Page images
PDF
EPUB

или: „испаде баби зуб.“ Тако и кад прође ко му деда беше ? и т. д. Нијесам му био друга недјеља, и т. д. [cf. федови). - Бабом на бабинама (да знам колико му је година). коризмом плаше и мале преље и плетиље, бабине руби, f. pl. (у ц. г.) vidе тучин дан.

као у Земуну гвозден-зубом. [cf. баба руга]. бабини дни, т. pl. vіdе бабини укови. баба рӯra, f. (у Паштр.) њом плаше дјецу кад че- бабини зуби, т. pl. (у Дубр.) некака трава,

сто ишту круха: немој искати круха, убиће те eine Art Pflanze, herbae genus [tribulus terreбаба руга! [cf. гвозден-зуба, баба коризма].

stris L.). бабац, баща, т. (у Сријему) крупап орах, 21rt бабини јарци, m. pl. оно вријеме кад

gripter 2 iljje, nucis majoris genus [iaglanѕ rе- бабини козлићи, на свршетку Марта или gia L. var.].

бабиии позајменици, (у почетку Априлија удабабе, f. (у Дубр.) Ser Connentajer, [rhizotrogus бабини ўкови, ри снијег или цигани, aestivus Ol. ?]. cf. [vide] мара [2]. Дјевојке

etwa Märzschnee, nix cadens mense martio. је узму на прст, на говоре: „ вјери ме, бабе !“

При повиједају да је некаква баба истјерала као у Србији: „кажи, Маро, откуда ће сва

јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио тови доћи.“

снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим бабетина, f. augm, p. [1]біб. [2; cf. бабускара,

те се : моји јарчии петоропичићи.“ На то се бабурина 1].

раерди Март, па узајмивши у Февруарија

неколико дана, навали са снијегом и с мра1. бабин, а, о, беr [1] баба gehörig, tіѕ біба. 2. бабин, а, о, (ист.) vidе бабов.

зом, те се смрзне и окамени и баба и њебабина душица, f. eine flange, herbae genus.

зини јариhи. Кажу да се и данас може ви[vidе мајкина душица].

дјети у некаквој планини (гдје се то догодило)

оно камење што је постало од бабе и од бабина жила, f. (у Паштр.) еіnе flаnje [ctor

јариња: баба стоји у сриједи и јарићи око schnabel], herbae genus (geranium molle L.].

ње. [cf. бабини дни, вељача 2]. бабина рупа, f. Sie Benitbölle, cayum cerviсis. бібин кӧкот, т. (у Ц г.) некака тица колико [бабин витар, т. (зап.) vide 1 вечерин.]

кос (кукавичји коњиц ?), 24rt 2 bgel, avis genus. Бабин дроб, т. брдо у нахији Биоградској

[vidе пупавац). код Ресника (у срезу врачарском округа по- Бабино Језеро п. мало језеро на врх Велебита Ayhabckor), Name eines Verges, nomen montis.

близу Влашког града. Бабин Дуб, m. мјесто, и сад на њему крчма, у бабино љето, п. (јуж.) кад је топло у невријеме, равноме Котару од Задра к југоистоку око

ocoóuto y jecen, der alte Weiber-Sommer, aestas једнога сахата далеко ; кажу да је донде praeceps. било Турско, док није Јанковић Стојан истје- бабино ўхо, п. мало као гљивица црвено при корао Турке из котара.

ријену каква дрвета (трухла, мокра), eine 21rt бабине, бiбiнi, f. pl. (у Сријему гдјекоји го Schwamm, fungi genus (peziza aurantia Pers.). воре бабиње) 1) ба? 21otyetbett, puerperium. бабиње, f. pl. vіdе бабине.

2) Ser 213ochenbeju, salutatio puerperae. бабити, бiм, у. impf. (у Рисну) кога, gebärentКод Срба трају бабине обично седам дана. der Mutter Hilfe leisten, obstetricem agere: За тијех седам дана долазе дању және на және бабе једна другу. cf. [vide] бабичити. бабинс (и доносе част п. п. пите, уштипке, бабица, f. 1) dim. p. [1]баба[2]. — 2) Die рeбaniракију, вино и т. д. и дјетету дарове), те пте, оbѕtrеtrix. [cf. примања]. — 3) оно гвожђе се часте и веселе; а ноћу дођу сусједи и (као мали наковањ) што косци на њему отсусједе, познаници и познанице, те чувају кивају косе, Ser Tengeljtot, incus fenisecis. бабине, т. і. сједе сву ноћ код породиље, и 4) (у Сријему) дрво о коме дјеца вјешају разговарају се и пјевају, а особито трећу и кавез кад хватају тице. седму ноћ („Није седму ноћ дочуван“ Gåónyewe, n. die Geburtshilfe, munus obstetricis. имају обичај рећи ономе који је мало су- бабичити, чим, v, impf. Bebiirtsbilfe leijten, obлудаст). Тада не смије ни једно заснати : stetricem agere. cf. бабити. јер други једва чекају да га огаре, или да бабљење, die Geburtshilfe, obstetricem му при шију штогод (какав дроњак, или чи

agere.

. таво ћебе) за хаљине. На бабинама пјевају бабо[*], т. (јуж.) [cf. 2 баба: 1)] vide oтaц.[ — свакојаке пјесме, а неке имају које се само 2) vidе златоје. тада пјевају, н. п. Ој на делу на голему бабов, а, о, без бабо, patris [cf. 2 бабин, бабоб се зелени, Ако га је посејао те се зе бајин, бабајков, тајков): Дај ми, мајко, колени? Мирко") га је посејао те се зелени,

мад њеба бабов Ружа?) га се назобала, срце је боли Ko- Jäbobâhe, n. der Ammendienst, nutricationis ко му отац беше? Колалом

inunus. лалом тај3) му отац беше. Колалом лалом бабовати, бујем, v. impf. (у Дубр.) дјетету, бити

му баба, т. б. дадиља или дојкиња, етаноз 1) Или како оцу дјетињему буде име.

Arme sein, nutricem esse. 2) Или како буде име матери. 3) како му буде име.

бабовић, т. (у Боци) іn bеr Rebensart: он је

[ocr errors]
[ocr errors]

3) ба

бабовић, т. ј. он је као и отац му, еr ijt mie | багља, f. н. п. сијена или сламе , eint 23üjcbel jein Vater, patri similimus.

Heu oder Stroh, fasciculus. баболичан, чна, чно, у лицу као баба, alfen | багљање, п. Заз (феи-) 23iljebel-madjen, fasciculo

Gesichtes, faciei senescentis. [cf. 36a6act). rum confectio. бабўлице, f. р. у загонеци, cf. ћућерице. багљати, љам, v, impf. (феи») Düјфеl namet, fasБабур, m. Baier, Bavarus.

ciculos conficere. . бабура, f. eine 24rt irsenet Ofeng (ohtte Radeln), багљив, а, о, н. п. коњ, mit бага bekajtet, morbo fornax simplicissima.

бага dісtо lаbоrаnѕ. [cf. бажљив]. бабурача, f. велика крастава вугаста жаба, која багљић, багљühа m. (у Сријему) vidе навиљак.

не живи у води, него на суху по јамама, бie багљица, f. dim. р. багља. [afфgrate] #röte, bufo [cinereus L.). Гдјекоји 1. багра, f. (у војв.) н. п. он је твоје багре, кажу да ће ономе умријети мати који убије deines Gelichters tuae farinae. [cf. пасмина]. бабурачу; ако ли би је ко нехотице убио, он 2. багра, f. (у Дубр.) некака морска риба, 21rt ваља да пљуне на њу рекавши: „ии! твоја Meerfisch, piscis marini genus. мати прије умрла него моја!“ [vidе губа- Багрдан, м. мала варошица између Јагодине и вица]. cf. ватрена жаба.

Баточине [село, у срезу беличком окр. моравбабурина, f. 1) augm. p. [1] баба [2; vіdе бабе ckor), ein Städtchen in Serbien, nomen urbiculae.

тина]. — 2) vide [губавица] бабурача. багрена, f. Ser 20faзienbaum, robinia pseudoacaБабурека, f. adj. 23aiern, Bavaria.

cia Linn. [cf. капиника]. бабӯрски, кa, кo, baierij), bayarorum: На те иде бігун, багуна, т. (у Хрв.) свиња која има

сва сила Бабурска Помоћи вам послати багунац, нца, Я коврчасту чекињу, еіn franje не могу од велики Бабурски топова Што Schwein, porcus crispus. говоре Бабурека господа

бадава* [бадјава), 1) unentgeltlich. gratis. бабускара, f. vіdе бабетина.

бадавад [бадјавад), [cf. мукте (муфте), бабушина [пабушина], ғ. ба Дseidojleij), caro in- бадаваде (бадјаваде), муктице). — 2) unt» guinalis. [cf. побочина).

jonjt, pergeblih, fruѕtrа [vidе узалуд): бадава бабушка, f. (у Боци) Ser Salapfel, gаlla. cf. си дошао кад је већ све прошло. [vide] шешарка.

дава (беспocлeн) сједити, тüpig, otiosus. баван, т. (у ц. г.) vidе балван.

бадавација, т. 1) беr alleg umjonjt baben mill, бавёрац, рца, m. (у Хрв.) 21rt Grapfel (Sie aus qui omnia yult sibi gratis dari. [vidе мукта

Baiern gebracht sein sollen), solana quaedam unja). — 2) der Müßiggänger, homo deses. [vide [solanum tuberosum L. var. ].

беспocлица 3]. бавити се, вӣ м се, y. [r.] impf. fib aujbaltet , бадало, п. оно мјесто гдје ударају дјеца краmorari: гдје се бави он сад ?

јем од штана кад се бавају. cf. банати се. бављење, п. За8 23ermeilen, moratio.

1. бадаљ, дља, т. 1) (у Хрв., а у Боци [2] бабаврљање, п. Заз Иmberjchlenbern, vаgаtiо. де») некаква трава које је лист бодљикав а баврљати, љам, v. impf, unberjoblencert, vagor. коријен се за невољу у гладне године бага, f. некака болест коњска, 24rt fersefrant kyxa u jepe, eine Art Pflanze, herbae genus

heit (die Maute), morbus quidam equorum (pa [carduus spec.]. У Хрватској се ова трава зове ronychia equi]. ].

и сјекавац и (у Лици) иacји стриц. У Боци багав, а, о, (у Барањи) vide бaнгaв: Нема се приповиједа да у земљи под овом травом

ти гореrа од багава човјека, крњава лонца, ко је срећан може наћи некакав драгоцјени и һораве редуше.

прстен. 2) (у ц. г.) vidе обад. багаль, гља, т. (у Сријему) vide [навиљак) 2. бадам, дља, m. (у црмн.) оштро гвожђе усабагљић.

ђено у остањ, те се њим волови тјерају, Ser багана[*], f. кожица јагњећа, Sag Rammjel, pellis Stachel zum Antreiben eines Thieres, stimulus. agnina. [cf. сијалук).

cf. [1] сладун (2; остан). багатела, f. (у војв.) бie #leiнigteit (bagatelle), бадањ, дња, m. 1) велика шупља клада што res parva. .

кроз њу тече вода, те обрће коло на вашибагаш, багаша, т. (у Ц. г.) житна мјера од десет чари воденици, бie Röhre, canalis. Бадаю се

oka, Art Getreidemaß, modii genus. (vide u Huk). намјести на скок, па се доље у ужему крају Багашевац, Багашёвца, m. поток у Јадру у удари уњ каблина, која се утврди дрвениселу Тринићу.

јем клинизма да не може Багдат, Багдата, m. Bagas, Bagdadum: Ако се ласно извадити, те тако бадаю постане је далеко Багдат, близу је аршин.

доље још тјешњи, а да би био још трешњи, баглама[*], f. 1) (највише се говори pl. багламе) у каблин у се ударају туљци: кад има доста

оно гвожђе што држи врата за довратник воде, већи, а на мањој води мањи (у који (cf. mapke), Angel und Band an der Thür, cardo се ни рука не може увући), а кад воде има et vinculum januae [vidе шарка 4]. — 2) мала врло много, онда се избије и велики туљац, тамбурица од три жице, еіnе fleine ansore па меље на каблину. На великим сушама von drei Saiten, trichordii genus.

.

кад воденица не може самотегом (или на

Ви испасти

нити

}

самотег) да меље ни на мали туљац, онда Далмацији и по осталијем онамо крајевима меље на уставу, т. д. горе се вода устави и кршћани ложе бадњаке. cf. [бадњачица, док је се много накупи, па се онда пушта у блажена палица;] Божић, полажајник. — 2) бадањ. [cf. стрмац 2). — 2) (у Ц. г.) каца [1], у једној ијесми од коледе бадњак се саоdie Kufe, labrum. 3) (у Хрв.) каца у дну миње као некакав човјек или бог (као и уска а горе пира (особито за грожђе и шљи Божиһ): На чем fемо Бога молит | За ста

ве), 21rt Stufe, labri genus. [vidе каца 2]. рога за Бадњака, За младога за Божиfia. бадање, п. 1) Bag Ctеdyen, punctio. 2) баз бадњара, f. (у Сријему) воденица поточара leije Geben, suspensus gradus.

која има бадаю, eine Irt ajjerinüble, molae бадар, дра, дро, н. п. коњ, lеbbajt, alacer. [cf. aquariae genus. батрити).

бадњачица, f. (у Ц. г.) мали бадњак [1], кабадати, бадам, . impf. 1) Leije jtemen, pango ковијех се пет наложи преко бадњака. cf. leniter. - 2) leise gehen, incedo punctim.

блажена палица. 1. бадељ, m. (у Сријему) нека риба, у које је бадњев, а, о, (у ц. г.) vidе качни.

глава као у змије; тешко се струже и не пори бадњева вода, f. (у Ц. г.) vide paco. се, него јој се цријева извлаче на уши, Дrt fijd), бадњево зёље, т. кисео купус у главицама.

piscis genus [Cteinpeigger, cobitis taenia L.]. бадњӣ вёче, бадњега вечера, т. (у Ц. г.) vide 2. бадељ, m. (у Боци) vide [1] бідаљ[1]. бадњи даю: која ми је златоглава, Оно ми бадем,* т. 2 ansel, amygdalus [communis L.; је бадњи вече cf. бајам, мендуо].

бадњи дан, бадњега днё, m. Ser Strijtabens, dies бадемов, а, о, Xanoels, amygdali.

аntе fеѕtum Christi natale. На бадњи дан ујубадјава,

тру (како домаћин отиде по бадњаке) сакрије бадјавад, (у Босни) vide бадава.

се ватраљ и ступа стучком и све столице, и бадјаваде,

прва се столица изнесе на Божић ујутру под бадње, f, pl. некака болест у очима, која полажајника, испод којега је гдјекоји измакну бадљеви, m. pl. се у Рисну зове зле д.таке те падне под губером, којијем га домаћица бадљи, m. pl. [cf. длaкa 3], cilia inversa (di хоће да огрнe. cf. [бадњи вече ;) Божић.

stichiasis, tristichiasis и trichiasis]. Гдјекоји бадњић, m. dim, p. бадањ. ваде бадње из очију.

бадрљица, f. 1) онај струк у траве од земље бадњак, m. 1) сирова церова главња, што се по до цвијета, беr Ctengel, caulis. cf. [vide]

обичају уочи Божића ложи на ватру. Бад стабљика. 2) у ситнога перја оно њака морају бити два или три, и морају се остане кад се перје чија, Ser Febеrfiel, сауочи Божића (на бадњи дан) и осјећи. Бад ulis pennae. [cf. батрљица, клица 2]. њаке многи сијеку прије сунца посувши их бер[*], т. (у Сријему) vidе баир. најприје житом и рекавши : „добро јутро и баждар[*], баждара, m. Ser Ciber, menѕurаrum честит ти бадњи дан !“ Обично их сијеку ponderumque examinator. само с једне стране, а с друге се стране баждарина, f. 1) (ст.) 3Dll gels, portorium, cf. удари сјекиром само један пут. По гдјеко [vide] царина [1]: На водици вила баждаји јем мјестима овршком од бадњака служи рица, Те узима тешку баждарину: Од се мјесто ватраља доклeгoд полажајник у јунака оба црна ока, А од коња ноге све кућу не дође, па онда домаћица свеже на четири - 2) бie City gebubr, quod ѕоlvіtоr pro повјесмо и баци га на стреху. Кад се у mensurarum ponderumque examinatione. вече смркне, онда домаћин унесе бадњаке баждарица, f. (ст.) бie güllnerin, portitrix (?). cf. у кућу, и наложи на ватру; кад ступи с

баждарина. бадњаком у кућу, онда рече: „Добар вече баждарски, кa, кo, н. п. кантар, Sag &іфтар, и честит вам бадњи дан.“ А из куће га ка mensura publice probata. кав мушкарац поспе житом и одговори му: бажђење, п. Sag Ctіntеnt, foetor. „Дао ти Бог добро, сретњи и честити.“ Кад бажђети, біздӣ м, v. impf. (у Бјелон.) vidе базсе бадњак меће на ватру, трипут се помакне дјети. у напредак ; а кад прегори, горњи крај ваља бажљив, а, о, vide багљив. дочекати у руке с рукавицама, па га обни- база, f. vіdе зова. јети око кошница и том угасивши га Базагур, т. Цеклинско око у језеру Скадароставити на какву младу шљиву или на ја cкoмe. [cf. 1 око 4]. буку. У Рисну бадњаке паките лавориком; баздети, (ист.) у Црмници онај који их унесе у кућу на- баздити, (зап.)

дӣм, v. impf. ftіntеnt, foeteo. здрави им милојком вина, и пошто се сам біздјети, (југоз.), cf. [vide) смрдјети. напије, напоји и њих (полије их). По Хер- баздрк, m. (у Рисну) Ser Turs, crepitus ventris. цеговини гдје су велике куће довуку бад cf. [vide] прдеж. њаке на тест или на осам волова, па на- баздркање, т. баз Иmbergeben, vаgаtiо. тјерају кроз кућу, те истјерају волове на баздркати, базирчём, у. impf. без посла ходати, друга врата, а бадњаке скину у кући. По | тӣpig umbеrgeben, vagari. [vide беспocличити).

Што

по

се веже в.

п.

баздрљика, f. (у Барањи) vide [стабљика] | бакал,* бакала, m. трговац што продаје сир, стабадљика.

масло, мед и т. д., бех брезеrеibänisler, con[баздрљица, f. vide стабљика; види s, v. ста

dimentarius.

. баљка.]

бакалај, бакалаја, т. (у Боци) некака морска базеръамбаша, m. Ser mit Бет 21 us» ины Ginflubr

puba, eine Art Meerfisch (Stockfisch), piscis maBolle Belehnte, portitorio praefectus.

rini genus [gadus morrhua L.) : Свака риба базёрђамбашин, а, о, без базерђамбаша, porti

вода а бакалај војвода. torio praefecti.

бакалай, бакалiha, m. (у Бачк.) vide hифта (cf. базёрђамбашлук, m. Ваз 21mt без базерђамбаша, бакалка, f. bie &peзereiträmerin, condimentaria.

бакал): Бакалађи коло воде, А паори гледе — dignitas tої базерђамбаша.

бакалница, f. бакалски дуhан, баз Срезеrеіgе. базёрѣан[*], базерђана, m. vіdе трговац.

wölbe, taberna condimentarii. бази, база, м. р. [од баг* = веза, узица, вери- бакалов, а, о, без бакал, condimentarii.

жица] у пјесми : златан сахат с базима ваља бакалеки, кa, кo, Bebiirströmers, condimentarii.

да је Repetirubr (од Турскога басма-сахат). бакар, кра, m. 1) ба Япpjer, cuprum, cf. [vide] Бізјаш, м. мали намастирић на лијевом бри

мјед [1]. — 2) (Бакар] &tast Buccari im tro» jery Дунава (у Банату), ein #loftеr im 23anat,

atischen Küstenlande. monasterii nomen.

бакарлија,* f. vide [стремен) бакрачлија: банр* (баеp], m. Sas Ver, ripa. [vide] обала [1]. Бије њега оштром бакарлијом cf. бријег.

бакаруща, f. (у Сријему) бакрено звоно што 1. баja, f. 1) һур. р. баук. 2) (у Далм.)

на вола. cf. [vide) клепка. vіdе абајлија.

бакат, кта, (cf. бат, бахат) m. San Setrappe, 2. Båja, f. Stadt in der Batschfa, nomen urbis. incessus cum sоnitu. [vidе топот]. бјалица, f. Sie gauberin, incantatrix. [cf. бахо- бaквa, f. оно мјесто гдје се стаје ногом кад

рица, врачара 2, врачарица, татара 2). Пје се меће камена, Stanbоrt Ser Steinmеrfепбеп, вају како се у сватовима (кад се женио бун

statio jaculantium saxa. гур челебија тараном ћевојком) разбољео баквица, f. (у Шум.) дрвен водени суд, 21rt купус на сланини, па му довели проју баја

Дајjergefäp, modii genus. cf. жбан, чобања. лицу да му баје: Проја баје, кулуса нестаје. [види и каца 2). бајало, m. vіdе бајач.

бакета, f. (у Рисну) Ser Stod, baculus [vidе бабајам, m. (у ц. г.) vidе бадем.

тина 1): Старом Јоку сребрну бакету бајање, р. Заз 3auber, inсаntаtіо.

бакин, а, о, беr [1] бака, vetulae. бајат[*], а, о, н. п. бајат хљеб, бајатно | баклава ,* f. eine 20tt питa, placentae genus. баjатан, тна, тно, месо, airbaden, nicht frij), баковит, а, о, (у Хрв.) vidе биковит. vetus, non recens.

бакоња, m. ein grореr реrr, magnus dominus : Gäjati, jêu, v. impf. zaubern, incanto (morbum,

он је велики бакоња. dolorem). [cf. бахорити, врачати 2, гатати 2,

(бакра, f. vіdе котлуша. ] чарати).

бакрач, бакрача, m. vide кoтao [1].

бакрачић, m. dim. р. бакрач. Бајац, Бајца, m. Ciner pon Баја. бајач, бајача, m. ber Sauberer, incantator [ef. бакрен, а, о, tupfern, cupreus, aeneus.

баврачлија,* f. vide [стремен] узенђија. бајало, врач 2]: Носише га на бајаче, да га бакрењача, f. (у котору) н. п. пушка, т. і. обају

окована рђавим сребром, као бакром, ein Bájko, m. Mannsname, nomen viri.

mit schlechtem Silber beschlagenes Feuergewehr, Бајна Лука, f. [vide Бања Лука) град и ва

sclopetum argento viliori munitum. рош у Босни на води Врбасу, eine etаѕt in | бактање, т. vіdе бахтање. Bosnien, nomen urbis.

бактати, бäкћем, vide бахтати. Бајнолўчанин, m. Siner pon Бајна лука. бактати се, бакћем се, vide бахтати се. Бајнолӯчка, f. Gine ppt Бајна лука.

бакуља, f. на дрвету (особито растову и цебајнолӱчки, кa, кo, pon Бајна лука.

рову) до коре, од прилике с три прста деBajo, m. Mannsname, nomen viri.

бело, Ser Splint, alburnum. cf. [1] бељ, бјебјекӣ, кa, кo, pon [2] Бäја.

лика. Бакуља је бјеља од правога дрвета Gâjreta, m. Mannsname, nomen viri.

и прије иструхли од њега. 1. бак, m. (понајвише се говори pl. баци) тако бакундрац, vide кундрац.

жене тепајући зову зубе у мале дјеце, кад бакшиш,* т. [напојница, дар): Даји бакпити им почињу випати (мјесто бак говори се и младим Сарајлијам'| Кад ти стану лова добаук, и баучак, а у Боци вучући), Rinber.

wort für Zahn, dens sermone infantium. бала, f. (у ц. г.) дрва, прућа, жила. yidе де2. бав, m. (у Хрв.) vidе бик [1].

њак, нарамак. 1. бака, f. hyp. p. [1]баба [1 и 2).

балабан, т. 1) назеба, кихавица, Ser Спир. 2. бака !* yidе гле!

fen, gravedo, pituita. [vide na3e6]. -- 2) in

носити

мала

2)

einem Riese alg Chimpfmрrt gegen Sen Şabr , | баљёзгање, т. vіdе блућење. convicium im gаllum gallinaceum: Иш, кокоте | баљёзгати, гам, v. impf. (у Рисну) vidе блутити. балабане,

6a.bème3[*1, m. die größte Art Ranonen, grobes Ge. білав, а, о, rosig, mucosus.

jcbg, tormentum majus [cf. зељош]: Све бабалавац, бäлавца, т. 1) беr tоgige, giogbube, смез баъемеза виче, Алубарда лубарду

puer mucosus. 2) риба, Ser etibling, ga дозива

sterosteus aculeatus [mugil capito Cuv.?]. баљење, п. Sag hogen, muсi emissio. балавица, f. Sag Rogniädchen, puella mucida.

біљешка ,

f. (у ц. г.) некака тица као балантић, m. Sеr #läppel, tudicula. [vidе маљица). natka, eine Art Vogel, avis genus. Балатин, Балатина, m., 23lattenjee in ungarn, la- баъота, т. (у Грбљу) Objennanie, nomen bovi Балатино Језеро, п. cus Balaton in Ungaria,

indi solitum, cf. Гаваново језеро: На двору му створите бамбадава[*], 1) gang unentgeltli), plane gratis. Балатино језеро

2) ganz umsonst, vergeblich, frustra, irrito. Балачко војвода, т. (ст.) Xaтe eines hіеfеп, по

cf. бадава. mеn рrорr.: Има један Балачко војвода бан, бала (бана), т. 1) Ser Ban, banus: Бе му је балван [баван], m. велики дирек као греда,

бан, ту и стан. 2) у Дубр. и у Ц. г. реку у Valfen, trabs.

говору свакоме човјеку кад хоће да покажу біле, бала, f. pl. Ser Ros, mucus. cf. [vide] слине. Aa ra nouityjy, der Herr, dominus, cf. [vide roбалега, f. н. п. говеђа, коњска, овчја, Ser Иn сподар: Када књиге бани разумјеше

flath, 23iebfoth, stercus. [cf. галебина). банак, нка, т. (у војв.) Sie Djenbaut, sedes балегање, п. Ваз 2Јtijten, Rotbaфen (ропт 23ie)), fornacis :

: легао покрај пећи на банак. cacatio pecorum.

банање, п. 1) vidе бенетање. — 2) ба ба6a.nerati, râu, v. impf. misten, den Roth von sich нати-се-jpiel, ludi genus. geben, stercus facio.

Банат, Баната, m. Sаз (Ceme&parer) 23anat, Banatus. балежнца, f. dim. р. балега.

банати, банам, y, impf. vіdе бенетати : бана Gànuja[*], f. (verächtlich) der Türke, Turca (per con којешта.

vicium): Алија и балија два брата; Не зна банати се, банам се, т. r. impf. Кад хоће дјеца балија што је здрава Марија.

да се банају, најприје се договоре до кобалијетина, f. augm. р. балија.

лике ће године оженити трљу; онда узме білити, лім, v. impf. 1) rose, muco maculo. свако свој штап по средини, па ударају око

rot;еп, reinet, muco maculor flendo.[cf. слинити). мице у земљу и тако редом бацају штанове біло, 1 т. балав човјек, беr Rogige, mucosus. с једнога мјеста; које најдаље баци оно је балоња, [cf. слино].

цар, а које најближе, оно је трља. По том балота, f. (по југоз. кр.) пушчано зрно, lin. трља покупи све штанове, па да свакоме

tenfugel, glans [vidе зрно 2]: Мање од ба које је чији, а свој метне попријеко пред лоте, а теже од стара соли (угљен).

цара тако близу, како га цар стојећи управо балсам, m. Ser 23alja, bаlѕаmum.

може дохватити својим штапом; онда цар балта,* f. vіdе cјекира (али се ријетко говори, баци жмурећи свој птап те удари трљин н. п. ја говорим, а он ни у балту).

(ако ли умаши, онда он буде трља, а трља балтање, п. Заз Spaten, caesio.

цар), па онда сједе; гдје се царев штан балтати, там, v. impf. тући (балтом), bасtет, устави, ондје мора трља свој штап да заcaedere.

мјести (т. з. да га измакне), па онда сви білук, м. рибља трава, бie vijobörner, редом бацају (не жмурећи) и погађају у балукат, 3oubörner, cocculi indi (animitra сос трљин шта: сваки треба дотле да бије у culus W. A.].

трљин тап (и трља мора једнако свој штап балучка, f. Dilber Sau, allium vineale (L.). Дјеца да замјешта) докле не у.маши; а кад ума

ову траву капіто и једу, али често и бљују Іши, онда му трља узме іштап и баци у суво од ње. На гдјекојим се мјестима ова трава грожђе (т. і. на страну), па онда остали зове и [1] ayua [2].

сви бацају тако редом; а цар на поліљетку, балча, f. [*] у сабље или у мача оно гдје се и он бије док двапут не умаги. Онда трља балчак, m. држи руком, беr Briji am Cabel, покуни све штaпoвe из сувога грожђа, па

capulus [vidе крснице): И на њима од чели он погађа свим штановима редом у свој

ка ба,че Крвава му сaбa до балчака штап; чијим птапом погоди, онај буде трља, Балниова (Баошева, Башева] Градина, f. зи а кад погоди царевим Літапом, онда цар

дине од Жабљака к истоку на главици више буде трља, а трља цар ; ако ли свима штаbaata, Ruine am Lago di Scutari, parietinae повима умали, онда покупи све

ІІтапове , quaedam.

па да свакоме које је чији, а свој метне Баъ, m. планина у Босни близу Приједора, пред цара као и најприје, па погађају опет ein Berg in Bosnien, montis nomen.

на ново. Други пут (т. ј. друге године цаба.љав, 1 а, о, црне главе, н. п. во, коза, ровања) цар има три мане (т. і. ногађа у ба.љаст, jcb mürstöpjig, capite nigro.

трљин штап док три пут не умаши), трећи

« PreviousContinue »