дойсти, дођем, vide доћи. ДДИТАЊЕ, n. vide дохитање. ддитати, там, vide дохитати. ддитити, тим, vide дохитити. ДОЈААТИ, ДОЈашем, vide дојахати. дојавити, дојавим, v. pf. н. п. овце, т. ј. до ДОЈНИЦА, f. (У Имоск.) vide дојкиња. Док се гора преођене листом Да играмо, да пјевамо, вести овце (ндући пред њима) кући, Ђer=|ДОКА, у пјесмама, vide док: beibringen, adduco (vom Hirten, der vor den Schafen hergeht, die ihm folgen): Док дојави на торине овце ДӦЈАДИТИ, ДИМ, v. pf. überläftig merben, permolestus sum, коме ко или што, cf. досадити, догрдјети: Мени твоји просци дојадише ДОКА, f. Frauenname, nomen feminae (hyp. Б. доказати, докажем, v. pf. 1) begreiflid тафеп, ДОКАЗИВАЊЕ, n. 1) bas Erfagen (Begreiflid= machen), curatio ut quis rem norit. 2) das heimliche Angeben, delatio. ДОКАЗИВАТИ, Казујем, v. impf. 1) begreiflid ma= А полако, незнани јуначе, Те чекају Турке у Сутјеску, Докле им се било дојадило ДОЈАЙВАЊЕ, n. vide дојахивање. ДОЈАЙВАТИ, jàујем, vide дојахивати. дојакошњи, ња, њё, vide досадашњн. ДоЈати, дојашем, vide дојахати. ДОЈАХАТИ, Дòјашем, v. pf. 1) bergeritten fom= men, adequito, advenio equo vectus. 2) Н. п. дојахао је већ, mit feinem Reiten ift fcon aus, equitare jam non potest. ДОЈАХИВАЊЕ, П. bas Serbeireiten, adequitatio. ДОЈАХИВАТИ, јахујем, v. impf. geritten fom=|ДОКАСИВАТИ, касујем, v. impf. berantrappen, men, adequito. advenio. ДОКАСИВАЊЕ, П. bas Serantrappen, adventatio (equitantis). advento' equo vectus. ДОКАСКИВАТИ, каскујем, dim. V. докасивати. ДОЈЕДРИТИ, рим, v. pf. (у примор.) beranfegeln, ДОКАСКИВАЊЕ, n. dim. v. докасивање. navi advehi. ДОЈЁздити, дим, v. pf. beranreiten, advehi equo: докЕ, у пјесмама, vide док : У том свати под град дојез дише Доке једном у чету не одем — ДОЈЕЊЕ, П. 1) bas äugen, nutritio. 2) bas au=|ДОКЛАЊАТИ, Њам, v. pf. 1) н. п. подне, bis Enbe n. V. gen, lactatio. beten (von den türkischen Serben), orationem доЈЕсти, једем, v. pf. 1) zu Énbe effent, coenam finio : чекај док доклања. 2) доклањао си, finire. 2) већ си дојео, bu wirat nie mehr du wirst nicht mehr beten, non amplius orabis: effen, non amplius comedes. Нека клања, већ је доклањао ДОЈЕСТИ СЕ, једем се, v. r. pf. већ ми се до-|доклати, кољём, v. pf. žu Enbe fdyladyten, peni јело месо, іф bin fdon beffen überbrüffig, satietas ejus me tenet. доЈилица, f. vide дојкиња: ДОЈИЉА, Не шће дават, чедо на дојиље — ДОЈИЉЕ, n. bie Hmmenpflege, nutricatio : Три године била на дојиљу долисти, (зап.) vide дојести. ДОЈИСТИ СЕ, (зап.) vide дојести се. долити, jüм, v. impf. 1) кога, fäugen, uberibus alere, mammam praebere: Лијепо блеји, али зло доји. 2) (an ber Bruft) faugen, lactare, cf. сисати: закуми га мајчиним млијеком, ког сте из једних прси дојили. ДОЈКА, f. (ст.) vide сиса: Узрастоше дојке у њедрима Дојке расту прслуци пуцају ДОЈКИЊА, f. emme, nutrix, cf. дојнља, дојница. домити се, дӧјмим се, v. г. pf. кога, чега, mit Worten berühren, attingere, mentionem facere. tus jugulo : Он га закла, али га не докла ДОКЛЕ, 1) fo weit als, quousque: докле се може очима видјети. 2) fo lange als, quousque: чека докле киша престане, cf, док. 3) wie weit, quousque: докле си ншао? 4) wie Iange, quousque: Докле ће овако бити ? ДОКЛЁН, vide докле : Доклен љубе, дотлен вјеру дају — докНА, f. Frauenname, nomen feminae. доко, m. Жаппšname, nomen viri. ДОКОЛАН, лна (дӧкӧна), но, Žeit този абень, cui tempus est : нијесам доколан. ДОКОЛЕНА, f. (ист.) vide докољена. ДОКОЛЕНИЦА, f. (ист.) vide докољеница. ДОКОЛЕТИ, ЛИМ, (ист.) vide докољети. ДОКОЛИНА, f. (зап.) vide докољена. Доколиница, f. (зап.) vide докољеница. доколити, лим, (зап.) vide докољети. дÒколHIA, f. die Muße, tempus otii: oтaha hy Гдјегод на Доколици. cf. доколан. ДОКОЉЕНА, f. (у Ц. г.) 1) vide докољеница.|долазити, зим, v. impf. 1) fommen, venio. 2) цвијет планински, који се зове и горска ружа и Турчин-цвијеш. ДОКОЉЕНИЦА, f. (pl. gen. докољеница) (јуж.) Urt tüchener Knopf-Strümpfe ohne Fuß, tibialium genus, cf. тозлуци. ДОКОЉЕТИ, колим, v. pf. Миße Haven, otium est, cf. доспјети. докон (докоон), а, о, vide доколан. ДОКОНАТИ, нам, v. pf. (у Славонији) vide шити. 2) долази вода, {dwillt, crescit flumen. свр-|дӦЛАМА*, f. bas ferbifce lange Unterleib, moruber доконобати, бам, v. pf. mübfelig bur bringen,| ДОЛАМЁТИНА, f. augm. v. долама. доЛАМИЦА, f. dim. v. долама. долап, долапа, m. (у Србији и у Босни по долаФ. ДОКОНЧАТИ, чам, v. pf. beenbigen, finire, cf. до- TH ce. ДОКОПАТИ СЕ, пам се, V. r. pf. чега, etmas|ДОЛЕВАК, долёвка, m. (ист.) vide дољевак. arrepere. ce, прикрадати се. ДОКРАЈЧИТИ, ЧИм, v. pf. ju Enbe bringen, finere: Докрајчио је већ. |долётети, (ист.) (тим, v. pf. angeflogen fom= ДОКРАДАТИ СЕ, докрадам се, v. impf. beimlid| долетити, (зап.) ДОКРАСТИ СЕ, Докрадём се, v. г. pf. vide при-| докрочити, дӧкрочим, v. pf. mit einem dritte доЛИБАША*, m. Онај који сједи у горњему ДОКУСУРИВАЊЕ, n. baš Galbiren, solutio re-|дӦЛИВАК, доливка, m. (зап.) vide дољевак. sidui. Доливање, п. (зап.) vide долијевање. ДОКУЧИВАЊЕ, n. vide дохватање. ДОКУЧИВАТИ, Кучујем, vide дохватати. докучити, докучим, v. pf. 1) vide 2) што памећу докучити, begreifen, capio. докучљив, а, о, vide досјетљив. дола, f. vide долина. ДОЛИЈЕВАТИ, Долијевам, v. impf. vide доље вати. ДОЛИЈЕТАЊЕ, П. (јуж.) fliegen, advolatio. долагати, долажем, v. pf.1) коме што, [üдеп=|ДОЛИЈЕТАТИ, долијећем, v. impf. (јуж.) ber= hafte Nachricht hinterbringen, defero menda- beifliegen, advolito. cium. 2) fid auslügen, satis esse mentitum. |доликовати, кује, v. impf. коме шта, anfteђer, ДОЛАГИВАЊЕ, n. bas lugenbafte Sinterbringen, delatio mendax. ДОЛАГИВАТИ, лагујем, v. impf. lügenbaft fin= terbringen, defero mendacium. ДӦЛАЖЕЊЕ, n. bas Rommen, ventitatio. ДОЛИНА, f. 1) baš bal, vallis. 2) пало на долн- terram: Скочише му очи на долину ДОЛАЗАК, ласка, m. bie unfunft, adventus, cf. долиница, f. dim. v. долина. доход. |долити, дӧлијем, v. pf. 1) чашу, буре, voll gie= fen, impleo. 2) nadgießen, affundo : долиј| ДомаЋй, m. pl. adj. bie Sausgenoffen, domestici. још мало. ДомаЋИ, ћа, ће, н. п. хљеб, Sauš, domesticus, ДОЛИЦА, f. dim. v. дола. cf. домашњи, кућевни. ДӦЛМА, f. 1) bas güllfel, impensa, cf. надјев.| дӧљани, m. pl. 1) варош у Маћедонији (или - паде на Домане Крај Златице више Подгорице — ДӦЉЕ, (јуж.) 1) unten, infra. 2) binunter, infra. ДОЉЕВАК, ДОЛијевка, m. оно вино којијем се буре дољева (као што се старо вино сваке | године долева), ber Güllmein, vinum quod affunditur. ДӦЉЕВАЊЕ, n. (јуж. ) 1) baš Volgießen, impletio. 2) das Nachgießen, affusio. ДӦЉЕВАТИ, вам, v. impf. (јуж.) 1) volgießen, impleo. 2) nachgießen, affundo. ДӦЉЕНА, vide доље: Ево ти га низ коња дољена дољнӣ, а, о, vide доњи. домаЋи, домакнем, v. pf. gelangen, pervenire: домаЋинов, а, o, beš Saušvaters, patrisfamilias. manu vocare. ДОМАХИВАТИ, махујем, v. impf. н. п. руком, дӧм, дӧма, m. (loc. дому, pl. домови, дӧмӧ-|домашњӥ, m. pl. adj. vide домаћи. fonft кућа), domus (familia): како сте на|ДӦМЕДЕЖА, m. у приповијеци: Ја сам јарац дому? 2) vornehme Familie, familia nobilis, ef. Кућа : ДОМАДАР, домадара, m. vide домаћин. cf. напнјање. ДОМАЗЕТОВИЋ, ) Доме дежа, — казао јарац курјаку. ДОМЕТ, m. Burfmeite, teli jactus: убити (из пушке) на домет; И на домеш танком пушком убит’ ДОМЕТАК, тка, m. ber 3ufag, additamentum. ДОМЕТАЊЕ, п. 1) bas 3ufegen, additio. 2) baš Eben=fo=weit=werfen, aequalis jactus. ДОМЕТАТИ, дӧмећем, v. impf. 1) binzufegen, addo. 2) eben so weit werfen (im Steinwurf), aequali distantia jacio, cf. добацивати. ДОМЕТНУТИ, Нêм, v. pf. 1) binzufegen, addo. 2) eben fo weit werfen, aeque longe jacio, cf. добацити, доврћи. ДОМИРИВАЊЕ, п. баз Кой-maden burd einen 3ufan, to explere additione. ДОМИРИВАТИ, мирујем, v. impf. burd einen 3и= sag voll machen, explere additione. за|ДОМИРИТти, домирим, v. pf. burd 3ufan vol ma= Домазлук, m. ras bei Haufe bleibt, nidt feil ift, ДОМАК, мка, m. hyp. v. дом : На љубицу мајко, den, explere additione: немам десет гроша пунијех, домири ми (да бих имао толико). домислити СЕ, лим се, v. r. impf. чему, Math fdaffen, expedio. ДОМИШЉАВАЊЕ, п. Даз Рафинnen, cogitatio. ДОМИШЉАВАТИ CE, мишљавам се, v. r. impf. nachsinnen, Rath schaffen, cogito. У свој домак мајко — (кад се челе 30-| ДОМИШЉАН, m. (fderzhaft) ber dafferath, ple ву у кошницу). nus consilii. домамити, домамим, v. pf. berbeilođen, pel-|домишљАНКА, f. licio. ДОМАМЉИВАЊЕ, n. baš Unlođen, allectatio. dafferath (ein Frauenzim= mer), mulier consilii plena : ДОМАМЉИВАТИ, Мамљујем, v. impf. onloden, al-| домишљанов, а, о, бes dafferaths, pleni con lecto. silii. го: глас допаде; Дамљан паде, а љуба допаде - 2) fallen (ins Unglüd), ассіреге: допасти дòПАСТИ СЕ, паднём се, v. г. pf. (у војв.) ge= fallen, placeo, probor. домолити СЕ, домолим се, vide умолити се. ДОМОРОДАЦ, Роца, m. ein Eingeborner, Snlänber, indigena. домуз, m. (у Сријему) некакав оток на коњу. |ДОПЕВАТИ, вам, (ист.) vide допјевати. ДОМЧАТИ СЕ, Чам се, v. г. pf. чега, (у Дубр.)|допеЋи, печем, v. pf. ausbađen, pinso : овај vide докопати се. хљеб није допечен. ДОПИВАТИ, Вам, (зап.) vide допјевати. ДОНÁШІÂЊЕ, n. vide доношење. attingere. ДОНÁШАТИ, донашам, v. impf. vide доносити.|ДОПИРАЊЕ, п. ба Keiden, fid Sintređen, zo ДОНЕКЛЕ, biš auf eine gewiffe Stređe, usque aliquo. ДОНЕТИ (Донети), донесем (донесем), (ист.) vide донијети. ДОПИРАТИ, рем, v. impf. до чега, gelangen, rei= chen, sich erstrecken, attingo. Допирити, допирим, v. pf. [dnaufenb berantommen, anhelans advenio. ДОНИЈЕТИ, донесём (донесем), (донио, дӧније- | дОПИРЛАТИ, лам, v. pf. beranjagen, adigo, cf. ла, ло), v. pf. (јуж.) bringen, adfero. дотјерати. de schreiben, perscribo. дописивање, n. baš usdyreiben (ju &nbe fdyrei= ДОПИСИВАТИ, Писујем, v. impf. zu Enbe fdrei= ДОНикле, (у Сријему и у Бачк.) vide донекле.|ДОПИСАТИ, допишем, v. pf. aufdreiben, zu en: ДОНЛЕ, (у Барањи) biš babin, eo usque, cf. донде. донос, m. нема доноса ни дохода (рече се за самохраницу), Sutrag, quod affertur. ДОНОСАЦ, сца, m. ber 2ringer, qui adfert : Мој стечниче и доношче, пунан доме! доносити, доносим, v. impf. 1) bringen, adfero. 2) ertragen, erlauben, fero, permitto: доноси ми вјера, mein Slaube erlaubt mirs. ДОНОШЕЊЕ, n. baš ringen, adlatio. доњак, доњака, m. 1) камен воденични, ber Dobenftein, meta. 2) у картама, ber Untere| (im Rartenfpiel). доњи, ња, ње, ber untere, inferior. ДОЊОЗЕМАЦ, зёмца, m. ber Unterlänber, homo terrae inferioris. ДОЊОЗЁМКА, f. bie Unterlänberin, mulier terrae inferioris. Доњоземски, ка, ко, unterlänbifd), terrae infe- ДОЊОСЕЛАЦ, Сеоца, m. Giner aus bem untern ДОПАДАЊЕ, П.1) bas berbeieilen, adcursus. 2) bas допЈЕВАТИ, вам, v. pf. (јуж.) 1) fingenb berbei= ДОПЛАКИВАЊЕ, n. bas Seranfommen mit Bei= лазити, weinenb beranfommen, advenio flens. ДОПЛАТА, f. Н. п. кад се пазари ствар рђавија за бољу па се уз рђавију још што доплати, или кад је мени ко што дужан па ми да или учини што што вриједи више од дуга, те ја њему ваља да доплатим, ber uu, additamentum. cf. прид. доплатити, доплатим, v. pf. žujablen, aufzab= Ien, addere. ДОПЛАЋИВАЊЕ, n. baš barauf-zablen, solutio. ДОПЛЕТАЊЕ, П. Баš zu-Enbe=fledyten, pertextio (?). допадати, дам, v. impf. 1) berbeilaufen, adcur-|доплетати, доплећем, v. impf. žu @nbe fled)= ro. 2) fallen ins Unglü, adfligor: допадати ten, pertexo. рана, муке. 3) žu beil werben, obtingo, in| ДОПЛИВАТИ, вам, v. pf. {dwimmen bis fdwimmen, adnato, cf. допловитн. manus venio. ДОПАДАТИ СЕ, дам се, v. r. impf. gefallen, pla- допловити, вим, vide допливати: ceo, probor: то ми се допада. Плови, плови мој зелени венче! —, berzu= Те доилови до Ђурђева двора |ДӦРУЧКОВАЊЕ, n. bas rübftüđen, jentatio. допљескАТИ, допљескам, v. pf. Баher geplatfct|ДӦРУЧКОВАТИ, кујем, v. impf. unb pf. frübftüden, kommen, advenio per viam luto et aquis inviam. ДОПРАВИТИ, ВИМ, v. pf. vide доградити : А себе си горе доправила ДОПРИЈЕТИ, ДӦпрем, (допръо, допрла, ло) v. jentare. ДОРУША, f. Доратаста кобила, bie Braunftutte, equa fusca. ДОСАДА, f. ber leberbrnß, bie eläftigung, taedium, molestia. дӦСАДАН, дна, дно, läftig, molestus. ДОСАДАШЊИ, Ња, ње, ber bisberige, qui adhuc fuit. досадити, досадим, v. pf. н. п. 1) виноград, купусну лијеху, vollenbs fegen, insero. 2) коме, schaden, nocere: он мени не може ништа досадиши. 3) досадило ми је то, bieß ver= drießt mich schon, ich bin es überdrießig, taedet me; досадно ми je, molestum esse, cf. додијати. nady=|досÁдити CE, досади се, v. г. pf. Iäftig wer= ben, taedet: досадило ми се ДОПУНИТИ, ним, v. pf. anfüllen, nadyfüllen, expleo. ДОПУШТАЊЕ, n. baš Érlauben, permissio. ДОПУШТЕЊЕ, n. bie Érlaubniß, permissio. ДОРА, f. Frauenname, nomen feminae: Љубиш ДОРАМАК, дорамка, m. (у Бранич.) женски Ево јунак на коња дорасша Доратов, а, о, bes Braunen (ferbes), equi дÓро, m. hyp. v. дорат. ДОСАЂИВАЊЕ, n. 1) bas ollenbs-fegen, insitio. 2) das Lästig-werden, molestia. 3) das Schaben, noxa. ДОСАЂИВАТИ, Сађујем, v. impf. 1) vollenbs fegen, insero. 2) lästig werden, molestus sum. 3) schaden, nocere. ДОСАБИВАТИ СЕ, сађује се, v. r. impf. Läftig Досегнути, досегнем, vide досећи. gere. доселити, доселим, v. pf. anfiebeln, facio ut ДОСЕЉАВАЊЕ, П. bas Seranfiebeln, admigratio. ДОСЕТАН, тна, тно, (ист.) vide досјетан: Многом сам се досетила санку |дòСЕТИТИ СЕ, Тӥм се, (ист.) vide досјетити се. досетљив, а, о, (ист.) vide досјетљив. ДОСЕЋАЊЕ, П. (ист.) vide досјећање. досЕЋАТИ СЕ, ћам се, (ист.) vide досјећати се. доскЋи, досегнем, v. pf. erreiden, attingo: дохвати де ми ту књигу; не могу је досеки (далеко је, или високо); досегао бијаше својијех двадесет и пет година. cf. достићи. досинути се, досинем се, v. г. pf. fid bemädti gen, potiri, cf. докопати се, дочепати се: досине ли се он чега, то већ није више моје. ДӦРОЦ, дороца, m. (у Сријему и у Бачк.) Urt|досИТАН, тна, тно, (зап.) vide досјетан. Oberkleid, pallii genus: У девојке сукња од паргала, А у оца нема ни дороца ДОРУЧАК, Чка, m. bas rub tud, jentaculum. coenam finire. ДОСИТИТИ СЕ, тим се, (зап.) vidc досјетити се. досетан. |