Page images
PDF
EPUB

донсти, дођем, vidе доћи.

долниЦА, f. (у Имоск.) vidе дојкиња. ддитањЕ, n. vide дoхнтање.

долчин, m. Лаппвпате, nomen viri. ддитAти, там, vide дoхитати.

док, bis (in Ser Seit), usque ad : док дође; док ддитити, тим, vide дохититн.

приспије ; Док се једном не смркне, другом ддJAATи, дојашём, vidе дојахати..

не мож” cвaнути ; долавити, дојавим, v. pf. н. п. овце, т. б. до- Док се гора преођене листом —

вести овце (ндући пред њима) кућн, Беr: докА, у пјесмама, vidе док: beibringen, adduco (vom Hirten, der vor den Да играмо, да пјевамо, Schafen hergeht, die ihm folgen):

Дока војна не имамо Док дојави на торине овце

AÓKA, f. Frauenname, nomen feminae (hyp. 0. доЈАдити, дим, v. pf.überläjtig merten, permole- Докна ?). stus sum, коме ко или што, cf. досадити, до- доказати, докажём, v. pf. 1) Degreiflik mафеп,

1machen грдјети:

facere perspicuum. 2) heimlich sagen, hinterМени твојн просци дојадише

bringen, defero, denuncio. E Typћија земљи дојадише

докАЗйвањь, п. 1) ба& Crfagen (Begreifliф= ддJАдити ск, ди се, v. pf. коме штo, vide maden), curatio ut quis rem norit. 2) das досадити се:

beimliche Angeben, delatio. Те чекају Турке у Сутјеску,

докАзЙВАти, казујем, v. impf. 3) Беgreiflik maДокле нм се било дојадило

machen, facio perspicuum. 2) hinterbringen, доЈАйвањЕ, n. vіdе дојахивање.

beimli fagen, dеfеrо: доказује Турцима. дОЈАЙВАТИ, jayјем, vidе дојахивати. докАлЁ, vidе докле: доЈАкошњй, ња, њё, vidе досадашњи.

А полако, незнани јуначе, ддJAти, дојашём, vidе дојахати.

Докале те ја упитам само ддJAXATн, дојашём, v. pf. 3) bеrgеritten tom- Од кога си краја из свијета —

men, adequito, advenio equo vectus. 2) H. AÒKACATH, câm, v. pf. getrappt kommen, tolutim 11. Aojaxao je beħ, mit seinem Reiten ist schon advenio. aus, equitare jam non potest.

доклCйвањЕ, п. баѕ реrаntrappen, adventatio доJAxйВАЊЕ, n. баѕ bеrbеіreiten, adequіtаtіо. (equitantis). AOJAXHBATH, jàxyjên, v. impf. geritten kom- AOKACHBATH, kacyjêm, v. impf. herantrappen, men, adequito.

advento'equo vectus. долЁДРити, рим, v. pf. (у примор.) Беrаnjеgеn, докACKйвањЕ, n. dim. p. докаснвање. navi advehi.

докАСКИВАТи, каскујем, dim. p. докасиватн. доїздити, дим, v. pf. Беrаnreiten, advehi equo : доку, у пјесмама, vidе док : У том свати под град дојевдише

Доке једном у чету не одем – ддэЁњЕ, n, 1) баѕ Сäugen, nutritio. 2) раз Cau: докЛАЊАти, њам, v. pf. 1) н. п. подне, big &nbe gen, lactatio.

beten (von den türkischen Serben), orationem ддJксти, једём, v. pf. 1) јu Ense effen, coenam . zu essen,

finio : чекај док доклања. 2) доклањао си, finire. 2) Beh ch pojeo, du wirst nie mehr du wirst nicht mehr beten, non amplius orabis : essen, non amplius comedes.

Нека клања, већ је доклањаоддJксти се, једём се, v. r. pf. већ ми се до- докЛАТИ, кољем, v. pf. 8u Ense fФlabten, peni

јело месо, іф bin fфоn oeffen bеrрrüfig, tus jugulo :
satietas ejus me tenet.

Он га закла, али га не докла
,
f

доклЁ, 1) fo weit als, quousque: докле се може ддэйЊА,

очима видјети. 2) jo Iange als, quousque: Не шће дават” чедо на дојиље

чека докле киша престане, cf. док. 3) mie долиљк, п, бie Immenpflege, nutrіcаtіо

meit, quousque : докле си ишао? 4) mie Три године била на дојиљу

Іange, quousque : докае ће овако бити ? ддонсти, (зап.) vidе доjестн.

доклЁН, vidе докле : долисти CE, (зап.) vidе дојести се.

Доклен љубе, дотлен вјеру дају — ддити, јнм, v. impf. 1) кога, fäugen, uberibus докна, f. Хraцеплате, nomen feminae.

alere, mammam praebere: Лијепо блеји, али доко, m. ЭЛаппвпате, поmеn viri. зло доји. 2) (an ber 23rut) faugen, lactare, дӧкӧЛАН, лна (дӧкӧна), но, Зеіt wоu haben, cf. снсати: закуми га мајчиним млијеком, cui tempus est : нијесам доколан. ког сте из једних прси дојили.

доколвНА, f. (нст.) vidе докољена. доЈКА, f. (ст.) vide сиса :

доколениЦА, f. (ист.) vidе докољеница. Узрастоше дојке у њедрима

доколЕти, лім, (нст.) vidе докољети. Дојке расту прслуци пуцају

доколинА, f. (зап.) vidе докољена. ддJкињА, f. 21mme, nutrix, cf. дојнља, дојница. (доколиница, f. (зап.) vidе докољеница. дбЈмити CE, дојийм се, у. г. pf. кога, чега, доколити, лім, (зап.) vidе докољетн.

mit Worten berühren, attingere, mentionem AÐKOAHUA, f. die Muße, tempus otii: Otaku hy facere.

гдјегод на доколици. cf. доколан.

[ocr errors]

доəнлица. } . vіdе дојкиња:

[ocr errors]

C

[ocr errors]

ти се.

[ocr errors]

докољЕНА, f. (у ц. г.) 1) vidе докољеница. (ддлАзити, зим, v. impf. 1) Fоттеп, venio.

2) цвијет планински, који се зове и гор- 2) долазн вода, fфwidt, crescit fumen. ска ружа и Турчин-цвијеа.

3) Foften, constare, cf. стајатн, вриједитн : докољеницА, f. (pl. gen. докољеница) (јуж.) Гrt Даде њему лака цeвeрдара,

tüchener Knopf-Strümpfe obne Fuß, tibialium Он долази пет стотину гроша genus, cf. тозлуци.

AOLAJATH, jem, v. pf. 1) berbeibellen, advenio докдљЕти, колим, v. pf. Rupe baben, otium latrans. 2) долајаће и он, mit feinen Xamrepen est, cf. доспjетн.

wird es aus sein, desinet incusare: Aonajao докон (докоон), а, о, vidе доколан.

је већ. доконАти, нам, v. pf. (у Славонији) vide свр- долAMA*, f. Bas ferbifфе lаngе unterfleit, mоrüber

der Gürtel kommt, tunica (?). доконд Ати, бам, v. pf. mübfelig purфbringen, доЛАМЁТИНА, f. augm. р. долама.

aegrе trаnѕigere: једва ћу годину доко- долАМИЦА, f. dim. р. долама. нобаши.

дәліп, долапа, т. (у Србији и у Босни по доконЧАТн, чам, у. pf. Бееntіgеn, finire, cf. до- варошима) ein Sаftеn, cistae genus, cf. крајчити.

долаФ. докопATи, пам, v. pf. 3) 3u Snce graben, per- ддлАЦ, доца, m. dim. р. до. fоdio. 2) ergreifen, apprehendo, cf. докопа-долАЦ, доца, т. (у Дубр.) vidе врт.

дӧлк, (ист.) vidе доље. докопATи CE, пам се, v. г. pf. чега, еtmas долЕВАК, долёвка, m. (нст.) vidе дољевак.

, | erwifфеn, apprehendo: Докошао се као долЁВАЊЕ, п. (нст.) vidе долијевање. ћелав капе.

долЁВАТИ, долёвам, (нст.) vidе долијевати. докотУРАти, рам, v. pf. vіdе дотетурати. долЁТАЊЕ, n. (нст.) vidе долијетање. доКРАДАЊЕ, n, Bas beimliфе беrаnjblеіфеп, то долЁТАТИ, дәлёһём, (нст.) vidе долијетати. arrepere.

долЁТЕТи, (ист.) доКРАДАТИ СЕ, докрадам се, v. impf. beimliФ долЁтити, (зап.)

TÂM, V. pf. angeflogen komfib bеrbeifleiben, clam arrepo, cf. красти долЁТЈЕТи, (југоз.)

men, ad volo. се, прикрадати се.

долётнути, долетнём, v. pf. dim. р. долетјети: докРАЈчити, чим, v. pf. du Enke bringen, finere: Полетни ми, долешни ми сиви соколе докрајчио је већ.

Окле сте ми јутрос долешнуле докPACти се, докрадём се, v. r. pf. vіdе при- долЁТЕти, летим, (јуж.) vidе долетјети. красти се.

доли, 1) (зап.) vidе доље. 2) (до лі) adv. доКРдчити, докрочим, v. pf. mit einem @britte auper, praeter, cf. до.

erreiben, uno gradu assequi: Ко краче више долиБАША*, м. онај који сједи у горњему него може докрочиши, пребиће гњатове; yeny, der den ersten Siß an der Tafel einnimmt, Једном крочи до коња докрочи

qui primum locum occupat in triclinio. докСАТ, m. bie altane, Ser ittan, solarium, sub- доливАшин, а, о, беҙ долнбаша, illius qui diale, moenianum.

primum locum occupat. докуСУРИВАЊЕ, П. Вав баlwire, solutio re-I долиВАК, доливка, т. (зап.) vidе дољевак. sidui.

доливањЕ, п. (зап.) vidе долијевање. докуСУРИВАти, сўрујем, v. impf. faloiren, sol- доливати, доливам, (зап.) vidе долнјевати. vеrе rеѕіduаm, cf. измиривати.

долнЈА, f. чаша којом се напија, ЗutrintдокуСУРИти, докусурим, v. pf. fatsiren, bollепов becher, poculum quod propinant:

Безаblеп, ѕоlvеrе rеѕіduum, cf. Hзмирити, Савила се долибаши око долије намирити.

долЙЈАТи, долијам, v. pf, ausfufen (роп лија), докучиваЊЕ, n. vide дoхватање.

d. i. zu Ende sein mit seinen Fuchskünsten, deдокучивати, кучујем, vide дoхватати.

prehendor: Елијо! сад си долијала докчити, докучим, v. pf. 3) vide дoхватити. І долиЈЕВАЊЕ, n. vіdе дољевање.

2) што памећу докучити, begteifen, capio. долиэЁВАти, долијевам, v. impf. vіdе дољедок.Учљив, а, о, vidе досјетљив. долА, f. vіdе долина.

долнЈЕТАЊЕ, n. (јуж.) бав Зufliegen, advolatio. долігати, долажем, v. pf. 1) коме што, Іügen: долилЁТАти, долијећем, v. impf. (јуж.) beta

( bafte Nachricht hinterbringen, defero menda- beifliegen, advolito.

cium. 2) jih аuѕligen, satis esse mentitum. Јддликовати, кује, v. impf. коме штa, anteben, доЛАГивањЕ, п. баѕ lugenbaftе pinterbringen, decet. delatio mendax.

долина, f. 1) бав Хbal, vallis. 2) пало на долндо.ДАГВВАТи, лагујем, у. impf. Tugenbaft bin:

v: terbringen, defero mendacium.

ну, т. ј. доље, на земљу, auf Sen 23ppen, in

terram: долАЖЕЊЕ, п. баѕ Rommen, ventitatio.

Скочише му очи на долАЗАК, ласка, m. bie 2ntunft, adventus, cf. долиницА, f. dim. р. долина. доход.

Іддлити, долијем, v. pf, 3) чашу, буре, bol gie

ватн.

долину

manu vocare.

Ben, impleo. 2). nachgießen, affundo : A0ANJ AÒMÂRÂ, m. pl. adj. die Hausgenossen, domestici. још мало.

домATй, һа, һе, н. п. xњеб, раив:, domesticus, долиЦА, f. dim. в. дола.

ef. домашњи, кућевни. долМА, f. 1) ба8 Sunfel, impensa, cf. надјев. домАТИ, домакнём, v. pf. gеlаngеn, pervenire: 2) (у Бан.) vidе насап.

Сви су лепн, не домакли дома дољани, m. pl. 1) варош у Маћедонији (или Петар црче, мало не домаче,

у Бугарској?). Приповиједају да су од прије Мртав Нико дивојци у крило бивали велики панаѓури на Дољанима: AOMÀ KHH, m. der Hausvater, paterfamilias. kan Плави зумбул оде на Дољане

путник дође пред каку кућу а не зна чиРадоване, кад ћеш на Дољане ?

ја је, он виче: „о домаћине!” За здравље 2) некако мјесто у Зети:

нашега брата домаћина (кад се напија); паде на Дољане

Весели се кућни домаћине Крај Златице више Подгорице — AOMÀ KHHOB, a, o, des Hausvaters, patrisfamilias. доЊЕ, (јуж.) ) unten, infra. 2) pinunter, infra. доматицА, f. Die pausfrau, materfamilias. дољЕВАК, долијевка, m. оно вино којијем се доМAТичин, а, о, беr аuѕfrau, matrisfamilias.

буре дољева (као што се старо вино сваке домAxйВАЊЕ, n. Bag 2Binfen mit per pano, то године дољева), беr ѕudwein, vinum quod affunditur.

доМАХИВАти, мах ујем, v. impf. н. п. руком, ддЉЕВАЊЕ, n. (јуж. ) ) Sag olgiepen, imрlеtіо. einem mit der Hand winken, damit er herbei 2) das Nachgießen, affusio.

komme, manu quem vocare: дољЕВАТн, вам, v. impf. (јуж.) ) volgiepen, Грлом виче, руком домажује impleo. 2) nachgießen, affundo.

домАШАЊЕ, n. Sag Crrеіфеп, соntасtiо. ддЉЕНА, vidе доље:

домАШАти, шам, v. impf. erreiben, attіngo. Ево ти га низ коња дољена

домішити (домашнтн), домашнм (домашим), дољнӣ, а, о, vidе доњи.

v. pf. erreichen, attingo. дом, дома, т. (loc. дому, р. домови, домо- домашњй, m. pl. adj. vіdе домаћи.

ва) 1) баѕ aus (meift im moralifфеn іnnе, домашњй, ња, њe, vidе домаћи. fonjt кућа), domus (familia): како сте на домЕДЕЖА, m. у приповнјеци: Ја сам јарац

)(: дому? 2) pornebate Samilie, familia nobilis, домедежа, - казао јарац курјаку. cf. кућа :

домЕТ, m. Burfeite, teli jactus : убити (из Ожени се сирома

пушке) на домет ; Узе мому од дома

И на домеш танком пушком убит” AOMA, 1) zu Hause, domi:

домЕТАК, тка, m. Ber Зujap, additamentum. Смиљанићу дома дер се наћн — домЕТАЊЕ, п. 1) ба8 Зujegen, additio. 2) бав 2) nach Hause, domum :

Eben-so-weit-werfen, aequalis jactus. Ајде мома да идемо дома

AOMÈTATH, Ahmehêm, v. impf. 1) hinzuseßen, adдомАДАР, домaдaрa, m, vidе домаћин, cf. напн- do. 2) eben so weit werfen (im Steinwurf), јање.

aequаli distantia jacio, cf. добациватн. домАЗЕТ,

дометнути, нём, v. pf. ) binjujegen, addо. домАЗЕТовит, m. (у ц. г.) vidе уљез.

2) eben so weit werfen, aeque longe jacio, cf. домАЗЕТcтвo, n. (у Ц. г.) пошао на домазет- добацити, доврћи.

ство, т. і. ушао жени у кућу, постао до- домиРИВАЊЕ, n. дая зоll-тафеn ѕur einen мазет, еr іft домазет дефоrten, nuрѕіt uxo- Zusaß, tò explere additione.

. ri suae.

домИРИВАТи, мирујем, v. impf. Our einen Зи: домАЗЛУК, m, was bei aufe beibt, niФt feil іft, faß voll machen, explere additione.

quod domi ѕеrvаtur (dе grеge): оставно за домЙРити, домирим, v. pf. Burb Зufag pоu maдомазлук. cf. припаша.

феп, еxрlеrе additione: немам десет гродомАЙВАЊЕ, n, vidе домахивање.

ша пунијех, домнри ми (да бих имао тодомАЙВАти, маyjём, vidе домахивати.

Анко). домлЈА, f. (у Барањи) bie beimath, ѕоlun nа- домислити ск, ийм се, y, r. impf. чему, Эath

tale: потегло марвинче на своју домају. schaffen, expedio. cf. завичај, постојбина.

домишљАВАЊЕ, n. Bas Пафjinnen, cоgіtаtіо. домАК, мка, m. hyp. р. дом :

домишљABATH CE, мишљавам се, v. r. impf. На љубицу мајко,

nachsinnen, Rath schaffen, cogito. У свој домак мајко — (кад се челе зо- домишљАН, m. ((bergbaft) bеr ©фајтеrаth, pleву у кошницу).

nus consilii. дом Амити, домамим, v. pf. Беrbеіloten, pel- домишљАнкА, f. Офаffеrаth (ein Sraueng im: licio.

mer), mulier consilii plena : домАМњйвАЊЕ, n. Das Infoctet, аllесtаtiо. Јер је моја мајка домишљанка домАмьйвАти, мамљујем, v. impf. anlocten, al-домишљАнов, а, о, бев фајтеrаtb8, pleni conlecto.

silii.

шљавати се.

домишљАЊЕ, n. vіdе домишљавање.

доПАРКИВАЊЕ, n. Bаѕ реrlаufen, adcursus. домишљАТ, а, о, leibt Xath f#afen, plenus | доПАРКИВАти, паркујем, v. impf. berlaufen, adconsilii:

curso (?). Јер је моја домишљаша мајка : допACти, паднём, v. pf. 1) bеrbеіlаufen, accurСвему би се чему домислила

ro : глас допаде; домишљАТи ск, домишљам се, vidе домн- Дамљан паде, а љуба допаде

У то доба и Богдан досаде домовина, f. Баив ипо роf, bas 2ejigtbum, 2) fallen ins Unglück), accipere: Aonacth armenta et praedia.

рана, муке. 2) јu beil mеrѕеn, obtіngo: ово домдлити CE, думолим се, vidе умолити се. ми је допало. домородиц, роцa, m. ein fingeborner, Snlänker, допAcти ск, паднём се, v. г. pf. (у војв.) де: indigena.

fallen, placeo, probor. домуз, т. (у Сријему) некакав оток на коњу. допEBATи, вам, (нст.) vidе допјевати. домЧАТИ СЕ, чам се, v. г. pf. чега, (у Дубр.) допETи, печём, v. pf. ausbafen, pinso : овај vidе докопати се.

Хљеб није довечен. донАПІАЊЕ, n, vidе доношење.

допиВАти, вам, (зап.) vidе допјевати. донАШАТн, донашам, v. impf. vіdе доносити. І допИРАЊЕ, n. Bag Xeiben, fіф іntretеп, то дондӣ (до oнде), bis Sorthіn, usque illuc. attingere. дондолЁн, (у Рисну) vide дoнде.

допИРАТн, рем, v. impf. до чега, ѕеlаngеn, reiAÖHEKAÊ, bis auf eine gewisse Strecke, usque aliquo. chen, sich erstrecken, attingo. дднёти (донети), донесём (донесём), (нст.) | допЙРИти, допйрим, v. pf. fфnaufen berantomvide дoнијети.

men, anhelans advenio. дониЈЕти, донесём (донесем); (донио, доније- допЙРЛАти, лам, v. pf. bеrаnjаgеn, adigo, cf. ла, ло), v. pf. (јуж.) bringen, adfero.

дотјерати. ддниклЁ, (у Сријему ну Бачк.) vidе донекле. | дописАти, допишем, v. pf. ausfreiben, du SnдонлЁ, (у Барањи) bis Sabin, eo usque, cf. дoнде. de schreiben, perscribo. донос, т. нема доноса ни дохода (рече се за дописивАЊЕ, n. Das Cusfbreiben (зи &nse frei самохраницу), Зutrад, quod aftertur.

ben), perscriptio. доносяц, сцa, m. Ber 23ringer, qui adfert: дописивати, писујем, v. impf. ju nbe frei

Мој стечначе и доношче, пунан доме ! ren, perscriptito. доносити, доносим, v. impf. 3) bringen, adfero. | допJEBATи, вам, v. pf. (јуж.) 3) fingeno bеrbеі

2) ertragen, erlauben, fero, permitto : доноси kommen, advento cantans. 2) zu Ende sein Mu Bjepa, mein Glaube erlaubt mirs.

mit seinem Singen, cantare desino. дондШЕЊЕ, П. Ваз 23ringen, adlatio.

доплАКАТИ, плачём, v. pf. wеіnеnо bеrаntеттеп, ддњак, доњака, т. 3) камен воденични, беr advenio flens.

Bodenstein, meta. 2) y kaptama, der Untere 2011AAKÚBABE, n. das Herankommen mit Wei(im Kartenspiel).

nen, adventus flentis. доњй, ња, ње, деr untеrе, inferior.

допЛАКИВАти, плакујем, у. impf. плачући додоњдЗЕМАҢ, земца, m. Sеr unterlänker, homo 13HTh, weinend herankommen, advenio flens. terrae inferioris.

допЛАТА, f. н. п. кад се пазари ствар рђавиAOHÒ3ÈMKA, f. die Unterländerin, mulier terrae ја за бољу па се уз рђавију још што доinferioris.

плати, или кад је мени ко што дужан доњдЗЕМски, кa, кo, unterläntif, terrae infe- па ми да или учини што што вриједи виrioris.

ше од дуга, те ја њему ваља да доплатим, доњдсЕЛАЦ, сеоца, т. Winer aив бет ипtern деr Зufфир, additamentum. ef. прид. Dorfe, inferioris pagi incola:

доплатити, доплатим, v. pf. дизаblе, auf3abДа се биjе с доњосеоцима

len, addere. доод, т. vіdе доход. cf. донос.

допЛАТИВАЊЕ, . Das paraufeablet, ѕоlutiо. доодАК, доотка, т. vіdе доходак.

допЛАТИВАТи, плаћујем, v. impf. Sarauf3ablen, додац, дооца, m. vіdе доходац.

solvo. доддити, доодим, уidе доходити.

доплЁСти, плетём, у. 1) u Ente fleten, perдодъЁЊЕ, n. vіdе дохођење.

texo. 2) једва сам доплeo, mit Yübе bеrbеідопАДАЊЕ, п. 3) баѕ bеrbеieilen, adcursus. 2) баѕ kommen (s. B. von einem Kranken), aegre

Fallen ins Unglück, u. s. w., acceptio mali, advenio.

vulnerum. 3) das Gefallen, probatio. допAЕТАЊЕ, n. Ba8 3u:&nbe:fleten, pertextio (?). допAДAТи, дім, v. impf. 1) bеrbеіlаufen, adcur- доплЕТАТи, доплећем, v. impf. Зu nbe fle=

ro. 2) fallen ins Unglück, adfligor: Aonagath ten, pertexo. рана, муке. 3) и зеіl wеrbеn, obtіngo, in | допливати, вам, v. pf. fфwimmеn bis -, bеrgu= manus venio.

fфwiттеп, аdnato, cf. допловитн. допAДAТи се, дам се, у. г. impf. gefalen, pla- допловнти, вим, vidе допливати: сео, рrоbor: то ми се допада.

Плови, плови мој зелени венче!

equa fusca.

у

Те доамови до Ђурђева двора

дОРУчковАЊЕ, П. Вав Хrübftufen, jеntаtіо. допљЁСКАти, допљёскам, v. pf. Dabet geplatft дӧручковАти, кујем, v. impf. unt pf. frübftuten,

kommen, advenio per viam luto et aquis in- jentare. viam.

дӘРУППА, f. дoрaтacта кобила, bie Braunftutte, дәПРАВити, вим, v. pf. vіdе доградити : А себе си горе доправила

досАДА, f. Der ueberoenp, bie Beläftigung, taeдәПРАВЉАЊЕ, п. vide дoгрaђивање.

dium, molestia. ддиРАВЉАТИ, љам, v. impf. vide дoгрaђивати. | досАДАН, дна, дно, Tajtig, molestus. допPЁЖАти, допрёжам, vidе довребатн. досадашњй, ња, ње, беr biberige, qui adhuc допPЁти, допрём, (допръо, допрла, ло) (ист.) fuit. vidе допријетн.

досадити, досадим, v. pf. н. п. 1) виноград, кудәПРИЈЕти, допрём, (допръо, допрла, мо) v. пусну лијеху, роllеnоg feen, insero. 2) коме, pf. (jym.) gelangen, reichen, attingere.

faben, nocere: он меня не може ништа допPЙти, допрём, (допръо, допрла, ло) (зап.) досадиши. 3) досадило ми је то, бiep vervidе допријети.

drießt mich schon, ich bin es überdrießig, taedet допунити, ним, v. pf. anfulеп, пафfulen, expleo. me; досадно ми је, molestum esse, cf. додопуњавањЕ, n. bas Infulen, expletio.

дијати. доПУЊАВАти, допуњавам, v. impf. antülen, паф-досадити CE, досади се, v. г. pf. Ijtig merfulen, expleo, cf. допуњатн.

беn, taedet: досадило ми се допЎЊАЊЕ, n. vіdе допуњавање.

доCATйВАЊЕ, п. 1) Bas Bolens8:fegen, inѕitiо. допЎЊАти, допуњам, vidе допуњавати. 2) das lästig-werden, molestia. 3) das Scha: допустити, допустим, v. pf. erlauben, per- den, noxa. mitto.

AOCABÚBATH, cahyjêm, v. impf. 1) vollends regen, доПУШТАЊЕ, n. Sas &rlauben, permissio. insero. 2) lastig werden, molestus sum. 3) (chaдопЎШТАТи, допуштам, v. impf. erlauben, per- den, nocere. mitto, cf. допушћати.

досАТИВАТИ СЕ, сађује се, у. г. impf. Iqtis ,

rlästig допуштӣЊЕ, n. Die Crlaubnip, permissio. werden, taedet. доПУШТАЊЕ, n. vіdе допуштање.

досЁГНУти, досегнём, vidе досећи. допЎшт Ати, допӯшћам, vidе допуштати. AOCÉSAHE, n. das Erreichen, tò attingere. доПУШТЕЊЕ, n. vіdе допуштење.

досЁЗАти, досёжём, v. impf. erreiben, attinдбPA, f. Хrauenname, nomen feminae: Љубиш gere. Доро Мартина ?

досЕлити, доселим, v. pf. anjieseln, facio ut ддРАМАК, дорамка, m. (у Бранич.) женски (

quis huc migret et hic considat. зубун (без рукава само до рамена), 2Гrt | досёлити CE, доселим се, v, r. pf. jih anfieFrauenrode obne 2ermel, vestis genus.

deln, commigro hue. дӘРAНити, ним, v. pf. früb ғоттеп, mane venio. |доскЉАВАЊЕ, n. Ba8 Jperanfieseln, admigratio. ДОРАнити, дораним, vidе дохранитн. доскљАВАТи, досељавам, v. impf, bеrаnjieseln, ДОРАЊйваЊЕ, n. vіdе дохрањивање.

colloco. ДОРАЊйВАТИ, рањујем, vidе дохрањивати. |ддСЕТАН, тна, тно, (нст.) vidе досјетан: дӦРАСТ, а, о, vide дoрaтaст :

Ја сам млада, али сам досешна, Ево јунак на коња дорасша

Многом сам се досетила санку дӦРАТ“, т. бer 25raine, equus fuscus, spаdіх. ІддСЕтити ск, тим се, (нст.) vidе досјетити се. дОРАТАСТ, а, о, н. п. коњ, ждријебе, кобила, досЁТљив, а, о, (нст.) vidе досјетљив. bräunlich, fuscus.

досЕТАЊЕ, п. (нст.) vidе досјећање. AOPATOB, a, 0, des Braunen (Pferdes), equi AÒCEFATH CE, ħâm ce, (uct.) vide pocjeħata ce. fusci.

досёти, досегнём, v. pf. erreiben, attіngo: ДОРАчит, m. dim. е. дорат.

дохвати де ми ту књигу; не могу је доДОРЁНУти, доренём, v. pf. (у Лици) vidе до- cefu (далеко је, или високо); досегао

бијаше својијех двадесет и пет година. дори до, (по нcт. кр.) bis, usque аd, cf. ћа: cf. достићи. У зидаше дори до појаса

досинути се, досинём се, у.г. pf. jih bematia дейн, дорина, m. vіdе дорат:

gen, potiri, cf. докопати се, дочепати се: Друга гађа пашу на дорина

досине ли се он чега, то већ није више дбPO, m. hyp. в. дорат.

моје. ДОРОц, дорбца, т. (у Сријему ну Бачк.) Irt доситАН, тна, тно, (зап.) vidе досјетан. Oberkleid, pallii genus :

доситити ск, тим се, (зап.) vidc досјетити се. у девојке сукња од паргала,

| доситьив, а, о, (зап.) vidе досјетљив. А у оца нема ни дороца

доситАЊЕ, т. (зап.) vidе досјећање. ДОРУЧАК, чка, m. Das Scubitut, jentaculum. доситAти ск, ћам се, (зап.) vidе досјећати се. дорӰЧАти, доручам, v. pf. bis ju nbe jpeifen, ддсэЕТАН, тна, тно, (јуж.) vidе досјетљив, еf. coenam finire.

досетан.

гнати.

« PreviousContinue »