in altitudinem. 1. Вести, ђедём (ђёнём), [1ђенути] (јуж.) vide | Ђикање, п. баз Baofen in bie Möhe, to crescere [1] дјести: Како ћемо куми име Бести? Бени: Јања, ђаво је однио 2. Ђести, ђедём (ђёнём), [2 ђенути] (јуж.) vide [2]дјести. Бестро, п. (у Дубр.) vide дјестро. Бетао, тла, m. (јуж.) vide дјетао. Бетелина, f. (јуж.) vide дјетелина: Ак' удара ђетељина, Бетељином травом, То је, вуче, од Љељена крвца ђетенце (фетенце), п. (јуж.) vide дјетенце. Бетинци, ђетинаца, m. pl. (у Херц.) недјеља Ђетињ, а, е, (јуж.) vide дјетињ. Ђетиња, f. [јуж.] ријека што тече кроз Ужице. лест. Ђетиње, f. pl. (јуж.) vide дјетиње. Ђетињење, п. (јуж.) vide дјетињење. ђечерма[*], f. eine Irt Befte (ођnе Hermel), tuni- ђечина, f. augm. v. ђеца. [cf. ђечурлија]. ђечица, f. dim. v. ђеца. Ђечурлија, f. vide ђечина. ђешо, m. hyp. v. ђевер. Ђйвша, f. намастир у Фрушкој гори. йда, f. һур. о. ђидија: Море фидо, Раде каурине! йди,* in ber Rebenšart: ај ђиди! [фön, trejflim, pulcer: ај Биди коњ! ај Биди момак! ај Биди дјевојка! ај Биди купус! ај Биди месо! и т. д. [cf. хајђиди]. þúкати, hûкâм, v. impf. in die Höhe wachsen, in 1. ђйкнути, нём, v. pf. (у Сријему) 1) [vide 2. ђйкнути, ђйкнём, v. pf. (у Сријему) што, Ђилас, von einem aušgelajjenen Seiftlichen, sacer- Ђинђува, f. vide Ђинђуха. Ђинђувица, f. dim. v. Ђинђува. Ђинђуха* [Ђинђува], f. (pl. gen. Ђйнђуха) біе | ђйпати, ђйпам, v. impf. fpringen, salto. cf. [vide] вози ипел, т. (у Сријему) in ber Rebensart: йпимице, adv. in einem Sprunge, saltu: Из по- ђйпити, пим, v. pf. ipringen, salio. cf. [vide] скочити [1]. Ђога, m. (ист.) vide Ђого. ђогат,* m. ber himmel, equus albus, [vide] би јелац [1], cf. Ђогин. Богатаст, а, о, н. п. коњ, Shimmel», equus albus. идибаша, m. Dberipißbube, homuncio: Сваки Даша добар даша а недаша фидибаша. Богатов, а, о, без himmels, equi albi. Ђидија, * f. ber pißbube, homuncio (in üblem | 1.ђогин, а, о, без ђora, equi albi. Сіппе): састала се курва и ђидија; Нуто 2. Ђогин, Ђогина, m. vide Ђогат: Па посједе Бидије ђе намигује - Нека ђидија зубима својега Богина hyp. equa alba. чупа - У Илије, у бидије, лијепа је шћи - Ђого, m. (јуж.) һур. ѵ. Ђогат. [cf. Ђога]. издин, m. vide [вођица 2] дизген: Уватила | ђогуша, f. ђогатаста кобила, біе immeljtutte, за Биздине Бога Биотаљка, f. (у Бачкој) велики бич, којим | Ђогушин, а, о, ber Shimmelftutte, equae albae. Вијотка, у се четири коња тјерају (у којему ђоја, als adv. mein' іф, etwa, opinor: и он се се тјерању често виче: Бијо!) eine Subr= Боја опрема; он Боја мисли да ми то не manns Beitjhe, flagrum. [cf. Ђувитаљка]. знамо. [vide тобоже] cf. као, бојаги. Ейкан, m. (у Ц. г.) мушки надимак: А на Ђока, m. (ист.)| име Бикана сердара Боко, м. (јуж.)) hyp. v. Ђорђије. фон, она, m. bie Goble, corium soleis efticiendis. annua Linn. 3) vide Ђуле: Слијеваће у Ђонлија, f. (ст.) Çugen, Eugenius, (3. 3. in sem | Ђулабија, * f. eine Wrt rother füffer Hepfel, mali Дебе vom Batriarhen Чарнојевић): Поред мога genus [pirus malus L. var.]. Ђулашик,( m. brennenbe Siebe, lychnis chalce Борда[*], f. (ст.) vide сабља [1], cf. һорда: О Ђулашин, donica [L.]. бедри му она оштра Борда "Борђе, Ђорђија, m. Seorg, Georgius. Ђорђорице[*], (у Бачкој) vide једва. Ђул-баклава, f. Wrt Rudßen, placentae genus: Ђулвезија, * / f. vide Ђувезлија. Ђуле, лета, n. Ranonenfugel, globulus tormentarius. [cf. Ђул 3, ђунле]. [Ђулистан, cf. пипавица.] Борнути се, нём се, ѵ. г. pf. Ђорнуо се мало, т. ј. опио се, fich einem Haujh trinfen, crapulam potare. [vide понапити. се]. Ђуле,* т.) баз Rojenwajjer, aqua rosarum: ЗлаБотлук,* m. ber bintere Theil ber Dojen, ber бен Ђулса, f. том везен у Булсу уб'јељен Spintern Set, pars bracarum nates tegens. cf. | Ђумбир, Ђумбира, m. Yngwer, amomum zingi[vide] тур. ber [L.]. ђубре,* рета, п. ber Dünger, stercus. [vide смет- | Ђумишли,* adj. indecl. vide сребрн: Они међу Бумишли пиштоље лиште] cf. гној. Кола Бубрета (каже се за крупна а лијена човјека). Ђумрук,* m. vide царина [1 и 2]. ђубревит, а, о, gut geòüngt, bene stercoratus. | Ђумрукана, f. Зolans, telonium. cf. [vide] цађубрење, п. баš Düngen, stercoratio. cf. [vide] гнојење [2]. Ђубрити, рим, v. impf. н. п. њиву, виноград, büngen, stercoro. cf. [vide] гнојити. рина [2]. ка, ко, vide царинички. ђубриш, ђубрúша, m. ber hift, stercus. [vide | Ђумручки, ка, ко, 3oll-, vectigalium. Ђувегија* [Ђувеглија], m. vide младожења. Ђувеглија, m. vide Ђувегија: Сина мога итра by Beз,* adj. indecl. rosenfarben, roseus. cf. [vide] Ђувез,* ружичаст. Ђувезлија, * г. т. ј. свила, Wrt rojenjarbige cibe, Увезла сам три дуката злата И четири свиле Ђувендија, * f. bie flavin eines крџалија, latro- Ђувендијнски, ка, ко, бен Ђувендије gehörig, Ђувече, * чета, п. 1) земљан суд (као здјела), Ђузелана, f. cf. шипер-пеана. Бука, 1) f. Уrauenname, nomen feminae. m. (ист.) vide Буко. Ђукан, т. Тannšname, nomen viri. Ђуканчић, m. dim. v. Ђукан. 2) Ђукна, f. Утаuenname, nomen feminae. Бул,* m. 1) vide [1] ружа [1]. — 2) artemisia Ђунија,* f. bаš Vinteleijen, norma: дотјерати (што) на своју Бунију, т. ј. по својој вољи. Ђунле, лета, п. vide Ђуле. Bŷp, Býpa, m. die Stadt Raab, Jaurinum. Bypan, Eypua, m. (y II. r.)) Georg, Georgius. lachei, urbs Vallachiae ad Danubium sita. молитву и благослови их (да се кољу и једу); други дан зађе поп с ђаком од куће до куће, те купи коже од онијех јагањаца, које њему припадају као плата за молитву и за благослов. Тако онамо и кад је завјетина | Ђурђево цвијеће, п. vide ђурђица: Набрала је Смиља и босиља А највише Бурђева цви у коме селу, сваки испече по јагње, и до несе га на оно мјесто гдје ће ручати, по jeħa том зађе поп те од свакога јагњета одси- | Ђурђевски, ка, ко, н. п. мјесец, киша, Seorgi, јече плећку, и метне је у врећу, која се за S. Georgii. њим носи; што од онијех плећака он код Ђурђевштак, m. ber бен 5. Georg feiert, cliens куће са женом и с дјецом не може појести, S. Georgii. [cf. Ђурђевац]. оно продаје. Гдјекоји на Ђурђев дан избаце Ђурђија, f. Утанеnnаmе, nomen feminae. пушку преко стоке, да би им стока напре- | Ђурђиц, Ђурђица, m. 1) Rlein-Seorgi (ben 3. Hov.). довала. У Боци се састану по три дјевојке - 2) [Бурђиц] vide ђурђица. које су већ за удају, па на Ђурђев дан рано | Ђурђица, f. Maiblume, convallaria majalis Linn. отиду на воду, носећи једна у руци проса, [cf. Ђурђево цвијеће, Ђурђиц 2]. а друга у њедрима грабову гранчицу, па Ђурии петак, т. о Бурину петку, т. ј. никад, једна од ове двије запита ону трећу: „куда den 30. Februar, ad calendas graecas. ћеш?" А она одговори: „ Идем на воду, да Ђурисав, m. Жannšname, nomen viri. воде и мене и тебе и ту што гледа про | Ђурисава, f. SŠrauenname, nomen feminae. тебе." Онда она запита ону што носи просо: | Ђурица, m. Жаnnšname, nomen viri. Шта ти је у руци?“ А она јој одговори: Ђурко, т. Тапи наme, nomen viri. „Просо, да просе и мене и тебе и ту што | Ђурковац чарак, ковца чарка, m. rt гледа про тебе.“ По том упита ону што има грабову гранчицу шта јој је у њедрима, а она јој одговори: „Граб, да грабе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.“ На Ђурђев дан не ваља спавати (да не боли глава); ако ли ко спава, а он треба на Марков дан (25. Априла) да одспава на ономе истом мјесту. Колико недјеља прије Ђурђева дне загрми, по онолико гроша кажу да ће бити товар жита оне године; cf. грмљети. БурБев данак ајдучки састанак. Ђурђевац, Ђурђевца, m. vide Ђурђевштак. Ђурђевина, f. (ст.) оно што је Ђурђево (било, т. ј. Ђурђа Смедеревца), баз Bebiet без Бура, Смедеревац, imperium той Ђурађ Смедеревац: Који ми је све моје узео: Бурђевину и Смедеревину an Feuergewehren, igniarium quoddam, cf. By- Ђускање, п. fchmere Xrbeit, labor. Бутуре[*], једно на друго, с једнога на друго, Ђутурица, f. bie Banjmbarfeit, opera per aversi onem. Бутурице, vide Ђутуре. Ђурђеви Стубови (ступови), m. pl. 1) намастир |Ђўтуричар, m. ber Baupächter, redemtor per у Васојевићима на лијевој страни Лима: Да видите Бурђеве ступове 2) зидине од намастира близу Новога Пазара: Да видите aversionem. Многи Карловчани имају ђутуричаре, који им у виноградима сједе и винограде Ђутурице раде. Лавру Студеничку Не далеко Ђурђево, п. 1) Stast an ber Donau in ber Bal uxor, redemtrix. Ђутуричаров [Ђутуричарев], а, о, без апрä. ters, redemtoris per aversionem. E 1.ê, ђe, he: е! брате мој, шта ћемо сад? е! то је што друго! ё да! fо? sic? ê да, marum nicht gar? cf. да [26]: Не бих те трпљео да бих знао е ћу сокола извести из тебе; Збори млада е их дома нема 2.ё, (по југоист, кр.) 1) vide jep[2]: Петро еванђелије, п. vide јеванђелије. проси, Ана се поноси, Е је Петра влахиња родила Е се сердар добро осветио Е су њему двори опанули 2) бар, quod, еванђеље, еве, (у Ресави и у Лијевчу) vide ево. zaun, sepimentum arundineum: До поноћи под еведром преду ünbe): убио га ексиклук. cf. [vide] на задак. евењка[*], f. ein Strauß von Beinreifern, mit |èксичан, чна, чно, н. п. дукат, мјера, nіt Trauben, fasciculus sarmentorum. voll, deminutus. евлад, * евлада, m. (у Босни) vide пород: Који |ел, (по јуж. кр.) vide jep [2], cf. e: Ел од веле: нељупка је рода, Не љубили од срца друста ништа вајде нема Ел погуби стара евлада! Ћејван-агу Ел он знаде Вуковић АнБелка - Ел те чуо доброга јунака - ёво, fie ба, еn: єво ме, ево га, ево новаца; ево ме о! Wntwort auf's Hufen, responsum vo-|ёла, (pl. ёлате, ёламо) vide дела: ела Бога cati. cf. [еве;] ено. ёгав, а, о, frumm, fehlerhaft, pravus, cf. [vide] крив [1]: Натче калпак на ћелаву главу, Мор доламу на грбава леђа, Жуте чизме егбета,* n. pl. vide бисаге. ёгеде, егеда, f. pl. bie beutjdhe Seige, fides germanicae. [cf. Һимане]. ти; Ела пођи, драги господару Сви ре елефант, m. (у војв.) ber Elefant, elefas: Од мухе прави елефанта. ёгедуш, m. (у војв.) Biolinfpieler, fidicen [vide | ёли, vide [ер2] ел: Ели су ми ране одогудач]: Кад егедуш правду свира, гудило леле га по носу бије. елћен,* т. баß Gegel, velum. cf. [vide] једро. егије[*], ёгија, f. pl. ребра у лађе, Seitenmans | елчија, * m. ber Bejanbte, legatus, orator. [vide des Schiffes, transtrum. егуцало, m. ber langjam unb träge get, qui lente incedit. егуцање, п. baš langjame, träge Sehen, incessus lentus. егуцати, ёгўцам, v. impf. Iangjam, träge geben, lento pede incedo. посланик] cf. поклисар. еља, f. hyp. v. ељда, н. п. у приповијеци: Херо: Што велиш, сљо? Ељда: Плети кош, Херо ељда, f. (cf. хељда) бег Вифweizen, polygonum fagopirum Linn. ёљдован, вна, вно, н. п. хљеб, Buchweizen-: роlygoni fagopiri: Понијећеш принос капетану: Црно бравче, ељдовне колаче ёда, [cf. Зеја] 1) fragenbe (mit 2Bünjen verbunБепе) Bartitel: еда га нађе? baft bu ihn gefun= ben? invenisti eum? еда што? 2) wün= |ём[*] (vide хем), fowo als auch, 2c., et — et: [cђень: еда Бог да те не дође; еда Бога и среће; еда Бог да вода га однијела! Едрене [Једрене], нета, п. Worianopel, Adrianopolis: Пуче пушка, пуче друга, у Едренету ем је скупо, ем неваљало. cf. [vide] буд, туд. ёма[*] (по југоз. кр.) vide [али 1] ама: Ема плијен отети не могу еман,* емана, m. vide хеман. ёмшерија, * m. vide хемшерија. емшеријин, а, о, vide хемшеријин. емшо, m. vide хемшо. енгеча, ,* f. (pl. gen. ёнгêча) (у војв.) vide скоба. 3. ěja, (у Ц. г.) vide еда: Еја би ни хајтер учи- | Енглез, Енглеза, m. ber Englänber, Anglus. Енглеска, f. adj. vide Англија 1. её, (у Ресави и у Лијевчу) vide ено. енџије, * (єнџе Турски значи бисер, тако ваља |ењати, њам, [јењати] v. pf. (у Сријему) vide [попустити 1] сустати. enàрxиja, f. die Eparchie, Diöceje, dioecesis. ерделије, f. pl.: Ев' обуче гаће ерделије еспан, еспапа, m. vide хеслап. Ердељ, Ердеља, m. Siebenbürgen, Transilvania. | ётê, (у Ресави и у Лијевчу) vide eтo. Ердељски (Ердељски), ка, ко, fiebenbürg, tran- ето, е ба, en! cf. [ете;] ено. ётоти, (ето ти), пеђ ба, en tibi. ерёза,* f. ber Mađen über ben ein Spänge[coloß an= |ећим,* m. vide хећим: Да тражимо лагахне gebrait wirs, obex serae. [cf. реза, резена]. ећиме silvanus. еренде, * дета, п. 1) баз Reibeijen, radula ser-| ећимлук,* m. vide хећимлук. viens tritui. cf. [vide] треница [1]. Dobel, runcina. cf. [vide] струг. 2) ber сһимов, а, о, vide хећимов. ећимски, ка, ко, vide хећимски. ерендисање, п. baš Spobeln, zo runcinare. [cf. èймштина (хећимштина], f. vide љекарина: рендеисање, рендисање]. Медизима ећимштину плати ерендисати, дишем, v. impf. н. п. даску, бо | Ећолија, f. (ст.) Wetolien, Aetolia. beln, runcinare. cf. стругати [2, рендеисати, рендисати]. Ерин, а, о, vide Херин. ерир,* ерира, m. платно од домаће свиле, weißes Seibenzeug, serica: По гаћама од срира кошуља Еркиња, f. vide Херкиња. ефендија, * m. Titel eines türfijen Selehrten (абі oder Chodicha). Dominus. ефендијин, а, о, без ефендија, Domini. ефендијница, f. bie Urau без ефендија, uxor Domini. ефендијнски, ка, ко, бег ефендије, Doctorum. ефендиски, ёрлав, а, о, frumm, curvus, [vide] крив [1], ефенди-кадија, m. perr Richter, Doftor Richter, cf. егав: Жуте чизме на ерлаве ноге ерлудање, n. vide врлудање. -- ерлудати, ёрлудам, v. impf. vide врлудати. ерћелије, f. pl.: Врх доламе токе ерћелије Ерцеговче, чета, n. vide Херцеговче. - Ёшиковац, ковца, m. извор код Карловаца (у ёшкерица[*], f. (у Сријему) свака мала жи- ёшкйле,* adv. (особито се говори у Сентандрији) tüchtig, ftart, valde. [vide веома] cf. здраво, подобро. ёшкут, m. (у војв.) бer Dorjjulz, judex pagi. ёшкутов, а, о, без ешкут, judicis pagani. ешкуција, f. (у војв.) біс Érefution, executio violenta. ономе који би је убио. [cf. бабурача, бабурина 2]. жабац, жапца, m. Männjen von Šroj$, rana жаба, f. (pl. gen. жаба) 1) ber ro, rana [L.] |