Page images
PDF
EPUB

in altitudinem.

1. Вести, ђедём (ђёнём), [1ђенути] (јуж.) vide | Ђикање, п. баз Baofen in bie Möhe, to crescere [1] дјести: Како ћемо куми име Бести? Бени: Јања, ђаво је однио

2. Ђести, ђедём (ђёнём), [2 ђенути] (јуж.) vide [2]дјести.

Бестро, п. (у Дубр.) vide дјестро.

Бетао, тла, m. (јуж.) vide дјетао.

Бетелина, f. (јуж.) vide дјетелина: Ак' удара ђетељина, Бетељином травом, То је, вуче, од

Љељена крвца

ђетенце (фетенце), п. (јуж.) vide дјетенце.
ђететина, m. (јуж.) vide дјететина.
ђетехце, п. (у Боци))
ђетешце, п. (јуж.) ) vide дјетешце.

Бетинци, ђетинаца, m. pl. (у Херц.) недјеља
пред материцама, britter Sonntag vor Beinach.
ten, dies solis tertius ante diem nativitatis
Christi.

Ђетињ, а, е, (јуж.) vide дјетињ.

Ђетиња, f. [јуж.] ријека што тече кроз Ужице.
Ђетиња болест, f. (у Рисну) vide дјетиња бо-

лест.

Ђетиње, f. pl. (јуж.) vide дјетиње.

Ђетињење, п. (јуж.) vide дјетињење.
Ђетињи, ња, ње, (јуж.) vide дјетињи.
Ђетињити, њим, (јуж.) vide дјетињити.
Ђетињски, ка, ко, (јуж.) vide дјетињски.
Ђетињство, п. (јуж.) vide дјетињство.
ђетић, m. (јуж.) vide дјетић.
ђетићак, һка, m. hyp. v. ђетић.
ђетлић, m. (јуж.) vide дјетлић.
ђеца, f. (јуж.) vide дјеца.

ђечерма[*], f. eine Irt Befte (ођnе Hermel), tuni-
cae genus. cf. јечерма [1, јелек].
ђёчин, а, о, (јуж.) vide дјечин: Нађе бане
Бечине хаљине

[ocr errors]

ђечина, f. augm. v. ђеца. [cf. ђечурлија].

ђечица, f. dim. v. ђеца.

Ђечурлија, f. vide ђечина.

ђешо, m. hyp. v. ђевер.

Ђйвша, f. намастир у Фрушкој гори.

йда, f. һур. о. ђидија: Море фидо, Раде каурине!

йди,* in ber Rebenšart: ај ђиди! [фön, trejflim, pulcer: ај Биди коњ! ај Биди момак! ај Биди дјевојка! ај Биди купус! ај Биди месо! и т. д. [cf. хајђиди].

þúкати, hûкâм, v. impf. in die Höhe wachsen, in
altitudinem crescere: На тавану нађикала
трава; Нека ђика, покосиће дика

1. ђйкнути, нём, v. pf. (у Сријему) 1) [vide
1] пасти, fallen, cado.
2) jpringen, salio.
[vide скочити 1].

[ocr errors]

2. ђйкнути, ђйкнём, v. pf. (у Сријему) што,
т. j. [vide] украсти, ftehlen, furor.
Бико, м. (у Ц. г.) hyp. von Бикан.
Ђилас, т. 1) име некаквога хајдука: Позве-
кују токе на Биласу 2) (у војв.) поп

Ђилас, von einem aušgelajjenen Seiftlichen, sacer-
dos dissolutus.
Ђиласнути, ђйласнём, v. pf. скочити и у један
мах побјећи, entflieben, aufugere.
ђимићир, у игри прстену. [cf. прстен 3].
Ђинђер, m. у пјесмама: Калуђере инђере! Не
Ђинђери браде: Не дамо ти Маре, Ни у
колу Саре. - Бинђер була изгубила, Калу-
Ђера потворила: Ти ми, кале, ђинђер нађе -
Ђинђерити, рим, v. impf. cf. Ђинђер.
Ђинђеров, а, о, (ст.): Ови двори паунови А
пенџери инферови

Ђинђува, f. vide Ђинђуха.

Ђинђувица, f. dim. v. Ђинђува.

Ђинђуха* [Ђинђува], f. (pl. gen. Ђйнђуха) біе
Slašperle überhaupt, margarita vitrea. cf. мр-
ђела [(мрнђела); гмиза, грмјелица].
Ђинђушица, f. dim. v. Ђинђуха.
hân, m. das Bartgras, andropogon gryllus [L.].
| ђйпан, m. amaranthus blitum Linn. [?] cf. штир.
Бипање, п. баš Springen, saltatio.

| ђйпати, ђйпам, v. impf. fpringen, salto. cf. [vide]
скакати [1].

вози

ипел, т. (у Сријему) in ber Rebensart:
кон с ђипела, т. ј. с лијеве стране уз руду,
von ber linten Seite, ad laevum.

йпимице, adv. in einem Sprunge, saltu: Из по-
стеље Билимице скаче

[ocr errors]

ђйпити, пим, v. pf. ipringen, salio. cf. [vide] скочити [1].

Ђога, m. (ист.) vide Ђого.

ђогат,* m. ber himmel, equus albus, [vide] би јелац [1], cf. Ђогин.

Богатаст, а, о, н. п. коњ, Shimmel», equus

albus.

идибаша, m. Dberipißbube, homuncio: Сваки Даша добар даша а недаша фидибаша. Богатов, а, о, без himmels, equi albi. Ђидија, * f. ber pißbube, homuncio (in üblem | 1.ђогин, а, о, без ђora, equi albi. Сіппе): састала се курва и ђидија; Нуто 2. Ђогин, Ђогина, m. vide Ђогат: Па посједе Бидије ђе намигује - Нека ђидија зубима својега Богина hyp.

[ocr errors]

equa alba.

чупа - У Илије, у бидије, лијепа је шћи - Ђого, m. (јуж.) һур. ѵ. Ђогат. [cf. Ђога]. издин, m. vide [вођица 2] дизген: Уватила | ђогуша, f. ђогатаста кобила, біе immeljtutte, за Биздине Бога Биотаљка, f. (у Бачкој) велики бич, којим | Ђогушин, а, о, ber Shimmelftutte, equae albae. Вијотка, у се четири коња тјерају (у којему ђоја, als adv. mein' іф, etwa, opinor: и он се се тјерању често виче: Бијо!) eine Subr= Боја опрема; он Боја мисли да ми то не manns Beitjhe, flagrum. [cf. Ђувитаљка]. знамо. [vide тобоже] cf. као, бојаги. Ейкан, m. (у Ц. г.) мушки надимак: А на Ђока, m. (ист.)| име Бикана сердара

Боко, м. (јуж.)) hyp. v. Ђорђије.

фон, она, m. bie Goble, corium soleis efticiendis.

annua Linn.
топе Булове

3) vide Ђуле: Слијеваће у

Ђонлија, f. (ст.) Çugen, Eugenius, (3. 3. in sem | Ђулабија, * f. eine Wrt rother füffer Hepfel, mali

Дебе vom Batriarhen Чарнојевић): Поред мога
Бонлије принципа -

genus [pirus malus L. var.].

Ђулашик,( m. brennenbe Siebe, lychnis chalce

Борда[*], f. (ст.) vide сабља [1], cf. һорда: О Ђулашин, donica [L.]. бедри му она оштра Борда

"Борђе,

Ђорђија, m. Seorg, Georgius.
Ђорђије,

Ђорђорице[*], (у Бачкој) vide једва.

Ђул-баклава, f. Wrt Rudßen, placentae genus:
Бул-баклаву у златној тепсији

Ђулвезија, * /
Ђулвезлија, *

f. vide Ђувезлија.

Ђуле, лета, n. Ranonenfugel, globulus tormentarius. [cf. Ђул 3, ђунле].

[Ђулистан, cf. пипавица.]

Борнути се, нём се, ѵ. г. pf. Ђорнуо се мало, т. ј. опио се, fich einem Haujh trinfen, crapulam potare. [vide понапити. се]. Ђуле,* т.) баз Rojenwajjer, aqua rosarum: ЗлаБотлук,* m. ber bintere Theil ber Dojen, ber бен Ђулса, f. том везен у Булсу уб'јељен Spintern Set, pars bracarum nates tegens. cf. | Ђумбир, Ђумбира, m. Yngwer, amomum zingi[vide] тур. ber [L.].

ђубре,* рета, п. ber Dünger, stercus. [vide смет- | Ђумишли,* adj. indecl. vide сребрн: Они међу Бумишли пиштоље лиште] cf. гној. Кола Бубрета (каже се за крупна а лијена човјека). Ђумрук,* m. vide царина [1 и 2].

ђубревит, а, о, gut geòüngt, bene stercoratus. | Ђумрукана, f. Зolans, telonium. cf. [vide] цађубрење, п. баš Düngen, stercoratio. cf. [vide] гнојење [2].

Ђубрити, рим, v. impf. н. п. њиву, виноград, büngen, stercoro. cf. [vide] гнојити.

рина [2].
Ђумрукчија, m. vide цариник.
Ђумрукчијнски,
Ђумрукчијски, у

ка, ко, vide царинички.

ђубриш, ђубрúша, m. ber hift, stercus. [vide | Ђумручки, ка, ко, 3oll-, vectigalium.
сметлиште].

Ђувегија* [Ђувеглија], m. vide младожења.
Ђувегијин, а, о, без Bräutigam3, sponsi.

Ђувеглија, m. vide Ђувегија: Сина мога итра
Бувеглију

by Beз,* adj. indecl. rosenfarben, roseus. cf. [vide]

Ђувез,*

ружичаст.

Ђувезлија, * г. т. ј. свила, Wrt rojenjarbige cibe,
serici rosei genus [cf. Ђулвезија, Ђулвезлија]:

Увезла сам три дуката злата И четири свиле
Бувезлије

Ђувендија, * f. bie flavin eines крџалија, latro-
nis turcici serva.

Ђувендијнски, ка, ко, бен Ђувендије gehörig,
Ђувендијски, Tv ђувендије.

[ocr errors]

Ђувече, * чета, п. 1) земљан суд (као здјела),
што се у њему пече месо у пећи, Wrt Brat=
pfanne, sartaginis genus. 2) оно месо,
darin gebratenes Fleisch.
Ђувитаљка, f. vide ђијотаљка.
Ђугум,* m. ein großer fupferner 2Bafferfrug, vas
aquarium aeneum: Ко донесе воде у ђу-
гуму, Да се њему по жут дукат даде
Ђузел, * indecl. (ст.) [фön, pulcer [vide лијеп]:
На њему је Бузел ђеисија —

Ђузелана, f. cf. шипер-пеана.

Бука, 1) f. Уrauenname, nomen feminae.

m. (ист.) vide Буко.

Ђукан, т. Тannšname, nomen viri.

Ђуканчић, m. dim. v. Ђукан.

2)

Ђукна, f. Утаuenname, nomen feminae.
Вýñо, m. (jуж.) Mannsname, nomen viri (hyp.
1. Букан ?) [cf. Бука 2].

Бул,* m. 1) vide [1] ружа [1]. — 2) artemisia

Ђунија,* f. bаš Vinteleijen, norma: дотјерати (што) на своју Бунију, т. ј. по својој вољи. Ђунле, лета, п. vide Ђуле.

Bŷp, Býpa, m. die Stadt Raab, Jaurinum.
Ђура, m. (ист.) vide Буро.
| Ђурађ, Ђурђа, т.

Bypan, Eypua, m. (y II. r.)) Georg, Georgius.
Ђурашин, m. Rannšname, nomen viri.
Bỳpha, f. Frauenname, nomen feminae.
Ђурђев дан, m. ber Georgi-Tag, festus dies S.
Georgii. На Ђурђев дан у јутру, прије сунца,
почињу се први пут купати. Мушкарци се
понајвише купају у потоку, а жене и дје-
војке донесу у вече кући омаје (да се од
ЊИХ свако зло и неваљалштина отресе и
отпадне, као омаја од кола), и метну у њу
свакојака биља, а особито селена, те пре-
ноћи, па се у јутру њом купају у градини
код селена и код осталог цвијећа. Прије
Ђурђева дне не ваља селена брати нити ми-
рисати, а на Ђурђев дан свако узме по је-
Дан стручак те омирише и задјене за појас,
или (дјевојке и младе) за ђердан. Гдјекоји
се на Ђурђев дан љуљају о дријену, да би
били здрави као дријен. А гдјекоји се ва-
љају по зеленој шеници. Многи Срби, осо-
бито к истоку, прије Ђурђева дне не једу
јагњећега меса, а на Ђурђев дан сваки гледа
да закоље јагње. Приповиједа се да овај
обичај и Турци држе. Око Тимока сваки
домаћин дотјера на Ђурђев дан к цркви по
мушко јагње, и ондје му на сваки рог при-
лијепи по воштану свјећицу, па поп послије
летурђије изиђе међу јагањце, којима се
онда свијеће на розима запале, те им чати

lachei, urbs Vallachiae ad Danubium sita.
2) у пјесми на овоме мјесту као Ђурђе-
вина: Све јој млада у прћију дала: Све
Ђурђево и све Смедерево

молитву и благослови их (да се кољу и једу); други дан зађе поп с ђаком од куће до куће, те купи коже од онијех јагањаца, које њему припадају као плата за молитву и за благослов. Тако онамо и кад је завјетина | Ђурђево цвијеће, п. vide ђурђица: Набрала је Смиља и босиља А највише Бурђева цви

у коме селу, сваки испече по јагње, и до

несе га на оно мјесто гдје ће ручати, по jeħa том зађе поп те од свакога јагњета одси- | Ђурђевски, ка, ко, н. п. мјесец, киша, Seorgi, јече плећку, и метне је у врећу, која се за S. Georgii.

њим носи; што од онијех плећака он код Ђурђевштак, m. ber бен 5. Georg feiert, cliens куће са женом и с дјецом не може појести, S. Georgii. [cf. Ђурђевац].

оно продаје. Гдјекоји на Ђурђев дан избаце Ђурђија, f. Утанеnnаmе, nomen feminae. пушку преко стоке, да би им стока напре- | Ђурђиц, Ђурђица, m. 1) Rlein-Seorgi (ben 3. Hov.). довала. У Боци се састану по три дјевојке - 2) [Бурђиц] vide ђурђица.

које су већ за удају, па на Ђурђев дан рано | Ђурђица, f. Maiblume, convallaria majalis Linn. отиду на воду, носећи једна у руци проса, [cf. Ђурђево цвијеће, Ђурђиц 2].

[ocr errors]

а друга у њедрима грабову гранчицу, па Ђурии петак, т. о Бурину петку, т. ј. никад, једна од ове двије запита ону трећу: „куда den 30. Februar, ad calendas graecas. ћеш?" А она одговори: „ Идем на воду, да Ђурисав, m. Жannšname, nomen viri. воде и мене и тебе и ту што гледа про | Ђурисава, f. SŠrauenname, nomen feminae. тебе." Онда она запита ону што носи просо: | Ђурица, m. Жаnnšname, nomen viri. Шта ти је у руци?“ А она јој одговори: Ђурко, т. Тапи наme, nomen viri. „Просо, да просе и мене и тебе и ту што | Ђурковац чарак, ковца чарка, m. rt гледа про тебе.“ По том упита ону што има грабову гранчицу шта јој је у њедрима, а она јој одговори: „Граб, да грабе и мене и тебе и ту што гледа про тебе.“ На Ђурђев дан не ваља спавати (да не боли глава); ако ли ко спава, а он треба на Марков дан (25. Априла) да одспава на ономе истом мјесту. Колико недјеља прије Ђурђева дне загрми, по онолико гроша кажу да ће бити товар жита оне године; cf. грмљети. БурБев данак ајдучки састанак.

Ђурђевац, Ђурђевца, m. vide Ђурђевштак. Ђурђевина, f. (ст.) оно што је Ђурђево (било, т. ј. Ђурђа Смедеревца), баз Bebiet без Бура, Смедеревац, imperium той Ђурађ Смедеревац: Који ми је све моје узео: Бурђевину и Смедеревину

an Feuergewehren, igniarium quoddam, cf. By-
ковац: На њима су два чарка Ђурковца
[Ђуро, m. (јуж.) һур. о. Ђурађ; cf. Бура.]
hyp.
Ђуровача, f. велика чаша дрвена, großer bölger-
ner Becher, poculum ligneum majus (Пјан Ђуро
ка и сјекира).

Ђускање, п. fchmere Xrbeit, labor.
Бускати, Ђускам, v. impf. радити што са свом
снагом, н. п. копати, сјећи, [cd were Wrbeit
verrichten, laborare.

Бутуре[*], једно на друго, с једнога на друго,
осјеком, in aujd, uns Bogen, per aversionem.
[cf. Ђутурице; осјек 2].

Ђутурица, f. bie Banjmbarfeit, opera per aversi

onem.

Бутурице, vide Ђутуре.

Ђурђеви Стубови (ступови), m. pl. 1) намастир |Ђўтуричар, m. ber Baupächter, redemtor per

у Васојевићима на лијевој страни Лима: Да видите Бурђеве ступове 2) зидине од намастира близу Новога Пазара: Да видите

aversionem. Многи Карловчани имају ђутуричаре, који им у виноградима сједе и винограде Ђутурице раде.

Лавру Студеничку Не далеко
Не далеко од Новог | Ђутуричарев, а, о, [vide] ђутуричаров.
Пазара; Да видите Ђурђеве Ступове Код | ђўтуричарка, f. bie Baujd pächterin, redemtoris
Дежеве старијех дворова, Задужбине цара
Симеуна

Ђурђево, п. 1) Stast an ber Donau in ber Bal

uxor, redemtrix.

Ђутуричаров [Ђутуричарев], а, о, без апрä. ters, redemtoris per aversionem.

E

1.ê, ђe, he: е! брате мој, шта ћемо сад? е! то је што друго! ё да! fо? sic? ê да, marum nicht gar?

[ocr errors]

cf. да [26]: Не бих те трпљео да бих знао е ћу сокола извести из тебе; Збори млада е их дома нема

2.ё, (по југоист, кр.) 1) vide jep[2]: Петро еванђелије, п. vide јеванђелије.

проси, Ана се поноси, Е је Петра влахиња родила Е се сердар добро осветио

Е су њему двори опанули 2) бар, quod,

еванђеље,

еве, (у Ресави и у Лијевчу) vide ево.
еведра, f. (у војв.) ограда од трске, бег Rohr-

zaun, sepimentum arundineum: До поноћи под еведром преду

ünbe): убио га ексиклук. cf. [vide] на

задак.

евењка[*], f. ein Strauß von Beinreifern, mit |èксичан, чна, чно, н. п. дукат, мјера, nіt Trauben, fasciculus sarmentorum. voll, deminutus.

евлад, * евлада, m. (у Босни) vide пород: Који |ел, (по јуж. кр.) vide jep [2], cf. e: Ел од веле: нељупка је рода, Не љубили од срца друста ништа вајде нема Ел погуби стара евлада! Ћејван-агу Ел он знаде Вуковић АнБелка - Ел те чуо доброга јунака

-

ёво, fie ба, еn: єво ме, ево га, ево новаца; ево ме о! Wntwort auf's Hufen, responsum vo-|ёла, (pl. ёлате, ёламо) vide дела: ела Бога cati. cf. [еве;] ено.

ёгав, а, о, frumm, fehlerhaft, pravus, cf. [vide] крив [1]: Натче калпак на ћелаву главу, Мор доламу на грбава леђа, Жуте чизме

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors]

егбета,* n. pl. vide бисаге.

ёгеде, егеда, f. pl. bie beutjdhe Seige, fides germanicae. [cf. Һимане].

ти; Ела пођи, драги господару
коше: ела, капетане

[ocr errors]

Сви ре

[merged small][ocr errors]

елефант, m. (у војв.) ber Elefant, elefas: Од мухе прави елефанта.

ёгедуш, m. (у војв.) Biolinfpieler, fidicen [vide | ёли, vide [ер2] ел: Ели су ми ране одогудач]: Кад егедуш правду свира, гудило леле га по носу бије.

елћен,* т. баß Gegel, velum. cf. [vide] једро. егије[*], ёгија, f. pl. ребра у лађе, Seitenmans | елчија, * m. ber Bejanbte, legatus, orator. [vide des Schiffes, transtrum.

егуцало, m. ber langjam unb träge get, qui lente incedit.

егуцање, п. baš langjame, träge Sehen, incessus lentus.

егуцати, ёгўцам, v. impf. Iangjam, träge geben, lento pede incedo.

посланик] cf. поклисар.

еља, f. hyp. v. ељда, н. п. у приповијеци: Херо: Што велиш, сљо? Ељда: Плети кош, Херо

[ocr errors]

ељда, f. (cf. хељда) бег Вифweizen, polygonum fagopirum Linn.

ёљдован, вна, вно, н. п. хљеб, Buchweizen-: роlygoni fagopiri: Понијећеш принос капетану: Црно бравче, ељдовне колаче

[ocr errors]

ёда, [cf. Зеја] 1) fragenbe (mit 2Bünjen verbunБепе) Bartitel: еда га нађе? baft bu ihn gefun= ben? invenisti eum? еда што? 2) wün= |ём[*] (vide хем), fowo als auch, 2c., et — et: [cђень: еда Бог да те не дође; еда Бога и среће; еда Бог да вода га однијела! Едрене [Једрене], нета, п. Worianopel, Adrianopolis: Пуче пушка, пуче друга, у Едренету

[merged small][ocr errors]

ем је скупо, ем неваљало. cf. [vide] буд, туд. ёма[*] (по југоз. кр.) vide [али 1] ама: Ема плијен отети не могу еман,* емана, m. vide хеман. ёмшерија, * m. vide хемшерија. емшеријин, а, о, vide хемшеријин. емшо, m. vide хемшо.

енгеча, ,* f. (pl. gen. ёнгêча) (у војв.) vide скоба.

3. ěja, (у Ц. г.) vide еда: Еја би ни хајтер учи- | Енглез, Енглеза, m. ber Englänber, Anglus.

[blocks in formation]

Енглеска, f. adj. vide Англија 1.
енглески, ка, ко, vide Англијски.
ёнделе, бенделе, н. п. иде, т. ј. хоће ли не
ће ли, забеспb, cunctans.

её, (у Ресави и у Лијевчу) vide ено.
ендезе, * зета, n. vide [лакат2] аршин: У
дубину триста ендезета
ендек[*], m. vide хендек.
ёни, (у Ц. г.) vide ено: енига!
ёно, fieh ba! en! ево мени, ето теби, а ено
њему. [cf. ани, ене, ени].

енџије, * (єнџе Турски значи бисер, тако ваља
да је пјевач мислио: енце и дукате): Све
на њима енџије дукате

|ењати, њам, [јењати] v. pf. (у Сријему) vide [попустити 1] сустати.

enàрxиja, f. die Eparchie, Diöceje, dioecesis.

[blocks in formation]

ерделије, f. pl.: Ев' обуче гаће ерделије еспан, еспапа, m. vide хеслап. Ердељ, Ердеља, m. Siebenbürgen, Transilvania. | ётê, (у Ресави и у Лијевчу) vide eтo. Ердељски (Ердељски), ка, ко, fiebenbürg, tran- ето, е ба, en! cf. [ете;] ено. ётоти, (ето ти), пеђ ба, en tibi. ерёза,* f. ber Mađen über ben ein Spänge[coloß an= |ећим,* m. vide хећим: Да тражимо лагахне gebrait wirs, obex serae. [cf. реза, резена]. ећиме

silvanus.

еренде, * дета, п. 1) баз Reibeijen, radula ser-| ећимлук,* m. vide хећимлук.

viens tritui. cf. [vide] треница [1]. Dobel, runcina. cf. [vide] струг.

2) ber сһимов, а, о, vide хећимов.

ећимски, ка, ко, vide хећимски.

ерендисање, п. baš Spobeln, zo runcinare. [cf. èймштина (хећимштина], f. vide љекарина: рендеисање, рендисање]. Медизима ећимштину плати

ерендисати, дишем, v. impf. н. п. даску, бо | Ећолија, f. (ст.) Wetolien, Aetolia.

beln, runcinare. cf. стругати [2, рендеисати, рендисати].

Ерин, а, о, vide Херин.

ерир,* ерира, m.

платно од домаће свиле,

weißes Seibenzeug, serica: По гаћама од срира кошуља

[ocr errors]

Еркиња, f. vide Херкиња.

ефендија, * m. Titel eines türfijen Selehrten (абі oder Chodicha). Dominus.

ефендијин, а, о, без ефендија, Domini. ефендијница, f. bie Urau без ефендија, uxor

Domini.

ефендијнски, ка, ко, бег ефендије, Doctorum.

ефендиски,

ёрлав, а, о, frumm, curvus, [vide] крив [1], ефенди-кадија, m. perr Richter, Doftor Richter,

cf. егав: Жуте чизме на ерлаве ноге

ерлудање, n. vide врлудање.

--

ерлудати, ёрлудам, v. impf. vide врлудати.
Épo, m. vide Херо. [cf. Ера].
ероглав, а, о, vide хероглав.
ерски, ка, ко, vide херски.

ерћелије, f. pl.: Врх доламе токе ерћелије
Ерцеговац, говца, m. vide Херцеговац.
ерцеговачки, ка, ко, vide херцеговачки.
Ерцеговина, f. vide Херцеговина.
Ерцеговка, f. vide Херцеговка.

Ерцеговче, чета, n. vide Херцеговче.
Ерцег Стјепан, m. vide Херцег Стјепан.
есабити, есабим, vide есапити: Ја се млада
преварила, Есабила, његова је
есабљење, п. vide есапљење.
есап, * есапа, m. vide хесап.
есáпити, есапим, vide хесапити.

-

[merged small][ocr errors]

Ёшиковац, ковца, m. извор код Карловаца (у
Сријему). cf. Магарчево брдо.

ёшкерица[*], f. (у Сријему) свака мала жи-
вотиња, бег Зwerg, pumilio.

ёшкйле,* adv. (особито се говори у Сентандрији) tüchtig, ftart, valde. [vide веома] cf. здраво, подобро.

ёшкут, m. (у војв.) бer Dorjjulz, judex pagi. ёшкутов, а, о, без ешкут, judicis pagani. ешкуција, f. (у војв.) біс Érefution, executio violenta.

[ocr errors]

ономе који би је убио. [cf. бабурача, бабурина 2].

жабац, жапца, m. Männjen von Šroj$, rana

жаба, f. (pl. gen. жаба) 1) ber ro, rana [L.]
Код мале дјеце не ваља жабу спомињати;
ако ли би је ко нехотице споменуо, онда
дијете потегну за ухо цвокнувши уснама mas.
(које се не може исписати), а ономе који
је споменуо рекне се: „Одгризла ти уши!"
cf. жабице. 2) жаба губавица, или кра-
става жаба. vide губавица [2]. 3) ва-
трена жаба [bombinator igneus Mer.], по
барама мала жаба, која има по трбуху шаре
врло жуте. Говори се да ове жабе не ваља
убијати, јер веле да би куһа изгорјела

[merged small][ocr errors][merged small]
« PreviousContinue »