ДИВНА, f. Frauenname, nomen feminae. дивојчити, чим, (зап.) vide дјевојчити. ДИЗДА́РАЦ, рца, m. hyp. v. диздар: И ако је мој мали градац, али сам ја у њему диз дарац. ДИЗДАРЕВ, а, о, vide диздаров. ДИВОЈЧИТИ СЕ, чим се, (зап.) vide дјевојчити се. |ДИЗДА́РЕВИЦА, f. vide диздаровица. ДИВОЈЧИЦА, f. dim. v. дивојка. Уз Алагин био двор, Ту је кмество и дивор ДИЗДАРЕВИЦА, f. извор у Рудничкој планини. toris uxor. |диздӑрски, ка, ко, Pförtner=, janitorum. Дај ми, Боже, дизију дуката, - Овдје би рекао човјек да је дивор (мјесто |дизлуци, дизлука, т. али сам ја још као дијете у Лозници слу-|диЈАТИ, дишем (гдјекоји говоре и дијам), шао гдје се пјева: Мађисторе, моја медна уста! диворог, а, о, у загонеци: Диворога крава сачувала. ДИВОТА, f. bie unberfdönbeit, mira pulchritudo. дивош, Дивоща, т. село у Сријему: Кокша из Дивоша. дивски, ка, ко, Miefen-, чоог диви : Док дођоше у дивску планину ДИВЧИ-БАРЕ, f. pl. некакво мјесто у Маљену. дивчик*, m. vide дилчик. дигнути, нём, vide дићи. ДИГНУТИ СЕ, нêм се, vide дићи се. дид, m. (зап.) vide дјед. ДИДЁТИНА, m. (зап.) vide дједетина. ДИДИНА, m. augm. v. дид. ДИЗАЊЕ, n. bas Seben, levatio. Дизати, дижем, v. impf. 1) beben, levo. 2) звиjepje, auftreiben, excitare, cf. кретати : И одоше у лов у планину, Они дижу тице јаребице vide дихати. ДHJÈBÂHE, n. (jyæ.) das Thun, Hinthun, Hin legen, positio. |ДИЈЕВАТИ, Дијевам, v. impf. (јуж.) thun, pono, colloco : Куда дијеваш ти толике новце ? |дИЈЕВОЈКА, f. У пјесми (да се испуни врста) мјесто дјевојка: Онога ћу бити дијевојка — Кад видила Мара дијевојка — ДИЈЕЛ, m. (јуж.) (pl. дијелови) 1) ber beil, portio: Кога нема на дијелу, нема му ни дијела. 2) ber erg, mons: уз дијел, bergan, на Дугом дијелу (у Церу зове се једно брдо Дуги дизел), cf. део. ДИЈЕлити, дијелим, v. impf. (јуж.) () theilen, divido. 2) просјаку, (dem Wrmen) Wimofen geben, auštheilen, largiri stipem : ко просн не дијели. ДИЈЕЛИТИ СЕ, дијелим се, v. r. impf. (јуж.) sich theilen (in etwas), divido. ДИЈЕЉЕЊЕ, П. (јуж.) 1) bas beilen, divisio. 2) das Austheilen des Almofens, largitio stipis. |дИЈЕТЕ, дјетета (југоз., а јуж. ђёшеша), п. das Kind, filius aut filia. дИЈЕТИТИ СЕ, дијетим се, v. г. impf. (јуж.) ДИКА, f. (voc. Дико) 1) ber Stol, gloria. 2) (y - - нађикала трава, ДИЗАТИ СЕ, дижем се, v. r. pf. fid erbeben, con- |ДИКАТИ CE, дикам се, v. impf. (у Ц. г.) vide surgo, existo. ДИЗГА*, f. vide крајац. ДИЗГЕН*, m. Од узде они канши што се држе у рукама кад се јаше, bie 3ügel (bes Meit= дичнти се. ДИКИЦА, f. dim. v. дика. Слабо се чује у говору, него се припијева у пјесмама по Земуну и по Новом саду, н. п. ; [AÙMHTH, MÊM, v. impf. rauch machen, fumo. димити CE, ми се, v. r. impf. rauden, fumo. Купићу ти, дикице, сукњу од паргала, ДИМИТРИЈЕ, m. Demeter, Demetrius. ДИКЛА (Дикла), f. 1) Grauenname, nomen femi-|димишкиЈА, f. vide димишћија: nae. 2) (по зап. кр. особито у Кршћана) И да пашеш сабљу димишкију — vide дјевојка: Што дикла навикла то не- дИМИШЋИЈА, f. T. ј. сабља, Датаšcener=abel, вјеста не одвиче. дико, m. (зап.) hyp. v. дид. ДИКОСАВА, f. Frauenname, nomen feminae. дйл, m. (да ли није мјесто див?): Каква дила водим од планинах дил, m. (зап.) vide дијел. ДИЛАЏИЈА, m. (зап.) vide дјелаџија. acinaces Damascenus, cf. димашкија, димнекија, демешкиња, демишкиња: Трже Турчин сабљу димишкију димлиЈаш, димлијаша, m. ber 'димлије trägt (im Gegensaße von dem Landbewohner), bra catus. ДИМЛИЈЕ, димлија, f. pl. vide димије. ДИЛБЕР*, m. ber döne, bie döne, pulcher,|димљак, m. vide димњак: pulchra: Сви дилбери, мог дилбера нема У бијелу белнучићу — дило, п. (зап.) vide дјело: Какво рило, такво дило. У овој пословици говори се овако и по осталијем крајевима према рило. -- А погледа на димљак на кулу дÙм.ьÊнЕ, n. 1) das Rauch-machen, fumatio. 2) das Rauchen, fumatio. димљив, а, о, н. п. ракија, rouderig, fumosus. Димница, f. bie Maudfangfteuer (an ben Bi: schof), vectigal pro fumario. дймнÂк, m. der Rauchfang, Schornstein, fumarium. cf. димљак, комин. дӥМЊАЧА, f. Érbraud, fumaria officinalis. дин*, m. ber Slaube, fides, cf. вјера, закон: А тако ми дина и имана дилчик*, m. bie tange (bei ber Runfel unbдина, m. 1) urt fleine Münze, numi genus; ber dnellmage), pertica (на дилчику горе стоји башлук, око којега се навија повјесмо, а доље се дилчик забоде у коло, и то је све у варошке преслице): Мобарице моје другарице! Удрите га колом и дилчиком ДЙЉАЊЕ, п. (зап.) vide дјељање. ДИЉАОНИЦА, f. (зап.) vide дјељаоница. ДИЉАТИ, љам, (зап.) vide дјељатн. ДИЉАЧА, f. (зап.) vide дјељача. ДЙЉЕ, vide даље: Што пас дуже на репу то овце све диље. ДИЉКА, f. (ст.) дуга пушка, ein langes Feu= ergewehr, telum jaculatorium longius: Држе дуге преко крила диљке ДИЉКАЊЕ, n. dim. v. днљање. ДИМАРИНА, f. (у Босни) vide димница (онамо динар је колико највећа пређашња пара, али је у броју од прије био мањи од паре: динар није новац Турски; него некакав Хришћански (Дубровачки или Млетачки, чији ли је) и за то га је од паре ласно било распознати. Кад су у женскога мала лијепа уста, рече се: као да су динаром прорезана. У врачању кажу да би динаром ваљало заклати змију или друго што; За два плава не би гроша дала, А за драгог не би ни динара 2) (у Рисну) садашња Аустријска крајцаpa, ber öfterr. Kreuzer. 3) (по југоз. кр.) pl. динари, baš Selb, pecunia, cf, новци, јаспри : нема динара. ДИНАРА, f. планина у Далмацији (на Турској међи близу Книња), ein Berg in Dalmatien, mons Dalmatiae: Газе Турци Динару планину ДИМАТИ, ДИМӑм (димљём), v. impf. vide духати. | динариЋ, m. dim. v. динар. ДимиЈЕ, димија, f. pl. lange und weite Sofen динигла, f. (у Далм.) vide подланица 2. vom leidyten gefärbten Reug, braccae, cf. дим-|динути, динём, vide дихнути. лије. Димије су од плаветна платна или динути, динём, vide дисти. од свиле, а кад би биле од чохе онда би динути, нем, vide дисти. се звале шалваре. димит, m. (у нах. Рудн.) потпунити димитом дио, дијела, (јуж.)) (у везењу). Ідно, дила, (зап.) m. vide дијел. ДИОБА, f. (јуж. и зап.) bie beilung, distributio.|дихтати, дишћем, v. impf. (по југоз. кр.) viДИОНИЦА, f. (јуж. и зап. ) ber Intheil, portio : ди- de дихати: оница земље. Нити миче ни душицом Дишће дипле, дипӑла, f. pl. налик на гадље, али дИЦА, f. (зап.) vide дјеца. нема прдаљке, eine Urt Dubelfac, utriculi|дицмо, п. између Спљета и Сиња лијепо musici genus. Дипле су особито по Хрват- поље и у њему седам села (једна нурија ској и по Далмацији. дӥплити, лим, v. impf. bie дипле fpielen, cano| ДИПЉЕЊЕ, n. bas Spielen ber дипле, utriculi дип- ДИРА (дира), f. (у Херц., а у Дубр. дира) ру-] ДИРА, f. (у Шум.) пут куд војска прође или citus. ДИРАЊЕ, n. bas Berûbren, tactio. ДИРАТИ, дирам, v. impf. у кога, у што, etwas berühren, tango. хришћанска и једна кршћанска). ДИЧАН, чна, чно, rübmlid, [dön, gloriosus. дйчин, а, о, (зап.) vide дјечин. дЙЧИНА, f. вода у нахији у Рудничкој. cf. Ca винац. дичити, дичим, v. impf. кога, ftolz maden, Ehre ДИРЕК*, m. ber Halfen, flod, trabis genus. њача. ДИШЕР*, на поље! binaus, foras. ДИРЕКЛИЈА*, f. ber fpanifce haler, numus his-|диШЁРИСАТИ, ришем, v. pf. кога, еіnеn bin= ausschaffen (zu ihm sagen дuшеp), expello (des Ehemannes Bruder), levir. 2) ручни дjeBep, der Brautführer, paranymphus. 3) der Sekundant (im Duell), amicus, adjutor: Па евери од њи одступише, 177А они се ударат3 стадоше ДЈЕВЕРАК, рка, m. hyp. v. дјевер. cf. ђеверак. дитинци, дитинаца, m.pl. (зап.) vide дje-|ДЈЕВЕРИВАЊЕ, n. ber Drautführer fein, officium дитињ, а, е, (зап.) vide дјетињ. paranymphi. ДЈЕВЕРИВАТИ, Дјеверујем, v. impf. u. pf. (југоз.) ДЈЕВЕРИТИ, Рим, v. impf. ju Brautführer bitten, Дјеверићу и Петра и Павла — | ДЈЕВЁРИЧИЋ, m. (у Боци) дјеверов син снаси. ДЈЕВЕРИЧНА, f. (у Боци) дјеверова кћи снаси. AJEBEPOB, a, o, (jyroз.) 1) des Schwagers, leviri. 2) des Brautführers, paranymphi. 3) des Sefunbanten, amici. auf=|ДЈЕВЁРСКИ, ка, ко, beš дјевер, чой дјевер. ДЈЕВЕРСТВО, n. (југоз.) bie Brautfubrer daft, pa дитлиЋ, m. (зап.) vide дјетлић. от Мо дики, дигнем, v. pf. beben, levo, ef. дигнути. ДЙЋИ СЕ, дӥгнём се, v. г. pf. fid erbeben, fteben, consurgo. ДИХАЊЕ, n. bas Withmen, spiratio. ДИХАТИ, дишем, v. impf. athmen, spiro, cf. дисати: Ђе двоје дише, треће се пише. дихнути, дӥхнём, v. pf. einen themzug thun, spiritum duco. ranymphatus: зове ме у Дјеверство. ДЈЕВЕРУША, f. (југоз.) be rautführers Grau, uxor paranymphi. ДЈЕВЕРушин, а, о, (југоз.) ber Grau beš Draut= führers, uxoris paranymphi. ДЈЕВИЦА, f. (југоз.) vide дјевојка: ДЈЕЉКАЊЕ, n. dim. v. дјељање. Пјевала тица пјевица : Што ће старцу ђевица, А младићу бабица — ДЈЕЉКАТИ, кам, dim. v. дјељати. ДЈЕВОВАЊЕ (дјевовање), п. (југоз.) баз Mäò=|дЈести, дједем (дјенем), v. impf. (југоз.) т. ј. chenthum, der Mädchenstand, virginitas: Ђевовање моје царовање ДЈЕВòВАТИ, дјевујем, v. impf. (југоз.) Sungfrau fein, virgo sum. ДЈÈВОЈАЧКИ, ка, ко, (југоз.) тäòdenbaft, puellaris. AJÈBOJAHITBO, n. die Jungfräulichkeit, der jungfräuliche Stand, virginitas : | сијено, auffcobern, in acervum colligo. ДЈести, дједем (дјенем), v. pf. (југоз.) thun, ftellen, legen, pono: куд си дио новце? ДЈЕТАО, тла, m. (југоз.) ber Duntfpedt, picus varius : Шарен као дјешао. ДЈЕТЕЛИНА, f. (југоз.) ber Klee, trifolium : Под главом јој снопак Дјешелине ДЈЕТЕНЦЕ (дјетенце), п. (југоз.) vide дјетешце. За ким ћемо оставити мајку ДЈЕТЕТИНА, f. (у Дубр.) augm. b. дијете (осоИ лијепо царство дјевојаштво бито за луда човјека, cf. аџамија), ein Mann, ДЈЕВОЈКА, f. (voc. дјевојко, pl. gen. дјевојака) unerfahren wie ein Kind, homo imperitus. (југоз.) 1) баз Mäòden, puella. 2) (у Дубр.)| ДJЕТЕХЦЕ, п. (у горњ. прим.) vide дјетешце. свака слушкиња, била удата или неудата, ДЈЕТЕШЦЕ, цета, n. dim. v. дијете. удовнца или баба од шездесетгодина, біе дЈетинци, дјетинаца, m. pl. (југоз.) vide ђeMagd, ancilla. тинци. ДЈЕВОЈЧЕ, чета, n. fleines Mäbфen, puella parva. | ДЈетињ, а, е, (југоз.) [dwanger, gravidus, cf. ДЈЕВОЈЧЕЊЕ, п. (југоз.) 1) bas unftellen als ob трудан, здјетан, бређ. infantium. man ein äòden ware, simulatio aetatis aut|ДЈЕТИЊА БОЛЕСТ, f. (у Рисну) некака болест, status puellaris. 2) das Begrüßen als ob sie од које дјеца умиру (кажу да се у дробу ein Mädchen wäre, salutatio puellae nomine. зачне), urt RinberÉranfheit, morbus quidam ДЈÈвӧЈҹин, а, о, (јуж.) без äbфens, puellae. ДЈЕВОЈЧИНА, f. augm. v. дјевојка. ДЈЕВОЈЧИТИ, ЧИМ, v. impf. (југоз.) als begrüßen, saluto pro puella. ДЈЕВОЈЧИТИ СЕ, чим се, v. r. impf. (јуж.) ДЈЕТИЊЕ, f. pl. (у Сарајеву) bie Greiß, epilepsia. äbфen | ДJЕтиЊЕЊЕ, п. (југоз.) baš Rinbifdfein, pueri als äbden anftellen, puellam se ostentare. То зачуо стар Дједина ДЈЕДОВА БАБА, f. cf. ђедова баба. hereditas avita, patrimonium avitum. ДЈЕко, m. (југоз.) һур. v. дјед. ДЈЕЛАЏИЈА, m. (југоз.) ber heiler, divisor. cf. ДЈЕЛО, n. (pl. gen. дјела) (југоз.) bie bat, faci- litas. дЈЕТИЊИ, ња, ње, (југоз.) Rinber-, puerilis. |ДЈЕТИЊИТИ, њим, v. impf. (југоз.) Finbifd fein, kindisch pueriliter facio. дјетињски, ка, ко, (југоз.) vide дјетињи. дЈЕТИЊство, п. (југоз.) bie Rinbßeit, infantia, pueritia. ДЈЕТИЋ, m. (gen. pl. дјетића) (југоз.) 1) baš Mannsbild, (verheirateter) Mann, vir (OвO се највише говори pl.) н. п. нема кешика код куће (кажу жене кад нема људи код куће). 2) ber Mann, elb, vir, vir fortis: Намјерн се бешик на бешика 3) (по југоз. кр.) ber Süngling, juvenis, cf. момак: У ђевојке играју У бешика не знају (за сватове). За њом трче Ђуровн ђешићи 5) (у котору) слуга, макар и стар био, ber Diener, famulus, cf. момак. AJETAHK, m. (jyros.) der junge Specht, pullus pici. ДЈЕЦА, f. (dat. дјеци, асс. дјецу, voc. дјецо) (coll. југоз.) bie Rinber, pueri, liberi, proles. ДЈЕЧИН, а, о, (југоз.) Rinber-, puerorum, libe rorum. ДЈЕЧИНА, f. augm. v. дјеца. ДЈЕЉАТИ, Љам, v. impf. (југоз.) fcnigeln, seco | ДЈЕшо, m. hyp. v. дјевер. minutatim. ДЈЕЉАЧА, f. vide дјељаоница. ДЛАКА, f. (pl. gen. длака) 1) ein tüd Saar, pilus : гдје је твоја длака, ту је моја (наша) глава; Длака ме држи (да не учиним то H TO). 2) das Haar der Kuh, des Pferdes, pili: коњ лијепе длаке. 3) зле длаке (у Рисну), vide бадљи. 4) у рибе длака, т.ј ситне кости, које су као длаке, bie Sräte, spina piscis. ДЛАКАВ, а, о, 1) baarig, pilosus. 2) риба длакава, grätig, spinosus. ДЛӑКАВИТИ, вӥм, v. impf. boll Saare maden, pilis conspergo. ДЛАКАВИТИ СЕ, вим се, v. r. impf. bol Saare werden, pilis conspergor. до тога? was ift bir baran gelegen? quid tua id refert? 6) н. п. није ми до пјевања, него до плача, ит, прођи ме се, није ми сад до тога. 7) до душе, moll, allercings, equidem : до душе ја не могу рећи да није тако. s) до Бога и до моје душе, bei Bott und meiner Seele, me hercle. доÀКАТИ, кам, v. pf. коме, т. j. доћи му ака главе, zu Grunbe ridten, verberben, perdo. дӧБ, доби, f. baš WIter, aetas: сваке доби људи; ми смо једне доби. ДЛАКАВИЦА, f. т. ј. риба, Grätenfifd, piscis|ДОБА, n. indecl. bie Seit, tempus: глухо доба; spinosus. ДЛАКАВЉЕЊЕ, П. baš 2efdmußen mit Saare, adspersio pilorum. длан, m. (pl. gen. длана) bie flame Sanb, vola: Док би длан о длан ударио. дланиЋ, m. dim. v. длан. ДлÁНЦЕ, п. (у Дубр.) Urt Pflanze, herbae genus. ДлӑЧИЦА, f. dim. v. длака. длÉто, п. (ист.) vide длијето. длЁЦЕ, n. dim. v. длето. длилето, п. (јуж.) baš Stemmeifen, ber Meißel, coelum, cf. глијето. длиЈЕЦЕ, n. dim. v. длијето. длито, п. (зап.) vide длијето. длице, n. dim. v. длито. ДМИТАР, тра, m. vide Димитрије. ДМИТРА, f. Grauenname, nomen feminae, ДМИТРОВ Дан, m. vide Митров дан: 0 јесени о Дмашрову данку — ДМИТРОВИЦА, f. vide Митровица: И покупи Дмитровицу равну ДНЁ, cf. дан. днёви, 1) vide дању: Дневи леже, а ноћи путују послено доба; вечерње доба; у ово доба године; жена на том доба (т. ј. готова се породити); Које лије доба ноћи ? ДОБАВИТИ, ВИМ, v. pf. што, verfdaffen, procuro. ДОБАВИТИ СЕ, ви́м се, v. Г. pf. чега, etras er= Iangen, consequor : Пења коња крај зелена луга, Не би ли се добавио друга ДОБАВЉАЊЕ, n. 1) ba Berfdaffen, comparatio. das 2) das Bekommen, consecutio. ДОБАВЉАТИ, Љам, v. impf. што, verfdaffen, procuro. cf. ДОБАВЉАТИ СЕ, љам се, v. r. impf. чега, er= langen, consequi. ДНЙНА (орања), f. (у Србијн) дан орања, baš Joch, der Morgen Landes, jugerum. дно, п. 1) ber Doben, Grunb, 3. 23. eines Ge= fäßes, fundus. 2) н. п. на дно села, на дно поља, на дно трпезе, unten am Ense, in inferiore urbe, in extremo campo, in ima mensa. дӧ, дӧла, m. (loc. долу) vide долина. до, (mit gen.) 1) biš, ad, usque: до сад; до данас ; до јуче ; до сјутра ; зашао од куће до (zu) куће; казаћу ти све од ријечи до (für) ријечи; ја бих дао за то до (gegen)| сто талијера; дођи до (зи) мене, cf. к; теш-| ко до зла Бога; Јао мени до Бога! Од тог мора до зелена Лима Благо мени до Бога милога! 2) neben, bei, pone: стани до мене; намјести до зида. 3) außer, praeter, cf. осим: немам више до двије паре; то не зна НИКО до Бога; Бојиш ли се још кога до Бога 4) н. п. то стоји до тебе, bängt von bir ab, in te situm est, cf. за. 5) н. п. шта је теби ДОБАВРАТИ, љам, v. pf. gefdlenbert fommen, advenio lente et negligenter: Када врља једва добаврља ДОБАР, Добра, ро, (добри, ра, po, adv. добро, comp. бољн) 1) gut, bonus. 2) (у Дубр.) ни. јесам веле добар, т. ј. слаб сам, мало сам болестан, nidt ganz mobl. ДОБАТАТИ, там, v pf. mübfam berbeifommen. ДОБАЦИВАЊЕ, П. 1) bas Serbeimerfen, adjectio. 2) das Treffen (Erreichen) im Steinwurf, adsecutio in lapidum jactu. ДОБАЦИВАТИ, добацујем, v. impf. 1) berbeimer= fen, adjicio. 2) genug weit werfen (im Steinwurfe), assequi metam lapide. добацити, добацим, v. pf. 1) berbeimerfen, adjicio: добаци де ми то амо. 2) депид weit werfen, assequor: није ми ни добацио, а камо ли одбацио. дОБЕГАЛАЦ, гаоца, m. (ист.) vide добјегалац. ДОБЕГЛИЦА, f. (ист.) vide добјеглица. ДОБÈЖАТИ, ЖИМ, (ист.) vide добјежати. ДОБЕЋИ, бегнем, (ист.) vide добјећи. ДОБИВАЛАЦ, ваоца, m. (у Боци) ber Sewinner, qui lucratur: Кад би трговац свагда добивао, не би се звао трговац, него добива |