Page images
PDF
EPUB

миче ,

ам,

Доскіра (до скора), bis yor Eurgen (ift Доmеки, пече, v. pf. Finreiben, sufficit,

er da gewesen), haud ita pridem. Домицање, п. зав Веrübееnt, tасtiо. Доскочили, им , v. pf. коме, erreis Домицање, п. бав фіnreiben, in bina

chen, einholen, fig. nicht der Betros länglicher Menge daseyn, sufficientia. gene seyn, assequor.

Допицами,

vide - дошје. . д сле, (Рес. и Срем.) vidе дослије. цами. Даслије : (Ерц.) biber, adhuc. Допийцаписе, пичемсе, г. impf. Дослужівање, п. Вав зи : &nbe : діеnен, чега, до шпа, Беrübren, contingө. finis servitutis.

Допјецати, пjече, v, impf. (Ерц.) flex Дослуж квапи, жујем, у. impf. 88 chen, sufficit.

Ende dienen, ausvienen, absolvo' ser. Aompé, bis dahin , usque eo. vitutem.

Допочити, им, т. pf. bolfфеntеn, Дослужити, им, у. pf. bів #u &nbe impleo.

dienen, serviisse usque ad finem. Допірками, почем, т. pf. bеrbеіlайя д слук *, т. vіdе пријатељство : fen, adcurro, „С поповима у дослуку буд'me Доприйвање, . Вав Setgulaufen, асДослупипи, им, v. pf, erahndent, cursus. omine assequi.

Дотркивати, кујем, v. impf, bеrѕи. Достіевање, п. (Рес, и Срем.) vide laufen, adcurso. досплијевање,

Дотрчати, чим, vide

дотркати. Доспевали, (Рес. и Срем.) vide Доті ужати, жим, у. pf. коме шта, доспијевали.

Дотужипи, им, v. pf. ЦІange 23eile Деспеп, ем , (Рес. и Срем.) vide machen, zuwider werden, taedet: Bek досп; етін,

ми је допужало Доспијевање, п. (Ерц.) 1) Тав хeifen, Допурање, n. vіdе добацивање;

maturitas. 2) die Muße, otium. Дотурами, ам, 1) v. impf. vіdе доДоспијсвали, ам, v, impf. (Ерц.). 1) бацивати. 2) (v. pt.) bеrbеіmülken,

reifen, maturare. 2) Muße haben, oti advolvo. um est mihi.

Дотуристи, им, vidе добацити. доспjепти, пијем, v. pf. (Ерц.) 2) rei. Допуркали, ам, v. pf. (dim. р. допу:

fen, pervenio ad maturitatem. 2) Muße pamar.) herbeiwälzen, advolvo. haben, otium est.

Доmући, учем, v. pf. bоlепов fblas Дcm*, m. vіdе пријатељ.

gen, percutio satis : Aocma, genug, satis,

„Ал' га добро Милош не допуче Дcia, f. hyp. 9. Достана.

Докерали, ам, v. pf. (Ерц.) 1) pers Дзстана , f. Srauenname, pomen fe beitreiben, adigo. 2) treiben bis -, ago

minae. дcтaнути, не, v. pf. 1 бinreiben , Докеривање, п. (Ерц.) Зав беrbeitrei. Д. стапи, ане, т.

pf. I sufficio. ben, adactio. да спигнупи, нем,

vidе достики. Доћеривати, рујем, y, impf. (Ерц.) д стизање, п. Зав @inbolen, conse 1) herbeitreiben, adagito (?). 2) treiben quutio.

bis

-, ago usque ad Дестизали, ижем y, impf. einbolen, Доћи, дођем, v. pf. 1) kommen, consequor.

yenio. 2) доћи коме главе, cinem Досптики (говорисе и достигнуши), um den Kopf bringen, aus dem Bes епигнем, у. pf. einbolen,

ge räumen, emedio tollo. 3) AINAO quor.

ми је да бјежим од куће, ёв іt mir Доплакање, п. дав 230Вfфеntеn, im dahin gekommen, eo deveni, ut pletio.

дошла вода, р. і. angenfфwoleit, Доmакали, пачем, v. impf. volfфеn. crevit, ken, impleo.

Доцкан, Доплакнупнсе, немсе, vidе допа. Діцне, і Кисе.

Доцнити, иім , v. impf, fäumen, sero Доmікисе (говорисе и домакнутии veuio, moror! і се) , плакнемсе, т. г. pf, чега, или Доцњење, п. Зав: 23erfäumen, serior

AO uma, etwas anrühren, tango. adventus , mora. Діптерапи, ам, (Рес. и Срем.vide Дочек, m. Bеr &mpfang, exceptio (hos. докерали.

pitis) : вала бране на дочеку. Домер:івање.. (Рес. и Срем.) vide Дачекати, амі, v. pf. 1) erwarten, доfеривање.

exspecto. 2) empfangen, excipio. Дошернівати, рујем, (Рес, и Срем.) Дочекивање, р. рав $mpfangen, exvidе доћериващи.

ceptio.

usque ad

conse

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

uae,

2

Дочекивати , кујем, т. impf. empfan. Драгош, m, Rann&name , nomen viri.. gen, excipio.

Драгушин, т. Mannsname, nomen Дошепташи, ам (и дошећем), т. pf, viri.

herbeispaßieren , advento ambulans. Дража , m, гаппвпате , поmеn viri. Драва, f. Die Drape, Drarus,

Дражење, о, бав 9Xeden , Reisen, irriДраг, драга, гo, theuer (lie6), carus ; tatio. драго ми је, mir beliebt eв.

Дрaжeлia, m. аппвпате, поmеn viri. Apârâ, f. (cm.) Geliebt, amata : Драживашка, m. ein epikname See „Драга моја јеси к'се удала ? - Dorfschulzen (gleich sam Störens „Драг” се драгој на водици вали дип), turbаnѕ саnеѕ. у Сријему, Драга, т. (Рес. и Срем.) vide Драго. у Бачкој и у Банату, зову дражиДраган , m. (сп.) vidе драги:

вашке по милицији враjmiове, а по „Чуј драгане oдo за другога

паорији бирове и пандуре, који иду Драгана, f. ) (сп.) vidе драга :

по селу од куће до куће, ме зову „Щуп цуп, цул цуп драгана ,

људе на робију и на заповијеспи „Што ми ни си казала —

(и драже ваш ке). 2) Frauennamen , nomen feminae. Дражити, им, y, impf, teigen, irrito. Aparâur, m. Mannsname, nomen, viri. Apanno, m. Mannsname, nomen viri. Драги, гога (и дpara), m. (сп.) бес Apakua, m. Mannsname, nomen viri. Geliebte, amatus :

Драм, m. 1400 од оке; или онолико, „Ој ћевојко имаш ли драгога ?

колико један дукапі тежи, ein Be= „Имала сам брата и драгога :

wicht (von Dukaten Sowere), Dracha Драги камен; m. Steiftein, gemma. drachma. Драгија, £ $rauenname, nomen femi- Дрaмocep, m. који (од піврђе) на nae.

драм и једе и сере; овако сељаДрагиња, f. Seauenname, nomen femi. ци зову трговце вароtiане (у Ср

бији), Oramenfфmeiper, drachmocaДрагић, m. 1) Запавпате, поmец cus(2), ein Spişname für Kaufleute.

viri. 2) (сп.) као dim. у. драги: Apamanja*, f. ein Schrott von der „Драг драгику Јово Кујунџићу! Schiere eines Apam, globulus plum„Јал” ме проси, јал” һу сама доћи — beus drachmae pondere. Драгиша, т. Хапвпате, поmеn yiri. Драпање, п. Вав Жraken, frісtiо. Apâro, n. (cm.) das Lieb, amatus aut Apanamu, am, v. impf. Eraßen, frico. amata :

Драча, f. намаcптир у Србији. „Јарко сунце на високо ни си ! Драшко, m. Rannnaine, nomen viri.

Драго моје на далеко пи си - Дрвар, п. који дрва носи, или продаДраго, т. (Ерц.) hyp. 9. Драгић uns je, der Holzer, lignarius. Драгутин.

Дрварење, п. бав роlіеn, lіgnаtiо. Драгобрап, m, Rannвпате, nomen Дрварина, f, polsabgabe, portorium viri.

lignarium. Драговић, m. намаситир у Далма- Дрвариши, им , v. impf. mit Col, pers цији.

feben, providеrе lіgnіs: како се дрва. Драговић, m. in per RepenBart: бра. риш? он .ме дрвари. . пие драговићу! (ав еіr liebe8 би. Дрвен, нa, нo, bölgeen, lіgneus,

xpgat jebe8 апреrn XamenB, Ben man Дрвенаст, па, mo, bölgern (unes weiß, oder auch nicht weiß).

pfindlich), ligneus. Aparoje, Mannsname, nomen viri. Дрвеница , f. на самару оно што је Aparôjna, f. Frauenname, nomen femi. од дрвета, осим спеље, тав böl=

gerne Gerüste des Saumfattels, clitelДрагојло, ш, Rainвпате, пomen lae. viri.

Дрвенилисе, имce, y. г. impf, böl: Драгокуп, m. (cm.) der theuer Erkauf. jern werden, lignesco (?). te, caro emtus :

Дреењача, f. н. п. чаша bölkernet „Була води роба драгокупа

Erintgeschirr, poculum ligneum. Драгољуб, m. 1). Pet Жаридiner Stев. Дрвењен. 2, т. бав Berbölgeen, lіgne, tropaeolnm minus. 3) Mannoname, factio. nomen viri.

Apbéke, n. (coll.) die Bäume, arbores, Драгомир , m. Rangname, nomen viri. Дрвљад, f. (coll.) Офеіtеr pols , seg Aparomupa, f. Frauenname, nomen fe 'menta ligni (?) minae.

Дрвљаник, т.

дрва пред Драгомирна, f. намастир у Буковини. Kykom, der Holzhaufen, strues, Aparocab, m. Mannsname, nomen viri. Apb.se, Sols, lignum,

[graphic]
[ocr errors]

nae.

[ocr errors]

2

ч

гомила

2)

[ocr errors]

m. der

Дрво, вета, п. 1) Sex Baum, arbor, 2) Држак, шка, т, де фаn base, ansa. дав боli, lіgnum.

Држалица, f. Дрводеља, m, (Рес. и Срем.) vide Држало, п. der Stiel, manubrium. , дрвођеља.

Држаље, п. Дрвођеља, m. (Ерц.) See gimmermann, Држање, п. Бав баltеt, tentio (?). "faber lіgnarius.

Држати, жим, у. impf. 1) balten , teдрвце, цепа, т. dim. р. дрво.

neo. 2) halten, z. B. für wahr, habeo Древо, р. п. і часно, дав $reu3e8 : (pro vero): ja по држим за истину.

Holz, lignum crucis. i. e. crux qua 3) држаписе коња, ft auf pem Pfet. Christus supplicium obiit:

de halten, sustinere se in equo: „И крстове од часнога древа

„Па се коња држат не могаше Дреждање, в. дав Єteben uno 23artin, 4) држиҫе на високо, еr trägt ft) exspectatio.

boch, elate se gerit. Дреждани, дим, т. impf, tehen uno Дријем, т. (Ерц.) See BФlummer warten, exspecto.

(Schlaflust), dormitatio. Дрека, f, дав Шеfфтер, сlаmоr. Дријемало, m. (Ерц.) беr ефläfeige, Дрекавац, вца,

S dreyer die Schlafmüße, dormitator. ein (vermeintliches) Thier, das in der Apnjèmane, n. (Eph.) das Schlummern, Nacht schreyć, wie eine Ziege die vom dormitatio. 23olfe fortgetragen piro, animal po- Дријемати, ам (и дријемљем), v. impf.

сturpum, quadrupes, clamos и m. (Epg.) Schlafluft haben, somno capior. Дрёкнупти, нем, т. pf. einen ефеер Дријемеж, m. (Ерц.) vidе дријем. thun, exclamo.

Дријен, m. (Ерц. ) бie SotneIPirfофе. Дрем, im. (Рес.’и Срем.) vidе дријем. cornus mascula Linn. До мало, m. (Рес. и Срем.) vidе дри. Дријенак, нка , m. (Ерц.) :) cine Etei. јемало.

ne Kornelliríde, cornus parva. 2) eine Дремање, п. (Рес, и Срем,) vidе дри. Art Traube, , uvae genus. јемање.

Дрина, f. 1) Orina, per Brengfu в зwis Дрёмапи, ам (и дремљем), (Рес, и ichen Bognien und Serbien. 2) die ser: Срем.) vidе дријемати.

bische Gegend an der Drina, Zwornit Дремеж , m. (Рес. и Срем.) vidе дри gegenüber : отишао у Дрину. јемеж.

Дриница , f. cin Geitenarm per prina, Дремљив, ва, во , schläfrig, somno unter Лозница, lentus.

Дринка, f. п. ј. воденица, Ваffеrmüble Дремован, вна, но, fфI&frig (

flaf= auf der Drina, mola ad Drinam. begierig), somniculosus.

Дрински, кa, кo, Driners, Дрғн, m. vіdе дријен.

„Дрински вуче , што си обрђао ? Дрен, m. (Рес. и Срем.) vidе дријен. „Невоља је мене обрђапи: Дренак, нка, m. (Рес. и Срем.) vide, „Око Дрине не има оваца : дријенак.

„Једна двца а при чобанина: Дреник, ш. 2Batb bon Sorneleirfфей, „Један спава, други овцу чува, cornetum.

„Трећи иде кући по ужину. Дрғнић, m. eine junge Roenefirfфе, Дрињанин, m. einer pon Ser Drina : cornus parva.

браћа Дрињани. Дренка , f. Жrauenname, nomen feminae. Дркање, . дав брапnen , tеntiо. Дренов, ва, во, беr #ornelfirfфе, cor- Дркат, кпа, ш. бав 3ittern, per фаи

der , horror. Дреновац, вца, m. a) eintab von&ornel. Дркали, ам, v. impf.. Граппеn, tendo.

bul, baculus corneus. 2) село у Мачви. (sensu praecipue obscoeno de tentione Дреновача, f. ein @to pon Sornel penis). holz, fustis corneus.

Доклалице, f. p. bie Walerte, bie Дреновина, f. Wоrnеtbols, lіgnum corpi euge, coagulum. cf. паче, пишије. masculae Linn,

Докпање, р. бав 3ittern, trеmоr, Дрењак , т. vіdе дреник.

Доктапи , кћем, v. imрt. sittern, fфаи. Дрењина, f, bie #ornelfirfфе, cornum. dern, horreo , tremo. Дретва, f. Ser Sinofaдen (@pagat), Дрљав, ва , вo, vidе врљав. funiculus; cf. канап.

Дрљанченье, дав беbаrrliфе Betten, Дрепівица , f. dim. р. дретва.

'

mendicatio indefessa. Дреча, f. дав ріtіt, densi frutices, Дрљанчипи, им, v. impf. bebarrli), шиб.

betteln, non desino mendicare. Дречање , о. Рав Plärren, ploratio. Дрљање , п. 1) бав @ggen, occatio. Дречами, чим, v. impf, plärren, plorо. 2) der geeggte Uder, ager occatus:

Deus.

cf. честа ,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

пале вране по дрљању. 3) бав Яrt. Дрозговик, m. Die junge Orоffеl, pullus Beln a conscribillatio.

turdi. Дрљаппи , амі, v. impf. 1) eggen, occo. Дрозговљи, ља, ље, н. п, гнијездо,

Когођ с њиме ope, он гузицом др Droffels, turdi. ља. 3) frigeln, conscribillo.

Дрозд, m. vіdе дрозак. Дрљача, f. Die &age, occa.

Дромбуљање, п. "дав Хаитtrommeln, Дољење, . бав &ntblöpen, nudatio. cantus crembali. Дрљиши, им, т. impf. ш. ј. прси, Дромбуљати, ам, v. impf. таultroma entblößen, nudo.

meln, cano crembalo. Дрмановина , f. планина (или брдо , Дромбуље, f, p. bie Paultronmei, у Србији :

сrеmbаlum. Завијала при зелена вука:

Дрдњав, ва, вo, Tumpiq , panposus. „Један вије навр Маковиша, Дрбњак, њка, m. Ber gumpen, Rappe, „Други вије на Повлен” планини,

lacinia. „Треки вије на Дрмановини — Дроњо, m. Ber gumpenterl, homo panApmâibe, v. das Schütteln, Erschüttern, nosus. quassatio.

Дропиши, им, v. pf, ji nieberlaffen, Дрмати, ам, у. impf. фutteln, quаssо. (ohne zu sehen, ob der Ort sauber zc.) Домнупи нем, v. pf, erfwitter, humi consido. concutio.

Дропља, f. Vie Erappe, Ber grappe, Дрндање, р. -бав ефlagen per 243ole. avis tarda, otis tarda Linn. Дрндар, т. човек што разбија вуну. •Дрпање, п. Фав Reigen, laceratio..

Дрпати, ам, v. impf. reigen, lасего. Дрндаров, ва; во; } eв дрндар. Apuramu, am, v. impf. 1) pashnjamu 4 muymu,"HEMPop, reißen, lacero.

јарину. 2) говорити којешта. Apýr, m. 1) der Gefährte, socius. 2) der AphoB, m. der toüe Schreyer, clamosus, Gemahl, der Gatte (für beide Geschlechs furiosus,

ter), conjux. Дрнован, вна, но, Дрнови, ща, по, } wütend, furiosus. Apýra, f. bie Gefährtin, socia.

дрво, као велико вретено, Дрнули, нем, т. pf. einen Bifen enet што жене конце препредају на

(um dann sogleich z. B. an die Arbeit њега и плениво преду, бie Smirn» zu gehen), paullulum comedo: Aphy40 spindel, fusus duplicandis filis. та псело, п, је ујело га мало, Другар, ш. vіdе друг 1. Дрнутисе, немсе , v. г. pf, помами Другарица , f., vidе друга. muce, toll werden, insanio.

Другда, bann unt mann, quandoque. Дрњивање, п. бав Хоu merten , insania. Другдаш, Дрњиватисе, њујемсе, v. r, impf. tol Другӣ, га, го, 2) Ser ansere, alius , werden, iusanio.

alter. 2) der zweite , secundus, Дрњкање, п. 1 Тав 21uflagen gegen еt. Друговање, р. Ber Umgаng mit Sea was, offensio.

mand, als seinem Apyr, consuetudo , деньками, ам, т. іmрt. anfФІagen gе. necessitudo. gen еtmав, offendo : дрњка у ба- Друговати, гујем, v. impf.. mit Winem пину.

bäufig umgehen, sein Apyr feyn; sodaApo6, m. das eingeweide, iatestina. lis sum, utor aliquo familiariter. Дробан, бна, но, ріt uno Elein аn Другојачији, чија, чије, аn ers, perә. einander gereiht, minutus:

Tchieden , alius. „Једно грло, три дробна Ђердана -- Apyrôm, zum zweiten Mal, altera vice: Дробац, пца, m, dim. р. дроб. „љубну је једном и другом Дробина, f. augm. р. дроб.

Дружење, п. фав @efelen, sociatio, Дробини, им, v, imрt. brjeeln , in- Дружина, f.. (coll.) бie ®efährten, socii. tero.

Дружиница, f. dim. р.

дружина. Дробьён, m. Bee Bročent, mica, fru- Дружилисе, имce, v. г. impf. с ким, stum.

ich geselen, sociare se. Дробљење, п. 1) бав Зröteln, intritio.. Дрӱжнца, f. dim. р. друга.

2) coll. Die Broфen, micae, frusta Дружичало, р. (у Сријему говоре руintrita.

ял ичало, а у Банату побуше. Дробњак, т. 1 Gegend in der Serges ни понедељник) деr ѕwеіtе оrоt= Дробњаци, m. pi.jgomina, in per Rave tag nach Ostern, dies lunae secundus

pon Пива. Дробњачки, кa, кo, von a paschate. На дружичало иду љуДробњаци.

ди. (а особипто жене) прије подне Apósak, zra, m. die Drossel, turdus. на гробље пие побушавају гробове

[ocr errors]
[ocr errors]

ника.

вачки.

[ocr errors]

од оне године, дијеле за душу, и дубровачки, ка, Ko, ragusanisch, raпонови чате молитве и сномињу gusanus. мрстве. На неким мјестима (као Дубровник, m. Ragufa , Ragusium. н. п. у Неготину иy Pшави) ску. Дубровничанин, m, човек из ДубровІiece момчад

и ћевојке послије подне на једно мјесто, па играју и Дубровнички, кa, кo, vide Дубродружичајусе (понајвише мушко с мушким, а женско са женским), Дувак*, m. Bеt BeautfФlever, velam л. і оплепіу вијенце од врбовије nuptiale, младица , па се кроз пе вијеңце Дуван, m. 1) der Tabak, die Tabalpflans љубе и мијењају јаја (шарена и цр že, herba nicotiana. 2) der Rauchtabak, вена), па најпослије промијене и nicotiana fumaria ; Baker дуваниписе, вијенце (метіне једно другом на sich mit Tabak versehen; und Aybahehe. главу) и закунусе да ће бити Дувански, кa, кo, н. п. кеса,

Хая мушкарци побратими, а жен baks-, nicotianae. скиње друге (Власи қаж у кума- Дуванција, т. беr xабағrauber, duча), до оно доба године. Такови censore nicotianum. се побратими и друге потом пазе Дување, т. дав 9Beben, spiratio, flatus.

у сву годину као браќа и сестре, Дувар, m, vide зид. пу различним играма, и збиљским Дувати, ам, v. impf. 1) blafen, flo. свађама, помаже једно другоме. 2) на кога, Bife feyn, succenseo, Кад опепт дође дружичало, онда дувна, f. Die Weitliфе (топпе) ,monialis.

се ђекоји понове, а ђекоји ославе, дўвно, m. etadt in Dalmatien. Дружичање, р. бав &йреп ипо Зејнеип. Дувӧвање, п. дав зеіthаtеt feyn, sta

den der Mädchen an zweiten Montage tus confessarii. nach Ostern, amicitiae initio die lunae AyBobamı, AyByJem , v. impf. u. pf. a paschate secundo, cf.

дружичало. KOMe, Beidte hören, ausculto coufiДружичаписе, амсе, т. г. impf, cf. teutem. дружичало.

Ayr, m. die Geld. Schuld, debitum. Друкчији, чија, чије, vidе другојачији. Дуг (comp. дужа и думӣ), га, го, Друм*, м. (opepos) велики пуп, бie lang, longus ; Ayra nyuka, die Flinte. Heersiraße, via regia.

Дуга, f. Ser Regenbogen , iris. Србљи Друштво, в. дie Befelfфаft, societas.

iажу, да мушко прође испод дуге, Дрче , f. pl. vіdе дркалице.

постало би женско, а женско да дршкање, п, дав pesen (бев фипрев), прође, поспало би мушко. instigatio.

Ayra, f, die Daube, tabula. дршкапли, ам, v, impf. н. п. псело Дугачак (дўгачак), чка, кo, vide дуг. на свиње, bеgen , instigo.

Ayrme, mema, u. der Knopfr globulus Дошчић, м. dim. ф. држак.

fibulatorius. ду, дуа, m. Der Beiji, spiritus, cf. дук. Дугменце, ч. 1 dim. p. дугме. Дубай, пка, m. 1) Der BängeImagen, дугмеце , п. ) "machina qua stare et incedere discunt Ayroopahuk, m. ein Zuname, cogno

parvuli. 2) eineUrt Kirschen, cerasi genus. men (Langbart). Дубач, m. per poblmeipel, дав фоbl: Дуговање, п. Сав сфutsen, debitum.

eisen, scalprum excavatorium. Дуговали, гујем, v. impf. fфитоеп, Дубина, f. Sіе Biefe, profunditas.

debeo. Дубити, , им, v. impf. стајали упра- Дуговечан, чна , но, (Рес. и Срем.) yiBO, aufrechtstehen, sto erectus,

dе дуговјечан. Дубица, f. 1) ёtast in öfterr. Repatien. Дуговјечан, чна, (Epr.) dauernd, 2) Stadt in türkisch Kroatien.

diuturnus. Дубљење, п. Зав 2ufrewtfteben, statio Дугонокт, ла, то, Tangnägelig , un

guium longorum : Дубљина, f, vide дубина,

„Доведи ми дугонокпу другу. дубок (comp. дубљії), кa, кo, tief, „Да прокопа на вратилу трубу. — profundus.

Ayroma, f. ein großer, langer Mann, дубоко (мало и велико), кога, longus homo , Longinus. ефluten зwifфеn ефaбaз ипо 3]. Дугореп, па, пo, Tanggеfфwant , eaugrad:

"datus, caudae longae : за випороги„Друга пуче украј Дубокога,

је волова и дугореније крава (кад Даде гласе уза воду Саву

напијају). Дубравац, вца, ш. Хаппвпате , по», Дугуљаст, па, пo, länglid, obmen yiri.

Дугуљani, mа, пo, longus.

но ,

2

erecta.

[ocr errors]
« PreviousContinue »