Дикице, сукњу од паргала, И кецељу, ди- димити се, ми се, v. r. impf. raußen, fumo кице, дебелога веза [vide пушити се].

2. дикица, f. (у Сријему) bornige pigflette, xan-| Димитрија,/ m. Demeter, Demetrius. [cf. Дмиthium spinosum [L.]. Димитрије, тар, Митар].

димишкија, f. vide димишћија: И да пашеш сабљу димишкију

Дикла, (Дикла), f. 1) Srauenname, nomen feminae. 2) [дикла] (по зап. кр. особито у Кршћана) vide дјевојка [1]: Што дикла | [димишкиња, f. vide димишћија; види s. v. навикла то невјеста не одвиче.

дико, m. (зап.) һур. о. дид.

Дикосава, f. Srauenname, nomen feminae.

1. дил, m. (да ли није мјесто див?): Каква Дила водим од планинах

-

2. дил, т. (зап.) vide дијел.
дилаџија, m. (зап.) vide дјелаџија.
дилбер,* m. ber möne, bie höne, pulcher, pul-
chra: Сви дилбери, мог дилбера нема
дилберче, чета, п.) (ст.) dim. v. дилбер: Ja joj
дилберчић, m. / реко: добар вече, дил-
берче - Ој ђевојко дилберчићу! У бијелу
белнучићу

дилкушица, f. vide делкушица.

дило, п. (зап.) vide дјело: Какво рило, такво
дило. У овој пословици говори се овако
и по осталијем крајевима према рило.
Дилчик* [дивчик], m. bie Štange (bei ber untel
und der Schnellwage), pertica (Hа дилчику горе
стоји башлук, око којега се навија повјесмо,
а доље се дилчик забоде у коло, и то је
све у варошке преслице): Мобарице, моје |
другарице! Удрите га колом и дилчиком
диљање, п. (зап.) vide дјељање.
диљаоница, f. (зап.) vide дјељаоница.
диљати, љам, (зап.) vide дјељати.
диљача, f. (зап.) vide дјељача.

диље, vide даље: Што пас дуже на репу то
овце све диље.

диљка, f. (ст.) дуга пушка, ein langeš Jeuerge=
mehr, telum jaculatorium longius [cf. дивка]:
Држе дуге преко крила диљке
диљкање, n. dim. v. диљање
диљкати, кам, dim. v. диљати.
дим, m. ber Каиф, fumus.

димарина, f. (у Босни) vide димница (онамо

се и други некакав данак који се даје Турцима, зове димарина).

димање, n. vide духање.

димати, димам (димљём), v. impf. vide духати. димије, димија, f. pl. lange unb weite pojen vom leichten gefärbten Beng, braccae. cf. [демије,] Димлије. Димије су од плаветна платна или од свиле, а кад би биле од чохе онда би се звале шалваре.

димирли,* adj. indecl. vide гвозден: На авлију Димирли капију

димискија, f. т. ј. сабља, vide димишћија: О бедрици сабља димискија

димит, m. (у нах. Руди.) потпунити димитом (у везењу) [врста шарања ткањем].

вуковац 2].

димишћија, f. т. ј. сабља, Damašcener-äbel,
acinaces Damascenus, cf. димишкија, димис-
кија, демешкиња, демишкиња [димишкиња]:
Трже Турчин сабљу димишћију
димлијаш, димлијаша, m. ber димлије trägt (im
Gegensage von dem Landbewohner), bracatus.
димлије, димлија, f. pl. vide димије.
димљак, m. vide димњак: А погледа на дим-
љак на кулу

димљење, п. [cf. курњављење] 1) баз Каиф machen, fumatio. 2) das Rauchen, fumatio. димљив, а, о, н. п. ракија, räumerig, fumosus. димница, f. bie Rauchfangiteuer (an ben Bifhof),

vectigal pro fumario. [cf. димарина]. димњак [димљак], m. ber Hanjang, hornjtein, fumarium. cf. комин [2, 1 опак 1, баџа]. димњача, f. Grbraud, fumaria officinalis [L. cf. росница].

дин,* m. ber Blaube, fides, [vide] вјера [1],
cf. закон: А тако ми дина и имана
динар, m. 1) Wrt fleine Münze, numi genus; ди-
нар је колико највећа пређашња пара, али
је у броју од прије био мањи од паре: ди-
нар није новац Турски, него некакав Хриш-
ћански (Дубровачки или Млетачки, чији ли
је) и за то га је од паре ласно било распо-
знати. Кад су у женскога мала лијепа уста,
рече се: као да су динаром прорезана. У
врачању кажу да би динаром ваљало заклати
змију или друго што; За два плава не би
гроша дала, За млинара не би ни динара
За брата би црне очи дала, А за драгог
не би ни динара 2) (у Рисну) садашња
Аустријска крајцара, ber öfterr. Rrenzer. - [3)
сада у Србији сребри новац = 1 fr.]
4) (по југоз. кр.) pl. динари, баз Gels,
pecunia, [vide новац 3] cf. новци, јаспри:
нема динара.

-

Динара, f. планина у Далмацији (на Турској
међи близу Книња), ein Berg in Dalmatien, mons
[динари, m. pl. vide динар 3].
Dalmatiae: Газе Турци Динару планину

динарић, m. dim. v. динар.
динигла, f. (у Далм.) vide подланица 2.
1. Динути, динём, vide дихнути.
| 2. динути, динём, vide 1 дисти.
3. Динути, нем, vide 2 дӥсти.
диња, f. (pl. gen. диња) 1) bie Relone [Buder
melone], реро [cucumis melo L.] (cf. пипун).
- 2) (у Боци) vide лубеница.
дињица, f. dim. v. диња.

димити, мам, v. impf. rauh maфen, fumo. [cf. дињка, f. некако црвено грожђе, rother rami курњавити].

ner, vitis apiana. [cf. разаклија.]

m. vide дијел.

ДЈЕВЕРИВАТИ

дитлић, m. (зап.) vide дјетлић.

дио, дијела, (јуж.)) дио, дила, (зап.) диоба, f. (јуж. и зап.) Sie Zheilung, distributio. | дићи [дигнути] се, дигнем се, v. r. pf. fidh er= дићи, дигнем, (cf. дигнути) v. pf. ђeben, levo. дионица, f. (јуж. и зап.) ber Wntheil, portio: ди- ђeben, aufjteben, consurgo. [cf. устати 1]. дипле, дипала, f. pl. 1) налик на гадље, али | дихати, дишем, [дијати] v. impf. athmen, spiro, дихање [дијање], п. баз thmen, spiratio. нема прдаљке, eine Wrt Диbelfa, utriculi musici genus. Дипле су особито по Хрватској cf. [дихтати,] дисати: Ђе двоје дише, треће

оница земље.

се пише.

и по Далмацији. [vide мјешница] с. мијеш- дихнути, дихнём, [динути] v. pf. einen theтия нице. 2) (око Спљета) vide двојнице. thun, spiritum duco.

диплити, лим, v. impf. біе дипле fpielen, cano | дихтати, дишћем, v. impf. (по југоз. кр.) vide utriculo дипле dicto. дипљење, п. баз Épielen ber дипле, utriculi | дица, f. (зап.) vide дјеца. дихати: Нити миче ни душицом дишће

дипле dicti cantus.

1. дира (дйра), f. (у Херц., а у Дубр. дира)
рупа н. п. на хаљини каквој (што је раз-
Дрто), баз Соф, foramen.

2. дира, f. (у Шум.) пут куд војска прође или
Hде, Durchzug eines Heeres, transitus exercitus.
дирање, п. баз Berüßren, tactio. [cf. задије-
вање 2].
дирати, дирам, v. impf. у кога, у што, etmas
berübren, tango. [cf. задијевати 2, тицати].
дирек,* m. ber Baffen, flod, trabis genus. [cf. |
ступац 2; 2 так].

дирекач, дирекача, m. (у Рисну) vide леде

њача.

диреклија, * f. ber fpanijße Zhaler, numus hispanus [vide ледењача].

диречић, m. dim. v. дирек.

диринцење, п. баз Saulenzen, ociatio [?].
диранцити, цим, v. impf. (особито у војв.)
faulenzen, ociarі [? - cf. издирати 12].
диркало, m. vide задиркивало.
диркање, n. dim. v. дирање.

диркати, кам, dim. v. дирати.

Дицмо, п. између Спљета и Сиња лијепо поље
и у њему седам села (једна нурија хриш-
ћанска и једна кршћанска).

дичење, n. baš Stolzjein, baš tolzmaфen, super-
дичан, чна, чно, rübmlich, jchön, gloriosus.
дичин, а, о, (зап.) vide дјечин.
bia, gloria. [cf. дикање].

1.

дичина, f. augm. v. дица. [cf. дичурлија]. 2. Дичина, f. вода у нахији Рудничкој. cf. Caдичити, дичим, v. impf. кога, ftolz mahen, Ghre

винац.

mahen, gloria (nostra) est: Што је дичан, то га име дичи

дичити се, дичим се, v. r. impf, ким, чим, fi
rühmen (mit Recht), stolz sein, superbio (jure). [cf.
дикати се].

дичица, f. dim. v. дица.
дичурлија, f. vide [1]дичина.
Диша, m. (ист.) vide Дишо 1.
дишер,* на поље! binaus, foras.

Дишерисати, ришём, v. pf. кога, einen binauš-
[chaffen (зu ihm jagen дишер), expello foras.

[дирнути, нем, vide дарнути; види s. v. задје- Дишо, m. 1) (јуж.) һур. ѵ. Димитрије. [cf. сти 4].

дисање, п. баз tomen, spiratio.

дисати, дишем, v. impf. atomen, spiro. [vide] дихати, cf. дијати, дихтати.

1. дисти, дидём (динём), [2 динути] (зап.) vide [1] дјести.

2. дисти, дидем (дйнём), [3 динути] (зап.) vide [2] дјести.

дитао, тла, m. (зап.) vide дјетао.

[дите, п. (зап.) vide дијете; види s. v. дитенце.]

дителина, f. (зап.) vide дјетелина. дитенце (дитенце) n. dim. v. дите. дитетина, m. augm. v. дите. дитешце, n. vide дитенце.

дитинци, дитинаца, m. pl. (зап.) vide дјетинци. дитињ, а, е, (зап.) vide дјетињ.

дитиња болест, f. vide дјетиња болест. дитињење, п. (зап.) vide дјетињење.

дитињи, ња, ње, (зап.) vide дјетињи. дитињити, њим, (зап.) vide дјетињити. дитињски, ка, ко, (зап.) vide дјетињски. дитињство, п. (зап.) vide дјетињство. дитић, m. (зап.) vide дјетић.

Диша]. - 2) [дишо] (зап.) һур. . дивер. дјак, дјака, m. (у Дубр.) vide ђак (ондје се Дјак зове само онај који је обучен у поповске хаљине; а остали се зову скулари].

дјева, f. у пјесми, vide дјевојка [1]: Носиоце
момке нежењене, Пратиоце Дјеве неудате
[дјевеница, f. заједничко име за кобасицу 1,
крвавицу 2, куљен, 1 кулин, кулен, куле-
ницу, суџук 1; види s. v. девеница.]
Дјевер, дјевера, m. (југоз.) 1) ber hwager (без
Ehemannes Bruder), levir. 2) ручни дjевер,
der Brautführer, paranymphus. 3) der Se-
funbant (im Duell), amicus, adjutor: Па ђевери
од њи одступише, А они се ударат ста-
доше - [- 4) vide златоје].
[4)

--

Дјеверак, рка, һур. v. дјевер. cf. ђеверак. дјевер-баша, m. [југоз.] cf. [vide] ђевер-баша. [дјеверење, n. verbal. v. дјеверити; cf. ђеверење.]

Дјеверивање, п. [југоз.] ber Brautführer fein, of-
ficium paranymphi.

Дјеверивати, дјеверујем, v. impf. u.pf. (југоз.)
Brautführer sein, sum paranymphus.

дјеверити, рим, v. impf. [југоз.] зи Brautführer | дјёдови, m. pl. cf. [vide] ђедови. bitten, advocare pro paranympho: Дјеверићу дједова баба, f. cf. [vide] ђедова баба. и Петра и Павла дједовина, f. (југоз.) баз Érbe vom Sroßvater, Дјеверичић, m. (у Боци) дјеверов син спаси. hereditas avita, patrimonium avitum. [cf. деДјеверична, f. (у Боци) дјеверова кћи снаси.

динство].

дјеверов, а, о, (југоз.) 1) без dhwagers, leviri. | дјеко, m. (југоз.) һур. v. дјед.
-2) des Brautführers, paranymphi.
Gefundanten, amici.

3) без дјелаџија, m. (југоз.) ber Zheiler, divisor. cf.
ђелаџија.

Дјеверски, ка, ко, без дјевер, той дјевер. Дјеверство, п. (југоз.) біе Brautführer[chaft, paranymphatus: зове ме у Дјеверство. деверуша, f. (југоз.) beš Brautführers Grau, uxor paranymphi.

дјеверушин, а, о, (југоз.) ber Grau beš Brautführers, uxoris paranymphi.

дјевица, f. (југоз.) vide дјевојка [1]: Пјевала тица пјевица: Што ће старцу ђевица, А младићу бабица

дјевовање (дјевовање), п. (југоз.) баз Mäbфен thum, ber Mäòßen[tanò, virginitas: Бевовање моје царовање

дјело, п. (pl. gen. дјела) (југоз.) біе Zhat, fa-
cinus: Изићи ће ђело на виђело.
дјељање, п. (југоз.) баš nigeln, sectio mi-

nuta.

дјељаоница, f. (југоз.) біе фuibant, sella sectoria. [cf. дјељача].

дјељати, љам, v. impf. (југоз.) [піßen, seco

minutatim.

дјељача, f. vide дјељаоница.
дјељкање, n. dim. v. дјељање.
дјељкати, кам, dim. v. дјељати.
1. дјенути, дјёнём, vide [1]дјести.
2. дјёнути, нём, vide [2] дјести.

дјевовати, дјевујем, v. impf. (југоз.) Sungfrau | 1. дјести, дјёдём (дјёнём), [1 дјенути] v. impf.

fein, virgo sum.

дјевојачки, ка, ко, (југоз.) тäòßenhaft, puellaris.

(југоз.) т. ј. сијено, aufjchobern, in acervum colligo.

дјёстро [ђестро], п. (у Дубр.) vide заход [3], проход, серница,

дјевојаштво, п. bie Sungfräulifeit, ber jungfräu= |2. дјести, дједем (дјенем), [2 дјенути] v. pf. (јуlihe Stans, virginitas: За ким ћемо оставити гоз.) thun, [tellen, legen, pono: куд си дио мајку И лијепо царство дјевојаштво новце? дјевојка, f. (voc. дјевојко, pl. gen. дјевојака) (југоз.) 1) баз Dìäbфen, puella. [cf. декла, дикла 2, 2 дјева, дјевица, мома 1, момица 2, | дјетао, тла, m. (југоз.) ber Buntpet, picus vaцура]. 2) (у Дубр.) свака слушкиња, rius [picus L.]: Шарен као дјетао. била удата или неудата, удовица или баба | дјетелина, f. (југоз.) ber Alee, trifolium [L.]: од шездесет година, біє Тадь, ancilla. [vide Под главом јој снопак дјетелине слушкиња 1]. дјетенце (дјетенце), п. (југоз.) vide дјетешце. дјевојче, чета, п. fleines Тäbфen, puella parva. дјететина, f. (у Дубр.) augm. v. дијете (осодјевојчење, п. (југоз.) 1) baš Unjtellen als ob бито за луда човјека. cf. аџамија), ein Mann, man ein Mädchen wäre, simulatio aetatis aut unerfahren wie ein Rinó, homo imperitus. status puellaris. - 2) баз Begrüßen als ob дјетехце, п. (у горњ. прим.) vide дјетешце. fie ein Mäbфen wäre, salutatio puellae nomine. дјетешце, цета, n. dim. v. дијете. [cf. дјетенце, дjèвôjчин, а, о, (jyæ.) des Mädchens, puellae. дјетехце].

дјевојчина, f. augm. v. дјевојка. [cf. дјевој-| дјетинци, дјетинаца, m. pl. (југоз.) vide ђечура, дјевојчурина, девојчетина].

тинци.

дјевојчити, чим, v. impf. (југоз.) als Mäbchen | дјетињ, а, е, (југоз.) [d wanger, gravidus. [vide] begrüßen, saluto pro puella.

трудан [2], cf. здјетан, бређ.

дјевојчити се, чим се, v. r. impf. (јуж. [југоз.]) | дјетиња болест, f. (у Рисну) некака болест,

sich als Mädchen anstellen, puellam se ostentare. дјевојчица, f. 1) dim. v. дјевојка, баз Dìägolein, puellula. - 2) (у Дубр.) дјевојка која се није удавала и која није слушкиња, па макар била и усиђелица од педесет година. дјевојчура, f. augm. v. дјевојка. [vide дјевојчина].

дјевојчурина, f. augm. v. дјевојчура.

дјёд, m. (југоз.) 1) ber Großvater, avus. 2)

од које дјеца умиру (кажу да се у дробу зачне), Wrt Rinberfranfheit, morbus quidam infantium.

дјетиње, f. pl. (у Сарајеву) біе &reiß, epilepsia, [eclampsia (neonatorum s. infantium), convulsiones. cf. врас (фрас)].

дјетињење, п. (југоз.) baš Rinbijjjein, puerilitas. дјетињи, ња, ње, (југоз.) Rinber, puerilis. [cf. дјетињски].

у Рисну кад се казује колико има маломе | дјетињити, њим, v. impf. (југоз.) finòijh fein, дјетету, веле да не ваља рећи: три или че- pueriliter facio. [cf. дијетити се].

тири мјесеца, него мјесто мјесеца реку ђеда. | дјетињски, ка, ко, (југоз.) vide дјетињи. дједетина, m. (југоз.) vide ђедетина.

дједина, m. augm. von дјед [cf. дједетина]:

То зачуо стар дједина

дједов, а, о, (југоз.) без Großvater, avi.

дјетињство, п. (југоз.) bie Rinoheit, infantia, pueritia.

дјетић, m. (gen. pl. дјетића) (југоз.) 1) баз Mannsbild, (verheirateter) Mann, vir (OBO

највише говори pl.) п. п. нема ђётића код куће (кажу жене кад нема људи код куће). 2) der Mann, Held, vir, vir fortis [vide јунак 1]: Намјери се ђетић на Бетића 3) (по југоз. кр.) ber Güngling, juvenis, cf. [vide] момак [1]: У ђевојке играју у Бетића не знају (за сватове). - 4) [vide] дијете, баз Rins, puer: За њом трче Бурови ђетићи 5) (у Котору) [vide] слуга [1], макар и | стар био, беr Diener, famulus. cf. момак. дјетлић, m. (југоз.) ber junge рeht, pullus pici [picus spec.].

дјеца, f. (dat. дјеци, асс. дјецу, ѵос. дјецо)

(coll. југоз.) біe Rinber, pueri, liberi, proles. Дјечин, а, о, (југоз.) Rinber, puerorum, libe

rorum.

дјечина, f. angm. v. дјеца. [cf. дјечурлија].
Дјечица, f. dim. v. дјеца.
дјечурлија, f. vide дјечина.
дјешо, m. hyp v. дјевер.

Длака, f. (pl. gen. длака) 1) ein Stüd Daar, pi-
lus [cf. влас 1]: гдје је твоја длака, ту је
моја (наша) глава; Длака ме држи (да не
учиним то и то). 2) das Haar der Kuh,
bes Bferbes, pili: коњ лијепе длаке. 3)
зле длаке (у Рисну), vide бадљи. 4)
у рибе длака, т. ј. ситне кости, које су као
Длаке, біe Sräte, spina piscis.
длакав, а, о, 1) baarig, pilosus.

кава, grätig, spinosus.

2) риба дла

дийна (орања), f. (у Србији) дан орања, баз 30, ber Morgen Xanbeš, jugerum. [vide дан 2]. дnò, n. 1) der Boden, Grund, z. B. eines Gefäßes, fundus. [cf. задно]. — 2) н. п. на дно села, на дно поља, на дно трпезе, unten am nbe, in inferiore urbe, in extremo campo, in ima mensa. [По дну софре Петка и Неђеља Маргиналија 1. издања].

1. дб, дӧла, m. (loс. долу) vide долина [1].
2. до, (mit gen.) 1) bis, ad, usque: до сад; до
Данас; до јуче; до сјутра; зашао од куће
до (34) куће; казаћу ти све од ријечи до
(für) ријечи; ја бих дао за то до (gegen) сто
талијера; дођи до (зи) мене. cf. [vide]
к; тешко до зла Бога; Јао мени до
Бога! Од тог мора до зелена Лима Благо
мени до Бога милога! 2) neben, bei, pone:
стани до мене; намјести до зида. 3)
außer, praeter, cf. [vide] осим: немам више
До двије паре; то не зна нико до Бога;
Бојиш ли се још кога до Бога 4) н. п.
то стоји до тебе, hängt von bir ab, in te si-
tum est. cf. за. 5) н. п. шта је теби до
тога? was ift bir baran gelegen? quid tua id
refert? 6) п. п. није ми до пјевања, него
до плача, ит, прођи ме се, није ми сад до
тога. 7) до душе, mohl, allerbings, equi-
dem: до душе ја не могу рећи да није тако.
8) до Бога и до моје душе, bei Sott uns
meiner Geele, me hercle.

длакавити, вим, v. impf. boll Maare maen, pi-|доакати, кам, v. pf. коме, т. ј. доћи му ака lis conspergo. главе, зи runbe richten, verberben, perdo. длакавити се, вим се, v. r. impf. voll Daare | доб, доби, f. баз Ilter, aetas: сваке доби људи;

дланце, п. (у Дубр.) Wrt flange, herbae genus. добавити, вим, v. pf. што, verjaffen, procuro

langen, consequor: Пења коња крај зелена
луга, Не би ли се добавио друга
добављање, п. 1) baš Berjchaffen, comparatio.
2) das Bekommen, consecutio.

добављати, љам, v. impf. што, verhaffen, procuro.
добављати се, љам се, v. r. impf. чега, erlan=
gen, consequi.

Дмитра, f. Утаenname, nomen feminae. cf. [vide | добаврљати, љам, v. pf. gej lenbert fommen, ad

2] Митра.

Дмитров дан, m. vide Митров дан: О јесени

venio lente et negligenter: Када врља једва
Добаврља -

добар, добра, ро, (добри, pa, po, adv. добро,
comp. бољи) 1) gut, bonus. - 2) (у Дубр.)
нијесам веле добар, т. ј. слаб сам, мало
сам болестан, nicht gang wo.

днёви, 1) vide дању: Дневи леже, а ноћи пу- добатати, там, v. pf. müßjam herbcifommen.

тују 2) cf. дан.

дневице, (н. и. на божић, на ускрс у Хрв.).

добацивање, п. [cf. дотурање] 1) баз Merbeimer=
fen, adjectio. -2) das Treffen (Erreichen) im

1

што учинити.

Steinmurf, adsecutio in lapidum jactu. [cf. |добости, дободем, v. pf. (у Босни) с муком дометање 2]. добацивати, добацујем, v. impf. [cf. дотурати 1]| добош, т. біе $rommel, tympanum militare. cf. 1) herbeimerfen, adjicio. - 2) genug weit wer бубањ [2].

fen (im Steinwurfe), assequi metam lapide. [cf. | добошар, добошара, m. ber Zambour (Frommelдометати 2]. j läger), tympanista. cf. бубњар. добацити, добацим, v. pf. [cf. доврћи (доврг- добошарев, а, о, vide добошаров. нути), дотурити] 1) berbeiwerfen, adjicio: до- | добошаревица, f. vide добошаровица. баци де ми то амо. - 2) genug weit werfen, добошаров [добошарев], а, о, без Zrommelj läassequor [cf. дометнути 2]: није ми ни до- gers, tympanistae. бацио, а камо ли одбацио. добегалац, гаоца, m. (ист.) vide добјегалац. добеглица, f. (ист.) vide добјеглица. добежати, жим, (ист.) vide добјежати. добећи, бегнем, (ист.) vide добјећи. добивалац, ваоца, m. (у Боци) бег Sewinner,

Добошаровица [добошаревица], f. bie Zambours. frau, uxor tympanistae.

добошарски, ка, ко, Zambour, tympanistarum. Добра, m. (ист.) vide [2] Добро.

Добрава, f. fuß in ber Шабачка нахија: Купи војску до воде Добраве

qui lucratur: Кад би трговац свагда доби- | Добра Вода, f. чесма и црквица код Вуковара,

вао, не би се звао трговац, него добивалац. добивање, п. 1) баš Sewinnen, Siegen, victoria. 2) das Gewinnen im Handel, lucrum.

das Bekommen, acceptio.

3)

добивати, добивам, v. impf. 1) gewinnen, vinco. - 2) gewinnen, lucror.

cipio.

добигалац, гаоца, m. (зап.) vide добјегалац.

добиглица, f. (зап.) vide добјеглица.
добижати, жам, (зап.) vide добјежати.
добићи, бигнём, (зап.) vide добјећи.
добит, f.
1) der Gewinn, lucrum. [cf.
добитак, тка, m. интерес 2, шићар].
2) баз
Sntereffe, interusuriae [vide камата 1]: дао
новце на добит.

која слави свету Петку; к њој иде свијет

и носи боне сваке младе недјеље и петка. Има и више "извора који се тако зову. добраклија, f. in bem prümorte: Није ово опаклија, већ добраклија.

3) befommen, ac- | добра молитва, f. Кад сватови с дјевојком већ
хоће да полазе, онда, у Рисну, брат и је-
дан од дјевера изведу дјевојку на молитву,
Држећи је брат за десну, и дјевер за лијеву
руку: сватови сазову дјевојачке родитеље
(или оне од кућана који су јој мјесто њих)
и осталу родбину да јој даду добру мо-
литву, па узевши велики колач, или, као
што ондје кажу, самун и на њему на мјесту
у мијешењу за то начињеноме сребрну ча-
шицу вина, даду га најприје оцу, који сје-
Давши на столицу зовне дјевере и запита их:
„Шта иштете од мене грјешника?" А они
му одговоре: "Ми иштемо од такога бана
да речеш своме дјетету добру ријеч, тако
и тебе Бог дао сваку добру срећу!" Онда
он држећи у руци колач с чашом рече овако:
, Шверце! да ти Бог да сваку добру срећу
и свако добро, како бих и сам себе рад!"
Изговоривши ово сркне мало вина из чаше,
а пјевачи онда запјевају: Добар чоече!
Добро ти рече! Добро ти рече! Брзо се
стече! У добре часе, Под пуне чаше Свему
роду и племену на велику част, А наши-
јем млад јевцима у најбољи час! А свак
реци и помисли: да је добар час! Тако вама
и Бог дао вазда добри час! По том се од
прилике с онакијем ријечима даде колач
матери, која је благослови од прилике овако:
„Шверце! Боже ти дај добру срећу! колико
шкрока поступила од свога рода до свога
дома, толико ти Бог дао добријех и срет-
нијех часа!" А тако од прилике и браћа и
остала родбина. Пјевачи послије свакога
припијевају као и горе послије оца,
што се имена мијењају, н. п. мјесто: добар
чоече, матери се рече: добра мајчице,
стрини: добра банице, а брату: добар
брате. Невјеста се уза сваки припјев по-

добити, добијем, v. [pf.] 1) gewinnen, vinco:
Ко добије нека води обје 2) gewinnen,
lucror: добио на кукурузима, на свињама.
- 3) befommen, ассіріо.
добјегалац, гаоца, m. [јуж.] бer Ueberläufer, trans-
fuga: Већ дошљаци и добјегаоци
добјеглица, f. (јуж.) дјевојка која добјегне (т.
ј. сама дође) за момка; то се догоди кад
родитељи не даду дјевојци поћи за кога она
хоће, а она не ће за кога је они дају. То
су понајвише рђаве дјевојке: јер поштена
дјевојка, и од поштена рода, не ће своје
родитеље и браћу осрамотити. У Србији до-
бјеглица дође управо момку у кућу, па је
онда одведу у какву кућу момачком роду,
те тамо стоји док се не вјенчају, а у Сри-
јему и у Бачкој дође поповој кући и ондје
стоји док се не вјенчају. [cf. самодошла,
самодошлица, ускочкиња, ускочница].
добјежати, жим, ) v. pf. (јуж.) zuflieben, con-
добјећи, бјегнём, fugio.

добовање, п. baš Trommeln, tympani cantus.
добовати, добујем, v. impf. frommeln, tympano
cano. [cf. бубњати 1].

дободолина, f. vide дубодолина.

доболети, (ист.)) доболи, v. pf. ben Emers доболити, (зап.)} nicht mehr ertragen fönnen, doдобољети, (јуж.)) lore vinci (?): Кад јунака Добољело бјеше

ВУКОВ ГЈЕЧНИК

9

само