страшнији, али мање држи, а доњн више]ЂЕЧЕРМА, f. cine Urt Befte (obne Hermel), tuniдржи, али је мање страшан. На горњему cae genus, cf. јечерма. Ђердапу слабо се кад види камење по-течин, а, о, (јуж.) vide дјечин: ЂЕРДЕК*, m. vide ложница : Кад ђер деку отворила врата ЂЁРЂЕФ*, m. ber tidrabmen, jugum : На ђерђефу ситан везак везе Ђерз, m. (у Далм.) као момак, ber urfd, adolescentulus: Све би берзе за два Берза дала БЕРМА, f. (у Сријему) vide Ђерам. Море ђидо Раде каурине! види*, in ber Mebenšart : ај ђнди! fdön, trefflid, pulcer: aj иди коњ! ај биди момак! аj ђиди дјевојка! ај иди купус! ај ђиди месо! и т. д. БИДИБАША, m. beripigbube, homuncio : Свакн У Илије, у ђидије, лијепа је шћи Уватила за ђиздине ђога БИЈОТАЉКА, (f. (у Бачкој) велики бич, којим Ђермин, а, о, н. п. претега, von ђерма, zis БИЈОТКА, (се четири коња тјерају (у којеђерма. Ак' удара ђешељином травом, То је, вуче, од љељена крвца БЕТЕНЦЕ (ђетенце), п. (јуж.) vide дјетенце. ЂЕТЕТИНА, m. (јуж.) vide дјететина. БЕТЕХЦЕ, п. (у Боци) vide ђетенце. ЂЕТЕШЦЕ, n. (јуж.) vide дјетешце. Бетинци, ђетинаца, m. pl. (у Херц.) недјеља пред материцама, britter Gontag vor Beib = | nachten, dies solis tertius ante diem nativitis Christi. Ђетињ, а, е, (јуж.) vide дјетињ. ЂЕТИЊА, f. ријека што тече кроз Ужице. БЕТИЊЕ, f.pl. (јуж.) vide дјетиње. му се тјерању често виче: Fujo!), eine Fuhrmanns-Peitsche, flagrum. ЂИКАН, m. (у Ц. г.) мушки надимак: А на име Бикана сердара BúкÂшE, n. das Wachsen in die Höhe, zò crescere in altitudinem. БИКНУТИ, нём, v. pf. (у Сријему) 1) пасти, fal- Бикнути, ђйкнём, v. pf. (у Сријему) што, т. ј. Бико, m. (у Ц. г.) hyp. von Бикан. 2) (у војв.) поп Ђилас, von einem ausgela Tenen виЛаснути, Ђиласнём, v. pf. скочити и у је- - Ти ми, кале, бинђер нађе - Ови двори паунови ьÒгATOв, a, o, des Schimmels, equi albi. Богин, а, о, beš ђога, equi albi. Богин, ђогина, m. vide ђогат: Па посједе својега богина того, m. (јуж.) hур. v. Ђогат. ЂОГУША, f. ђогатаста кобила, bie dimmel: ftutte, equa alba. ъдгушин, а, о, ber dimmelftutte, equae albae. БОЈА, alš adv. mein' id), etma, opinor: и он се ђоја опрема; он боја мисли да ми то не знамо. cf. као, бојаги. Ђока, m. (ист.) vide Ђоко. боко, m. (јуж.) һур. v. Ђорђије. ъӧн, ђона, m. bie Goble, corium soleis efficiendis. БОНЛИЈА, f. (ст.) Eugen, Eugenius, (. 2. in ЂОРЂОРИЦЕ, (у Бачкој) vide једва. ЂУВЁГЛИЈА, m. vide ђувегија: Сина мога нтра бувеглију Буве3*, adj. indecl. rofenfarben, roseus, cf. pyру жичаст. БУВЕЗЛИЈА*, f. Т. ј. свила, 2rt rofenfarbige ei= be, serici rosei genus: Увезла сам три дуката злата И четири свиле бувезлије ЂУВЕНДИЈА*, f. bie Élavin eineš крџалија, latronis turcici serva. БУВЁНДИЈНСКИ, (ка, ко, ben ђувендије gebörig, ЂУВЕНДИЈСКИ, (z ђувендије. БУВЕЧЕ*, чета, n. 1) земљан суд (као здјела), што се у њему пече месо у пећи, Urt ratPfanne, sartaginis genus. 2) оно месо, barin gebratenes Fleisch. ЂУВИТАЉКА, f. vide ђнјотаљка. бугум*, m. ein großer fupferner Bafferrug, vas aquarium aeneum : Ко донесе воде у бугуму, - Да се њему по жут дукат даде БУЗЕЛ", indecl. (ст.) фön, pulcer : На њему је ђузел ђенсија 'БУЗЕЛАНА, f. cf. Шипер-Пеана. БУКА, 1) f. Frauenname, nomen feminae. 2) m. (ист.) vide Ђуко. БЎКАН, m. Mannšname, nomen viri. БЎКНА, f. Grauenname, nomen feminae. Бўл*, m. 1) vide ружа. 2) artemisia annua Linn. 3) vide Ђуле: ЂӦРНУТИ СЕ, нêм се, v. г. pf. ђорнуо се ма- бўлс*, m. ло, т. ј. опно сe, fid einen Kaufd trinÉen,| БЎЛСА, f. crapulam potare. Ботлук*, m. ver bintere heil ber Sofen, ber ben Sintern best, pars bracarum nates tegens. cf. тур. das Rosenwasser, aqua rosarum: Златом везен у булсу уб'јељен БУМБИР, Ђумбира, m. Sngmer, amomum zingiber. Бумишли*, adj. indecl. vide сребрн: Они мећу умишли пиштоље БУМРУК*, m. vide царина. ЂУБРЕ*, рета, п. ber Dünger, stercus, cf. гној. Кола ђубреша (каже се за крупна, а ли-ЂУМРУКАНА*, f. Solbauš, telonium, cf. царина. јена човјека). ЂУМРУКЧИЈА, m. vide цариник. ЂУБРЁВИТ, а, о, gut gebüngt, bene stercoratus. БУМРУКЧИЈНСКИ, ЂУБРЕЊЕ, n. baš Düngen, stercoratio, cf. гно-| ЂУМРУКЧИЈСКИ, јење. ЂУБРИТИ, рúм, v. impf. н. п. њиву, виноград, ка, ко, vide царинички. ЂУМРУЧКИ, ка, ко, 3vll-, vectigalium. БӰНИЈА*, f. baš infeleifen, norma: дотјерати (што) на своју унију, т. j. по својој вољи. БўнлЕ, лета, n. vide ђуле. ьŶР, 'бýpa, m. die Stadt Raab, Jaurinum. ЂУРА, m. (ист.) vide Ђуро. спава, а он треба на Марков дан (25. Априла) да одспава на ономе истом мјесту. Колико недјеља прије Ђурђева дне загрми, по онолико гроша кажу да ће бити товар жита оне године, cf. грмљети: Ђурђев данак ајдучки састанак ЂУРЂЕВАЦ, Ђурђевца, m. vide ђурђевштак. ЂУРЂЕВИНА, f. (ст.) оно што је Ђурђево (било, т. ј. Ђурђа Смедеревца), baš Sebiet bes Ђурађ Смедеревац, imperium чой Ђурађ Смедеревац: Који ми је све моје узео: Да видите Лавру Студеничку ЂУРЂЕВО, n. 1) tabt an ber Donau in ber Bal= - ЂУРАЂ, Ђурђа, m. Georg, Georgius. БЎРАЦ, Ђурца, m. (у Ц. г.) vide Ђурађ. ЂУРАШИН, m. Mannšname, nomen viri. БЎРБА, f. Frauenname, nomen feminae. ЂУРЂЕВ ДАН, m. ber Georgi-Zag, festus dies S. Georgii. Hа Ђурђев дан у јутру, прије сунца, почињу се први пут купати. Мушкарци се понајвише купају у потоку, а жене и дјевојке донесу у вече кући омаje (да се од њих свако зло и неваљалштина отресе и отпадне, као омаја од кола), и метну у њу свакојака биља, а особито селена, те преноћи, па се у јутру њом купају у градини код селена и код осталог цвијећа. Прије Ђурђева дне не ваља селена брати нити мирисати, а на Ђурђев дан свако узме по један стручак те омирише и задјене за појас, или (дјевојке и младе) за ђердан. Гдјекојн се на Ђурђев дан љуљају о дријену, да би били здрави као дријен. А гдјекоји се ваљају по зеленој шеници. Многи Срби, особито к истоку, прије Ђурђева дне не једу јагњећега меса, а на Ђурђев дан сваки гледа да закоље јагње. Приповиједа се да овај обичај и Турци држе. Око Тимока сваки домаћин дотјера на Ђурђев дан к цркви по мушко јагње, и ондје му на сваки рог прилијепи по воштану свјећицу, па поп послије летурђије изиђе међу јагањце, којима се онда свијеће на розима запале, те им чати молитву и благослови их (да се кољу и једу); други дан зађе поп с ђаком од куће до куће, те купн коже од онијех јагањаца, које њему припадају као плата за молитву и за благослов. Тако онамо и кад је завјетина у коме селу, сваки испече по јагње, и донесе га на оно мјесто гдје ће ручати, по том зађе поп те од свакога јагњета одсијече плећку, и метне је у врећу, која се за њим носи; што од онијех плећака он код куће са женом и с дјецом не може појести, оно продаје. Гдјекоји на Ђурђев БЎРИЦА, m. ann$name, nomen viri. дан избаце пушку преко стоке, да би им Ђурко, m. Mannšname, nomen viri. стока напредовала. У Боци се састану по| ЂўРКОВАЦ чарак, ковца чарка, m. Urt dlof три дјевојке које су већ за удају, па на Ђур- an Feuergewehren, igniarium quoddam, cf. ђев дан рано отиду на воду, носећи једна у руци проса, а друга у њедрима грабову На њима су два чарка ђурковца гранчицу, па једна од ове двије запита ЂУРОВАЧА, f. велика чаша дрвена, großer ону трећу: куда ћеш?” А она одговори: hölzerner Becher, poculum ligneum majus „Идем на воду, да воде и мене тебе и (Пјан Ђуро ка и сјекира). ту што гледа про тебе.” Онда она запита | Ђускање, n. fdmere Urbeit, labor. ону што носи просо: „Шта ти је у руци ?” | А она јој одговори: „Просо, да просе и мене и тебе и ту што гледа про тебе." По том упита ону што има грабову гранчицу | шта јој је у њедрима, а она јој одговори: „Граб, да грабе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.” На Ђурђев дан не ваља бўТУРИЦА, f. bie Handbarfeit, ореrа per aver. спавати (да не боли глава); ако ли ко sionem. ЂУРЂЕВШТАК, m. ber ben 5. Georg feiert, cliens ЂУРЂИЈА, f. Grauenname, nomen feminae. ЂУРЂИЦА, f. Maiblume, convallaria majalis Linn. вуковац : БУСКАТИ, ђускам, v. impf. радити што са свом снагом, н. п. копати, сјећи, fdmere Urbeit verrichten, laborare. БУТУРЕ, једно на друго, с једнога на друго, осјеком, in auf unb Dogen, per aver sionem. БУТУРИЦЁ, vide ђутуре. БУТУРИЧАРЕВ, а, о, ђутуричаров. БУТУРИЧАР, m. ber aufdpädter, redemtor per | БУТУРИЧАРКА, f. bie au dpädterin, redemtoris aversionem. Многи Карловчани имају ђу- uxor, redemtrix. турнчаре, који им у виноградима сједе и бЎТУРИЧАРОВ, a, o, bes auf pädters, redemвинограде ђутурице раде. toris per aversionem. E 1 Ё, be, he: e! брате мој шта ћемо сад? е!| ЕДРЕНЕ, нета, n. Zvrianopel, Adrianopolis : то је што друго! ё да! fo? sic? еда, warum nicht gar? · È, (по југоист. кр.) 1) vide јер: 2) baß, quod, cf. да: Не бих те трпљео да бих знао е ћу сокола извести из тебе; Збори млада е их дома нема ЕВАНЂЕЛИЈЕ, ) ЕВАНЂЕЉЕ,( n. vide јеванђелије ВЕ, (у Ресави и у Лијевчу) vide ево. Пуче пушка, пуче друга, у Едренему EJ! ci, hei, heus: еј ти, љубавниче! еј старости! cf. xej. ÉJA, f. vide сова (cf. јенна). ЕЈА, (у Јадру), ja, ita. cf. да. Еја би ни хајтер учинио Еја знадеш ђе л’јепе ђевојке ЁЈВАЛА, geborfamer Diener! salve servo tuo ! Свакој шуши ејвала, оста глава ћелава ; Ејвала ти мени (говоре дјеца као у шалн кад се послије свађе мире мјесто: ејвала ја теби). ЕВЕДРА, f. (у војв.) ограда од трске, ber Kobr= | ЕКАЊЕ, п. баз ! fagen, responsio voce E! jaun, sepimentum arundineum : До поноћи под еведром преду ЕКАТИ, ёчём, ЕКНУТИ, ё кием, v. impf. ch! fagen, dico he! ЕВЕНКА, f. ein Strauf von Beinreifern, mit Erau=| ЕКСЕР*, m.Гвозден клин, Magel, clavus. сf.чавао. ben, fasciculus sarmentorum. Ёвлад*, евлада, m. (у Босни) vide пород: Који веле: нељупка је рода, Ёгав, а, о, frumm, feblerbaft, pravus, cf. крив: Пуне пусте жутије дуката ЁГБЕТА*, n. pl. vide бнcare. ЕГЕДЕ, егеда, f. pl. bie beutfce Geige, fides ger manicae. Ёксик*, мање, weniger, minus : двије оке пе Десет драма ексик (т. ј. мање); овај је дукат ексик (піфt vollwidtig). ЕКСИКЛУК*, m. 1) ber gang, . 23. an Gewidte : да одбијемо ексиклук. 2) ledte Benbung unfrer Sachen (als Strafe des Himmels wegen. einer ünbe): убио га ексиклук. cf. назадак. ёкСИЧАН, чна, чно, н. п. дукат, мјера, nidyt voll, deminutus. Ел, (по јуж. кр.) vide jep, cf. e: Ел од друста ништа вајде нема Ёла, (pl. ёлате, ёламо) videдела: ела Бога тн; Ела пођи драги господару Сви рекоше: ела капетане ЕГЕДУШ, m. (у војв.) iolinfpieler, fidicen: Кад | ЕЛБЕТЕНА*, vide да ако. cf. хелбетена. егедуш правду свира, гудило га по носу | ЁлЕ, 1) balt einmal, quid multa ? ја не знам куд бије. ЕГИЈЕ, егија, Е. pl. ребра у лађе, Seitenwand des Schiffes, transtrum. ЕГУЦАЛО, m. ber langfam unb träge gebt, qui lente incedit. ЕГУЦАЊЕ, n. bas langfame, träge Geben, incessus lentus. ЕГЎЦАТИ, ёгўцам, v. impf. Iangfam, tráge geben, lento pede incedo. је отишао, еле га између нас нестаде ; Еле Турци Мачву прегазише 2) ei, ei? schau, schau? interjectio increduli: А. Јеси ли био данас код њега? А. Еле, еле? ЕЛЕФАНТ, m. (у војв.) ber Elefant, elefas: Од мухе прави елеФанта. ЁДА, 1) fragenbe (mit Bünfden verbunbene) Par=|ёли, vide ел: tifel: еда га нађе ? baft bu ibn gefunben? Ели су ми ране одолеле - invenisti eum ? еда што? 2) wün[dent : еда ЕлЋЕН*, m. баз Šegel, velum, cf. једро. Бог да те не дође ; еда Бога и среће ; еда ёлчИЈА*, m. ber Gefanbte, legatus, orator, ef. Бог да вода га однијела! поклисар. ЕЉА, f. hyp. v. ељда, н. п. у приповијеци: Ељда: Плети кош Херо Ê.ьдA, f. der Buchweizen, polygonum fagopyrum Linn. cf. хељда. ЕРЛУДАТИ, ёрлӱдам, v. impf. vide врлудати, ЁРСКИ, ка, ко, vide Херски. Врх доламе токе ерћелије ЁЉДОВАН, вна, вно, н. п. хљеб, Budweizen,|ЕРЦЕГ СТЈЕПАН, m. vide Херцег Стјепан. polygoni fagopyri: Понијећеш принос капетану : Црно бравче ељдовне колаче EM, sowohl - ЕРЦЕГОВАЦ, ГОВца, m. vide Херцеговац. хем:|ЕРЦЕГОВКА, f. vide Херцеговка. als aud, c. et - et: vide ем је скупо, ем неваљало. cf. буд, туд. ЁМА, (по југоз. кр.) vide ама: 78 Ема плијен отети не могу — ЁНДЕЛЕ, БЕНДЕле, н. п. иде, т. j. хоће ли не ЁНЁ, (у Ресави и у Лијевчу) vide ено. ЕНДӗЗЕ*, зета, n. vide аршин: ЁНДЕК, m. vide хендек. 1 У дубину триста ендезеша Ёни, (у Ц.г.) vide ено : ёни га! ЁНЏИЈЕ*, (әнџе Турски значи бисер, тако ЕРДЕЛИЈЕ, f. pl.: Ев° обуче гаће ерделије Медизима екимшшину плати — ЕФЕНДИЈЕСКИ, ка, ко, бег ефендије, Doctorum. ber ЕРДЕљ, Ердеља, m. Siebenbürgen, Transilvania. ЕФЕНДИ-КАДИЈА, m. Sert Ridter, Doftor Midyter, ЁРДЕЉСКИ (Ердељски), ка, ко, fiebenbürgifd, transilvanus. EPÈзA*, f. der Hacken über den ein Hängeschloß ЕРЁНДИСАЊЕ, П. baš Sobeln, zo runcinare. По гаћама од ерира кошуља - п. ЁРЛАВ, а, о, frumm, curvus, cf. крив, егав : Жуте чизме на ерлаве ноте ЕРЛУДАЊЕ, n. vide врлудање. Суди право ефенди-кадија, Суди право, тако био здраво ЁШАК, шка, т. баз Wußerfidfein, fei es vor Ent= zückung, oder Schmerz, exstasis: Кад то чуо Чупићу Стојане, Од ешка му задрктала рука ЁПИКОВАЦ, КОвца, m. извор код Карловаца (у Сријему), cf. Магарчево брдо. Моле |ЁШКЕРИЦА, f. (у Сријему) свака мала животиња, ber Swerg, pumilio. ешкиле*, adv. (особито се говори у Сентандрији) tüdtig, ftart, valde, cf. здраво, подобро. ЁШКУТ, м. (у војв.) ber Dorffdulz, judex pagi. ёшкутов, а, о, без ешкут, judicis pagani. ЕШКУЦИЈА, f. (у војв.) bie Erefution, executio violenta. |