дуж, f. (loc. дужи) біе Ýänge, longitudo [cf.| Дуке, f. pl. зидине у куту између Зете и Модуљ; дужина, дуљина]: и уз дуж, и попријеко; дуж њива. дужан, жна, жно, [mulbig, qui debet: дужан сам стотину гроша; Дужан кесе не веже; | Дужан и косом на глави. дужд, m. (ст.) ber Doge, dux Venetiarum: У онога дужда Млетачкога Дуждев, а, о, без Dogen, ducis Veneti: Сад ће -- изић те Дуждеве слуге Дуждевић, m. ber junge Doge, filius ducis Venetiarum: Ајде, селе, оседлај ми коња, ДужДевић ме у сватове зове Дуждевица, f. bie Semablin beš Dogen, uxor ducis Veneti: Те му уби дуждевицу младу Дуждевњак, m. Salamander [Geuerjalamanber], salamandra [sal. maculata L.]. cf. [бурник,] бурњак. Кад је (или кад хоће да удари) киша, онда дуждевњак бјежи од воде уз брдо: а кад је суша, онда иде низ брдо к води. дужење, п. 1) біе Behauptung баß jemanb einem etwas schulde, assertio debiti. 2) (у Дубр.) baš Berfulben, obaeratio. [cf. задуживање]. Дужи, Дужа, f. pl. 1) намастир у Херцеговини. 2) некако мјесто ондје: А ти ајде у широке Дужи Билој кули Бока Маловића дужина, f. (асс. дужину) bie Cänge, longitudo. [cf. дуљина; дуж, дуљ]. дужити, дӳжим, v. impf. кога, Беђaupten баß iner, dico mihi deberi: дужи ме стотину гроша. дужити се, дужим се, v. г. impf. (у Дубр.) fih verjulben, obaeror. cf. [vide] задужи вати се. 1. дўжица, f. dim. v. [2]дуга. tor: Од зла дужника и козу без јарета. Дујак, т. Таnušname, nomen viri. раче (гдје се ове двије воде састају) од Дубица, m. (у Ц. г.) надимак. дўлац, дўлца, m. цијев што се душе на њу у дулведу, in ber Rebenšart: ја говорим, а он ни дулек, m. vide бундева [2]. дуљати, љам, v. impf. н. п. дан дуља, länger дуљење, n. baš Berlängern, prolongatio. vallis profunda. 2) [Думача] поток ниже думен,* m. bas Éteuerruber, gubernaculum. cf. думенисање, п. баз Steuern, guberno navim. думенџија,* m. ber Steuermann, gubernator (navis). [vide крмар] cf. корманош. дујо, m. (јуж.) һур. v. духовник. [cf. дуја]. | Думица, f. (у Ц. г.) женски надимак. Дука, м. Жаnnšname, nomen viri. Дукађин, Дукађина, m. vide Метохија [1]: На думлек, m. Wrt Buđermelone, cucurbitae (Linn.) genus [cucumis melo L. var.]. | Думно, п. (говори се и Дувно) варош у Босни Дунав, т. (у војв.) vide Дунаво. Дунаво, п. біе Donau, Danubius. cf. [Дунав,] дукатни, на, но, н. п. злато, терезије, Dufa | дунавски (Дунавски), ка, ко, н. п. вода, До дундара, f. ein Spißname (für ein großes, träges дуплир, дуплира, m. (у Сријему) vide дублијер. дундача, Srauenzimmer), nomen feminae jocu- | дупља, f. рупа у дрвету, гдје се могу лећи lare: Проведоше Дундару Кроз зелену дубраву тице или челе, eine Заитöble, cava arbor: Каква је дупља, онаке и челе излијећу (или: каква дупља, добре челе излијећу). дупљаш, дупљаша, m. т. ј. голуб, біe Dolztaube. Codtaube, columba lignorum Linn. cf. голуб. дупоре, у загонеци, cf. чаре. дупсти, дубем, v. impf. aushöhlen, cavo. дупчићи, m. pl. у овијем ријечима: „Около двора дупчићи, а у кућу синчићи,“ које у Грбљу у себи рече дјевојка кад је сватови уводе у кућу, да би рађала мушку дјецу. дур, стани! balt! siste gradum. Дунђерисати, ришем, v. impf. zimmern, fabricor. дура, дунђерлук,* m. баз Simmermannšhanówert, Sim | дуран, рна, рно, vide [дрновит и] дурљив. merhandwerk, ars tignaria. дунђеров, а, о, без Simmermanns, fabri tignarii. Дунђерски, ка, ко, Simmermann, tignarius. дунути, дунём, v. pf. blajen, do, spiro. [cf. пирнути, пухнути (пунути) 2 ]. дурâже, n. das Ausdauern, patientia, duratio. cf. трпљење. дурати, рам, v. impf. außbauern, duro. cf. [трајати 1;] трпљети. дурача, f. (у Ц. г.) што дуго траје, н. п. раша, dauerhaft, firmus. дуња, f. 1) vide гуња. - 2) [Дуња] ўrauenname, nomen feminae. 3) (у војв.) перина, што | дўрашан, шна, шно, (у Сријему) н. п. коњ, се њом покрива, баз Dbertußet, culcita plumea. дуњац, њца, m. (у Ресави) некаке врло велике дуње, Wrt Duitte [Birnquitte], mali cydonii genus [cydonia vulgaris L. var.]. дуњица, f. dim. v. дуња: Ал' су дуњице, ал су јабуке дување, n. vide духовање. дуовати, дувујем, vide духовати. дуовник, m vide духовник. марвинче, избquernb, durans. cf. држећ. дурбак,* m. ein Soppwort (wörtlich fteh uns fie), wenn man auf die Frage: was ist das? nicht das Rechte antworten will, nomen fictum rei, quam non vis dicere: А. Шта је то? Б. Дурбак. Auch sagt die Mutter dem Kinde: xohem дyPбака? дурбин,* дурбина, т. баз Serncobr, telescopium, cf. очалин: Па извади дурбин од биљура дурење, п. баз Xufbraujen, то еxcandescere [vide срђење]. дупа! дупа, дўпа, дўпа! кад се казује како дурити се, дӳрим се, v. г. impf. aufbraufen, су се били из пушака. дупац, пца, п. (у Ц. г.) vide ударац [1]. дупе, пета, п. (pl. дупета, gen. дупета) vide [задњица 1 гузица. дупенце, цета, . dim. v. дупе. [cf. дупешце]. дупешка, f. cin Frauenzimmer mit bidem Dintern, mulier podice amplo. дупешце, n. dim. . дупе. [vide дупенце]. Дупило, п. племе у Црмници, ein Stamm in Montenegro. Дупиљанин, m. Ciner von Дупило. дупиоски, ка, ко, von Дупило. дўпити, пйм, v. pf. (у Ц г.) vide ударити [1], бубнути. excandescere. [vide срдити се] cf. бурити се. дурљив, а, о, aufbraujens, fervidus. cf. дурноновит, дуран [и дрнован, дрновит]. дурма, * unaufhörlih, continuo. [vide непрестано] cf. једнако. Дурмитор, m. Sebirge in ber Derzegovina. Гдјекоји приповиједају да се у Херцеговини говори за Дурмитор да је небеска соха, т. ј. да је тако висок да небо држи: Пирлитору према Дурмитору - Већ бијело брдо Дурмитора Окићено ледом и снијегом Усред љета како усред зиме дурновит, а, о, vide дрновит [и дурљив]. дурнути се, дурнем се, vide дрнути се. дурунга, f. vide батина [1], мотка. дупке, aufre$t, erecte cf. усправо]: дијете стоји душке; намјестио зрећу дуйке; Дуике | дўти, дӱјем, (ст.) vide духати: Вијор долом јеле из горице ваља душком, adv. пуно дупком н. п. соба људи), то voll daß einer neben dem ander aufrecht stehen muß. дује, Градом пољуљује дути се, дӱјем се, v. r. impf. fich aufblajen, intumescere (superbia). дўтлити, лим, v. impf. reht wađer faugen, sugo | духови, духова, [дуови] m. pl. (о духовима) fortiter (besonders von Ferkeln). (у војв.) fingften, pentecoste. cf. [русаље, русаљи, тројичин дан,] тројице. дутљење, п. ба3 [tarte Gaugen, mammillarum attractio, suctio fortior. дућ и парадућ, у приповијеци. дућан, * дућана, m. ber Caben, taberna. [cf. до- дућанић, } m. dim. v. дућан. дућански, ка, ко, Saben, tabernae. дућанчић, m. dim. v. дућанац. духовий [дуовни], на, но, geiftlid), spiritualis : оче духовни! cf. варење [2. у І. издању]. духовник [дуовник], m. ber Beistvater, confessarius. [cf. исповједник 2]. дучење, n. vide злопаћење. дучити се, чим се, v. r. impf. (у Сријему) vide злопатити. дућанџија, * m. ein Raufmann, ber einen aben | душа, f. (dat. души, асс. дўшу, ѵос. душо, pl. bält, tabernarius. nom. душе) біе Seele, anima: Два без душе, трећи без главе. И душо, ту ли си ! (т.ј. радо и драговољно што учинити, н. п. А. Би ли она пошла за њега ? Б. Би, и душо, ту ли си !). вјетра ни духа. cf. һух [y]. - 2) у духу поћи, т. ј. полагано, leije, suspenso gradu. духало [дувало], n. ber Blajebalg, follis. cf. [vide]| душак, шка, т. н. п. попио оку вина на (јемијех [2]. Дан) душак, auf einem Зиде, uno impetu. cf. предушак. духан[*], духана, [дуван] m. (у Дубр.) 1) ber | духанити, духаним, vide дуванити. духанкеса, f. vide дуванкеса. духански, ка, ко, vide дувански. духанџија, m. vide дуванџија. Дуmàниja, f. Duschansgebiet, Duschani imperium: Расла јела на Косову равну у висину до неба ведрога У ширину по свој Душанији,| Под њом седи славни кнез Лазаре душеван, вна, вно, н. п. човјек, gotteßfür tig, religiös, pius, religiosus. [vide побожан]. душек,* m. eine Matraße, stragulum. душевлук, * m. ber Bettfaften, armarium stragulorum. душење, n. vide дављење. духање [дуање, дување], п. баз Bеђен, spira- душина, f. augm. v душа: Онај (текао) с ду духовање [дувовање, дуовање], п. баз Beicht= vaterfein, status confessarii. душман[*], душмана, духовати, духујем, [дувовати, дуовати] v. impf. душманин, m. vide непријатељ. 1. pf. коме, коме што, Beichte Gören инб von | душманлук,* [m.] vide непријателство. Günben frei fprehen, ausculto confitentem eique | душмански, ка, ко, vide непријатељски. peccatorum veniam et impunitatem promitto | душник, душника, m. Speijeröbre, oesophagus. Dei nomine: И да гријех игуману каже, [vide једњак]. Не би ли му гријех духовао Јутрос ћу | душњаци, њака, m. pl. vide гркљан. те богме причестити И вас гријех тебе ду- душогубац, гупца, m. ber Geelerverberber, perditor animae: Новац душогуіац. то Цебен, vitam jucundam duco: или ћемо Баконисати, или ћемо враголисати (у приповијеци). је било већ око осамнаест година, онда га | 2. Ђаково, п. брдо у Србији близу Студенице. поведе уза се као ђака, и пође амо у сви ђакон, m. ber Diafon, diaconus. јет да пише. Кад дођу у прво село, а то ђаконија, f. bie Bewirthung, lautitia: Донесоше дјевојке ухватиле коло па играју (ваља да вино и ракију, И лијепу сваку ђаконију је била недјеља или какво весеље). Кад ђаконисање, п. баз Во Цен, vita luxuriosa. угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то | ђаконисати, нишем, v. impf. јести, частити се, створења, па онако мало као весео и зачуђен упита калуђера: „Шта је оно, духовниче! шта је оно?" А калуђер, као намргођен, одговори му : „Не гледај онамо, синко, нити питај шта је: оно је ђаво.“ Онда ђак најумиљатијим гласом рече: "Дела, ђаконити се, ним се, v. r. impf. zum Diafon духовниче, Бога ти! да купимо онога јед- geweiht werden, consecror diaconus. ног ђаволка, па да га поведемо намастиру. " | Ђаконов, а, о, без Diafons, diaconi. Ђаволан, ђаволана, m. vide враголан. Ђаконовица, f. beš Diafons Grau, uxor diaconi. Ђаволаст, а, о, vide враголаст. Ђаконски, ка, ко, białonij, diaconicus. Ђаволисање, п. vide [враговање] враголи | ђакончад, f. (coll.) junge Diafonen, diaconi juvenes: Поробићу тридест Бакончади сање. ђаконити, ним, v. impf. zum Diafon weihen, consecro diaconum. Ђаволисати, лишём, vide [враговати] вра- | ђакоњење, п. баз Beihen zum Diafon, consecra Ђаволити, лим, vide [враговати] враголити. Ђакуштӣ, cf. варење [2. у 1. издању: ђаче Ђаволица, f. жена, или дјевојка, која ђаволи, Бакушти!] Sie Zeufelin (muthwilliges Frauenzimmer), femina | Ђам, m. (у Србији) као дебела даска одоздо petulantior, cf. враголица: Већ девојке ба- преко дна у велике каце (да се не би дно проломило), еіn Duerholz über ben Boben großer Wannen, tignum transverso fundo labri majoris suppositum. волице Ђаволов, а, о, beš Zeufels, diaboli. ђавољан, ђавољака, т. ђаче ђавољаче! 1. ђавољи, ља, љê, vide вражји. 2. Ђавољи, ља, ље, (особито у Херц. и у Ц. г.) рина: Баури нам тешко додијаше ђаче, чета, п. ein Studenten, parvulus literarum studiosus: Протужило самоуче каче ђачење, п. баз tubent-werben, frequentatio scholarum. fein einziger, ne unus quidem: Сви су бези на | Ђачина, f. vide ђакела. Херцеговину Док не дође бего Љубовићу; | Ђачити се, ђачим сe, v. r. impf. ein Štubent А кад дође бего Љубовићу, Али нема бега Бавољега ђаврк, m. (у Сријему) велики комад хљеба, ein großes Stück Brot, frustum panis. äа[*], zuweilen, interdum. [vide каткад]. cf. Бађаш, ( кашто. ак, ђака, m. (pl. Баци, али у пјесмама и Бакови) ber Student, literarum studiosus (von diaconus, wie im Ungrifchen) [cf. дјак; скулар; ученик]: Мани бјеху ђаци манастирски - И мојијех тридесет Бакова Ђакела, f. augm. v. ђак. [cf. ђачина]. Ђаков, а, о, beš tubenten, studiosi. Баковар, Баковара, m. täòtchen in Slawonien, cf. [1] Баково. Баковарац, рца, m. Ciner von Баковар. Баковарка, f. Cine von Баковар. Ђаковарски, ка, ко, von Баковар. Ђаковица, f. варош у Метохији. werden, studere literis. ђачки, ка, кӧ, jtubentij, studiosorum. ђевеница, f. (у горњ. прим.) vide кобасица. ђевер, ђевера, m. (јуж.) vide дјевер. | Ђеверак, рка, m. hyp о. ђевер: Пијаној сна- Ђевер-баша, m. [јуж.] Daupt-brautführer, para- Ђаковичанин, m. (pl. Ђаковичани) човјек из | ђеверивање, п. (јуж.) vide дјеверивање. Ђаковичей, ка, ко, von Ђаковица. Баковштина, f. baš Sebiet von [1] Баково, ter- Ђеверивати, верујем, (јуж.) vide дјеверивати. ђеверити, рим, v. impf. [јуж.] vide дјеверити : А Бевери Мандушића Вука Ђеверичић, т. (у Боци) vide дјеверичић. ђеверична, f. (јуж.) vide дјеверична. ђеверов, а, о, (јуж.) vide дјеверов. ђеверски, ка, ко, (јуж.) vide дјеверски. ђеверство, п. (јуж.) vide дјеверство. ђеверуша, f. (јуж.) vide дјеверуша. ђеверушин, а, о, (јуж.) vide дјеверушин. ђевица, f. (јуж.) vide дјевица. ђевовање, п. (јуж.) vide дјевовање: Бевовање, ђевовати, ђевујем, (јуж.) vide дјевовати. ђељача, f. (јуж.) vide дјељача. ђём,* m. оно гвожђе на узди што стоји коњу ђемелија, f. (око Сиња) vide [шамија] je- Ђемија,* f. (pl. gen. ђёмûja) vide лађа. ђено, (јуж.) vide гдјено (cf. но [4]): Бено лежи вода до кољена ђевојчин, а, о, (јуж.) vide дјевојчин: Ја ћу | 1.ђенути, ђёнём, (јуж.) vide [1]дјенути. ђевојчити, чим, (јуж.) vide дјевојчити. ђевојчурина, f. vide ђевојчина. ђегођи, у пјесми мјесто ђегођ: Да ђегођи боље службе тражим ђёд, m. (јуж.) vide дјед. Бедетина, f. augm. v. ђед: пред њим сједи једна Бедетина ђедов, а, о, (јуж.) vide дједов. ђедова баба, f.) (у Рисну). На бијеле покладе ђедови, m. pl. обуку се неколико момака у кожне хаљине изврнувши длаку напоље, наките се различнијем реповима и дроњцима, и објесе низа се звона; једнога обуку у женске хаљине и даду му у наручје као повијено дијете; ови се момци зову Бедови, а онај у женскијем хаљинама ђедова баба. Они иду по вароши читав онај дан скачући, грлећи бабу и љубећи њу и дијете и тако збијајући смијех; за њима пристане сила дјеце, која вичу: „бу ђеде! бу баба!" [cf. баба коризма]. ђедовина, f. (јуж.) vide дједовина. ђеђе, (јуж.) vide гдјегдје. ђейсија, * f. (ст.) vide одијело: На њему је Ђузел Беисија ђеко, т. (јуж.) һур. ѵ. ђед. ђелаџија, m. (јуж.) vide дјелаџија: Донесоше Ђеорђије, m. у пјесми мјесто Ђорђије: Крсно Ђерам,* рма, m. [cf. Ђерма] 1) Brunnenfwengel, Ђердан,* Ђердана, [ђендар] m. баз Palsband, monile [vide огрлица 1]. Бердане носе жене и дјевојке о врату; они су од различнијех новаца или од бисера, или од ђинђуха и т. д. Ђерданић, m. dim. v. ђердан. Ђердап, * Бердана, m. eine Begens in ber Donau (eine lippe), scopulus (in Danubio). Срби познају два Ђердапа у Дунаву, т. ј. доњи и горњи. Доњи је између Кладова и Ршаве, а горњи код Пореча. Горњи је страшнији, али мање држи, а доњи више држи, али је мање страшан. На горњему Ђердапу слабо се кад види камење посред воде, него само кључеви и клобукови; али се на доњему преко цијелога Дунава, како вода мало опадне, тако види да се приповиједа да је некакав хајдук скачући с камена на камен утекао из Србије на ону страну. Онуда лађари одозго идући узимају обично корманоше из ондашњијех места (Срби преко горњега Ђердапа из Добре, а преко доњега из Текије, а Нијемци из Љупкове и из Ршаве); а одоздо лађе обично вуку волови. Али кад вода врло опадне онда на Ђердапима лађе особито натоварене не могу пријећи никако. cf. Демир-капија. Ђердек, * m. vide ложница: Кад ђердеку отво рила врата благо и оружје, Ца договор згодни учи- | Ђерђеф,* m. ber Stidrahmen, jugum: На ђерђефу нише: За оружје, што је ко узео, Ау Ситан везак везе благо вргли Белаџије, Не дијеле бројем ни | Ђерз[*], m. (у Далм.) као момак, ber Burjd), есапом, Но калпаком Роснића Стефана adolescentulus: Све би Берзе за два Берза ђело, п. (јуж.) vide дјело. -- дала Белсамин, Белсамина, m. (у примор.) некакав Ђерма, f. (у Сријему) vide ђерам. цвијет, Wrt flange, herbae genus [jasminum | Ђермин, а, о, н. п. претега, von Ђерма, тус officinale I.. cf. чемин]: Потргах јој Бел самин Ђерма. Берчек,* еbеn reht (a propos), quoniam de hac re loquimur. cf. [vide] збиља [2]. ђе си ја? (у Ц. г.) виче муж жену, а и она њега тако. |