ДЎДАТИ, дӯдам, v. impf. (aud) mit ce) ко остраг|ДУЈА, m. (ист.) vide дујо. Ayдa, langsam, träge geben, segni gradu incedo. AJAK, m. Mannsname, nomen viri. ДУДАЧАК, чка, чко, (у Рисну) vide дугачак. ДӰЈАН, m. Mannšname, nomen viri. ДУДИЊА, f. (pl. gen. дӱдиња) Maulbeere, morum. дýло, m. (јуж.) һур. v. духовник, дудов, а, о, н. п. лист, vom aulbeerbaum,|ДУКА, m. Жаппšname, nomen viri. mori, morinus. ДУДОВИНА, f. Maulbeerhol, lignum morinum. Чим дудуче за овцама ДУДУКАЊЕ, П. bas Flöten, cantus tibiae. ДУДУКАТИ, дудучем, v. impf. свирати у дудук, flöten, tibia canere: Ово ми је брајов дудук, ДУЖАН, жна, жно, {dulbig, qui debet: дужан Дукадин, m. ann$name, nomen viri. дУКАТИЋ, m. dim. v. дукат. ДУКАТНИ, на, но, н. п. злато, терезије, Ди= ДӰКЕ, f. pl. зидине у куту између Зете и Мо- сам стотину гроша; Дужан кесе не веже;|ДУКлиЈан, Дуклијана, m. (voc. Дӱклијане) Дужан и косом на глави. дужд, m. (ст.) ber Doge, dux Venetiarum: У онога дужда Млетачкога Дуждев, а, о, bes Dogen, ducis Veneti: Сад ће изић, те дуждеве слуге Diofletianus, Diocletianus, cf. Дукљан: На пржину накрај мора слана, дӰЖДЕВИЋ, m. ber junge Doge, filius ducis ДУКЉАН, m. 1) Diofletian, Diocletianus, cf. Ду Venetiarum: Ајде селе оседлај ми коња, Те му уби дуждевицу, младу — ДӰЖДЕВЊАК, m. Salamander, Salamandra, cf. бурњак. Кад је (или кад хоће да ударн) киша, онда дуждевнак бјежи од воде уз брдо: а кад је суша, онда иде низ брдо к водн. клијан. У Црној гори и онуда по околини приповиједа се да је цар Дукљан у внру под Везировијем мостом свезан у синџир, који једнако глође, и уочи Божића таман да га преглође и свијет да ужди, а Циганин сваки по једном удари маљем (великијем чекићем) у наковањ те притврде. 2) vide Дуке. дЎЛАЦ, дўлца, m. цијев што се душе на њу у гадљарску мјешину, bie Dubelfacröhre, calamus utriculi musici. ДУЖЕЊЕ, П. 1) bie Rebauptung bag jemans ei=|дулВЕДУ, in ber Rebenšart: ја говорим, а он nem etwas schulde, assertio debiti. 2) (y Дyóp.) das Verschulden, obaeratio. дёжи, дужи, f. pl. 1) намастир у Херцеговини (може бити да је сад и пуст). 2) некако мјесто ондје: А ти ајде у широке Дужи Билој кули Ђока Маловића — ДУЖИНА, f. (асс. дужину) bie länge, longitudo. дужити, дужим, v. impf. кога, bebaupten baß Ciner fdulbe, dico mihi deberi: дужи ме стотину гроша. ДУЖИТИ СЕ, дужим се, v. г. impf. (у Дубр.) ДУЖИЦА, f. (у Котору) смоква дугуљаста, ни у дулведу, er adtet gar nidt barauf, дуљ, f. bie länge, longitudo, cf. дуж. дуљити, дўљим, v. impf. verlängern, prolon- bal, А шта ћу ти дуљиш лакрдију — AYMEH, m. das Steuerruder, gubernaculum, cf. крма. ДУМЕНИСАЊЕ, n. baš Steuern, guberno navim. не|ДУМЕНИСАТИ, Нишем, v. impf. (teuern, guberno, cf. корманити. dulbner, debitor: Од зла дужника и козу без јарета. 2) ber läubiger, creditor, cf. рукодавалац: смије од дужника да дође кућн. дужност, дужности, f. (у војв.) bie Mflict, officium:Обећање је дужност. дУМЕНЏИЈА*, m. ber Steuermann, gubernator (navis), cf. корманош. genus. думно, п. (говори се и Дувно) варош у Босни близу Далматинске границе. ДУНАВ, m. (у војв.) vide Дунаво. ДУНАВАЦ, вца, m. ein Donauarm (aud als nom. рг. з. 2. Бег Нови сад), ramus Danubii. |дупИЉАНИН, m. Çiner von Дупило. ДУНАВКА, f. Дунавска воденица, Donau-Müble,|дупити, пим, v. pf. (у Ц. г.) vide ударити, mola ad Danubium. ДУНАВО, n. bie Donau, Danubius, cf. Дунај. ДУНАВСКИ (Дунавски), ка, ко, н. п. вода, До nau, Danubii. дӱнаЈ, Дӱнаја, m. (у Боци) vide Дунаво: Оружан јунак Дунај преплива ДУНДА, f. hyp. v. Дундара: Проведоше Дундару Кроз зелену дубраву, Питали је сватови: „Кам'тн, Дундо, дарови?" ДУНДАР*, m. Гомила људи, ein Saufen Reuter multitudo. бубнути. ДУПКЕ, aufredt, erecte: дијете стојн дуике; намјестно врећу дупке; Дуике јеле из горице ваља — дупком, adv. пуно дупком (н. п. соба људи), so voll daß einer neben dem andern aufrecht stehen muß. дўплаш, дуплаша, m. (у Хрв.) коњ омален чврст, eine 2rt ferbe, equi genus. дупли, ла, лӧ, ((у војв.) 1) боppelt, duplus, cf. дуплован, а, о, двојак: имам дупловану плату. 2) н. п. он је дуали газда, има сваки дан дуплован ручак, reid, dives. ДУНДАРА, f. ein Spigname (für ein großes, tra=|ДУПЛИР, дуплира, m. (у Сријему) vide дублијер. ges Frauenzimmer), nomen feminae joculare: ДУПЉА, f. рупа у дрвету, гдје се могу лећн Проведоше Дундару Кроз зелену дубраву ДУНДАЧА, f. vide дундара. дундо, m. (у прим.) vide стриц: Неве 3ове Дунда свога ДӰНДОРЕЊЕ, n. vide гундорење, тице или челе, eine Baumöbe, cava arbor: Каква је дупља, онаке и челе излијећу (нан: каква дупља, добре челе излијећу). дупљаш, дупљаша, m. т. ј. голуб, bie Solz= taube, Locktaube, columba lignorum Linn. cf. голуб. ДУНДОРИТИ, Рим, v. impf. (у Ц. г.) vide гун- дуПОРЕ, у загонеци, cf. чаре. дорити: За њим Латко нешто дун дораме дундулов дӧ, m. у приповијеци: Наврела вара од Дундулова дола. дупсти, дубём, v. impf. aölen, cavo. дупчиЋи, m. pl. у овијем ријечима: „Около двора дупчики, а у кућу синчићи,” које у Грбљу у себи рече дјевојка кад је сватови уводе у кућу, да би рађала мушку дјецу. дур*, ) Я стани! balt! siste gradum. ДУРАА cf. трпљење. ДӰНЂЕР*, m. der Zimmermann, faber tigna- usbaueru, patientia, duratio, ДЎРАТИ, рам, v. impf. ausbauern, duro, cf. трпљети. дурљив, а, о, aufbraufenb, fervidus, cf. дур-| новит, дуран. ДУРМА*, unaufbörlid, continuo, cf. једнако. ДУРНУТИ СЕ, дӱрнём се, vide дрнути се. ДУТИ СЕ, дујем се, v. r. impf. fid aufblafen, intumescere (superbia). дӰтлити, лим, v. impf. redyt wađer faugen, sugo fortiter (besonders von Ferkeln). ДӰТЉЕЊЕ, n. bas ftarte Gaugen, mammillarum attractio, suctio fortior. ДӰЋ И ПАРАДУЋ, у приповијеци. Дубан*, дућана, m. ber Caben, taberna. ДУЋАНИЋ, } m. dim. v. дућан. ДУЋАНСКИ, ка, ко, Raven-, tabernae. дӰх, духа, m. ber Seift, spiritus. бурмут. ДУШЕК*, m. eine Matrage, stragulum. a=|ДУШЁклук*, m. ber BettÉaften, armarium stragulorum. Духінити, духаним, vide дуванити. ДУХАНКЕСА, f. vide дуванкеса. Духански, ка, ко, vide дувански. ДУХАТ, а, о, (у Боци) н. п. жље духат, т. j. : дУШЕЊЕ, n. vide дављење. душИНА, f. augm. v. душа: Онај (текао) с ДУШИЦА, 1) f. bas eelden, animula. 2) m. душко, m. (ст.) hyp. v. душа, animula, ani- Болан Душко покваси ми уста ДУШМАН, душмана, m. vide душманин. ДУШМАНИН, m. vide непријатељ. душманлук*, vide непријатељство. ДУШМӑнски, ка, ко, vide непријатељски. душник, душника, m. Speiferöbre, oesophagus. ДУХОВАЊЕ, n. bas eidtvaterfein, status con-|душњаци, њака, m. pl. vide гркљан. ДУХАТИ, дӯхам (душем), v. impf. 1) blafen, flo душе вјетар. 2) на кога, böfe fein, succen seo. fessarii. ДУХОВАТИ, Духујем, v. impf. и. pf. коме, коме ДУШОГУБАЦ, гупца, m. ber eelenverberber, perditor animae: Новац душогубац. БА, БА, 1) lođungswort für's Wferb, sonus alli-| Бак, ђака, m. (pl. fаци, али у пјесмама и ciendi equum. 2) ha тamo, ha amo, bald hin bald her, modo-modo. Бавле, у пјесми vocat. v. ђавао (које може Бакови) ber Student, literarum studiosus Баков, а, о, bes Studenten, studiosi. cf. Баково. Ђаковице. Ђаво, ђавола, m. (pl. gen. ђавола) ber Žeu=| fel, diabolus, cf. враг, нечастиви: Не да му ђаво мира (кад ко не ће да мирује). БАКОВАРАЦ, рца, m. Einer von Баковар. Ђаволак, лка, m. hyp. v. ђаво. Узео калуђер ЂАКОВАРКА, f. Gine von Ђаковар. Светогорац мало дијете мушко (док још ЂаковӑРСКӣ, ка, ко, von Ђаковар. није знало за се), па га однио у Свету| БАКОВИЦА, f. варош у Метохији. гору, и онамо га отхранно и научио књизн. БаковичАНИН, m. (pl. Ђаковнчанн) човјек из Кад му је било већ око осамнаест година, онда га поведе уза се као ђака, и пође таковички, ка, ко, von Ђаковица. амо у свијет да пише. Кад дођу у прво ЂАКОВШТИНА, f. bаз Bebiet von Баково, terriсело, а то дјевојке ухватиле коло па играју (ваља да је била недјеља или какво весеље). Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се таково, п. брдо у Србији близу Студенице. каква су то створења, па онако мало као Бакон, m. ber Diafon, diaconus. весео и зачуђен упита калуђера: „Шта је оно духовниче ! шта је оно ?" А калуђер као намргођен одговори му: „Не гледај онамо синко, нити питај шта је: оно је ђаво." Онда ђак најумиљатијим гласом рече: „Дела духовниче, Бога ти! да купи-| мо онога једног заволка, па да га пове демо намастиру. ЂАВОЛАН, ђаволана, m. vide враголан. Ђаволаст, а, о, vide враголаст. ЂАВОЛИСАЊЕ, n. vide враголисање. - Баволов, а, о, beš Zeufels, diaboli. torium zor Баково. таково, n. vide Ђаковар. ЂАКОНИЈА, f. bie Bewirthung, lautitia : Ђаконити, нӥм, v. impf. zum Diafon weißen, ЂАКОНИТИ СЕ, Нӥм се, v. r. impf. zum Diafon ЂАВÓЛЧЕ, чета, n. baš Zeufelein, parvus dia- Бакӯштӣ, cf. варење. bolus. там, m. (у Србији) као дебела даска одоздо БАУР*, (m. ber Üngläubige, infidelis (non Нек' се диже тући ђаурина: БАЧЕ, чета, n. cin tuventden, parvulus lite- Протужило самоуче баче БАЧЁЊЕ, n. baš tubent-werben, frequentatio scholarum. БАЧИНА, f. vide ђакела. БЕДОВА БАБА, f. (Рисну) cf. ђедовн. БАЧИТИ СЕ, ђачим се, v. r. impf. ein tubent Бедови, m. pl. (у Рисну) На бијеле покладе merben, studere literis. бачиЋ, m. dim. v. ђак. БАЧКӣ, ка, ко, ftubentifd), studiosorum. genus. Бевъир*, Ђевђира, m. 1) ber burd löderte me= tallene Deckel des Waschbeckens, operculum pelvis perforatum. 2) ein ähnliches Werkzeug in ber Rude, cribri genus, cf. цетка. ce обуку се неколико момака у кожне хаљине изврнувши длаку напоље, наките различнијем реповима и дроњцима, и објесе низа се звона; једнога обуку у женске хаљине и даду му у наручје као повијено дијете; ови се момци зову бедови, а онај у женскијем хаљинама ђедова баба. Они нду по вароши читав онај дан скачући, грлећи бабу и љубећи њу и дијете и тако збијајући смијех; за њима пристане сила дјеце, која вичу : „бу ђеде! бу баба!" ЂЕВЁНИЦА, f. (у горњ. прим.) vide кобасица. | БЕДОВИНА, f. (јуж.) vide дједовина. ЂЕВЕРИТИ, рим, v. impf. vide дјеверити: Ђевовање моје царовање ! — ЂЕВОЈЧИТИ СЕ, чим се, (јуж.) vide дјевојчи БЕБЕ, (јуж.) vide гдјегдје. Но калпаком Роснића Стефана - БЕЛСАМИН, Ђелсамина, m. (у примор.) некакав цвијет, Irt Pflanze, herbae genus : Потргах јој Ѓелсамин ЂЕЉАЊЕ, п. (јуж.) vide дјељање. ъём*, m. оно гвожђе на узди што стоји коњу у зубима и око уста, ба Gebig am Raume, oreae, cf. жвале. БЕМЕЛИЈА, f. (око Сиња) vide јеменија. |