Дервента, f. град у Босни. Дервен -- теки, ка, ко, вой Дервента : „Погибе ти Дервентски капетан Дервиш*, m, ber Dervifd, dervissus(?) Дервишев, ва, во, дев Dervi[4, monachi tarcici. Дервишина, 1. augm. . дервиш : Дервишки, ка, ко, г) Derbifi, der vissicus. 2)adv. auf Dervische Art, more dervissico. Дереж, т. (у Сријему) bie Drügebant, scamnum cui illigatur verberandus. Деригуша, f. (in ber inefbote) Halo Eraser, gulam radens: оскоруша деригуша : да не би пиш у шаку, оде га моја душа (рекао циганин кад је приповиједао, како је ћео да изједе тврду оскорушу). Дepmume, ema, n. (chimpflich) Kind, decina 2) ein Zehen, decem, franz. une dixaine: Десетина људи. Десетица, f. н. п. банка, или кар ma, ein Zehner (Papiergelds oder im Kartenspiel), denarius, valens decem. Десетковање, п. дав Behent = einfanma. meln, collectio decimarum. Десетковати, кујем, v. impf. деп Зебеп einfammeln, colligo decimas. Десето, ога, n. ber Behent, decimae. Десеторица, f. na von zehu, decem; decuria. Десеторо, зери, decem. marius. Десипти, им, v. pf. treffen, offendo Деситисе, имсе, ѵ. г. pf. 1) fih mo bey befinden, adsum. 2) zu Theil wer. den, contingo: удијели ако ти се Десило, fagen bie Bettler. Десни, на, но, ret, dexter. Десница, f. bie Rehte, dextera. einiger serbischer Regenten). 2) Manns name, nomen viri, Деспотов, ва, во, бев Девродеп, despotae. Деспотовина, f. 1) дав Defpotat, despotatus. 2) Defpotenftift, monasterium a despotá fundatum ut Крушедол. Деспотовица, f. Gluß aив бет Рудник - Sebirge. Деспотски, ка, ко, 1) befpoten=, despotarum 2) adv. wie ein Defpot, more despotae. Дести (говорисе и денути), дедем (и денем), (Рес. и Срем.) vide ђести, Детаѳ, шла, m. (Рес. и Срем.) vide ђетао. Дете, детета, п. (Рес. и Срем.) viде дијете. Детелина, f. (Рес. и Срем.) vide e Детитисе, имсе, (Рес. и Срем.)1 viде дијетитисе. Детић, т. (Рес, и Срем.) vide ђешић. Детлић, т. (Рес. и Срем.) vide ђетлић. Деца, f. (Рес. и Срем.) vide ђеца. Дечак, т. (у Сријему и у Бачкој) ber Knabe, puer. Дечанац, нца, т. калуђер из Дечана. Дечани, m. pl, намастир у Мешоији (код Призрена). Србљи приповиједају да је Дечански краљ (пошто му је отац извадио очи и објеско на концу више градски врата) изишао слијеп у шетњу иза града (Призрена), па га опазио свети Аранђел и сажалило му се, па се співорио у орла и одлећео гне украо његове (краљеве) очи изнад врата и даровао и краљу, и рекао му: „одечи очи". Онда краљ прогледао, и на оном мјесту начинио Де чане. „Да видите високе Дечане Дечански, ка, ко, von Дечани. Дечин, на, но, (Рес. и Срем.) vide Бечин. Дечина, f. vide дечурлија. Ди, (Срем.) vide гди (mit allen 206leis tungen). Диван, вна, но, 1) wunderbar, mirabilis. 2) wunder schön, perpulcer. Диван*, m. разговор, сабор. 1) ber Rath, bie Hathšvetfammlung, senatus (?) 2) Nie Berfammlung, Unterre= bung, concilium, colloquium : „Под оружјем на диван изиђе Диванана *, f. bie 2iltane, ber 2ltan, moenianum. Дивитисе, имсе, v. r. impf. коме, или чему, wundern, miror. Дивлија, f. eine et langer, enger Slin te, flintae genus. Дивљак, ш. н. п. човек, или вепар, 1) der Wilde, homo ferus. 2) das Wild, schwein, aper. Дивљака, f. ш. j. јабука, крушка, Дивљање, n. baš Bilofenn, ferocitas. земља, wild, wüst, terra inculta, barbara. Дивљачење, n. vide дивљање. Дивљачина, f. augm. у. дивљач. Дивљачишисе, имсе, v. г. impf, vide Дивљати. Дивљи, ља, ље, milo, ferus, silvestris. Дивна, f. Grauenname, nomen feminae. Дивокоза, f. ber Steinbod, ibex Linn. Auвoma, f. die Wunderschönheit, mira pulcritudo. Дигнути, нем, vide дићи. Дигнутисе, немсе, vide дићисе. Дизање, п. дав Seben, levatio. Дизати, дижем, v. impf, Бебеn, levo, Дизатисе, ижемсе, v. r. impf. fіф ста heben, consurgo, existo, Дизга*, f. vide крајац. Дизген *, m. од узде они каиши, шпо се држе, у рукама кад се јаше, die Zügel (des Reitpferdes), frena, i. e. die Riemen am Zügel. Диздар *, m. der Thorwart einer Se ftung, janitor arcis. Диздарев, ва, во, vide диздаров. Диздаревица, f. vide диздаровица. Диздаров, ва, во, дев диздар, jani toris. Диздаровица, f. bie Pförtnerin, janitris, janitoris uxor. Диздарски, ка, ко, 1) pförtner=,janitorum. 2) adv. Pförtnerisch, more janitorum. Дизлуке, f. pl. 1 vide позлуке. Дизлуци, m. pl. J Дизлуци, mPb, Дијање, п. дав ithmen, spiritus. Дијати, дишем (Ђекоји реку и дијам), v. impf. athmen, spiro. Дијевање, п. (Ерц.) дав Zhun, Sin thun, Dinlegen, positio, Дијевати, ам, v. impf. (Ерц.) thun, pono colloro: куда дијеваш ти ше новце? Дијел, m. (Ерц.) 1) ber Zheil, portio. 2) уз дијел, бегдан, на Дугом дијелу Auбep*, m. der Schöne, pulcher. „Ја јој реко: добар вече дилберче Дилберчић, m, (ст.) dim. 9. дилбер: „Ој ђевојко дилберчићу! „У бијелу белнучићу Дилчик *, т. діе Stange (бер ber un kel und der Schnellwage), pertica : „Мобарице моје другарице! „Удрипіе га колом и дилчиком — Aim, m. der Rauch, fumus. Димање, п. 1) дав #nauben, spiritus; anhelitus. a) das Blasen des Windes, spiritus venti. Димати, ам, v. impf. i) [фиаивен, aphelo. 2) blasen, spiro. Димије, f. pl. lange uno weite Sofen von gefärbtem Zeug, braccae, Димитисе, мисе, v. г. impf. rauen, fumo. Димитрија, m. Димитрије, m. Demeter, Demetrius. Димишћија, f. m. ја сабља, Датава cenerjäbel, acinaces Damascenus : „Трже Турчин сабљу димишћију Димлије, f. pl. vide димије. Димљив, ва, во, н. п. ракија, cheria, fumosus. Димница, 1. Rauhfangener (an ben Bifchof), vectigal pro fumario. Димњак, т. комин, дег Хаиfang, Schoenstein, fumarium, Диреклија*, m. ber fpanifhe Zhaleri numus hispanus. Диречић, m. dim.. дирек. Диркање, n. dim. 9. дирање: Диркати, ам, dim. 9. дирати: Дирнуши, нем, v. pf. einen Griff mora паф thun, peto. cf: дарнути. Дићи (говорисе и дигнути), дигнем, v. pf. Leben, levo. Дићисе (говорисе и дигнутисе), диг немсе, v. r. pf. fich erheben, aufs stehen, consurgo. Дичан, чна, но, rüßmli, (фön, glo riosus. Дичење, п. дав Stolzfenni bas tols machen, superbia; gloria. Дичипи, им, v. impf. Кога, по ма chen, Ehre machen, gloria (nostra) es Дичитисе, имсе, . г. іmpf, ким, чим, sich rühmen (mit Recht), stolz seyn, superbio (jure). Диша, m. (Рес. и Срем.) vide Дишо Дишер*, на поље! inus, foras. Дишерисати, ришем, у. pf. кога einen hinausschaffen (zu ihm sagen дu, Дишо, т. (Ерц.) Бур. 9. Димитрије das Haar der Kuh, des Pferdes, pilia Добацивање, п. 1) баз Serbeimerfen, adjectio. 2) das Treffen (Erreichen) im Steinwurf, adsecutio in lapidum jactu. Добацивати, цујем, v. impf, 1) her. beimerfen, adjicio. 2) genug meit mer fen ('m Steinmurfe), assequi metam lapide. Добацили, им, v. pf. 1) herbeimerfen, adjicio. 2) genug weit werfen, assequor lspide. Добеглица, f. (Рес. и Срем.) vide добје. глица. Добежали, жим, (Рес. и Срем.) vide добјежати. Добит, f. 1 čer Sewinn, la- Добјеглица, f. (Ерц.) ђевојка, која Добјећи, бјегнем, (Ерц.) vide добје cantus. Добовати, бујем, v. impf. tremmeln, tympano cano. Добош, m. bie Zrommel, tympanun militare. Добошар, m. ber Zambour (Zcomme schläger), tympanista. Добошарев, ва, во, vide добошаров, schlägers, tympanistae. m. (Рес. и Срем.) vide Добро. Добра, Добрава, f. Slug in дег Шабачка наија: „Купи војску до воде Добраве Добрашин, m. Mannsname, nomea viri. Добрија, f. Grauenname, minac. nomen fe Добрило, m. Тапивате, nomen viri. Добриловина, 1. намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст?). Добећи, бегнем, (Рес. и Срем.) vide Добрина, f. Güte, bonitas (wiro nur Добјећи. Добивање, п. 1) дав Sewinnen, Siegen, als Euphemismus gebraucht, z. B. не знам која му је добрина was ihm victeria, 2) даš Seminnen im Mandel, Добрићево, п. намаспир у Ерцегови lucrum. 3 das Bekommen, acceptio. Добивати, ам, v. impf. 1) gewinnen, vinco. 2) деnen, lucror. 3) befom. wen, accipio. ни (може бити да је сад и пуст?). Добрица, m. Жапивнате, потер добар?) сіл Добричина, m. (augm. у. liever Mann, lepidum caput. Добро, п. даѕ But, bonum. Добровоје, т. Тапионате, nomen viri. Добровољан, љна, но, guter laune, hilaris. ИЛИ Добровун, т. Тапионате, nomen viri. Добродошница f. чаша вина, , ракије, што се даје ономе, који дође, за добро дошао: „добро си ми дошао (тако се рече кад му се пружи чаша), дег Milfomm, poculum salutatorium. Добросав, m. Rannéname, nomen viri. Добросретник, m. äíüd3finð! (al Сирфетівтив, wenn dіе Mutter ein Kind ausschilt), albae gallinae filius. Добросрешњица, f. даз Beiblime von Добросретњик maš man febe. Добросрећник, m. vide добросрет. tni etc. „Према себи ударио Меу На довашу по бијелу врату Доватање, п. 1) baš perlangen, porrectio. 2) das Erreichen, assecatio. Доваташи, ам, v. impf. 1) berlangen, porrigo. 2) erreichen, assequor, attingo. Довашити, им, v. pf. 1) berlangen, porrigo. 2) erreichen, attingo. Довде (ш.]. до овде), adv. loci, біз віе ber, hactenus. Довести, ведем, v. pf. berführen, adduco. Довести, зем, v. pf. fertig sticken, ab solvo acu. Довести, зем, v. pf. berführen, ad veho. Довиками, вичем, v. pf. ervufen, ad sequor vocando. Довикивање, п. дав trufen, appellatio, vocitatio. Довикивати, кујем, v. impf. errufen, adclamo. Довитисе, вијемсе, ү. г. pf. домислитисе чему, erfinnen, excogito. Довишлаши, ам, v. pf. berantreiben, cogo (oves). Довлачење, п. 1) дав е:Біферрен, attractio. 2) das Herbeiführen, advectio. Довлачити, им, v. imp... 1) berbeilep. pen, adtraho. 2) herbeiführen, adveho Довлачитисе, имсе v. r. impf. sich herbeischleppen, ventito lente. Доводити, им, adduco. , v. impf. herführen, Довођење, п. baš Serbeiführen, addas ductio. Довожење, п. 1) дa Serbeiführen, addas vectio. 2) das Herbeifahren, advectio. Довозити, им, v. impf. berbeiführen, adveho. Довозитисе, имее, v. r. impf. berbei fabren, advehor. Довоља, f. намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст ?): Довољан, љна, но, jueen, con„И Довољу близу горе Црне — tentus. Довољно, genug, satis. Довргнути, нем, vide доврћи, Довршетак, шка, m. ote Boldenbung, absolutio. Довршивање, п. дав сенден, рег fectio. pf. vollenden, abbеізіп, adtraho. 2) herbeiführen, adveho. Довућисе, учемсе, v. г. pf. і ег beischleppen, se trahere, trahi. Дorahâj, m. die Begebenheit, eventus. Догађати, ам, v. impf. treffen, incida Догађање, п. да Éreignen, casus. Довући, вучем, v. pf. 1) in casum. Догађатисе, асе, v. r. impf. fih er. eignen, accido. ad Догазити, им, v. pf. herbeiwaten, vento per Jumen, nives etc. Aoramбашн, ам, v. pf. Dahergewatschele fommen, adveuio vacillanti gradu. |