т. ј. дао, и на оном мјесту начинио Дечане: Да

учини ми се криво, као да ми је неправда видите високе Дечане учињена, Иnrett, injuria. — 2) vide пркос: дечански (Дечански), кa, кo, pon Дечани. Десиет баби дуу губи.

дёчин, а, о, (ист.) vidе дјечин. Деспина, f. frашептате, nomen feminae, Д- дечина, f. vіdе дечурлија. Деспиња, слоvа.

дечица, dim. p. деца. деспот, т. 1) беr Despot, despota (Bitel einiger | дечко, т. vіdе дечак. jerbijcher tеgеntеп): Друго табор деспота Уг- 1 дечўрлија, f. augm. p. деца. [cf. дечина).

2) [Accuor] Mannsname, nomen Aéma, m. (uct.) vide ajeno. viri, 3) (у Сријем у снахе зову дјевера. | дёшли, дёшілӣ, f. р. (у ц. г.) vide [2] десни. cf. [vide] златоје.

дешњак, дешњака, m. марјаш, или петак, на jechorob, a, 0, des Despoten, despotae.

којем у Богородица држи Христа на десној

се

љена

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

као

и они

а

руци, ein Siebensebnerjtüt mprauf unjere Stiebe- дивёруша, f. (зап.) vidе дјеверуша.
jrаu mit Set Chrijtu #inse іn rеtеn 24rе por- диверушин, а, о, (зап.) [vide] дјеверушин.
tоmmt. Cole merken Sen #insern um Sen pals дивижљица мала, f. (у Дубр.) 24rt Bilanje, her-
gebunden, wie die bullae bei den Römern , nu-

bae genus. mus B. M. V.

дивизма, f. Rönigsferje, verbаѕсum thарѕus L. Ai, vide rau (mit allen Ableitungen).

(verbascum L.]. дйба[*], f. [скупа свилена тканина, у коју је дивина, f. (у Ц. г.) 243ilbbeit, feritas [cf. див

злато уткано, брокат) vide [cf. 2] дива : љина, дивљач 1]: задаје месо (н. п. од диДвије дибе, четири кадифе

вокозе) дивином.
Дибра, f. 1) варош у Арбанији. 2) околина дивит,* m. Заз сфreibjeug, supellex scriptoria.

те вароши. Ја сам на Цетињу видио два дивити се, дивим се, т. r. impf. коме или
човјека из Дибре, који су доста добро го memy, sich wundern, miror.
ворили Српски, само што су у гдјекојијем дивица, f. (зап.) vidе дјевица.
ријечима заносили на Бугарски, и казивали дівка , f. drt ifeuergeрebr, teli jaculatorii ge-
су ми да онамо има много села по којима nus, cf. диљка: Преко крила дивка позла-
Буди говоре онако

изову се Вена
Срби, као и они што су говорили да су. | дивлија, f. eine 24rt Ianger, enger Flinte, lintae
див[*], m. (pl. диви, дивови, дива, дій вова) беr genus.

. tieje, gigas [cf. дивљан, 1 дил, цин]: Али | дивљав, дивљака, т. н. п. човјек или вепар, у њу седамдесет дива

1) der Wilde, homo ferus. 2) das Wild1. дива, f. (зап.) vidе дјева: Диво дивојко, idwein, aper. ти се не удала

дивљака, f. т. ј. јабука, крушка, беr Polşapfel, [2. дива, f. vіdе диба.]

die Polzbirn, pomum silvestre, pomus silvestris 1. диван, вна, вно, 1) munѕеrbаr, mirabilis. [pirus malus L. и pirus communis L.) (Заит 2) wunder jchön, perpulcer.

ино rudt). cf. дивљакиња.
2. диван,* дивана, т. 1) Ser Rath, Sie Ratbapers дивља кафа, f. Sie reigbobe, lupinus hirsutus

jammlung, senatus (?), consilium, [vide] Bi [и lup. albus L.).
јеће, cf. сабор: Под оружјем на диван дивљакиња, f. vіdе дивљака: За јабуку ди-
изиђе Родитељи пород погазили, Црн вљакињу
им био образ на дивану Пред самијем Бо- дивљан, т. у приновијеци велики човјек с јед-
гом истинијем 2) die Unterredung, collo вијем оком наврх главе. cf. див.
quium. cf. [vide) разговор [1].

дивљане, п. Заз 22 ilojein, ferocitas. [cf. дивља-
Lubanàha,* f. die Altane, der Altan, podium [vide чење].
доксат).

дивља перуника, f. Bajjerjpertlilie, iris pseuдиванија,* f. ein balber Xarr, semicaptus mente. dacorus (iris L.]. [vidе лудак).

[дивља проха, f. vіdе врапчје сјеме; види ѕ. диванити, диванӣ м, v. impf. 1) vidе разгова y. проха 2].

рати се. 2) (особито у Хрв. и Далм.) | дивљати, љам, v. impf. miljein, ferus sum, vidе говорити.

ferocio. [cf. дивљачити се).
диван-кабаница, f. (ст.) 5er Ratbamantel, pal- | дивља тиква, f. (у Дубр.) бie Siftrübe, bryonia

lium: Ком је кућа диван-кабаница, Мач [dioica L. vіdе тиква 3).
и пушка и отац и мајка – — Огрнуо диван- дивљач, f. 1) bie 21silbeit, feritas [vidе ди-
кабаницу

вина]. 2) das Wildpret, ferae, caro feдиванекӣ, (у ц. г.) н. п. свршити што, т. і. rina. .

на збору, у договору, in Ser Berjanimilung, дивљачан, чва, чно, н. п. земља, milo, müjt,
Berathung, coram senatu.
.

terra inculta, barbara. дивањење, п. 1) vidе разговарање [1]. 2) дивљачење, п. vіdе дивљање. vidе говорење.

дивљачина, f. augm. р. дивљач. дивеница, f. (зап.) vidе дјевеница.

дивљачити се, дивљачим се, v. . impf. vide дивёр, дивера, m. (зап.) vidе дјевер.

Дивљати. диверак, рка, m. hyp. р. дивер. cf. феверак. | дивља шафрањива, f. Conterflotenblue, cenдй вер-баша, m. (зап.) vidе дјевер-бапша. taurea solstitialis (L.). диверйвање, т. (зап.) vidе дјеверивање, дивљење, n. Sіе 23emunserung, miratio. диверивати, диверујем, (зап.) vidе дјевери- дивљетина, f. Sa3 24 il fel, pellis ferina: Ilo

стављене морском дивљетином дивёрити, рим, (зап.) vidе дјеверити.

див.љи, ља, љё, milo, ferus, silvestris. дивёричић, m. (зап.) vidе дјеверичић. дивъй каранфил, т. бie Bujelnelfe, dianthus диверична, f. (зап.) vidе дјеверична.

armeria [L.]. диверов, а, о, (зап.) vidе дјеверов.

дивљи лан, т. vіdе Богородичин лан. диверски, кa, кo, (зап.) vidе дјеверски. див.љина, f. (у ц. г.) vide дивина. дивёрство, п. (зап.) vidе дјеверство. [див.љи першун, т. vіdе першун 2].

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

вати.

[ocr errors]

дивљи сомић, m. (у Сријему) беr frоjаффит. | дизга*, f. vіdе крајац. cf. [vide) жабић.

дизген,* m. од узде они кајиши што се држе Дивна, f. fraцептате, поmеn feminae. дизгин,*) у рукама кад се јаше, бie Bügel (без дивовање, п. (зап.) vidе дјевовање.

Reitpferdes), frena, i. e. die Riemen am Zügel, дивовати, дивујем, (залі.) vidе дјевовати. [vidе вођица 2] cf. вођице : Па он шњима дивојачки, кa, кo, (зап.) vidе дјевојачки. из дизгина иде дивојаштво, п. (зап.) vidе дјевојаштво. дизгуст, m. (у прим.) беr iѕеrmіlе, taedium : дивојка, f. (зап.) vidе дјевојка.

Кого, има густа, има и дизгуста. дивојче, чета, п. (зап.) vidе дјевојче. дйздар [*], диздъра, т. беr bоrmärter einer fee дивојчење, п. (зап.) vidе дјевојчење.

tung, janitor arcis. дивојчин, а, о, (зап.) vidе дјевојчин. дизларац, рца, m. hyp. р. Диздар: иако је дивојчина, f. augm. р. дивојка. [cf. дивојчура, мој мали градац, али сам ја у њему диздивојчурина].

дара. дивојчити, чим, (зап.) vidе дјевојчити. диздарев, а, о, vide диздаров. дивојчити се, чім се, (зап.) vidе дјевојчити се. | 1. Диздаревица, f. vіdе диздаровица. дивојчица, f. dim. р. дивојка.

2. Диздаревица, f. извор у Рудничкој планини. дивојчура, f. augm. р. дивојка [vidе дивојчина]. | диздъров, а, о, бе диздар, janitoris. дивојчурина, f. vіdе дивојчина.

Диздаровица (1 диздаревица), f. Sie Fjörtnerin, дивокоза , f. Sie Gemje, capra rupicapra Linn. janitrix, janitoris uxor.

. (capella rupicapra Pall.].

дизларски, кa, кo, fürtners, janitorum. дивор, т. (ст. у ц. г.) ваља да је мјесто ди-дизија[*], f. vide [1] низ: Дај ми, Боже, ди

ван (разговор, скупштина): Узраса' је зелен зију дуката, да ја купим иглу од биљура -бор. Уз Алагин био двор, Ту је кмество и дизлуке, дизлука, f. pl. vide [докољедивор Овдје би рекао човјек да је ди- | дизлуци, дйзлука, m. У ница) тозлуке. вор (мјесто диван ?) за то узето да се сложи | дијање, п. vіdе дихање. са двор; али сам ја још као дијете у Лоз- дијати, дишём (гдјекоји говоре и дијам), vide ници слушао гдје се пјева: Мађисторе, моја дихати. медна уста !| Остала ти твоја школа пуста ! | | дијевање, п. (јуж.) аз 3 ) шп, Pintђип, inlegel, Пуштај ђаке на дивор сокаке

positio. диворог, а, о, у загонеци: Диворога крава | дијевати, дијевам, v. impf. (јуж.) thun, pono,

из висока пала, сва се распрашила, а теле соllосо: Куда дијеваш ти толике новце ? са чувала [орах].

дијевојка, f. у пјесми (да се испуни врста) AUBÒTa, f. die Wunderschönheit, mira pulchritudo. мјесто дјевојка: Онога ћу бити дијевојка Дивош, Дивда, m. село у Сријему: Кокша — Кад видила Мара дијевојка из Дивоша.

дијел, т. (јуж.) (pl. дијелови) 1) Ser beit, дивски, кa, кo, Riejen, тву диви: Док дођоше portіo: Кога нема на дијелу, нема му ни у дивску планину

дијела. [cf. исе]. — 2) дer 23erg, mons [vide Дивчи-баре, f. pl. некакво мјесто у Маљену брдо 1): уз дијел, bеrgап, на Дугом дијелу (у [планина у узкичком округу).

Церу зове се једно брдо Дуги дијел). cf. део. дивчик,* m. vіdе дилчик.

дијелнти, дијелим, y. impf. (јуж.) 1) thеіlеп, дигнути, нём, vide дићи.

divido. [cf. банікалучити]. — 2) просјаку, дигнути се, нём се, vide дићи се.

(dem Armen) Almojen geben, austheilen, largiri дид, т. (зап.) vidе дјед.

stipem: ко проси не дијели. дидётина, м. (зап.) vidе дједетина.

дијелити се, дијелим се, v. r. impf. (јуск.) jid) дидина, m. augm. р. дид.

theilen (in etwas), divido. дйдов, а, о, (зап.) vidе дједов.

дијељење, п. (јуж.) 1) Sag 36eilen, divisio. — дидовина, f. (зап.) vidе дједовина.

2) das Austheilen des Almojens, largitio stipis. дӣжва, f. (у Хрв. у кришћ.) vilе (музлица] дијете, дјетета (југоз., а јуж. ћетета), п. баз крављача.

#ins, filius aut filia. [cf. дјетић 4, чедо). диждевица, f. (у Сарајеву) vide дaждевица. дијетити се, дијетім се, у. r. impf. (јуж.) finдизало, m. Sеr bеbеr, qui levat: Спремо за disch jein, pueriliter facio. [vide Ajetubatu).

дизала (јемaц, т. ј. зао за горега или за дйка, f. (voc. ди ко) 1) Jer tols, gloria. једиака: један спрема спута, а други диже,

(у Бачк.) vide [1] драго:

нађикала т. ј. обојица краду).

трава, Нека Ђика, покосиће дика Дика дизање, т. Sag beben, lеvаtiо.

плава, ал' је срцу драга дизaти, дижем, v. impf. 1) beben, lеvo. 2) дикање, п. vіdе дичење.

звијеpje, auftreibet, excitare, cf. крeтaти [2]: дикати се, дикам се, v. impf. (у ц. г.) vide иодоше улов у планину, Они дижу тице дичити се. јаребице

1. дикица, f. dim. р. дика [2]. Слабо се чује дизaти се, дй жем се, т. е. pf, jih erbebe, con у говору, него се припијева у пјесмама по surgo, existo. .

Земуну и по Новом саду, н. п.: Купићу ти,

2)

« PreviousContinue »