истоку на главици ваше блата, Киіне ат
Lago di Scutari, parietinae quaedam.
Баљ, т. планина у Босни близу Приједора, ein
Berg in Bosnien, montis nomen.
БАЉАВ, (а, о, црне главе, н. п. во, коза, fowar=
БАЉАСТ, öpfig, capite nigro.
БАЉЕЗГАЊЕ, n. vida блућење.

БАЉЕЗГАТИ, гам, v. impf. (у Рисну) vide блу

тити.

БАЉЕМЕЗ, m. bie größte Xrt Ranonen, grobes Se schüß, tormentum majus:

Све баљемез баљемеза виче, А лубарда лубарду дозива — БАЉЕЊЕ, п. дав Ховen, muci emissio. БАЉЕШКА, f. (у Ц. г.) некака тица као мала патка, eine Xrt Bogel, avis genus. БАЉОТА, m. (у Грбљу) фfепнате, nomen bovi indi solitum.

БАМБАДАВА, 1) gan unentgeltli, plane gratis. 2) ganz umsonst, vergeblich, frustra, irrito, cf. бадава.

Бін, бана (ба́на), m. 1) ber аn, banus: Бе му је бан, ту и стан. 2) у Дубр. и у Ц. г.реку | у говору свакоме човјеку кад хоће да покажу да га поштују, ber Sert, dominus, ef. господар :

Када књиге бани разумјеше БАНАК, Нка, m. (у војв.) bie Dfenbant, sedes fornacis: легао покрај пећи на банак. БАНАЊЕ, п. 1) vide бенетање. 2) баз банатисеfpiel, ludi genus.

Банат, Баната, m. baš (emešvarer) Banat, Bа

natus.

БАНАТИ, банам, v. impf. vide бенетати: бана
којешта.

БАНАТИ СЕ, банам се, v. r. impf. Кад хоће дјеца
да се банају, најприје се договоре до колн-
ке ће године женищи шрљу; онда узме
свако свој штап по средини, па ударају око- |
мице у земљу и тако редом бацају штапове
с једнога мјеста; које најдаље баци оно је
цар, а које најближе, оно јешрља. По том |
трља покупи све штапове, па да свакоме ко-
је је чији, а свој метне попријеко пред цара
тако близу, како га цар стојећи управо мо-
же дохватити својим штапом; онда цар ба-
ци жмурећи свој штап те удари трљин (ако
ли умаши, онда он буде трља, а трљацар),
на онда сједе; гдје се царев штап устави,
ондје мора трља свој штап да замјесши (т.
1. Дага измакне), па онда сви редом бацају
(не жмурећи) и погађају у трљин штап: сва-
ки треба дотле да бије у трљин штап (и тр-
ља мора једнако свој штап да замјешша)
Докле не умаши; а кад умаши, онда му тр-
ља узме штап и баци у суво грожђе (т. ј. на
страну), па онда остали сви бацају тако ре-
дом; а цар на пошљетку, и он бије док двапут
не умаши. Онда трља покупи све штапове из
сувога грожђа, па он погађа свим штапови-
маредом у свој штап; чијим штапом погоди,

онај буде трља, а кад погоди царевим шта-
пом, онда цар буде трља, а трља цар, ако ли
свима штаповима умаши, онда покупи све
штапове, па да свакоме које је чији, а свој
метне пред цара као и најприје, па погађају
опет на ново. Други пут (т.ј. друге године
царовања) цар има три маше (т. ј. погађа у
трљин штап док трипут не умаши), трећи
пут четири итд., а трља други пут сједе на
бадало (т.). оно мјесто гдје ударају штапо-
вима кад их бацају) кад погађа у свој штап;
трећи пут се примакне колико може скочи-
ти, а четврти пут колико је дуг кад пружи
руке. Кад изиграју онолико пута (или кад је-
Дан цар онолико година царује), до колико
су погодили да жене трљу, онда га жене, т.
1. стану сви у ред један за другијем, па се рас-
кораче те трља прође четворошке између
њиховијех ногу, а они га сваки удари по јед-
ном шаком, или дрветом (како погоде нај-
прије) по задњици.

БАНАТСКИ, ка, ко, 23anater, banatus.
БАНАЋАНИН, m. ber Banater, Banatu.
БАНГАВ, а, о, н. п. коњ, laßm, binfenò, clau-
dus.

БАНДА, f. (по југоз. кр.) bie Seite, regio, cf. стра-
на: Да ни господини Бог поможе десну
банду и лијеву! (кад се напија, показују-
ћи пуном чашом обадвије стране софре);
Са банде им Брда ударише

БАНДАР", бандара, m. (у Сријему) некака риба
(која се у Бачкој зове буљеш), 2rtif,
piscis genus.

Бандижан, m. (у Боци) vide банђен.
БАНДИЈЕРА, f. (у примор.). bie Sahne, vexillum,

cf. застава :

Једри ли ми драго моје, Вије ли му бандијера БАНДӰНАТИ, нам, v. pf. (у Паштр.) vide заборавити (ital. abbandonare): Ти не немој бандунаши БАНЂЕН, а, о, (око Сиња) човјек који је што скривио па не ће суду да иде, него живи према власти као хајдук, само што не чини никоме ништа. Банђен човјек живи у своме селу и код своје куће ради своје домаће послове, него је једнако тако на опрезу да слабо кад смије и спавати у кући. Они кашто долазе и у варош, али само с краја и то једнако на опрезу. У прољеће године 1835, кад сам се ја десио у Будви, овакијех је људи много дошло близу Будве на један мост, пак оданде поручили у Будву да им се пошље тај и тај од чиновника на некакав разговор, и то им је учињено. Онамо људи сви живе једнако под оружјем, а банђени особито. У Далмацији и у Боци има овакијех људи много, гдјекоји су још од Француза остали. cf. бандижан. БАНИТИ се, баним се, v. r. impf. (у Ц. г.) (іф al бан ober баница betragen, affecto zой бан

aut с баница dignitatem : Невјеста се бани

И веома фали

БАНИЦА, f. 1) bie Banin, bana, bani uxor. 2) (у
Ц. г.) госпођа, bie Grau, domina, cf. бан:
Ал' баница Васкова Даница,
Сама носи девет џефердара
3) планина у нахији Пожешкој:
Под Баницом цркву Јежевицу

4) вода у Лици, која извире иза Госпића К
југу око три сахата и код Грачца по-

нире. БАНИЧИНА, f. планина у Шумадији између нахије Крагујевачке и Смедеревске. БАНКА, f. (gen. pl. банака) ber Banfozettel, syngrapha mensae feneratoriae publicae. БАНКРОТ, банкрота, m. (у војв.) ber Wanferot tirte, decoctor, impar solvendo, cf. пропа

За баика је ријеч говорио БАПСКИ, ка, ко, altrweibif, anilis. sum | БАР, m. bie tabt Antivari. У нахији Барској, која се одовуд почиње од Паштровића и Држи поред мора само око четири сахата, највише се говори Српски, али људи има од три закона: Грчкога, Римскога и Турскога. Онамо од Барске нахије настаје језик. Арнаутски :

Да банујеш и да господујеш
БАНОВИНА, f. ؟and wo ein бан errfht, bas 23an=
thum, banatus.

Бановић, m. Hansfohn, bani filius. У пјесмама
и у приповијеткама о Бановићу Страхињи
чуо сам гдје се изговара Бановић.
БАНОВИЦА (бановица), f. vide баница.
БАНСКИ, ка, ко, Banó, banalis.

БАНСТВО, п. bie 23ürbe bes бан, dignitas чой
бан:

А даћу ти бансшво и војводство

Земље твоје Бара и Улћина — БАР, m. (по југоз. кр.) некакво врло ситно и жуто жито као просо (кажу да би се човјек у ово жито могао удавити као у воду), itt Bitfen, milii genus : Сијала је баба бар, да је баби заувар.

Банстол, т. брдо у Сријему (између Карло-| Бар, wenigftens, saltem. cf. барем. ваца и Крушедола), ein Berg in Sirmien,

mons Sirmii.

БАНУТИ, банём, vide бахнути.
Банчење, n. vide пијачење.
Бінчити, чим, v. impf. vide пијачити.
BAHA, f. 1) das Bad, balneum (cf. ital. bagno).
2) варош у Србији (близу Ниша), Мате
einer Stadt, nomen urbis :

Да би посл'о Вељка арамбашу,
Ко ће чуват Бању на крајини

3) намастир у Боци, Мате еіnes

lofters,

nomen monasterii. 4) вода, која извире из

БАРА, f. 1) bie lahe, Mfüge, lacus, lacuna, 2) (у Хрв.) свака ливада у равин, bie Biefe, pratum.

BAPA, f. Ziegenname, nomen caprae indi soli

tum.

BAPABAP", in einer Linie, simul (it, non sequi-
tur), parallele. cf. упоредо.
БАРАБАРЕЊЕ, П. baš Sehen in gleicher linie, bas
Meffen, contentio.

БАРАБАРИТИ СЕ, барабарим се, v. r. impf. с ким,
sich in gleiche Linie stellen, comparor, contendo.
cf. поредити се.

пећине у селу Петњици (у нахији Ваљев- | БАРАК, m. eine Irt langhaariger Munde, canis pili ској) и утјече у Колубару с десне стране. longi: 0 шкрипову дне кад се бараци На самом извору ове воде мељу воденице стригу.

по с два камена; али кашто у један ауш | БАРАНИН, m. човјек из Бара, Ciner von Sap, пресуши са свијем, па по том опет, као incola zой Бар.

што казују, иза некаке хуке и црвенкаста | БАРАТ, m. У пјесми nom. propr. einer Štast,

протече.

БАЊА ЛУКА, f. vide Бајна лука, mit allen 2blei=| tungen.

nomen urbis :

Ја сам јунак од Бараша града,
Ја сам диздар у Барашу граду

БАРАТАЊЕ, П. баš u=tun-baben mit Semanò, negotia cum aliquo.

БАРАТАТИ, там, v. impf. (vom ital. barattare) с ким, mit wem ju thun (Sefchäfte) haben, negotium habere cum aliquo.

БАРБЕЖА, f. (у Рисну) женска капа (шамија,

а под њом капа од црвене чохе, по том бијела махрама), eine Xrt Kopfbebetung ber Frauen, vittae genus.

БАРБУКАЊЕ, П. baš Pervorbringen eines fprubeln: den Tones.

БАРБУКАТИ, барбучем, v. impf. (у Барањи) in eine ins Wasser gesteckte Röhre blasen und dadurch einen sprudelnden Schall hervorbringen: шта барбучеш по води.

БАРБУН, барбуна, m. (у Дубр.) некака риба, 2lrt Geefifch, piscis marini genus. cf. брадо

БАРЕМ, vide бар.

=

BÀPJAMOBATH, муjêм, v. impf. u. pf. das Bai-
ramsfest begehen, ago diem festum bairam:
Смиљанићу, дома дер се нађи,
Нека Турци с миром барјамују;
Јер ће тебе на зло Божић доћи
БАРЈАЧИЋ, m. dim. v. барјак.
БАРЈЕЛО, п. (по југоз. кр.) vide барило:
На неђељу лијепу ђевојку
И барјело вина из Видина
БАРКА, f. 1) (у прим.) ein Bafferfahrzeug, navigii

genus;

На могу ти крају доћи,

Јер ми барка весла нема

2) (у сjеверн. кp.) der Fischbehälter, Fischhälter, piscina lignea.

БАРКАТИ, кам, v. impf. нијесам чуо до у овој загонеци: Пет браће све један другог у задњицу барка.

БАРНА, М. (у војв.) ber Saul, caballus.

БАРЕТА, f. (у примор., ital. baretta) vide ка- | БАРНУЉА, Г. име крави, ein Rubname, nomen

па: Било глава, биће бареша.

БАРЕТИНА, f. augm. v. бара.

vaccae indi solitum.

БАРОВИТ, а, о, fumpfig, paludosus, uliginosus.

БАРЕЧИНА, f. (у Ц. г.) штогод гамиже, н. п. БАРСКИ, ка, ко, von Бар.
глиста, црв итд., baš Gewürm, vermes, ser-|
pentes.

БАРЕШ, бареша, m. ber Gumpf, palus.
БАРЗИЛО, m. 23ošname, nomen capro indi so-
litum.

БАРУТ*, m. пушчани прах, баз феррulver, pulvis pyrius. ef. прах.

BAPYTAHA, f. das Pulvermagazin, die Pulvers
fabrik, horreum pulveris pyrii, officina pulveris
pyrii.

Барило, п. 1) некака мјера за пиће (ital, ba-
rile, frang. baril), etwa eine Zonne, orca,
amphora: колико је Дунаво, има у њему |БАРЎШТИНА, f. vide баретина.
сто барила воде (у приповијеци). 2) (у БАСАМАК", m. bie Steppenftufe, gradus.

БАРУТНИ, на, но, н. п. кеса, Vulver= (2eutel),
pulveris pyrii.

Ц. г.) дугуљаста фучија (као у Лозници | БАСАЊЕ, n. baš Дaberondern, incessus inconбременица) у којој се носи вода (у Лоз

sultus.

daberschlendern, incedo temere. |БАСКИЈА, f. vide жиока.

ници се бременица носи на рамену а ба- БАСАТИ, сâм, v. impf. ићи не гледајући куда, рило се у Црној гори упрти на леђа попријеко, као бреме дрва), ein bölgernes Baf fergefäß, vasis aquarii lignei genus. cf, барно, барјело, барело.

БАРИЛЧЕ, чета, п. суд од једнога барила.
Барно, барјела, m. (јуж.) vide барило.
БАРИОЦЕ, n. dim. v. барило.
БАРИЦА, f. dim. v. бара.

BAPJAK*, m. (gen. pl. 6àрjâкâ) die Fahne, signum,
vexillum, cf. застава.

БАРЈАКТАР, барјактара, m. čer Sahnenträger, si-
gnifer.

BAPJAKTÁPEB,(a, o, des Fahnenträgers, signi-
БАРЈАКТАРОВ, feri.

| БАСКИЈАЊЕ, n. vide жиочење.
БАСКИЈАТИ, ЈАМ, v. impf. vide жиочити.
БАСМА, f. Оне ријечи скупа што бајалица или

бајач говори кад баје, ber Sauberfpruh,

carmen.

BÀCMA*, f. 1) gedruckte Leinwand, linteum pictum. 2) Art Pulverbüchse, genus pyxidis ad pulverem nitratum.

БАСТА, in ber Rebenšart: то теби не басша учинити, т.ј. то ти не можеш учинити (бол ital. basta ?), möglich, potes:

Не басша им коња разиграти

БАСТИСАТИ", Ищём, v. pf. jertreten, verniten,

perdo, cf. погазити, покварити:

Лави би му чадор бастисали

БАСУЉА, Е. vide мангуљица.

BAT", m. vide cpeħa.

Фаден, recellere: башила се пушка, т. ј. тргла се.

БАТИЋ, m. (у Барањи) 1) vide палацка. 2) одсјечен прст, пребијен кључ, ein

truncus.

БАТ, m. vide бахат: За добрим се коњем баш| Батли*, adj. indecl. vide срећан.

чује.

БАТА, М. (ист.) vide бато.
БАТА, f. (gen. pl. ба́та) (у Ц. г., ital. batto) 1) vide
батина; Триста баша по туђим леђима не
боли ништа. 2) оно дрво којим се скоруп
у стапу бије, ber Butterftempel, pistillum
butyro faciendo:

Ти не пијеш млаћеницу, башом бивену BATAK, M. die Hüfte nebst dem Fuße beim Geflügel, femur (volatilium).

tümmel,

БАТЛИЈА, m. ber Glüchliche, felix, cf. срећан :
Јер је Лазо у боју башлија
БАТО, m. (јуж.) 1) һур. v. брат. 2) тапфта
fo viel als бабо (Bater), pater.
біток, m. (око Дунава деље од Пореча) де=
dörrtes Fischfleisch, piscis arefactus.
БАТОЧИНА, Г. мала варошица између Багрдана
и Асан-пашине паланке, täòthen in Ger=
bien, nomen urbis.

GATPгÂHE, n. das Ausschlagen mit Füßen, calci

tratio.

БАТАЛ*, покварено, разваљено, запуштено, н. п. пушка, сахат, виноград и т. д., berbor= |БАТРГАТИ се, га́м се, v. impf. у ходу, т.ј. баben, verlassen, verwahrlost, corruptus, desertus. БАТАЛИЈА, f. штогод покварено, н. п. пушка, caxar, verdorbenes Zeug, res corrupta. БАТАЛИЈА, f. vide битка. Баталити, баталим, v. pf. н. п. пушку, сахат, виноград, verlaffen, verwahrlofen, desero. БАТАЉАК, ЉКА, m. vide батаљица. БАТАЉИВАЊЕ, П. baš Berwabrlofen, neglectio. БАТАЉИВАТИ, батаљујем, v. impf. verla fen, negligo, desero.

цати се, flagen, calcitrare: Башрга се ногама као удовац у колу. БАТРЕЊЕ, П. bas Ermuntern, animatio. БАТРИТИ, батрим, v. impf. (у Славонији) er= muntern, animare. cf бадар.

БАТАЉИЦА, f. Der Mumpf beš 2lrms оnе Pan, brachium mutilum manu. cf. батаљак.

БАТАЉКА, f. in ber iebenšart: Хаљку на башаљку, ber tot, baculus. cf. бата, ба

БАТИНА, f. (gen, pl. батина) 1) ber to, fustis.

БАТУН, батуна, m. (у Боци) вода која стоји на једном мјесту, мања од језера, vide бара. БАБА, m. hyp. v. брат.

БАӰк, т. 1) ber Забац, Baumau, terriculum.
2) vide бак.

БАЎКАЊЕ, п. баз Заиbquen, terrificatio,
БАЎКАТИ, баучём, v. impf. bubauen, terrifico.
БАЎКНути, баукнём, v. pf. baubauen, terrefacio.
БАУЉАЊЕ, n. baš Sriehen, reptatio.
БАЎЉАТИ, Љам, v. impf. (у Шумад.) ићи по-
баучке, највише се говори за малу дјецу,
кад још не могу управо да иду, него тако
пужу, friehen, repere.

БАУРА f. (у Бачкој) 5) шута овца, ein haf
обне Börner, ovis absque cornibus. 2) у овој
загонеци: Јаще тута
на баури? т. ј.
сврака на крмачи.
БАЎЧАК, ЧКА, m. vide бак.
БАХ, m. (у Дубр.) 1) bas leugnen, infitiae: уда-
рио у бах. сf. хаша. 2) ударити кога ба-
хом, т. ј. поплашити, кога особито виком
и пријетном, er[recten, terrefacio :
Удари га бахом и ршумом

Не би бахом из Клисуре тврде BAXAT, m. das Getrappe, incessus cum sonitu, с. бат, бакат:

Зачу Раде бахаш од јунака

2) toftreich, verbera : ударили му двадесет | БАХНУТи, бахнём, v. pf. unverhofft fommen, ех башина. 3) сулудаст човјек, ber tot, sti- insperato adesse.

doloris).

pes. 4) хоћеш батину! bu Eriegft (thuft) es БАХОРЕЊЕ, п. баз Зaubern, incantatio (morbi, gewiß nicht, nequaquam auferes (facies). БАТИНАЊЕ, П. Ваs Borbringen von bummeт eug, deliratio, nugae.

БАТИНАТИ, Нам, v. impf, говорити којешта, dummes Zeug daherschwägen, nugari. БАТИНИЦА, f. 1) dim. v. батина. 2) оно на врху рога у говечета, док се рог не очисти. BATHTH CE, TÂм ce, v. г. pf. (y 1. r.) zurück

БАХОРИТИ, рам, v. impf. (у Боци) завеси, in-
canto (morbum, dolorem), cf. бајати :
Нешто ме је забољела глава,
Нег ми зови бахорицу, мајко,
Да би мене младу бахорила
БАХОРИЦА, f. (У Боци) bie Bauberin, incanta trix,
сf. врачара, бајалица :

Нешто ме •је забољела глава,
Нег ми зови бахорицу, мајко,
Да би мене младу бахорила
Дозвала је другу бахорицу
Нег ми зови трећу бахорицу

Немојте ме у јаму бачиваш'

БАХТАЊЕ, п. 1) baš Erappen, incessus cum so-| БАЧИЈА, f. bie Sennerei, locus et casa mulgen

nitu. 2) das Streiten, contentio.

БАХТАТИ, башћем, v. impf. trappen, sonitum edo incedens.

БАХТАТИ СЕ, башћем се, ѵ. r. impf. око чега,
као препирати се, гонити сe, ftreiten, con-
tendere: ми смо се бахшали, ја сам се с
њим бахшао.

BAUÀKÂHE, n. das Umherwerfen der Füße, z. B.
von Kindern, jactatio pedum.
БАЦАКАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. н. п. ногама,
mit den Füßen umberwerfen, jacto pedes.
БАЦАЉКА, f.

се

БАЦАЊ, цња, m. кошар (као качица без и
једнога дна) што се по води баца те
у њему риба хвата, eine 2rt freufe, nas-

sae genus.
БАЦАЊЕ, П. baš [eife фен, punctio lenis.
БАЦАЊЕ, П. баš Berfen, jactatio.

БАЦАТИ, цам, v. impf. dim. v. бости, leife fteen, leniter pungo.

Бацати, цам, v. impf. 1) werfen, jacio. 2) пушke, losschießen, emitto ictum, cf. метати. БАЦАТИ СЕ, цам се, v.r. impf. 1) werfen, jacere: бацају се дјеца камењем. 2) бацати се ноrama, ausschlagen, calcitrare.

Бацити, бацим, v. pf. 1) werfen, jacio. 2) пушку,
[0, emitto ictum (највише се говори
избациши пушку, и за то кад ко рече:
баци неко пушку, други му одговори у
шали: а ти иди те је узми). 3) око на што,
seine Augen werfen auf etwas, es merken, ocu-
los conjicio, ef. окомити.

БАЦИТИ СЕ, бацим се, ѵ. г. pf. 1) чим, werfen, jacio:
Прости Боже и бијела цркво,

-

Да се бацим једном преко тебе
2) sich auf etwas hinwerfen, se conjicere:
Па се баци на рамена Шарцу

БАЦКАЊЕ, n. dim. v. бацање.
БАЦКАТИ, кам, dim. v. бацати.
Бацнути, нём, v. pf. fteen, pungo.
Бач, ба́ча, m. vide станар.

БА́ЧА, m, (у војв.) тако жене зову свекра: Оти-|
ћи ће бача, остаће снаша.
БАЧВА, f. (gen. pl. бӑчава) 1) велика каца за-
днивена као буре, ein große aß, dolium:
Попише ми из бачава пиво,
Поједоше из наћава мливо

2) (у Барањи) стабло у прорасла црнога лука, на којему је горе сјеме, cf. цволика. | БАЧВАНИН, m. Ciner aus ber Бачка, Serbus e Бачка.

БАЧВАНКА, f. bie 23atfmerin, femina baciensis.
БАЧВАНСКИ, ка, ко, 23atcher, baciensis.
БА́ЧВАНЧЕ, чета, n. ein junger Batfher, puer
baciensis.

dis aestate ovibus. cf. стан, катун. |БАЧИНА, f. 1) vide бачија. 2) augm. v. бак: Бачина ка и бачина.

Бачити, ба́чим, (у Ц.г.) vide бацити :
И бачи их небу у висине
Бачи котле преко куће
БАЧИЦА, f. vide станарица.
ÂÂчкÂ, f. adj. die Batschka, regio baciensis.
БАЧКИ, ка, ко, Bather, baciensis.
БАЏА*, f. рупа на кући, куда излази дим,
Mauhfang, baš Maudhloh, fumarium, cf. комин,

Димњак.

der

БАЏАК*, m. 1) (слабо се говори) бas Bein, ber
henfel, crus. 2) vide ножа.
БАЏАКЛИЈА, f. ber olländer Dufaten (wegen ber
geharnischten Beine), aureus hollandicus.
БАЏОМЕТ, m. (у Хрв.) ber auhfangfebrer, pur-
gator caminorum. cf. оџачар.

Баш*, баша, m. предњи крај од лађе, ber
Vordertheil des Schiffes, prora.

Бӑш, gerabe, burmaus, ipsum, plane: баш не
ћу; нема баш ништа; баш сад дође.
БАША*, m. 1) у Србији и у Босни зову свакога
Турчина (који није бег или какав ага) ба-
шом (као у војводству што зову свакога
варошанина господором), н. п. Усеин ба-
ша, Смаил баша и т. д. 2) баше, pl. (тако
су се у Србији звали јањичари послије
пошљедњега Њемачкога рата), eine Wrt
Adeliger, nobilium genus:

Осилише баше Биоградске

-

БАША, m. Тако снахе у Сријему зову свекра. cf. бача.

БАШАЛУК*, m. bie Mürbe eines баша, dignitas чой баща.

БАШЁЊЕ, П. 1) baš 23afchen (баша zu einem fagen),
appellatio zou бama nomine. 2) das sich-zum-
баша=тафеп, zo facere se ipsum zor баша.
3) das Leugnen, infitiatio.

BÁшIÊHE, n. das Betragen wie ein Bascha, affecta-
tio dignitatis той баша.
БАШИН, а, о, beš 2а, чой баша.
БАШИНА, f. (У Ц. г.) cf. шарило.
БАШИнски, ка, ко, Bafdha=, чой баша, чт

баше.

БАШИТИ, шим, v. impf. 1) кога, и einem баша!
fagen, zòг баша appello aliquem. 2) што,
leugnen, infitiari, cf. 6ax.

БАШИТИ СЕ, шим се, v. r. impf. fich zum аfфа
machen, facere se ipsum zov 6aшa.
БАШИТИ СЕ, башим се, v. r. impf. 1) fth als
Bascha betragen, stolz thun, affecto Tov бama
dignitatem et jus: шта се башиш туда?
немојде се ти туда башиши! 2) vide ока-

нити се.